Najpogodniji podovi za kuhinju, ostavu, kupatilo i terasu, pa čak i za sobe za stanovanje u letnjikovcima su hladni podovi. Može se reći da se hladni podovi ne troše, lako se na njima održava čistoća, nabavka materijala i izrada je jednostavna i imaju samo jednu manu, a to je da su hladni (sl.1). Ovi podovi su prilično osetljivi na naoštećenja.
Popravka podova od cigala
Najjednostavnija vrsta hladnih podova je pod od cigala. Izrađuje se na taj način što se na nabijeni šljunak debljine 10 cm postavi osnova od betona debljine 5 cm, na osnovu cementni malter debljine 1cm, a na ovaj zadnji sloj se postavljaju cigle i to normalno ili čeono. Koriste se samo potpuno zdrave cigle sa ravnomernim površinama i dimenzijama, eventualno dva puta pečene, tzv. klinker cigle.
Postavljanje i poravnanje cigala vrši se pomoću dugačke letve, tako da se lakim udarcima po letvi poravnaju sve cigle da budu u jednoj ravni. Cementni malter se pravi od 1,1 kubnog metra prosejanog peska i od 400 kg cementa marke 400, tako da bude gustine kajmaka.
Posle dužeg korišćenja neke cigle poda mogu se oštetiti. Oštećene cigle treba izrezati zajedno sa slojem cementnog maltera sve do sloja betona. Potrebno je ishrapaviti i po-vršinu betonskog sloja, a isto tako izrezati i donje ivice susednih cigli u obliku prizme, pa i ove otvore napuniti malterom da bi ih koristili za vezivanje. Nemojmo žaliti malter, bolje je da cigla za zamenu bude nešto iznad površine, jer ćemo to lako poravnati lakim udarcima na letvu-ravnjaču, a višak maltera izlaziće pored ivice cigle(sl.1, 1. deo).
Na isti način možemo popraviti sve vrste podova od unapred izrađenih elemenata (keramit, veštački kamen) i sl.
Pod od cigala
Popravka betonskih podova
Betonski pod je najhladniji pod i zbog toga nije pogodan za prostorije u kojima se stanuje. On je hladan zato što je u neposrednom dodiru sa tlom i dobar je provodik toplote. Gornji sloj cementnog maltera, čiji je sastav identičan sa sastavom cementnog maltera za pod od cigle, treba da bude debljine najmanje 1,5 cm, jer će u protivnom popucati. Površina betona poravna se mistrijom da bude ravnomerna. Najbolje je pojedine slojeve postaviti odmah jedan za drugim - izuzev sloja šljunka - da bi se slojevi međusobno dobro vezali. Iz ovoga već proizilazi poteškoća popravke, tj. zbog vezanosti slojeva betonski podovi se nikad ne mogu besprekorno popraviti (sl.1, 2. deo).
Ako se ipak odlučimo za popravku, onda treba da razbijemo mnogo veći deo oštećenog betona, sve do osnovnog sloja. I u ovom slučaju donje delove treba da podrežemo u obliku prizme ili da ih bar ohrapavimo. U razbijeni otvor postavimo prvo jedan sloj dobro nabijenog osnovnog betona, a na ovo cementni malter. Vrlo je važno da nabijanje bude snažno i da pre nabijanja novih slojeva okolinu oštećenog dela dobro pokvasimo. Cementni malter - glazura, ne sme biti previše žitka, jer će se pri sušenju odvojiti od podloge. Treba znati da će posle sušenja boja popravljenog betona biti nešto otvorenija.
Ako je otvor, odnosno rupa koju treba popraviti na glazuri vrlo male dimenzije, na primer veličine 5 para, onda rupicu treba metlom ili četkom dobro očistiti i nakon kvašenja napuniti cementnim malterom.
Podovi od pločica
Podovi od otpadnih pločica veštačkog kamena (nova) su slični betonskim podovima. Gornji sloj ovih podova, međutim nije cementni malter nego su otpadne pločice veštačkog kamena sa ravnom gornjom površi nom postavlje ne takođe u cementni malter. Najčešća greška, odnosno oštećenja, ovih podova je da se pojedine pločice olabave.
Podovi od pločica
Kod popravki treba paziti na to da se prilikom proširivanja i ohrapavljenja oštećenog dela ne olabave i susedne pločice. Ako je potrebno zbog oštećenja na većem delu povaditi i ponovo postaviti pločice, naročito treba obratiti pažnju na to da pločice budu jedna do druge što čvršće postavljene i da prorezi izmedu njih ne obrazuju veće i duže prave linije, što može lako da prouzrokuje pukotine (sl.1,3. deo).
Za podove kuhinja, kupatila i ostave vrlo često se upotrebljavaju pločice od veštačkog kamena. Odgovarajućim izborom tamnih i vidnih boja redova ovih pločica,mogu se napraviti vrlo dopadljivi podovi. Podloga za ove podove izrađuje se na uobičajen način, tako da je debljina podložnog betona svega 2 cm. Dimenzije kockica od veštačkog kamena kreću se od 15x15 cm pa sve do 40x40 cm. Najčešće se upotrebljava dimenzija 20x20 cm. Za ovu dimenziju mogu se nabaviti polu komadi, dijagonalni polu komadí, komadi za opšivanje kao i komadi za opšivanje ivica (sl.1, 4. deo). Radi boljeg vezivanja donji delovi ovih pločica snabdeveni su rubovima. Ako se neka pločica ošteti, prsne, izlomi, okrnji ili olabavi, treba je izmeniti. Postupak za izmenu je sledeći: oštećene pločice koje još čvrsto stoje treba čekićem i dletom izlomitii ivice odvojiti od susednih pločica, podložni beton takođe treba izlomiti do polovine debljine i na ivicama napraviti žleb u obliku lastinog repa (sl.2, 1. deo). Novu pločicu treba dobro očistiti i pokvasiti, napuniti žleb odgovarajućom količinom cementnog maltera i postaviti pločicu tako daje nešto iznad ostalih pločica i na uobičajeni način lakim udarcima čekića poravnati na nivo ostalih pločica (sl.2,2. deo). Nakon izvesnog vremena, kada se već nova pločica malo vezala, treba je mokrom krpom obrisati da se ne bi cementni malter i na površini pločica vezao i ostavio neodstranjive tragove (sl.2).
Na sličan način popravljamo i podove od kamenih pločica, dimenzija 10x10 cm (metlah pločice). Prilikom postavljanja novog poda od ovih pločica potrebno je nabaviti nešto rezerve, jer je kasnije teško nabaviti pločice identičnih dimenzija i boja. Rezervnu količinu treba brižljivo uskladištiti u jednom ćošku podruma.
Podove od kamena, kamenih pločica i betona nakon potpunog sušenja i vezivanja treba obrusiti. Cilj brušenja je da se skinu ivice i neravnomernosti i da se otklanjanjem površinskih slojeva susednih pločica ujednači površina. Brušenje možemo izvesti uređajem koji se sastoji od brusnog kamena trapezoidnog oblika sa drškom, koja je na kraju snabdevena držačem od savijenog lima za brusni kamen. Prilikom brušenja brusni kamen treba pomerati tako da obuhvata i površine susednih pločica.
Podovi od kamena
Obratite pažnju na vremenske prilike! Hladni podovi se mogu popravljati samo onda, ako je temperatura najmanje + 5°C, ako je vreme suvo i vetrovito i ako prostoriju ne koristimo za duži period. Ako popravljene površine prerano koristimo, popravljeni delovi mogu se oštetiti, uprljati ili olabaviti. Manje delove, tj. popravke, možemo zaštititi od preranog korišćenja daskama. U tom slučaju treba na donje delove dasaka postaviti uske rubove od letvi da ne bi opterećenje preneli na popravljene delove.
Nakon vezivanja, površine treba u toku dana prati sa dosta vode, jer voda potpomaže vezivanje betona, tj.cementa.
