Krov je jedan od najvažnijih elemenata zgrade koji joj obezbeđuju postojanost. Zbog posebnih meteoroloških uslova - iznenadne velike količine padavina, žarkog sunca, jakih vetrova i snega, usled čega se pojavljuje znatno dodatno opterećenje - kod nas se grade krovovi sa blagim nagibom i sa prostorom za tavan. Pored krovova sa nagibom, postoje i ravni krovomvi. Od mnogobrojnih materijala koji se primenjuju za krovove najpoznatiji su: trska, drvena šindra, crep, eternit, salonit, čelični lim, daske, ter-papir i plastične materije.
Oblici krovova
Po obliku najjednostavnije rešenje je jednovodni (jednostrešni) krov (sl. 2, 1. deo), odn. krov sa blagim nagibom na jednu stranu. Naročito je pogodan za zgrade koje imaju osnovu u obliku pravougaonika. Dvovodni krovovi - uobičajeno rešenje - su nešto komplikovaniji, all se mogu izraditi od kraćih greda i bolje zaštićuju zidove (sl. 2, 2. deo). Najekonomičnije rešenje za savremene porodične zgrade sa kvadratnom osnovom su šatorasti krovovi. Prednost ovih krovova je u tome da se krovna konstrukcija može izraditi od relativno kratkih greda, da su dobri izolatori toplote i da krov omogućuje formiranje tavana za sušenje rublja (sl. 2, 3. deo).
Mansardni krovovi su necelishodni i ne daju savremeno rešenje. Konstrukcija mansardnih krovova je vrlo komplikovana i njihovo održavanje je otežano. Primena ovih krovova je samo onda opravdana ako se želi tavanski prostor iskoristiti za sobe. Međutim, i u ovim slučajevima je ekonomičnije izgraditi sprat, jer su zidovi jeftiniji od krovne konstrukcije (sl. 2, 4. deo).
U pogledu ekonomičnosti za porodične zgrade najpogodniji su šatorasti krovovi, dok za vikend-kućice jednostrešni krovovi, jer je za njih potrebno najmanje materijala i najlakše ih je održavati.
Funkcija nadstrešnice
Najvažniji zadatak krova je da zaštiti zgradu od padavina. Međutim, u većini slučajeva, kiša i sneg ne padaiu samo vertikalno. Ponekad, vetar i olučni elementi učine da padavine bez obzira na to što je krov ispravan, udaraju po zidovima sa strane. Glavni zadatak nadstrešnice kod strehe jeste da zaštiti zidove od ovih bočnih udara.
Zbog pojednostavljenja gradnje, rogovi krovnog nosača i tavanjače obično su oslonjene na venac, koji je izgrađen na zidovima. Nadstrešnica kod strehe rešava se narožnjacima koji su pričvršćeni sa manjim nagibom za rogove u njihovom produžetku (sl. 2, 2. deo).
Često se mogu videti takve porodične zgrade ili vikend kućice kod kojih su zidovi izdignuti iznad krovne konstrukcije, tako da krovna konstrukcija ne pokriva zidove. Ovo prouzrokuje mnogo neugodnosti, jer krov ne zaštićuje zidove, a izolacija između krova i zidova nikada nije idealna. Ovo rešenje može se prihvatiti samo kod zabatnih zidova, jer u ovom slučaju zid iznad krova odvaja zgradu od susedne zgrade (sl. 3, 1. deo). Dužina nastrešnice takođe je važna. Ako je dužina strehe mala, zidovi neće biti zaštićeni od padavina, donji delovi zidova biće vlažni i sa njih će opadati malter. Ako je, pak, dužina nastrešnice previše velika, ostavljaće vrlo loš utisak, izgledaće kao mall čovek sa velikim šeširom (slika 3. 5. deo). Dobra je nastrešnica ako njena dubina iznosi jednu petinu visine bočnog zida. (Ovaj podatak odnosi se samo na prizemne porodične zgrade i vikend-kućice.)
Elementi krova
Najvažniji elementi krova su: rogovi, sleme i venac, koji je postavljen na zidove i koji je u dodiru sa tavanjačama. Ovi zadnji mogu biti i drvene grede, all se u poslednje vreme često izrađuju na licu mesta od betona. Prvo se postavljaju venčanice na zidove, a na ove potpore koje drže sleme, zatim se na sleme postavljaju rogovi, a na rogove letve koje su nosioci pokrova (sl. 3, 2, 3. i 4. deo).
Pri oblikovanju krovnih konstrukcija teži se ka tome da se grede opterećuju samo na pritisak. Opterećenje na istezanje se izbegava, ugibi se sprečavaju podupiranjem, a izvijanje se sprečava ugradnjom kraćih elemenata.
Drvene grede, koje su opterećene na ugib, postavljaju se uvek tako da im je opterećena najveća dimenzija u poprečnom preseku, tj. da im ove dimenzije budu postavljene vertikalno. Takođe se izbegava primena čvornovatog drveta i onog gde niti nisu u uzdužnom pravcu, kao i nedovoljno osušenog drveta koje je sklono deformacijama.
Jedan od materijala za krovne konstrukcije je armirani beton. Njegov nedostatak je velika težina i zbog toga se obično postavlja dizalicom. Armirano-betonski rogovi izrađuju se u dimenzijama poprečnog preseka 10 x 14 cm. Standardne dužine i odgovarajuće težine su sledeće: 5,26 m = 145 kg, 4,62 m = 136 kg, 3,39m = 94kg, 2,14m = 59 kg. Na poleđini ovih greda postavljene su čelične šipke na koje se stavijaju letve - nosači pokrova, a na krajevima greda takođe postoje čelični završeci radi pričvršćivanja za venac, odnosno za sleme (sl. 4, 2. deo).
Na manjim zgradama često se koriste šine uzanog koloseka za rogove. Krajevi šina - koje se oslanjaju na venac ili jedna na drugu - obrade se pod određenim uglom, obično autogeno i zatim se navare stopala od čeličnog lima, debijine 4-6 mm. Pomoću rupa koje se izbuše u stopala i pomoću zavrtnjeva, rogovi od šina se vrlo lako pričvrste. Letve se pričvršćuju pomoću rupa, koje su izbušene u stopalu na gornjoj strani šina. Težina šilna uzanog koloseka po metru dužine iznosi 12,5 kg.
Krovna konstrukcija (SRB nosači)
Jedna od varijanti krovnih konstrukcija izraduje se od SRB nosača. Ovom skraćenicom označuju se prostorno rešetkasti nosači od čeličnih profila limova. Konstrukcije rešetkastih nosača su vrlo čvrste, lake i pogodne za montažu i rukovanje. Nosači trouglastog preseka oslanjaju se na vence pomoću limenih ploča koji su navareni na krajeve, a pričvršćuju se pomoću otvora ovih ploča i zavrtnjeva. U gornjem delu na mestu slemena, spojeni su pomoću zglobova za rogove druge strane, tako da su slemena nepotrebna. Nosači su tako postavljeni da osnova trougla njihovog preseka bude sa gornje strane, a na ovu površinu, na određenim rastojanjima, zavare se limene ploče sa rupama za pričvršćivanje letvi. Rogovi suprotnih strana povezani su sajlama sa priteznim zavrtnjima da bi se bočni pritisak rogova preneo na sajle da se ne opterećuju zidovi. Zavarene limene ploče obično su dimenzionisane tako da odgovaraju pokrovu od crepa. Prema tome, ako se želi postaviti pokrov od ploče škriljaca, na limene ploče treba prvo postaviti uzdužne letve i na ove treba prIčvrstiti letve za ploče.
Krovne konstukcije pomoćnih prostorija kao što su: terase, otvorene prostorije u baštama, garaže, šupe za čamce i sl. mogu se izraditi i od cevi prečnika najmanje 50 mm i debljine stenke 3 mm. Kod ovih krovnih konstrukcija pokrov se može izraditi od valovitih azbestno-cementnih ploča. Težina cevi po dužnom metru iznosi 3,8 kg i mogu se pričvrstiti zavrtnjima M 8 ili M 10.
Pokrovi od crepa i azbestno-cementnih ploča
Izradu krovne konstrukcije već unapred treba prilagoditi izabranoj vrsti krovnog pokrivača. Kod nas je najrasprostranjeniji, najviše primenjivani krovni pokrivač od pečenog crepa. Crepovi se izraduju u dva oblika: standardni utoreni crep dimenzija 40 x 21 x 2 cm i »biber« crep (biber-švanccigl) dimenzija 36 x 17,5 x 1,5 cm. Za standardne crepove letve se postavijaju na rogove na rastojanju od 32 cm, a za »biber« crepove na rastojanju od 28 cm. Na ovaj način se crepovi mogu postavljati sa preklopom od 8 cm. Najpogodniji nagib krovova sa crepnim pokrovom je 32-60 stepeni (sl.4, 3. deo).
Crepovi se uvek postavljaju u redovima počevši od strehe i nastavljajući prema slemenu. Crepovi na ivicama i ćoškovima formiraju se u odgovarajuće oblike pomoću čekića. Popravka crepnog pokrova je vrlo jednostavna: oštećeni crep povučemo u tavanski prostor i umesto njega postavimo ispravan crep. Sleme i greben pokrivaju se sa žlebnjacima. Dimenzije žlebnjaka su 33 x 20 x 12 cm i povezuju se međusobno pomoću utora. Za svaki kvadratni metar krovne površine treba računati 16 komada crepa, a na svaki dužinski metar slemena i grebena 3,5 komada žlebnjaka. Sleme, greben i završeci se pričvrščuju krečnim malterom dobrog kvaliteta. Mnogi koriste za izradu pokrova azbestno-cementne ploče. Ove ploče se izrađuju u dimenzijama 30 x 30 ili 40 x 40 cm u obliku kvadrata, romba ili standardnom obliku bez ćoskova. U sva tri oblika izrađuju se polovine, dijagonalne polovine kao i komadi za opšivanje. Takođe se lzrađuju i fazonski komadi polukružnog ili trouglastog oblika za pokrivanje slemena i opšivanje dimenzija 30 ili 40 cm. (s]. VII-15), Kako su azbestno-cementne ploče vrlo osetljive na zatezanje i vrlo brzo se lome, letve moraju biti postavljene tačno u propisanu ravan. Za preklop obično se ostavlja dužina od 8cm, tako da pri primeni standardnih ploča rastojanje letvi je 21,5cm. Svaka ploča se mora pričvrstiti za podlogu sa dva eksera sa sponkom. Od standardnih pločica dirnenzija 40 cm, potrebno je za 1 m2 površine krova tačno 10 kom. Popravka oštećenog pokrova od azbestno-cementnih pločica je dosta komplikovana. Pukotine pojedinih pločica možemo privremeno popraviti epokitom, all konačno rešenje je da se pločica izmeni. Za izmenu potrebno je poskidati sve ispravne pločice polazeći od najbliže ivice ili slemena pa ići sve do oštećene. Minimalni nagib krova sa azbestno-cernentnim pločama je 20 stepeni. Kod ravnijih krovova treba preklop povećati od 8 na 10 cm, a rastojanje između letvi smanjiti na 20 cm.
Salonit ploče
Jedna od upotreba azbestno-cementnih ploča su salonit-ploče. Širina valovito presovanih ploča debljine oko 5 mm je 93 cm, a broj valova je 5. Dužine ploča su 1250-1600-2500 mm ili njihovi celobrojni umnošci, odn. količnici. Valovite ploče mogu se postaviti skoro na sve krovne konstrukcije bez letvi. Proizvode se ploče debljine 6 mm, širine 105 cm, broj talasa u ploči 7,5, dužina od 122 cm, rastući po 15 cm do 244 cm.
Salonit-ploče se pričvršćuju, u zavisnosti od oblika grede krovne konstrukcije, zavrtnjima u obliku U, J ili S. Gornji deo zavrtnjeva se zakači za gredu ili cev krovne konstrukcije. Rupe se u pločama buše burgijom ili probijaju čekićem. Na zavrtanj se postavlja zaptivka (radi zaštite od kiše) od gume, podmetač i navrtka. Preklop između pojedinih ploča je 4-15 cm, u zavisnosti od nagiba koji može biti 50-54 stepena. Za pokrivanje slemena grebena i za završetke izrađuju se i fazonski komadi. Veoma pogodan materijal za pokrove je ploča od veštačkih materija, težinski lakša, providna sa pojačanjem od čeličnog lima i staklenih niti. Dimenzije ovih ploča su 2060 x 800 x 2,5 mm. Njihovi talasi su mall i materijal pri obradi mnogo opterećuje (»jede«) alat. Težina jedne table je 3 kg. Mnogo jeftinija je ovakva ploča neprovidna, koja se može dobiti i u rolnama širine 1750 mm. Težina joj je 3,5 kg/m. Postoje talasaste ploče u tablama dimenzija 680 x 870 x 2000 mm, kao i čelične ploče u dimenzijama 630 x 800 x 2000 mm. Čelične limove treba zaštititi od korozije, dok ploče od aluminijuma i veštačkih materija nije potrebno specijalno održavati.
Nagib krovova, pokrivenih ravnim metalnim limovima može biti sasvim mali čak i 4 stepena. Ispod materijala krovnog pokrivača treba postaviti u pravcu nagiba ravne daske za oplatu, a na mesta gde se u pravcu nagiba pojedine ploče spajaju treba pričvrstiti letve trouglastog preseka. Na ovim letvama se vrši spajanje limova sa preklopom i sa prevojem. U poprečnom pravcu ostavlja se ravan preklop 5-15 cm ill preklop sa prevojem od 4-8 cm već u zavisnosti od nagiba. Slično limenim pokrovima, izrađuje se i pokrov od krovne lepenke. Pokrov od krovne lepenke potrebno je dobro premazati katranom iii teško topljivim bitumenom. S obzirom da se pod uticajem žarkog sunca katran i bitumen lako tope, postavlja se na površinu sloj fino zaobljenog i potpuno čistog šljunka, koji se veže dok je još bitumen u toplom stanju. Ako za ovo ne postoji mogućnost, onda treba bar okrečiti tamnu krovnu površinu (slika 6).
Nekoliko reči o betonskim pokrovima
I na kraju, nekoliko reči o betonskim pokrovima. Za izradu betonskih pokrova potrebno je dosta daščane oplate i rogova. Za pokrov treba koristiti samo cement marke 500. Ne sme se štedeti.
Treba sačekati da materijal potpuno veže. Važno je da se na donju površinu strehe postave okapnice koje će sprečiti curenje vode prema zidovima (si. 6, 1. deo). Krov treba prvo prekriti što debljim slojem drozge ravnomernih zrna koji će poslužiti kao termoizolacija, a na ovaj sloj staviti sloj betona. Nepropisno izvedeni betonski krov može da bude uzročnik teških nezgoda. Kod manjih zgrada važno je da se ceo krov odjednom izradi da bi beton dobro vezao. Beton kao i izolacioni sloj drozge treba dobro nabiti. Naročitu pažnju treba posvetiti opšivanju i odvodnjavanju oko dirnnjaka.
Popravka betonskih krovova je neobično težak posao pa ih zato treba tako napraviti da kasnije ne bude potrebno održavanje. Betonski krov ne preporučujemo za pokrove porodičnih zgrada, a za vikend-kućice je dosta ekonomičan, iako zahteva dobru pripremu, i dosta je topao. Zbog toga je najbolje da se zgrade sa betonskim pokrovom smeste u senci drugih zgrada ili drveća.
