Do sada nije postojao ovakav tekst koji na jednostavan i sažet način govori o tome koja stakla odabrati za stolariju. Dobićete konkretan odgovor i objašnjenje, koje je pisano tako da bude svima razumnjivo. Tekst može da vam sačuva dosta novca, ali i da razbije uverenja koja vladaju kod 95% ljudi.
Staklo zauzima najveću površinu prozora (otvora). Koliko je bitno da drveni profili dihtuju među sobom, toliko je bitno da i staklo ne odaje toplotu iz prostorije zimi, a hladnoću leti.
Slika 1 – Ug i g faktori
Zbog toga postoje dva faktora koja definišu ove vrednosti:
Ug faktor predstavlja gubitka toplote (energije) iz prostorije. Ako postoji prostorija koja se zimi greje, ovaj faktor će pokazati koliko toplote prolazi kroz staklo i odlazi napolje.
Stručno: Ug - koeficijent prolaza toplote , izražen prema standardu EN-673 , čija je jedinica W/m2K . Što je niža U-vrednost, to je bolja sposobnost toplotne izolacije .
G faktor je prolazak toplote u prostoriju. Obrnuto prvom slučaju, kada leti imamo klimatizovanu prostoriju, ovaj faktor govori koliko toplote prolazi kroz staklo.
Stručno: g - ukupan prolaz sunčeve energije kroz staklo. Izražena je prema standardu EN-410. Što je niža, manje je zagrevanje unutrašnjeg prostora.
Idemo redom.
Jednoslojno staklo.
Npr. leti, kada su temperature od 35o do 40o, staklo koje se zagreva tu svoju toplotu prenosi u sobu. Ako je to staklo jednostruko (recimo 3mm debljine), ono će provoditi 100% od onoga koliko se zagreje. Ovde odmah treba staviti akcenat na ovo „od onoga koliko se zagreje“ i reći da ako je napolju npr. 40 stepeni, neće nužno i unutra biti 40 stepeni, nego će biti onoliko koliko se samo staklo uspe zagrejati (slika 2), jer ono u stvari emituje tu toplotu (koja će u slučaju jednostrukog biti 100% od zagrevanja). To je kao da u prostoriji imamo grejno telo površine stakla. Ovo je slučaj prolaska toplote spolja ka unutra (G faktor).
Slika 2 - Temperatura stakla na 0ospoljašnje i 20o unutrašnje temperature
Kada se radi o prolasku energije unutra ka spolja (Ug faktor), u slučaju jednostrukog stakla je oko 83% energije. Odnosno, 83% hladnoće (leti) se gubi napolje.
Sada dolazimo do onoga što je u stvari koeficijent Ug. Za ovakvo staklo su ljudi onda rekli da mu je Ug 5,3 do 5,8. To su oni koeficijenti koji se prikazuju kao koeficijenti za provodljivost stakla.
Ovakva stakla imamo na starim kućama. S obzirom da su ovi gubici energije previsoki, pravljeni su prozori sa duplim staklima (dva odvojena krila, jedno iza drugog) i ovakve prozore imamo i dan danas na nekim kućama i zgradama (slika 3). Potom je načinjen sledeći korak ka unapređenju, a to je…
Slika 3 – stare varijante prozora sa duplim krilima
Dvoslojno (duplo) stako
Staklo koje je u stvari napravljeno od dva stakla, a između njih lajsna od npr.16mm (4+16+4).
Slika 4 - Dva sloja stakla debljine 4mm, koja razdvaja lajsna od 16mm
Prva i poslednja vrednost „4“ označava debljinu stakla od 4mm, a srednja vrednost „16“ označava debljinu lajsne koja je između njih. Debljina lajsne može da varira od 6mm do 24mm, ali rastojanje koje daje najbolje rezultate i gde su rezultati najbolji jeste rastojanje (lajsna) od 12-16mm. Kao što lajsne od 6,8,9, mm nisu dobre, tako nisu dobre ni ove od 22, 24mm (mi u firmi bi rekli „isto kvare“).
Sada kada znamo šta znači koja oznaka, pravo je vreme da damo i tabelu, po kojoj možemo da se rukovodimo.
| VRSTA STAKLA | Ug VAZDUH | Ug ARGON | ARGON POBOLJŠANJE | SOLARNI FAKTOR g-vrednost | LT-SVETLOST PROPUSNOST |
| Jednostruko od 3 - 19mm | 5,8 - 5,3 | - | - | 83 | 89% |
| Izostaklo 4+16+4 Flot | 2,8 | 2,6 | 7,15% | 77 | 82% |
| 4+16+4 Low-e Tvrdi film | 1,8 | 1,65 | 8,34% | 67 | 80% |
| 4+16+4 Low-e Meki film | 1,3 | 1,1 | 15,39% | 63 | 80% |
| Solar 4+16+4 Flot | 1,3 | 1,1 | 15,39% | 42 | 66% |
| Sun Guard HP Bronza 40/24 | 1,4 | 1,1 | 27,27 | 27 | 40% |
| 4+16+4+16+4 Flot | 1,8 | 1,7 | - | 72,2 | - |
Tabela 1 - Vrednosti Ug i g faktora, sa svetlosnom propusnosti
Vidimo da smo posle dodavanja jednog sloja stakla umesto one Ug vrednosti od 5.3, dobili poboljšanje na 2.8. Odnosno umesto 100% odlaska toplote napolje zimi, dobija se poboljšanje od 56%, a ulazi 77% toplote leti. Dakle dobili smo jako veliko poboljšanje dodavanjem samo jednog stakla.
Odmah se nameće logički zaključak „Pa onda dodamo još jedan sloj stakla (troslojno staklo) i dobićemo još bolje rezultate!“, ali nije tako.
Postoje neke optimalne vrednosti koje podrazumevaju karakteristike toplote/hladnoće, sunčeve svetlosti itd. i videćemo da je od ove tačke, dodavanje još jednog sloja stakla na već postojeće dvoslojno može da bude samo marketinški potez, koji kupac samo mora dobro da plati.
Pored još jednog sloja na dvoslojno staklo, u ovom trenutku se u priču uključuje i argon, koji je mnogo promovisan od strane osoba koje se bave marketingom u firmama. Mi kažemo mnogo, naravno razloga za hvalu ima, ali svakako ne toliko kao što se priča i razlozi koji se spominju, nisu potpuno istiniti. U tabeli vidimo da kada se u obično dvoslojno staklo koje ima Ug vrednost 2.8, ubaci argon, dobija se Ug vrednost od 2.6. To malo poboljšanje od samo 0.2 se mnogo više plati, nego što se u stvarnosti poboljšanja i dobije. Ovo poboljšanje je samo u nekim slučajevima veliko, a kasnije ćemo objasniti i u kojim.
Naravno, ovo sve pišemo i dovodimo u vezu sa dvoslojnim staklom, jer ono ima dosta „varijacija na temu“. Uzmimo primer vas koji dolazite kod staklara:
Vi: Dobar dan
Staklar: Dobar dan
Vi: Ja hoću jedno izo staklo, niskoemisiono i punjeno argonom
Staklar: Može
Staklar vas nije slagao. Dobili ste niskoemisiono (LOW-E) izo staklo, punjeno argonom, ali vam nije rekao da je to tvrdi film. Na tom staklu dobijamo Ug-1.8 i kada se napuni argonom 1.6. A da li vidite u tabeli kolike su vrednosti za niskoemisiono staklo sa mekim filmom (4+16+4 LOW-E MEKI FILM). Ta vrednost, pa čak i bez argona je Ug-1.3, što je za bolje od tvrdog filma sa argonom, a cena je manja. Ako se to staklo još i napuni argonom, Dobijamo Ug-1.1. E tu dolazimo do one situacije gde argon znači mnogo. Ova vrednost od Ug-1.1 je tražena vrednost u većini zakona zapadne Evrope koji se bave regulisanjem ove oblasti, gde se staklo dovodi u granice dozvoljenih vrednosti i kao takvo može da se koristi u građevinskoj industriji. Dakle, argon se ne puni toliko zbog izolacije, kao što većina misli, koliko zbog toga što je argon u stvari neutralan gas - nije agresivan kao vazduh. Film koji se stavlja u unutrašnjost stakla (između dva sloja) je na bazi aluminijum oksida i ako se taj međuprostor ne napuni argonom, on jednostavno vremenom biva nagrizan od strane običnog vazduha i nestaje, a time se gubi izolacija i njene vrednosti koje smo imali na počektu.
Takođe, postoje i zagovornici koji kao argument za nestavljanje argona navode to da argon vremenom "iscuri" iz stakla, tj da nestaje i da samo džabe plaćamo punjenje argonom. Ovo jeste istina, ali samo delimično. Količina gubitka argona zavisi od proizvođača stakla, zato za saradnju treba birati firme koji imaju sertifikat da gubitak argona nije veći od 3% na 10 godina. To znači da za 10 godina nećemo izgubiti više od 3% orgona, a ovaj gubitak je praktično zanemarljiv i u realnim sutuacijama, argon nadživi staklo.
Postoje i varijante gde se stakla pune kriptonom, ali se to radi ukoliko je potrebno da se sa tanjim staklima dobije bolja uzolacija, ali nam to sada neće biti tema.
Obratićemo pažnju na ovu kombinaciju stakla. Dakle 4+16+4 LOW-E MEKI FILM. Njegova vrednost je Ug-1.1. To znači da zimi izlazi 22% toplote napolje, umesto onih 56%, ali leti ulazi 63% toplote unutra. Veliko poboljšanje u odnosu na obično izo staklo, ali mali pomak u odnosu na g faktor.
Ovdašnji zakoni se uglavnom baziraju na Ug vrednost, koja se odnosi na gubitak toplote zimi, ali ljudi svakako hoće i prijatnost korištenja leti, gde ne žele da toplota ulazi u prostoriju. Stoga je napravljeno SOLAR 4+16+4 FLOT, gde su karakteristike ostale identične u odnosu na 4+16+4 LOW-E MEKI FILM, ali ulazak toplote u prostoriju leti je smanjen na 42%. Ovo je donja granica u domenu transparentnih stakala. Sva ostala smanjenja i poboljsanja Ug i g faktora počinju da se odražavaju na providnost stakla (poznata još kao i nebojena stakla). Ova kombinacija je najkvalitetnija kombinacija transparentnih stakala, s tim što još uvek imamo dva sloja stakla.
Troslojno staklo
Polako se približavamo zaključku, a on neće podržati bogatog komšiju koji kaže „Ja sam na svoju kuću stavio prozore sa najskupljim troslojnim staklima. Od tog nema bolje“.
Slika 5 - Uzorak prozora sa troslojnim staklom
Vratimo se na tabelu 1 i pogledajmo vrednosti koje ima troslojno staklo. To je Ug-1.8 i g-1.7, a na dvoslojnom smo postigli 1.3 i 1.1 i to uz dosta manje novca, jer je takvo staklo dosta jeftinije od troslojnog.
Šta smo uradili sa troslojnim staklom? Otežali smo prozor/vrata, podigli smo cenu…..a napravili lošiji proizvod.
Čekaj. Može li se i ovde dodati meki film, argon itd.?
Može. Ako uzmemo 4+16Argon+4+16+4LOW-E. U ovom slučaju dobićemo Ug-0,8 a g faktor isto oko 60% (ništa specijalno).
Maksimalno poboljšanje kod troslojnih stakala, koje možemo dobiti jeste kombinacija:
Solar4+16Argon+4+16+4LOW-E. Tada se dobija Ug-0.6, a postotak ulaska toplote je ispod 40%.
Odmah prelazimo na…
Zaključak:
Ako ste pažljivo pročitali dosadašnji tekst i uporedo pratili tabelu vrednosti faktora, zaključak se već negde sam kristališe, što se tiče celokupne priče o staklima.
Dvoslojno niskoemisiono staklo, sa mekim filmom, punjeno argonom je kombinacija koja je bolja, a dosta povoljnija, od običnog troslojnog stakla. Dodatni benefit je olakšano krilo, gde se produžuje vek trajanja prozora.
Ova činjenica u početku izaziva sumnju kod ljudi i ko se ne razume u tehnologiju izrade stakala (a ko se to još u sve razume), lako naseda na slatkorečivost ljudi čiji je zadatak smanji lager listu.
Da, ali postoje i troslojna stakla koja uz određenu kombinaciju pružaju bolje karakteristike od 4+16+4LOW-E MEKI FILM!?
Da, postoje. Postoje, ali im je cena neuporedivo veća od onoga što takva stakla uspeju da pruže i tu je tačka. Rekli bismo da u ovakvim slučajevima cena stakla (po m2) eksponencijalno raste u odnosu na kvalitet koji se dobija.
Uzmite 4+16+4LOW-E MEKI FILM!
P.S.
Možda će vas iznenaditi činjenica:
Nećete moći sami da proverite koje staklo ste dobili! Postoji detektor za staklo koji može da ustanovi da li ste dobili obično dvoslojno staklo ili neko premijum staklo sa filmom, ali ono košta par stotina/hiljada evra. Postoji metoda koja se može izvršiti u laboratoriji, ali ko još prozor prvo nosi u laboratoriju, plaća cenu ispitivanja, pa onda ugrađuje na kuću ili stan.
Zaštitićemo se tako što ćemo odabrati proverenu i poznatu firmu sa kojom sarađujemo, jer se njoj ne isplati da se igra sa poverenjem. Ne isplati joj se da joj građevinska policija u Austriji naredi skidanje prozora sa zgrada ili da menja već ustaljen sistem proizvodnje i ugradnje.
