Vrste drveta razlikuju se po strukturi, boji, čvrstoći, obradljivosti, izgledu, rastu i izdržljivosti u konkretnim uslovima upotrebe. Ove razlike važne su pri izboru materijala za građevinske i stolarske proizvode.
Najčešće upotrebljavane vrste drveta
Za noseće građevinske elemente upotrebljavaju se četinarske vrste:
- jela;
- smrča;
- bor;
- ariš.
Za stepenice, podove i slične namene naročito su podesni hrast i bukva.
Kako se razlikuju vrste drveta
Struktura i boja drveta, rast stabla i grana, kora, list i iglice predstavljaju obeležja vrste drveta.
Tehničar pravi razliku na osnovu:
- građe drveta — srži, beljike, širine godova, udela poznog drveta i stanja ranog drveta;
- čvrstoće i obradljivosti;
- izgleda i rasta, uključujući kvrgavost;
- izdržljivosti drveta u uslovima koji vladaju u svakom konkretnom slučaju.
Jelovo i borovo drvo sa veoma širokim godovima sadrži srazmerno manje poznog drveta nego drvo sa užim godovima. Ono je manje čvrsto i lakše se obrađuje.
Bukovo drvo sa širokim godovima najčešće je znatno otpornije od drveta sa uskim godovima. Pravovlaknasto drvo sa malo kvrga tehnički je dragocenije od krivog i veoma kvrgavog drveta. Dobra borovina suprotstavlja se vremenskim uticajima duže nego bukovina.
Struktura drveta
Godovi, rano i pozno drvo
U preseku stabla godovi se najčešće jasno raspoznaju. Svaki god po pravilu je izrastao u jednoj godini.
Slika 1. Granična zona dva goda borovine pri jakom uveličanju.
God počinje širokim ćelijama tankih zidova koje pri običnom posmatranju izgledaju svetle — rano drvo. Završava se uskim ćelijama debelih zidova koje izgledaju tamne — pozno drvo.
Prema prikazu na slici 1 može se očekivati da drvo, pod inače istim uslovima, sa povećanjem udela poznog drveta ima veću nosivost i da se teže obrađuje.
Pore kod lišćarskih vrsta
Slika 1 karakteristična je za četinarsko drvo. Kod lišćarskog drveta razlikuju se drvo sa prstenasto raspoređenim porama, kao kod jasena na slici 2, i drvo sa razbacanim porama, kao kod bukve na slici 3.
Slika 2. Jasenovina sa prstenasto raspoređenim porama.
Slika 3. Bukovina sa razbacanim porama.
Sa povećanjem udela širokih pora opada i nosivost.
Slike 1–3, osim pomenutih ćelija koje kao cevi leže uporedno sa osom stabla, prikazuju i sržne zrake označene slovom m. Oni se iz jezgra stabla pružaju radijalno ka kori. Broj i debljina sržnih zrakova utiču na otpornost drveta poprečno na osu stabla.
Širina godova
Širina godova veoma je različita u svakom stablu, a još više među različitim stablima. Prema statističkim podacima, kod borovine koja ima naročito veliku težinu širina godova iznosi oko 1–2 mm.
Međutim, nije umesno borovinu sa užim ili širim godovima označavati kao manje vrednu. Čvrstoća je uglavnom manja samo u slučajevima veoma uzanih i izuzetno širokih godova, a usled širine godova često se menja samo malo.