Važna zdravstvena i bezbednosna napomena: Ovo je arhivski tekst iz 2018. godine, a ne procena konkretnog zida, proračun nosivosti ili uputstvo za samostalno bušenje i pričvršćivanje. Pre rada treba pouzdano utvrditi materijal, stanje i debljinu podloge, položaj skrivenih električnih, gasnih, vodovodnih i drugih instalacija, kao i odgovarajući sistem pričvršćenja i dozvoljeno opterećenje prema aktuelnoj dokumentaciji proizvođača. Građevinska prašina može sadržati respirabilni kristalni silicijum, a stare boje, malteri, obloge i izolacije i druge opasne materijale; potrebni su odgovarajuće usisavanje prašine, zaštita očiju, sluha i disajnih organa i stručna procena pre ometanja nepoznatih slojeva. Barutne i druge profesionalne alate za direktno pričvršćivanje smeju koristiti samo osposobljena lica prema pravilima za konkretan alat i podlogu. Teške, viseće, dinamičke, sigurnosno kritične i nadglavne predmete treba da dimenzioniše i ugradi kvalifikovani stručnjak.
Pričvršćivanje predmeta u zid nije deo nove javne ponude firme Savo Kusić. Aktuelni fokus su drveni prozori, drvo-aluminijumski prozori, prozori po meri i vrata. Za projekat prozora ili vrata možete poslati zahtev za ponudu.
Pričvršćivanje eksera i kuka u zidove
U betonske zidove možemo zabiti eksere samo pomoću pištolja. Dosta je komplikovano ukucati eksere i u zidove od cigala. U većini slučajeva ukucavanje je propraćeno otpadanjem maltera.
Ako želimo pričvrstiti u zid jake eksere, sa velikom moći opterećenja, onda treba koristiti tiple. Ovaj ne baš najpogodniji, ali već odomaćeni naziv potiče od nemačke reči Dübel. Originalno značenje mu je - drveni uložak koji se gipsom postavlja u zid. Ovakav uložak možemo napraviti od jelovine u obliku obrubljene piramide, čija je donja osnova 10 x 10 cm. Ako smo uložak izrezali, treba ga donjom osnovom postaviti na zid, olovkom obeležiti mesto i potom zid izdubiti oko 10 cm tako da se otvor proširuje prema unutrašnjosti. Posle ovoga uložak treba dobro pokvasiti, otvor poprskati vodom i staviti u njega gipsa. Malo gipsa moramo staviti na donju osnovu i na bočne strane uloška pa ga zatim namestiti u otvor tako da oko njega nabijemo dovoljno gipsa. Na kraju treba poravnati zid. Moramo brzo raditi gipsom, jer se odmah veže. Tek kad se gips potpuno osuši, smemo pričvrstiti predmete za uložak (sl. 1).
Slika 1 — Istorijski prikaz postavljanja drvenog uloška u zid
U novije vreme koriste se ulošci od veštačkog materijala. Ovi ulošci izrađuju se od termoplastičnog polietilena koji omekša od toplote pa se u njih ne smeju postaviti zagrejani zavrtnji.
Dužina tiple je 45 mm, ali se može skratiti po želji odsecanjem kraja sa otvorom. Oblik tiple je cilindričan, prečnika 6,8 i 10 mm. Spoljna površina je do oko tri četvrtine dužine snabdevena rebrima. Na drugom rebru, računajući od gore postavljen je zatezač u obliku dva mala produžetka. On sprečava klizanje iz otvora. U ove umetke mogu se postaviti zavrtnji za drvo od 3-5 mm prečnika (za lakše predmete eventualno i zavrtnji sa normalnom lozom), sl. 2.
Slika 2 — Drveni uložak i plastična tipla
Za umetke od veštačke materije treba u zidu izbušiti odgovarajuće rupe. Za ovo su najpogodnije ručne bušilice za zid. Ako u umetak želimo postaviti zavrtanj manjeg prečnika (npr. 3 mm), onda prečnik burgije treba da bude nešto manji nego spoljni prečnik umetka. Za zavrtnje od 4 i 5 mm, prečnik burgije treba da bude istovetan sa prečnikom umetka. Bušilica za zid je alat sa tri oštrice. Njome se buši tako što se udara čekićem i istovremeno rukom polako obrće. Kada smo izbušili otvor, umetak se lakim udarcima čekića nabije u otvor da se ne bi oštetio zid. Preporučljivo je na zavrtanj postaviti sjajan ili ofarbani podmetač da bi pokrili rupu na zidu, odn. kraj umetka.
Ukucavanje eksera u betonski zid — bušenje udarcima
Za bušenje betonskog zida preporučujemo više rešenja u zavisnosti od toga ko kakvim alatom raspolaže i ko je koliko voljan da žrtvuje za ovu svrhu.
Vlasnici stana sa većim pretenzijama računaju obično i na to da će kasnije prostorije stana preurediti. Ako im još nedostaje u kompletu alata ručna električna bušilica, isplati se nabaviti onu koja buši udarcima (npr. tipovi VV-110A1, VV-113A1 »lskra«).
Za bušenje betonskog zida koriste se samo spiralne burgije sa vrhom od tvrdog metala (vidija), jer bi se normalna spiralna burgija za tren oka istupila.
Za vešanje lakših predmeta dovoljno je nabaviti burgije sa umetkom od tvrdog metala prečnika 4-6 mm, a za teže predmete prečnika 8-10 mm. Za vešanje vrlo teških predmeta (iznad 100 kg) potrebni su veći otvori od 14-20 mm, ali je preporučljivije ovaj posao poveriti stručnjaku.
Prečnici, dubine, uglovi, broj pričvršćenja i opterećenja navedeni u ovom istorijskom tekstu nisu današnja specifikacija ankera. Nosivost zavisi od konkretnog zida, stanja i položaja podloge, razmaka od ivica, vrste opterećenja i tačno određenog sistema pričvršćenja; za teške i sigurnosno važne predmete potreban je stručni proračun i ugradnja prema aktuelnoj dokumentaciji proizvođača.
Položaje rupa treba tačno obeležiti radi boljeg upravljanja burgije, površinu betona načeti kirnerom, ili trožlebnim dletom za bušenje zidova (tako vrh burgije neće šetati). Zatim, sa uključenim udarnim mehanizmom možemo započeti bušenje otvora. Uzdužna osa burgije treba da je normalna na ravan zida, ali radi sigurnijeg podnošenja tereta bolje je ako rupa ide malo nadole, odn. ako zaklapa ugao od 95-100° sa ravni poda. Na ovaj način i za slučaj preopterećenja, izbegava se isklizavanje umetka, zavrtnja ili kuke iz zida.
Dubinu rupe određuje težina predmeta koji se želi vešati. Za ekser, na koji će se postaviti slika, dovoljno je izbušiti rupu prečnika 4 mm, dubine 20-25 mm i u ovu rupu postaviti tiplu (umetak) od veštačkog materijala ili tvrdog drveta. Ako je umetak malo labav u otvoru, možemo ga zalepiti. Posle sušenja treba odseći deo umetka koji viri iz zida tako da on bude u istoj ravni sa zidom i potom možemo ukucati ekser za sliku. Za vešanje težih predmeta treba izbušiti četiri ili više rupa prečnika 8-10 mm, jer se opterećenje raspoređuje u zavisnosti od broja nosećih elemenata (zavrtnjeva za drvo, eksera, kuka). Najbolje je u otvore postaviti, umetke od veštačkog materijala prečnika 4, 6, 8 i 10 mm, koji se mogu kupiti u trgovinama.
Bušenje električnom bušilicom
Jednostavnom električnom ručnom bušilicom, takođe, možemo bušiti rupe u betonskom zidu. Ali za ovakvo bušenje potrebna je veća pažnja i strpljenje. Moramo imati spiralnu burgiju sa umetkom od tvrdog metala. Sa nešto umešnosti i sami možemo izraditi burgiju koja će sasvim dobro odgovarati svrsi, umesto da koristimo standardne spiralne burgije. Na vrh komadića čelika kružnog preseka i prečnika za 1-2 mm manjeg od prečnika rupe, koji se želi bušiti, treba navariti pločicu tvrdog metala (vidiju). Izgled oblika oštrice burgije prikazan je na slici br. 3. Oštrenje prema slikama a) i b) ima nedostatak što se posle svakog ponovnog oštrenja smanjuje prečnik burgije, dok se pri oštrenju prema skici c) ne smanjuje prečnik ni posle više oštrenja.
Prethodni istorijski navod o samostalnom varenju tvrdometalne pločice na improvizovanu burgiju ne treba primenjivati. Neodgovarajući materijal, spoj, geometrija ili balans mogu dovesti do loma i izbacivanja delova pri velikoj brzini; koristite isključivo neoštećenu, fabrički deklarisanu burgiju usklađenu sa alatom i podlogom.
Slika 3 — Istorijski prikaz burgije i geometrije oštrice
Bušenje jednostavnim električnim ručnim bušilicama treba vršiti postepeno. S obzirom da je broj obrtaja bušilice veliki (1400 obrt/min), posle bušenja od 10-15 min treba bušilicu isključiti ohladiti i ponovo uključiti. Naime, zbog velikog broja obrtaja oštrice burgije se pri kontinualnom bušenju brzo istroše a burgija zagreje u tolikoj meri da se lem istopi pa umetak od tvrdog metala može da otpadne. Zbog toga je potrebno postepeno, odn. sa prekidima, bušiti.
S obzirom da ova bušilica ne »udara«, mali komadići kamička koji se nalaze u betonskom zidu ne razbiju se, pa se prilikom bušenja čuje škripanje kada oštrica naiđe na ove kamičke. U ovakvim slučajevima se ne sme nastaviti sa bušenjem, jer bi time samo upropastili oštricu burgije, već treba kirnerom ili trožlebnim dletom razbiti kamičke. Posle ovoga opet možemo nastaviti bušenje.
Ovakvo periodično bušenje je samo naizgled komplikovano, a u stvari za njega je potrebno samo malo više pažnje i strpljenja.
Primer električne udarne bušilice
Ručno bušenje
U većini kuća može se naći ručna bušilica (amerikaner). Rad ovom bušilicom je dosta zamoran. Naime, za bušenje je potrebna velika sila pritiska a istovremeno treba i okretati bušilicu i održavati ispravan pravac bušenja. Istina, bušenje pojedinih rupa traje nešto više vremena, ali s obzirom da se burgija ne zagreva previše, može se bušiti kontinualno. Ako oštrica burgije naiđe na kamičak, treba ga, kao i kod ručne električne bušilice, razbiti i posle toga nastaviti sa bušenjem.
Ni u jednom od opisanih slučajeva bušenja burgija se ne sme hladiti vodom, jer tvrdi metal usled naglog hlađenja može da pukne. Isto tako ne treba za vreme bušenja koristiti sredstva za hlađenje i podmazivanje, jer bi ovim samo upropastili oštricu burgije (fina prašina betona pomešana sa sredstvom za hlađenje i podmazivanje stvoriće kašastu pastu, koja deluje na oštricu kao pasta za brušenje).
Bušenje dletom
Bušenje betona trožlebnom burgijom za tiple je četvrta i istovremeno najjeftinija metoda bušenja. Ovakve burgije mogu se dobiti u četiri dimenzije (4, 6, 8 i 10 mm). Položaj dleta - burgije treba da je normalan na ravan zida, ili pod uglom od 95-100 stepeni u odnosu na pod. Bušenje treba vršiti čestim udarcima čekića i u međuvremenu dleto lagano i kontinualno obrtati (sl. 3). Prašinu betona moramo kroz žlebove izvlačiti iz otvora. (Kada već dostignemo određenu dubinu, prašinu treba povremeno izduvati pumpom od lopte). Prečnik otvora koji se buši ovom vrstom burgije uvek je nešto veći od prečnika burgije (dleta) i zbog toga će se tipla iste dimenzije uvek klimati u otvoru, pa je preporučljivo postaviti tiple od veštačkog materijala ili drveta većeg prečnika.
Istorijski navod o izduvavanju betonske prašine ne treba primenjivati. Prašinu ne izduvavajte ustima, komprimovanim vazduhom ili pumpom u prostor; koristite odgovarajući sistem za izvlačenje i usisavanje prašine prema uputstvu za alat i materijal.
Već smo spomenuli da tiplu koja se u otvoru klima možemo zalepiti lepkom za beton. Za ovu svrhu ne treba koristiti ni cement, ni gips, jer ni jedan ni drugi ne odgovara.