Napomena o sadržaju i bezbednosti: Ovo je arhivski edukativni tekst, a ne važeća tehnička specifikacija, projekat niti uputstvo za izvođenje radova. Navodi i brojčane vrednosti preneti su iz izvornog članka i ne treba ih tumačiti kao proveru prema današnjim standardima. Izbor, ispitivanje, skladištenje i primenu cementa treba uskladiti sa uputstvima proizvođača, važećim propisima i projektom kvalifikovanog inženjera. Fotografije su ilustrativne i ne predstavljaju potvrđene projekte firme Savo Kusić.
Cement nije deo nove javne ponude firme. Aktuelni proizvodni fokus čine drveni prozori, drvo-aluminijumski prozori i vrata po meri. Za konkretan projekat možete poslati zahtev za ponudu.
Opšti podaci
Cementi su hidraulična veziva: nakon mešanja sa vodom vremenom očvrsnu u kamenitu masu, kako pod vodom tako i na vazduhu. U drugom slučaju potpuno očvršćavanje postiže se samo ako se malter tokom očvršćavanja, naročito prvih dana, održava u vlažnom stanju.
Jasno izraženo i merljivo očvršćavanje trebalo bi, čak i usred leta, da počne tek nakon pravilnog mešanja cementa. Prema standardima navedenim u izvornom tekstu, početak očvršćavanja treba da bude primetan najranije jedan sat posle spravljanja cementne kaše. Kraj vezivanja pri temperaturi od 18 do 21 °C javlja se po pravilu ne pre četiri i ne kasnije od 12 sati.
Pri radovima na niskim temperaturama očvršćavanje bi trebalo da zaostaje što je manje moguće u odnosu na očvršćavanje pri uobičajenoj temperaturi, dok pri visokim temperaturama treba ograničiti njegovo ubrzavanje.
Stvrdnuta cementna masa treba da bude zapreminski postojana. Čvrstoća tokom vremena ne treba da opada usled sastava cementa ili uticaja mraza, tečnosti i drugih činilaca. Naprsline nastale skupljanjem maltera i betona mogu se izbeći pravilnim radom i negovanjem, a mera u kojoj se ti uslovi mogu ispuniti zavisi od stanja tehnike cementa.
Za armiranobetonske radove i izradu mostova, prema izvornom članku, smeju se upotrebljavati samo standardizovani cementi i visokovredni aluminatni cementi. Navodi se i da treba koristiti cemente čija je proizvodnja pod nadzorom ustanova za održavanje standarda i koji nose njihov zaštitni znak. Za naročite namene, poput jako opterećenih betonskih puteva, preporučuju se priznati standardizovani cementi.
Kada je izuzetno potrebno dobiti visokovredni beton u naročito kratkom roku, na primer pri izvođenju šipova, u obzir dolazi aluminatni cement. Njegov sastav znatno se razlikuje od portland-cementa, a aluminijum-oksid (Al₂O₃) dominira u hemijskom sastavu.
Ilustracija — aluminatni cement u prahu.
Hemijski sastav cementa
Tabela analize trgovačkih cemenata prikazuje podatke o hemijskom sastavu pojedinih vrsta. Iz nje se vidi da je sadržaj kreča u gvožđevitom portland-cementu uglavnom manji nego u klasičnom portland-cementu, dok topionički cement sadrži još manje kreča. Beli portland-cementi dobijaju se sa veoma malim sadržajem gvožđa.
Arhivska tabela — analiza trgovačkih cemenata iz izvornog članka.
Mišljenja o najpogodnijem sastavu cementa, bilo za opštu upotrebu bilo za određene građevinske zadatke, često se menjaju i razlikuju. Hemijska analiza sama po sebi ne pruža potpune informacije. Potrošaču ona, ako ne postoje posebni sporazumi, pokazuje da li su tokom proizvodnje poštovani standardi ili dopunski uslovi i da li se sastav cementa kreće u uobičajenim granicama ili od njih odstupa.
Početak i kraj vezivanja
Ako vezivanje cementa počne pre ugrađivanja betona, to može nepovoljno uticati na razvoj čvrstoće cementa i samog betona. Radi izbegavanja takvih slučajeva, izvorni članak preporučuje redovno uzimanje probnih uzoraka iz pristiglih isporuka i improvizovano ispitivanje na takozvanim „kolačićima“, na definisan način.
Prema standardima navedenim u izvornom tekstu, ispitivanje vezivanja treba vršiti pri srednjoj temperaturi cementa, vode i vazduha od 18 do 21 °C. Ovaj uslov je važan za ocenjivanje rezultata, jer se sa opadanjem temperature vreme vezivanja produžava, a sa porastom temperature skraćuje. U posebnim slučajevima, na primer pri izradi betonskih puteva, leti se vrši dopunsko ispitivanje pri temperaturi od 30 do 35 °C.
Ilustracija — ugrađivanje i ravnanje cementne mešavine.
Skupljanje i bubrenje cementa
Cementna kaša, zamešana sa velikom količinom vode potrebnom za beton armiranobetonskih građevina, suši se tokom vezivanja bez stvaranja znatnijih sila u armaturi koju obavija. Stepen sušenja zavisi od vrste cementa, količine vode za mešanje, temperature betona i drugih uslova.
Pri upotrebi svežeg cementa na različitim građevinskim objektima primećene su pukotine i naprsline usled sušenja po toplom, suvom i vetrovitom vremenu. Nakon vezivanja cement se skuplja ako se isušuje, dok cement koji se održava u vlažnom stanju bubri.
Ilustracija — pukotine na cementnoj površini.
Stanje cementa pri isporuci i skladištenju
Topli cementi
Često se postavlja pitanje da li su topli cementi, na primer temperature od 30 do 80 °C, lošiji od cemenata temperature od 10 do 30 °C. Prema izvornom tekstu, sama temperatura cementa je od manjeg značaja ako se sa njim stručno postupa, odnosno ako svež beton ima uobičajenu temperaturu od 25 °C.
Važnije je da li topao cement potiče iz svežih klinkera koji nisu bili ohlađeni i nisu odležali ili je njegova temperatura nastala samo pri mlevenju. Za važne građevine preporučuje se upotreba cementa koji je odležao najmanje nedelju dana.
Ujednačenost
Bitno obeležje kvaliteta cementa predstavlja ujednačenost svojstava proizvoda tokom dužeg perioda, uz stalno i postepeno poboljšanje kvaliteta.
Postojanost pri skladištenju
Opiti sa portland-cementom, gvožđevitim portland-cementom, topioničkim i aluminatnim cementom pokazali su, kada je reč o cementima novijeg vremena, da suvo skladištenje u silosu cementare ili u vrećama u suvim prostorijama, kao i višemesečno čuvanje u posebnim vrećama i suvim radnim prostorijama, ne utiče bitno na čvrstoću cementa.
Ako su vreće dugo stajale naslagane i cement se zgrudvao, dobro bi bilo naknadno ispitati cement. Pri skladištenju u šupama neophodna je zaštita od kiše i vetra. Ako takvo skladištenje traje više meseci, vreće bi sa svih strana trebalo zaštititi krovnom hartijom ili sličnim materijalom. Kao bolja rešenja navode se vreće od bitumirane hartije ili stalni rezervoari.
Ilustracija — silosi za skladištenje cementa.