Zašto staklo puca samo od sebe? Iako tako može da izgleda, razlog obično postoji. U ovom tekstu objašnjavamo jedan važan uzrok — termički lom stakla — i načine da se rizik smanji.
Kada staklo pukne bez vidljivog udarca, ljudi najčešće kažu da je puklo „samo od sebe“.
Ipak, staklo skoro nikada ne puca bez razloga. Jedan od mogućih uzroka je termički lom stakla, koji nastaje kada se različiti delovi iste staklene površine zagrevaju nejednako.
To se ne događa samo tokom transporta ili skladištenja. Termički lom može nastati i kasnije, kada je staklo već ugrađeno u prozor, vrata ili veliku kliznu stenu.
Zbog toga je važno znati šta predstavlja rizik i kako se pravilnom upotrebom može smanjiti mogućnost oštećenja.
Šta je zapravo termički lom?
Staklo se, kao i većina materijala, širi kada se zagreva i skuplja kada se hladi.
Problem nastaje kada se jedan deo stakla jako zagreje, dok drugi deo ostane znatno hladniji. Topliji deo pokušava da se proširi, ali ga hladniji deo stakla u tome sprečava. Tako u staklu nastaje unutrašnje naprezanje.
Ako to naprezanje postane veće od njegove otpornosti, staklo može da pukne.
Pukotina najčešće počinje na ivici, jer je ivica stakla najosetljiviji deo, a zatim se širi prema sredini.
Zbog toga na prvi pogled može izgledati kao da za pucanje nije postojao nikakav razlog. Nema udarca, nema kamena, nema vidljivog oštećenja. Međutim, staklo je prethodno bilo izloženo velikoj temperaturnoj razlici.
Najveći problem nije visoka temperatura, već nejednako zagrevanje
Slika 2 – Oštra granica između sunca i senke stvara temperaturnu razliku
Često se misli da staklo može termički da pukne samo kada je napolju 35 ili 40 stepeni.
To nije sasvim tačno.
Mnogo je važnije kolika je temperaturna razlika između pojedinih delova iste staklene površine.
Na primer, jedan deo stakla može biti satima izložen direktnom suncu, dok drugi deo ostaje u senci nadstrešnice, roletne, zida ili drugog staklenog krila.
Osunčani deo se zagreva i širi, dok zasenčeni deo ostaje hladniji. Upravo ta razlika stvara naprezanje.
Zbog toga do termičkog loma može doći i tokom sunčanog zimskog ili prolećnog dana. Staklo može biti veoma hladno nakon noći, a zatim ga jutarnje sunce naglo zagreje samo na jednom delu.
Staklu, jednostavno rečeno, nije važno koje je godišnje doba. Važno je koliko se brzo i koliko nejednako menja njegova temperatura.
Stručni izvori, poput Pilkington uputstva o termičkom riziku, potvrđuju da je presudna temperaturna razlika između delova iste staklene površine, a ne samo spoljašnja temperatura.
Posebna pažnja kod kliznih staklenih stena
Slika 3 – Između preklopljenih kliznih krila toplota se može zadržavati
Velike klizne stene danas su veoma popularne jer pružaju mnogo svetlosti, lep pogled i osećaj većeg prostora.
Međutim, zbog velike površine stakla i načina otvaranja, potrebno ih je pravilno koristiti, naročito tokom sunčanih i toplih dana.
Kod klizne stene jedno krilo se prilikom otvaranja često pomera ispred ili iza drugog krila. Tako se dve staklene površine delimično ili potpuno preklapaju.
Ako krila ostanu dugo u tom položaju na direktnom suncu, između njih može da se zadrži velika količina toplote.
Sunčevi zraci zagrevaju obe staklene površine, dok je prostor između njih uzak i često nema dovoljno strujanja vazduha da bi se toplota brzo oslobodila.
Taj prostor tada može da se ponaša kao mala staklena komora u kojoj temperatura raste mnogo više nego što bismo očekivali samo na osnovu spoljne temperature.
Istovremeno, deo stakla koji je preklopljen drugim krilom može imati drugačiju temperaturu od dela koji je direktno izložen suncu.
Tako dolazi do kombinacije dva nepovoljna uticaja:
- toplota se zadržava između preklopljenih krila;
- različiti delovi stakla zagrevaju se nejednako.
U takvim okolnostima može doći do termičkog loma.
Može li staklo zaista da pukne zato što je klizno krilo ostalo otvoreno?
Može, naročito ako su krila duže vreme preklopljena na jakom direktnom suncu.
Naravno, to ne znači da će svaka klizna stena pući čim se otvori. Na rizik utiče veliki broj faktora:
- vrsta stakla;
- veličina staklene površine;
- sastav termoizolacionog paketa;
- vrsta premaza na staklu;
- kvalitet obrade ivica;
- položaj objekta;
- strana sveta prema kojoj je staklo okrenuto;
- jačina sunčevog zračenja;
- trajanje izloženosti;
- mogućnost strujanja vazduha između krila;
- postojanje roletni, zavesa, nadstrešnica i drugih izvora senke.
Rizik je najveći kada su velika staklena krila potpuno ili delimično preklopljena, kada su izložena jakom suncu i kada toplota između njih nema gde da izađe.
Zbog toga se tokom veoma sunčanih dana ne preporučuje da klizna krila satima ostanu u preklopljenom položaju.
Kada za tim nema potrebe, najbolje je krilo vratiti u zatvoren položaj ili ga postaviti tako da se izbegne dugotrajno preklapanje dve staklene površine na suncu.
Šta još može da izazove termičko naprezanje?
Klizne stene nisu jedini slučaj u kojem može doći do nejednakog zagrevanja stakla.
Sličan problem može nastati i kod običnih prozora, balkonskih vrata i fiksnih staklenih površina.
Delimično spuštene roletne
Slika 4 – Poluspuštena roletna može zaseniti samo jedan deo stakla
Jedan od čestih primera jeste roletna koja je spuštena samo do polovine prozora.
Tada je jedan deo stakla potpuno u senci, dok je drugi direktno izložen suncu. Između ta dva dela može nastati velika temperaturna razlika.
To ne znači da roletne ne treba koristiti. Naprotiv, spoljna zaštita od sunca je veoma korisna jer sprečava da veliki deo sunčeve toplote uđe u prostor.
Ipak, tokom jakog sunčevog zračenja bolje je izbegavati da roletna duže vreme ostane u položaju u kojem pravi oštru senku samo preko jednog dela stakla.
Ravnomerno zasenčenje je povoljnije od situacije u kojoj je pola stakla veoma toplo, a pola hladno.
Zavese i unutrašnje žaluzine tik uz staklo
Debele zavese, rolo-zavese i unutrašnje žaluzine mogu zadržavati toplotu između sebe i stakla.
Sunčevi zraci prolaze kroz staklo, zagrevaju prostor iza njega, ali toplota zbog zavese ne može lako da se oslobodi.
Rizik je veći kada se zavesa nalazi veoma blizu stakla i kada prekriva samo jedan njegov deo.
Zbog toga je poželjno ostaviti dovoljno prostora između stakla i unutrašnje zaštite od sunca, kako bi vazduh mogao normalno da cirkuliše.
Nameštaj i tamni predmeti uz staklo
Velike staklene površine često se spuštaju gotovo do poda, pa se uz njih postavljaju sofe, fotelje, kutije, jastuci ili drugi predmeti.
Tamni predmeti upijaju sunčevu energiju i mogu dodatno da zagreju prostor neposredno uz staklo.
Ako se predmet nalazi sasvim blizu površine, deo stakla iza njega može imati znatno drugačiju temperaturu od ostatka.
Zbog toga nije dobro naslanjati nameštaj, kutije, tamne jastuke ili druge velike predmete direktno na osunčano staklo.
Folije, nalepnice i posteri
Naknadno lepljenje folija, reklamnih nalepnica, postera i drugih dekoracija takođe može promeniti način na koji staklo upija i oslobađa toplotu.
Poseban problem nastaje kada je prekriven samo jedan deo stakla.
Taj deo može da se zagreje drugačije od ostatka površine, naročito ako je folija tamna ili snažno upija sunčevu energiju.
Nije svaka folija pogodna za svako termoizolaciono staklo.
Pre postavljanja folija, naročito na dvoslojno ili troslojno staklo, potrebno je proveriti da li je konkretan proizvod predviđen za takvu vrstu stakla.
Grejalice, radijatori i drugi izvori toplote
Slika 5 – Lokalni izvor toplote ne treba postavljati neposredno uz staklo
Staklo ne treba izlagati jakom lokalnom izvoru toplote.
Grejalica, kalorifer, radijator, reflektor ili izduv toplog vazduha može zagrevati samo jedan deo staklene površine.
Dok se taj deo brzo zagreva, ostatak stakla ostaje hladniji, što stvara dodatno naprezanje.
Isto važi i za naglo hlađenje.
Na primer, veoma zagrejano staklo ne treba polivati ledenom vodom, niti veoma hladno staklo čistiti vrelom vodom ili parom.
Za pranje je najbolje koristiti vodu umerene temperature i izbegavati nagle temperaturne promene.
Senka nadstrešnice, balkona ili susednog objekta
Nejednako zagrevanje ne moraju izazvati samo zavese i roletne.
Oštru granicu između sunca i senke mogu napraviti:
- nadstrešnica;
- balkon;
- duboka špaletna;
- ograda;
- deo fasade;
- krošnja drveta;
- susedna zgrada;
- predmet postavljen ispred prozora.
Kako se sunce tokom dana pomera, tako se pomera i senka preko stakla.
U određenom trenutku jedan deo stakla može biti veoma zagrejan, dok se drugi još uvek nalazi u hladovini.
Da li su sva stakla podjednako osetljiva?
Nisu.
Kaljeno i termički ojačano staklo imaju veću otpornost na temperaturne razlike od običnog nekaljenog stakla.
Zbog toga se takva stakla koriste na mestima na kojima se očekuju veća termička ili mehanička opterećenja.
Ipak, ni kaljeno staklo nije neuništivo.
Ono može pući zbog jakog udarca, oštećene ivice, nepravilne ugradnje, velikog mehaničkog opterećenja ili drugih razloga.
Njegova prednost je u tome što je otpornije, a kada pukne, raspada se na veliki broj sitnijih komada koji predstavljaju manji rizik od teških povreda.
Važno je znati i da laminirano staklo nije automatski otporno na termički lom.
Ako je laminirano staklo napravljeno od dve nekaljene staklene ploče, jedna od njih i dalje može da pukne usled termičkog naprezanja. Folija između stakala pomaže da delovi nakon pucanja ostanu povezani i ne rasipaju se.
Zbog toga izbor stakla treba izvršiti već tokom projektovanja, u skladu sa njegovom veličinom, položajem, stranom sveta i očekivanim načinom korišćenja.
Kako izgleda termička pukotina?
Termička pukotina često počinje na ivici stakla i prvo ulazi u površinu približno pod pravim uglom.
Kasnije može promeniti pravac, granati se ili nastaviti prema sredini.
Ipak, samo na osnovu izgleda nije uvek moguće sa sigurnošću utvrditi uzrok pucanja.
Pukotina može nastati i zbog udarca, prethodnog oštećenja ivice, pritiska konstrukcije ili nepravilne ugradnje.
Zbog toga je za pouzdanu procenu najbolje da staklo pregleda stručna osoba.
Šta uraditi ako staklo pukne?
Ako dođe do pucanja, nemojte odmah pokušavati da vadite ili pomerate staklo.
Najpre obezbedite prostor kako mu se ljudi, a posebno deca, ne bi približavali.
Ne dodirujte oštre ivice golim rukama i ne pokušavajte sami da uklanjate velike ili nestabilne delove.
Korisno je da fotografišete:
- celu staklenu konstrukciju;
- mesto na kojem je pukotina počela;
- položaj kliznih krila;
- položaj roletni i zavesa;
- predmete koji su se nalazili uz staklo;
- senku koja je u tom trenutku padala preko površine.
Takve fotografije mogu mnogo pomoći prilikom utvrđivanja mogućeg uzroka.
Pravilno skladištenje pre ugradnje
Slika 6 – Termoizolaciona stakla čuvaju se uspravno, stabilno i van direktnog sunca
Rizik od termičkog loma postoji i dok staklo još nije ugrađeno.
Tokom letnjih meseci posebno treba voditi računa o tome gde i kako se termoizolaciona stakla skladište.
Paketi stakala ne smeju se ostavljati na direktnom suncu, naročito ako su ploče gusto složene jedna uz drugu i prekrivene providnom folijom.
Providna folija ne predstavlja pouzdanu zaštitu od sunca. U nekim slučajevima ona može dodatno da zadrži toplotu i stvori efekat sličan stakleniku.
Spoljna stakla u paketu mogu se zagrevati brže od unutrašnjih, dok se toplota zadržava između ploča. Tako nastaju velike temperaturne razlike i dodatna naprezanja.
Zbog toga stakla treba:
- čuvati na natkrivenom i suvom mestu;
- zaštititi od direktnog sunčevog zračenja;
- držati dalje od grejalica i drugih izvora toplote;
- skladištiti uspravno na odgovarajućim i stabilnim nosačima;
- zaštititi od udara i oštećenja ivica;
- prekriti tako da ispod pokrivača postoji strujanje vazduha;
- pre ugradnje postepeno prilagoditi uslovima prostora.
Ako postoji velika razlika između temperature skladišta i temperature na mestu ugradnje, konstrukciji treba omogućiti da se postepeno temperira.
Nagle temperaturne promene treba izbegavati.
Najvažnija pravila u svakodnevnoj upotrebi
Većina problema može se izbeći uz nekoliko jednostavnih navika.
Tokom jakog sunca nemojte satima ostavljati klizna staklena krila potpuno preklopljena jedno preko drugog.
Izbegavajte da roletne i žaluzine dugo ostanu u položaju u kojem je samo jedan deo stakla u senci.
Ostavite dovoljno prostora između stakla i zavesa kako bi vazduh mogao da cirkuliše.
Nemojte naslanjati tamne predmete, kutije, nameštaj i jastuke direktno na osunčanu staklenu površinu.
Ne lepite neproverene folije i tamne nalepnice na staklo.
Grejalice, reflektore i druge jake izvore toplote držite na dovoljnoj udaljenosti.
Zagrejano staklo nemojte naglo hladiti veoma hladnom vodom.
Ukoliko primetite oštećenje ivice, udarac ili početak pukotine, obratite se proizvođaču ili stručnoj osobi.
Zaključak
Savremeno termoizolaciono staklo projektovano je da godinama podnosi sunce, kišu, vetar i promene godišnjih doba.
Međutim, ni kvalitetno staklo nije otporno na svaku situaciju.
Najveći problem nije samo visoka temperatura, već činjenica da se različiti delovi iste staklene površine mogu zagrevati različitom brzinom.
Posebnu pažnju zato treba obratiti na velike klizne stene, preklopljena krila, delimično spuštene roletne, zavese uz staklo, naknadno postavljene folije, lokalne izvore toplote i predmete koji sprečavaju normalno hlađenje površine.
Termički lom često izgleda kao da je staklo puklo bez razloga.
Razlog, ipak, najčešće postoji.
Dobra vest je da se uz pravilno skladištenje, odgovarajući izbor stakla i nekoliko jednostavnih navika rizik može znatno smanjiti.
Planirate novu stolariju? Pogledajte naše drvo-aluminijum prozore i klizna drvo-aluminijum vrata, ili nam pošaljite upit za savet i ponudu.