Podovi

Podovi su važni jer pružaju ne samo funkcionalnost i zaštitu, već i estetski i komforan aspekt životnog prostora. Najpreglednija podela podova na vrste dobija se ako se uzmu u obzir istovremeno način izrade podova i vrste i oblici materijala koji služe za izradu. Na taj način dobija se sledeća podela: kameni podovi (kaldrme), košuljice (obloge), podovi od keramičkih pločica, podovi od sitnih pločica, podovi od krupnih pločica, drveni podovi i podovi od plute, podovi od obložnih traka, podovi od veštačkih materijala koji se nanose lopaticom.

Uslovi za podove u pogledu trajnosti i zaštite od vlage

Minimalni uslovi u pogledu čvrstoće pritisaka, čvrstoće zatezanja pri savijanju kao i otpornosti prema habanju izloženi su za obloge od tvrdih betona u DIN 1100. Te vrednosti mogu se uglavnom smatrati kao uslovi kojima treba da odgovaraju teško opterećivani podovi industrijskih objekata. U DIN 272 izložene su minimalne vrednosti za kameno drvo (ksilolit) koje mogu da važe i za lako opterećivane podove industrijskih objekata, kao i za podove stambenih i poslovnih zgrada.

Sl. 1 - Hidroizolacija poda

Uslovi za podove u pogledu toplotne i zvučne izolacije

Toplotna izolacija ne zavisi isključivo od poda, već od celokupnog sistema međuspratne konstrukcije. Od značaja je, međutim, stepen u kome pod može da oduzima toplotu osobama koje na njemu stoje ili se po njemu kreću. Isto tako u pogledu zvučne zaštite od presudnog značaja je celokupan sistem međuspratne konstrukcije. Pri tome je pod od znatno većeg uticaja – naročito ako je rađen u vidu ploveće košuljice ili plovećeg drvenog poda.

Sl. 2 - Zvučna izolacija poda 

Uslovi za zaštitu podova od požara

Za podove u okolini ognjišta, kao i za podove ispod strmih krovova a često i po radionicama i radioničkim halama, mora se zahtevati da budu izrađeni kao vatrobrani ili kao vatrostalni. Bliži podaci u DIN 4102.

Uslovi za električnu otpornost podova

Opasnost za ljudski organizam od dodira sa provodnicima pod naponom relativno je velika čak i u granicama niskog napona do 250 volti. Opasnost se povećava ukoliko pod na kome se čovek nalazi ima veću provodljivost. Prema propisima Nemačkog elektrotehničkog društva (VDE), svaki pod čiji je otpor manji od 7730 oma, opasan je. Ovo važi naročito za vlažne i mokre podove.

Obloge (košuljice)

U najvažnije obloge spadaju: podovi od teraca, betonske obloge, obloge od gline, mozaik podovi, gipsane obloge, podovi od ksilolita, obloge od ilovače i asfaltne obloge.

• Podovi od teraca: Teraco podovi su trajašni, nepropustljivi za vodu i ne prašnjave se. DIN 1965 Tehnički propisi o izradi obloga i o keramičkim radovima sadrže bliže podatke kako o granulometrijskom sastavu agregata za teraco, tako i o načinu izrade.
• Betonske obloge: DIN 1965 sadrži bliže podatke o običnim betonskim (ranije cementnim) oblogama, a DIN 1100 o oblogama od tvrdog betona. U poslednje vreme izrađuju se takođe i obloge od lakog betona – a isto tako i od lakih poroznih agregata, kao i od penastog betona – koje služe naročito kao podloge oblogama od veštačkih materijala koji se nanose lopaticom.
• Obloge od gline: Izrađuju se od drobljenih opeka sa krečnim, cementnim ili magnezitnim vezivnim sredstvom. One izvlače toplotu slabije no betonske obloge.
• Mozaik podovi: Mozaik podovi predstavljaju najlepšu i najotmeniju vrstu obloge za čiju se izradu upotrebljavaju mermer, komadići pečene gline, mutno staklo ili keramika. Iz razloga što ova vrsta poda zahteva od proizvođača mnogo sklonosti ka umetničkom osećaju, to se veoma malo radionica bavi njegovom izradom.
• Gipsane obloge: Gipsane obloge su vatrobrane. Način njihove izrade izložen je u DIN 1965. Izrađuju se većinom od jako pečenog gipsa za obloge i to kao jednoslojne preko peska, ili kao dvojslojne suve obloge. Za gipsane obloge upotrebljava se isto tako i prirodan anhidrit.
• Podovi od kamenog drveta: Svojstva i način izrade podova od kamenog drveta (ksilolita) standardizovani su propisima DIN 272. Dele se na jednoslojne industrijske ili nabijene podove, dvojslojne podove od kamenog drveta, za stambene i poslovne prostorije, kao i na jednoslojne podloge za parkete, za obloge u trakama, itd.
• Obloge od ilovače: Bliže podatke o oblogama od ilovače – naročito za žitnice, poljoprivredne magacine itd. – sadrži DIN 1965.
• Asfaltne obloge: Obloge od livenog asfalta upotrebljavaju se kako za izradu neposrednog gornjeg gazišnog sloja poda, tako i za izradu podloga za parkete, za trakaste obloge, obloge od veštačkih materijala nanošenih lopaticom, itd. Ne stvaraju prašinu, ne propuštaju vodu, gipke su, a povrh svega odmah po izradi se može po njima gaziti.

Sl. 3 - Mozaik od drveta

Podovi od keramike

Podovi od keramike izrađuju se od keramičkih pločica. Praktično su neograničene trajnosti, laki su za održavanje čistoće i ne stvaraju prašinu. Za bliže podatke videti DIN 1965.

Sl. 4 - Keramičke pločice kao imitacija mermera

Sl. 5 - Razni dezeni keramičkih pločica

Podovi od sitnih pločica

Podovi od sitnih pločica (površine oko 0,25 m²) izrađuju se od pločica prirodnog kamena, betona, klinkera, stakla, čelika, kamenog drveta i asfalta i polažu većinom u cementni malter. Pločice od veštačkih materijala (od veštačke smole, bitumena i azbesta) bolažu se lepljenjem. Po svojim svojstvima odgovaraju oblogama izrađenih od istih sirovina i istih materijala.

Sl. 6 - Mozaik od sitnih pločica

Podovi od krupnih ploča

Za podove od krupnih ploča – pored brazdastih limova od  čelika i lakih metala – dolaze u obzir poglavito tvrde ploče od drvnih vlakana, koje se pri polaganju lepe većinom hladnih lepilima. Imaju slična svojstva kao i obloge u trakama i upotrebljavaju se u iste svrhe.

Podovi od drveta i od plute

Drveni pod spada u najstarije i – izuzev od tepihnih zastirača i podova od plute – predstavlja najtopliji pod za noge. Ovde se ubrajaju: daščani podovi od patosnih dasaka, trakast parket i tabličast parket, pod od parketnih saščica i mozaik parket.

Pravilno položeni parketni podovi pružaju većinom i dobru izolaciju protiv koračajnih udara. Pod od parketnih daščica i mozaik predstavljaju nove vrste parketa. U svrhu jednostavnije nege, parket se u poslednje vreme pečati veštačkim smolama. Podovi od plute veoma su topli za noge, izoluju zvuk i ne propuštaju vodu. Za lepljenje se upotrebljavaju specijalna lepila.

Sl. 7 - Postavljanje parketa

Podovi od obložnih traka

Kao najvažnije obloge u trakama smatraju se:

• Podovi od tabli štampanog vunenog filca (balatum i stragula)
• Podovi od tkanina za razapinjanje, sličnih tepisima
• Podovi od linoleuma
• Podovi od gume
• Podovi od veštačkih materijala sličnih tkaninama (igelit)
• Podovi od tabli i od traka polivinilhlorida (gutasin i mipolan)

Dok se prva dva navedena zastirača jednostavno razastiru i samo duž ivica zatežu, dotle se svi ostali od trakastih obloga izrađuju lepljenjem traka. Ove obloge ističu se malim brojem svojih sastavaka i – osim onih sličnih tepisima – time što nemaju prašine, što se lako peru i što su manje ili više elastične.

Sl. 8 - Obloga od linoleuma kao imitacija laminata 

Podovi od veštačkih materijala koji se nanose lopaticom

Mase od veštačkih materijala koji se nanose lopaticom predstavljaju smese od veštačkih smola (većinom polivinilacetata) i pridodatih materija. Obloge se izrađuju na glatkim i ravnim podlogama u najmanje tri sloja koji se nanose lopaticom. Posle 28-dnevnog sušenja na vazduhu njihova debljina bi trebalo da iznosi najmanje 2 mm. Slojevi tanji od 2 mm ne predstavljaju više obloge, već prevlake ili premaze.