Plafon ili strop je jedan od najvažnijih konstrukcionih elemenata građevinskog objekta. Kod porodičnih zgrada i vikend–kućica obično imamo samo plafon podruma i tavana, ali i za popravku ovih potreban je odgovarajući stručnjak, pa i stručno preduzeće.
Greške plafona može tačno odrediti na zadovoljavajući način samo stručnjak. Njihova popravka je u većini slučajeva vrlo komplikovana i vezana je sa delimičnim rešenjem glavnih nosećih zidova i stvaranjem privremenih nosećih konstrukcija. Zbog toga za samostalnu »kućnu« popravku i izmenu plafona ne možemo dati savete, samo ćemo opisati njihove elemente i konstrukciju i dati savete za uočavanje njihovih grešaka.
Od poprečne grede do armirano-betonskog stopa
Najstarije rešenje plafona je poprečna greda (sl. 1, 1.deo). Hiljadama godina grede se izrađuju od drveta i poprečno postavljaju a krajevi greda se oslanjaju na glavne zidove. Kod starih seljačkih kuća, uzdužnog oblika, роstavljali su grede i uzduž zgrade između dva krajnja zida i na ovo su postavljali kraće poprečne grede. Na ovaj način se prenosio deo opterećenja sa poprečnih greda na uzdužnu, a preko ove na krajnje zidove zgrade. Na poprečne grede postavljali su sa gornje strane daske i na ovako formiran plafon stavljali su sloj gline radi zatvaranja i termoizolacije. Kasnije, na grede sa donje strane postavljali su daske, a njih su pokrivali malterisanom štukaturom.
U suštini i danas se primenjuje ovo rešenje, sa razlikom da se kod većih zgrada primenjuju gvozdene (slika 1, 7. deo), odn. armirano·betonske grede (sl. 1, 4. deo) umesto drvenih. Daske.·su zamenjene betonskim elementima ili elementima od opeke i betona. Izolacioni sloj pravi se od nabijene šljake na koji se postavlja sloj betona, a na ovo topli ili hladni pod (sl. 1, 6. deo). Osim rešenja plafona sa gredom ranije je mnogo primenjivan i plafon od opeke u malteru. Danas se već ovakve tavanice ne izrađuju, ali ih još možemo videti naročito u starim porodičnim zgradama, gde su eventualno kombinovane sa gvozdenim gredama (sl. VII–9, 2. deo).
Insekti, gljive i truljenje
Kod tavanica sa drvenim gredama, može doći do savijanja, usled preopterećenja (sl. 1, 1. deo). Drvo koje se tokom vremena suši i stari, sve manje podnosi opterećenje i na delu koji je najudaljeniji od uklještenja deformiše se. Da je greda deformisana odmah možemo prepoznati po tome što je na tom mestu tavanica popucala. Ako detaljnije prekontrolišemo grede videćemo da su vlakna sa donje strane grede isprekidana, izlomljena. Grede koje su opasno savijene treba do popravke podupreti, pazeći na to da se ne preoptereti donji plafon. Ako prostorija ima i donji plafon, najbolje je podupiranje započeti u podrumu i grede za podupiranje postaviti jednu iznad druge. Težiti ka tome da pri zaglavljivanju bude podupiranje čvrsto zategnuto, ali ne toliko da bi podizalo i tavanicu. Veliki problem predstavljaju kod drvenih greda insekti i gljive. Razoran rad insekata znatno smanjuje moć nošenja greda, čak do te mere da se one mogu slomiti, a prepoznaje se po rupicama i po izbačenom drvenom prahu, kao i po karakterističnom pucketanju insekata. Ako ne uspemo na vreme sprečiti, odn. uništiti, insekte, treba da zamenimo gredu.
Ogromne štete prouzrokuju i gljive. Ima ih više vrsta i, nažalost, u većini slučajeva ne mogu se primetiti na površini drveta. Na potpuno suvom ili potpuno vlažnom drvetu se ne množe. Najpovoljnija temperatura za njihovo razmnožavanje je +18 do +29°C.
Ipak treba razlikovati dve glavne vrste razornih gljiva. Jedna je tzv. suva ili crvena, usled čega drvo truli i prelazi u prah, a čvrstoća mu opada i druga, tzv. bela kod koje se prvo pojavljuju bele tačkice na površini drveta i čvrstoća drveta se postepeno smanjuje. Trulo drvo treba odmah odstraniti i zapaliti.
Često se događa kod svodova od opeka ili kamena da ispada stari malter, i tako na svodu nastaju otvori. Usled toga, kao i usled pritiska na svod, pojedini elementi ispadaju iz svoda (sl. 1, 2. deo). Srednje opeke ·se obično izdižu. Greška se uočava po tome što se sredina poda prvo izdiže i popuca, a kasnije ·se udubi. Ako je raspon previše velik ili je svod previše ·pljosnat, greška se javlja kao udubljenje srednjih opeka ili kamena.
Najčešća greška armirano–betonskih svodova je nekvalitetna ili preopterećena greda koja počinje da puca a sa nje otpadaju komadići betona (sl. 1, 4. deo). S obzirom na to da se betonske grede ne savijaju, teško je primetiti njihovo oštećenje i zbog toga ih treba češće kontrolisati. Ako primetimo na njima pukotine, zalepimo na sumnjiva mesta istegnute trake papira da bi ustanovili da li se pukotina proširuje.
Neprijatelj čeličnih greda je korozija (sl. 1, 3. deo). Korozija se najčešće pojavljuje na tavanicama podruma, jer su zidovi obično vlažni, a grede se oslanjaju na zidove. Ako je korozija u toj fazi da rđa već otpada uf komadićima ili ljuskama, gredu treba podupreti drvenim podupiračem ili ciglama, a na krajevima, gde je uklještena treba je osloboditi, tj. otvoriti zid da bi se tačno utvrdilo u kojoj meri je oštećena. Oslobađanje može da izvrši samo stručnjak.
Danas se plafonovi najčešće rade od armiranog betona, tako da se međuprostor ispuni unapred izrađenim betonskim elementima ili elementima napravljenih od opeka. Ovi elementi izoliraju se sa ter-papirom na koji se stavlja sloj šljake, a na ovo sloj gline debljine oko 5 cm. Na ovaj način mogu se ·izrađivati kako tavanice, tako i plafonovi za podrum. Na ove zadnje, umesto gline postavlja se podložni beton i zatim sloj betona. Prema nameni prostorije može se staviti i sloj od veštačkog kamena, betona, ili drveta (sl. 2).
Nekoliko korisnih podataka
Armirano–betonske grede (sl. 1, 4. deo) izrađuju se u različitim profilima, dimenzijama i dužinama i u zavisnosti od vrste menja se i njihova težina, kao i raspon. Unapred izrađeni betonski elementi i elementi od opeka primenjuju se za armirano-betonske grede, koje su postavljene na razdaljini 100 ili 60 cm. Izbor armirano–betonskih greda vrši se tako da im krajevi leže na zidovima, odnosno na vencu na dužini od 18 cm i da se vežu pomoću betonskog gvožđa koje viri iz zida, odn. venca. Iznad podruma armirano-betonske grede se postavljaju na tzv. klizače stepeništa.
Visina čeličnih greda dimenzija 80–400 mm menja se tačno po 20 mm. Težine između ovih graničnih dimenzija kreću se od 6,0 do 92,6 kg po dužnom metru. Najmanja im je dužina 5, a najveća 19 m (sl. 3).
Kod jednostavnijih zgrada kao materijal za svodove primenjuje se trska (sl. 1, 5. deo). Kod manjih zgrada trska - ako jedan sloj postavimo ispod, jedan iznad grede može potpuno da zameni međuelemente kao i izolacioni sloj. Trska se može primeniti samo za tavanicu, a i tamo samo onda ako se po njoj ne hoda i ako nije opterećena. Dobro se može malterisati ako je prethodno očistimo čeličnom četkom. Dimenzije sloja su: 1x2m, debljina 5 ili 10 cm.
Potrebno je još jednom spomenuti da se svodovi mogu popravljati samo na osnovu prethodnih proračuna i projekta kao i na osnovu dobijene građevinske dozvole, a izvođač može da bude samo ovlašćeni stručnjak ili preduzeće.
Ukrasni plafon
Plafon od drvenih greda
Plafon od drvenih greda
Dekoracija na plafonu - Zvezdano nebo
Dekoracija na plafonu - Zvezdano nebo
Gipsana dekoracija na plafonu
Dekoracija na plafonu
Ukrasni plafon
