Arhivski praktični sadržaj: članak čuva istorijske postupke rada sa zavrtnjima, ali nije specifikacija spoja, proračun nosivosti, servisno uputstvo niti bezbednosna obuka. Vrsta, prečnik, dužina, materijal, zaštita od korozije, pripremna rupa, zatezni moment i način osiguranja biraju se prema podlozi, opterećenju i uputstvima proizvođača. Konstrukcijske, automobilske, električne, gasne, vodovodne i druge bezbednosno važne spojeve treba prepustiti kvalifikovanoj osobi.

Savo Kusić danas je usmeren na drvene prozore, drvo-aluminijumske prozore, prozore po meri, vrata i zahteve za ponudu. Ovaj članak ostaje kao istorijski arhiv i ne predstavlja ponudu prodaje zavrtanja, alata ili kućnih popravki. Raniji link ka internoj aplikaciji za prodaju namerno nije prenet u novi javni sajt.

Kako uvrtati zavrtnje u drvo

Često je potrebno uvrnuti odgovarajući zavrtanj u drvo, bilo da je od mesinga ili mekšeg čelika. Izvorni tekst naglašava da zavrtanj ne treba zabijati čekićem gotovo do kraja, pa tek potom završiti odvijačem. Takav postupak oštećuje navoj i vlakna drveta, zbog čega spoj ne drži kako je zamišljeno.

Kao istorijski postupak opisano je da se šilom sa konusnim vrhom napravi početni otvor u koji zavrtanj ulazi približno jednu trećinu svoje dužine, pa se rad nastavlja odvijačem. Za tvrdo drvo pominje se ručna igličasta burgija do približno polovine dužine zavrtnja i sa prečnikom približno polovine prečnika zavrtnja. Tekst prednost šila objašnjava potiskivanjem vlakana umesto uklanjanja strugotine.

Ako se odmah uvija bez početnog otvora, zavrtanj u tvrdom drvetu može prestati da napreduje ili pući, naročito kada je od mesinga ili manjeg prečnika. Vađenje polomljenog dela tada može biti vrlo teško.

Pripremna rupa nije univerzalna formula: istorijski odnosi dubine i prečnika ne mogu zameniti podatke proizvođača. Pripremna rupa zavisi od jezgra i navoja zavrtnja, vrste i smera vlakana, vlažnosti drveta, udaljenosti od ivice, rizika od cepanja i tražene nosivosti. Ne koristiti udarni alat, pogrešan nastavak ili silu kada zavrtanj prestane da napreduje.

Za smanjenje napora pri uvrtanju izvorni tekst pominje lagano premazivanje navoja sapunom, naročito kod mesinganih zavrtanja. Objašnjenje je da sapun smanjuje trenje između tela zavrtnja i zidova rupe.

Mazivo i završna obrada: sapun je istorijski savet, a ne univerzalna preporuka. Može biti nekompatibilan sa materijalom, premazom, lepkom ili zahtevom za korozionu otpornost. Koristi se samo mazivo koje proizvođač zavrtnja i sklopa dozvoljava.

Zavrtnji koji više ne drže

Kada se zavrtanj za drvo izvuče, pa se pri ponovnom uvrtanju okreće u mestu, ležište navoja je prošireno ili izmrvljeno. Ubacivanje šibica ili čačkalica u rupu u tekstu se opisuje samo kao kratkotrajno rešenje.

Kao čvršći istorijski postupak navodi se smeša lepka, prozorskog kita i piljevine tvrđeg drveta, utisnuta u ležište tankim predmetom. Zavrtanj se potom uvija bez dodatnog pritiska i ostavlja nekoliko dana dok se smeša ne stvrdne.

Ako taj postupak ne uspe, ili je spoj u iverici, tekst predlaže proširenje rupe na 5–6 mm, umetanje čepa od tvrdog drveta premazanog lepkom, sušenje i izradu nove početne rupe. Za spoj u iverici koji nosi veći teret opisan je i veći umetak oblika paralelopipeda.

Kod šarke pričvršćene nizom zavrtanja direktno u ivericu pominje se pomeranje šarke tako da zavrtnji uđu u nova ležišta. Kao najjednostavnija mogućnost navodi se i zavrtanj većeg prečnika ili nešto veće dužine, ali samo kada struktura predmeta to dozvoljava.

Nosivost se ne vraća improvizacijom: šibice, kit, piljevina, veći zavrtanj ili lokalno pomeranje šarke ne predstavljaju dokaz nosivosti. Vrata, prozorski okov, ograde, viseći elementi i svaki spoj čiji otkaz može povrediti osobu zahtevaju pregled podloge i odobren sistem popravke — namenski umetak, novi potvrđeni oslonac, prolazni spoj ili zamenu dela.

Cilindrični zavrtnji

Cilindrični zavrtnji mogu imati šestougaonu ili cilindričnu glavu, sa urezom za ravni ili krstasti odvijač ili prihvatom za inbus ključ. Telo može imati delimičan ili potpun navoj. Kada se spajaju dva predmeta sa prolaznim rupama bez navoja, na drugom kraju koristi se navrtka odgovarajućeg oblika.

Kod sastavljivog nameštaja sreću se zavrtnji i navrtke posebnog oblika: proširene glave, četvrtaste navrtke u odgovarajućem ležištu ili cilindrične glave sa prolaznom rupom. Važno je da su delovi i navoji neoštećeni. Za odvrtanje i pritezanje često se koriste dva odgovarajuća alata, jedan za glavu i drugi za navrtku.

Izvorni tekst upozorava da se mali zavrtnji prečnika 3–5 mm mogu oštetiti ili pući pri prejakom pritezaju.

Zatezni moment: „do kraja, ali ne prejako“ nije merilo za tehnički spoj. Odgovarajući moment, redosled pritezanja, podmazivanje i ponovno korišćenje zavrtnja određuju proizvođač sklopa i važeća tehnička dokumentacija. Oštećen navoj, izdužen zavrtanj ili deformisana glava razlog su za zamenu, ne za jače pritezanje.

Samourezujući zavrtnji

Samourezujući zavrtnji koriste se u aparatima, vozilima i drugim sklopovima. Slični su zavrtnjima za drvo, ali mogu imati i cilindrično telo. U izvornom opisu postavljaju se u rupu u limu nešto manjeg prečnika, a pri uvrtanju oblikuju svoje ležište.

Nakon odvrtanja rupa može ostati proširena i spoj se teže ponovo priteže. Istorijski tekst tada pominje zavrtanj nešto većeg prečnika, epoksidni lepak ili, kada je druga strana pristupačna, savijenu metalnu pločicu sa rupom koja deluje slično navrtki.

Uređaji i vozila: veći samourezujući zavrtanj, epoksid ili improvizovana pločica ne koriste se kao opšti servisni postupak. Kućišta mogu skrivati električne delove, gorivo, gas, rashladne sisteme ili sigurnosne komponente. Koristi se samo pričvršćivač i način popravke iz servisne dokumentacije; uređaj mora biti isključen i bezbedno odvojen od izvora energije.

Upotreba podloški

Podloška u najjednostavnijem obliku ima kružni oblik i otvor u sredini. U izvornom tekstu za elektrotehniku se navode male podloške čiji je spoljni prečnik oko 4 mm. Za mašinske primene pomenute su debljine od 0,5 do 1,5 mm i spoljni prečnici od 7–8 mm do 2 ili 3 cm i više.

Podloške se postavljaju ispod glave zavrtnja i između navrtke i predmeta. Njihova uloga u tekstu jeste proširenje zone pritiska, sprečavanje urezivanja glave i navrtke u površinu i olakšavanje stezanja.

Kod nameštaja i samourezujućih zavrtanja istaknuta je potreba za odgovarajućom podloškom ispod glave. Elastične, rascepljene ili nazubljene podloške u tekstu se opisuju kao sredstvo protiv odvrtanja usled vibracija.

Pominje se i ograničena upotreba elastične podloške kao svojevrsne navrtke za samourezujući zavrtanj. Kod nameštaja, nazubljena podloška između dva drvena komada može pomoći da se njihov međusobni položaj stabilizuje. Redosled opisanog spoja jeste cilindrični zavrtanj, prvi drveni komad, nazubljena podloška, drugi drveni komad, obična podloška i navrtka, uz napomenu da je takav spoj manje efikasan od klasičnog.

Podloška nije univerzalno osiguranje: ravne, opružne, nazubljene i druge podloške imaju različitu namenu i ne mogu se međusobno zamenjivati bez specifikacije. Za vibracije i bezbednosno važne spojeve način osiguranja mora biti projektovan i potvrđen za konkretan zavrtanj, materijal, opterećenje i servisne uslove.

Kako pravilno odvrtati i zavrtati

Za zavrtnje za drvo i manje cilindrične zavrtnje bira se odvijač čiji vrh odgovara širini, dužini i profilu prihvata na glavi. Premali odvijač može se deformisati ili polomiti i oštetiti glavu. Veći ravni odvijač može se koristiti samo kada pravilno naleže do dna ureza.

Kod zavrtnja sa upuštenom ili sočivastom glavom vrh koji je širi od glave ne može da prati zavrtanj do kraja ležišta. Pogrešan profil ili veličina povećavaju rizik od iskliznuća i oštećenja.

Alat mora odgovarati prihvatu: ravni, krstasti, Pozidriv, Torx, inbus i drugi profili nisu međusobno zamenljivi. Radni komad treba učvrstiti, oštećen nastavak zameniti, a ruke držati izvan putanje alata.

Kako sprečiti pucanje zavrtnja

Mesingani zavrtnji za drvo i zavrtnji malog prečnika mogu pući ako se pritežu prevelikom silom, naročito kada početna rupa nije dovoljno široka ili duboka.

Ako otpor naglo raste pri svakom okretu, izvorni tekst savetuje vađenje zavrtnja, podmazivanje i novi pokušaj. Ako otpor ostane prevelik, rupa se proširuje ili produbljuje odgovarajućim šilom ili burgijom.

Kod manjeg cilindričnog zavrtnja u slepoj rupi telo može pući bez jasnog upozorenja, posebno ako se mesingani zavrtanj priteže sa dva ključa. Iskustvo se u starom tekstu navodi kao mera, ali savremeni tehnički spoj zahteva propisan alat i moment.

Zapečeni zavrtnji

Kod ograda, kapija i većih metalnih predmeta zavrtanj može zapeknuti zbog rđe ili stare boje. Pokušaj odvrtanja samo većom silom često dovodi do pucanja. Ako je spoj sa navrtkom i telo je pristupačno, istorijski tekst pominje presecanje i zamenu. Vađenje iz rupe sa navojem opisuje se kao znatno složenije.

Za glavu prekrivenu starom bojom izvor navodi mehaničko čišćenje, kaustičnu sodu ili zagrevanje, a zatim penetrirajuću tečnost ili petrolej. Ako to ne uspe, opisuje lomljenje glave, bušenje manjeg otvora i pokretanje ostatka sekačem i čekićem; u krajnjem slučaju proširenje rupe dok se telo ne raspadne, uz pokušaj očuvanja unutrašnjeg navoja.

Važno — ne primenjivati opasne istorijske postupke bez stručne kontrole: kaustična soda izaziva teške hemijske opekotine; stara boja može sadržati opasne materije; grejna lampa, petrolej i penetrirajuće tečnosti uvode rizik od požara, eksplozije i štetnih isparenja. Ne zagrevati nepoznat sklop, posudu, cev, vozilo ili deo uz zapaljive materije. Proizvod se identifikuje, energija i pritisak izoluju, proučava bezbednosni list i obezbeđuju ventilacija, zaštita očiju i lica i kontrola požara.

Bušenje i udaranje po ostatku zavrtnja mogu oštetiti navoj, odbaciti opiljke ili pokrenuti radni komad. Deo mora biti stabilno učvršćen, alat centriran, a kod vrednog ili bezbednosno važnog sklopa postupak treba prepustiti servisu sa odgovarajućim izvlakačima i mernom opremom.

Kako sprečiti oštećenje navrtki i prstenastog okova

Na ravnim površinama navrtki, zavrtanja i prstenastog okova predviđenim za ključ ne koriste se nazubljena klešta. Potreban je fiksni ili podesivi ključ odgovarajuće veličine sa glatkim čeljustima.

Za nepristupačan ili prevelik okov istorijski tekst pominje postavljanje plastificiranog sunđera između nazubljenih čeljusti i mekog mesinganog ili poniklovanog dela, naročito na vodovodnoj instalaciji.

Zaštita površine i instalacija: kuhinjski sunđer nije potvrđen alat za kontrolisano pritezanje i može proklizati. Koriste se odgovarajući ključ, meke zaštitne čeljusti ili alat koji propisuje proizvođač. Pre rada na vodovodnom, gasnom ili drugom instalacionom spoju sistem se identifikuje, bezbedno izoluje i rastereti, a posao obavlja kvalifikovana osoba.