Da li ste nekada razmišljali o tome koliko drvna industrija može daleko da ide i koliko drvne konstrukcije mogu da se poistovete sa ostalnim gradivnim materijalima?
Naš odgovor je da gotovo i ne postoje granice. Nešto najnovije sa čime se srećemo su CLT (Cross Laminated Timber - višeslojno lepljeni drveni paneli ili ukršteno laminirano drvo) konstrukcije. Ove neverovatne konstrukcije predstavljaju ploče sastavljene od lepljenih slojeva drveta gde je svaki sloj ukršten tj. nalepljen pod uglom od 90º u odnosu na prethodni sloj. Najčešće se lepi neparan broj slojeva, ali postoje i konstrukcije koje su sastavljene od parnog broja slojeva (koje su tada postavljene tako da daju simentrične konfiguracije). Standardne ploče su od takvog materijala čije se karekteristike menjaju u zavisnosti od toga na kom mestu se primenjuje sila. Lepljenjem drveta pod određenim uglom, ploče su u mogućnosti da postignu bolju čvrstinu u oba smera.
I sada će sve svako zapitati...pa nije moguće...cela zgrada od drveta? Koliko je to čvrsto? Koliko je to sigurno...zbog pozara...itd.
Na neka pitanja ćemo odmah dati odgovor, a neka (tehnička) smo objavili u tekstu "Prednosti tehnologije gradnje višeslojno lepljenim panelima CLT".
Ako se vratimo u prošlost, može se reći da je ovakav vid gradnje nastao u ranim devedesetim godinama kada su Nemački i Austrijski stručnjaci iz oblasti građevine uvideli da postoji velika šansa da ovakva gradnja postavi visoke standarde. Već 2000. godine CLT tehnologija se susrela sa mnogo širom upotrebom u Evropi tako što je počela da se upotrebljava kako za gradnju porodičnih kuća pojedinačno tako i za višespratovne stambene ili poslovne zgrade. Početkom 2015. godine CLT se pridružio Specifikaciji Nacionalnog Dizajna za drvene konstrukcije (NDS).
Građevinarstvo je oblast u kojoj se materijali poput betona, stakla ili aluminijuma troši u velikim količinama, što bi u budnućnosti moglo i da nas zabrine. Na primer, u Brazilu nastane 50% do 70% od ukupnog čvrstog otpada koji se stvara na zemlji. Ali kako mi možemo da promenimo ovu situaciju, kada većina materijala koji nastanu nisu pogodni za recikliranje.
Veoma popularan u Evropi i polako zahvatajući i ostatak sveta, CLT (Cross Laminated Timber) stoji iza svoje izdržljivosti, postojanosti, svestranosti i održivosti.
Kao što je već rečeno, ovaj materijal čine ploče koje su sastavljene od višeslojno zalepljinih drvenih dasaka/panela, a svaki sloj se na prethodni dodaje unakrsno tj. pod uglom od 90º. Grupišući slojeve pod određenim uglom, dobija se potrebna čvrstina. Dobijena ploča je takvih karakteristika da u potpunosti zamenjuje betonsku konstrukciju.
To je održivi materijal koji je sastavljen od drveta, obnovljivog resursa i ne zahteva sagorevanje fosilnih goriva tokom svoje proizvodnje. Do sada se koristio za infrastrukturu i podršku na velikim gradilištima, kao šablon/obrazac za betoniranje mostova ili kao osnova za teške mašine na nestabilnim terenima tokom izgradnje brana itd. Potencijal CLT-a za konstrukcije je primećen zbog njegovog zanimljivog izgleda i strukturne snage. Trenutno se u svetu mogu naći i neboderi koji su izgrađeni od CLT materijala.
CLT paneli mogu da imaju i ulogu zidova, podova, nameštaja, plafona, krovova. Debljina i dužina CLT-a mogu se prilagoditi zahtevima svakog projekta. Uopšteno, CLT ploče se sklapaju i režu u njihovoj proizvodnji i predviđaju se otvori i spojevi koji su navedeni u dizajnu. Delovi se zatim prevoze do lokacije gde se i odvija montaža. Sivilo Lagraha Makado, partner u kompaniji Mapa istice: "Pošto je CLT čvsta tabla sastavljena od jednog materijala, struktura ne zahteva oblogu, što smanjuje potrebu za radom sa drugim materijalima za njegov krajnji izgled". Uopšteno govoreći, na površinama se primenjuje samo prozirna hidroizolacija, čineći prirodni dizajn drveta sa godovima evidentnim.
Projekti gde učestvuje CLT materijl, gradnja ne traje više od nekoliko dana, naravno, za zgrade je duže. To je brz i suv proces, sa vrlo malo otpada koji se može lako reciklirati. Naravno, potrebna je velika doza opreznosti. "Više potrebnog vremena u samom dizajnu rezultira smanjenje radnog vremena na gradilištu, a ova logika bi trebala da bude primenjena prilikom izgradnje svih projekata od raznih materijala", dodaje Sivilo. iako su troškovi materijala visoki, faktori kao što su kraće vreme izgradnje, veća kontrola kvaliteta i ekologija mogu se uzeti u obzir prilikom izbora.
