Karakteristike pečene opeke za zidanje i crep

Od gline i glinenih masa još od davnih vremena izrađuju se opeke za zidanje, cevi, posude itd. Laganim zagrevanjem do visokih temperatura i laganim hlađenjem, oblici od sirovih materijala prelaze u više ili manje čvrsta tela. Prema raznolikosti nalazišta gline, pečene opeke mogu se izrađivati u raznim kvalitetima.

ZIDNE OPEKE (PEČENE OPEKE)

1. Struktura. Spoljni izgled. Dimenzije. Da bi se dobile opeke po mogućnosti bez prslina i što tačnijih dimenzija, sirovim masama ponekad se dodaje pesak, drobina od opeke, suvo glineno brašno itd. Gline iz nekih nalazišta sadrže kreča u prilično velikim grudvama. Čak i kad količina kreča nije isuviše velika, moraju se preduzeti mere da se kreč dovoljno raspodeli i usitni, jer se posle pečenja opeke kreč gasi usled vode koja postepeno prodire u opeku, tako da se javlja povećanje zapremine što dovodi do ljuštenja opeke ako je koja krečna grudvica ostala isuviše velika.

Spoljni izgled zidnih opeka u velikoj meri zavisi od sastava gline i pečenja. Važno je da se zidne opeke isporučuju sa što je mogućno manjim odstupanjima od nominalnih mera, jer se spojnice inače moraju raditi u različitim debljinama i širinama, što znatno utiče na čvrstoću zida. Klasična dimenzija pune zidne opeke je 250 x 120 x 65 [mm], tri-četvrtke je 185 x 120 x 65, a polutke je 120 x 120 x 65 mm. Dopuštena odstupanja od standardnih predviđenih dimenzija zidnih opeka iznose maksimalno ± 4%.

2. Čvrstoća zidnih opeka. Ispitivanje čvrstoće vrši se skoro isključivo pritisnim opterećenjem (aparatura na slici ispod), pošto zidna opeka po pravilu treba da se upotrebljava za građevinske elemente koji pri opterećenju primaju pritiske. Ispitivanje se vrši tako što se opeka pričvrsti između dve čelične površine i nanosi se pritisak sve dok opeka ne pukne. Danas se takođe sprovodi i ispitivanje savijanjem da bi se proizvođač prisilio sa izrađuje opeke po mogućnosti bez naprslina.

U tablici ispod navedeno je 15 vrsti zidnih opeka koje su podeljene u tri grupe prema zapreminskim težinama. Pored toga, tablica sadrži i standardizovane oznake (skraćenice), gornju granicu zapreminske težine, minimalnu čvrstoću, kao i uslove o postojanosti na mrazu.

3. Pritisna čvrstoća zidova od opeka. Pri upotrebi raznih vrsta opeka, a pod inače istim okolnostima, utvrđeno je da je pritisna čvrstoća zida, izgrađenog od opeka većih čvrstoća, veća. Sa povećanjem debljine spojnica opada otpornost zida. Usled neravnomerne debljine spojnica, pritisna čvrstoća zida od opeka smanjuje se u znatnoj meri, zbog čega je važan pravilan oblik i tačno pridržavanje dimenzija opeka. Pritisna čvrstoća opada sa povećanjem preseka zida.

Odnosi između čvrstoće opeke, čvrstoće maltera i čvrstoće zida – za zidove od veštačkog kamena, ravnomernih debljina spojnica i dobre zidarske veze – obuhvaćeni su jednačinom koja se nalazi u tablici ispod. Taj pregled sadrži čvrstoće zida koje se prema jednačini mogu pod raznovrsnim okolnostima očekivati. Odnos između čvrstoće zida i dozvoljenog opterećenja preva ovome iznosi 2,7 do 4,8. U pogledu veličine koeficijenata odnosa, treba imati u vidu da bi on trebalo da pokrije meizbežna dopunska naprezanja usled ekscentričnih opterećenja, nedostataka pri izvođenju itd. a koja računski nisu uzeta u obzir. Navedena veličina e = 10 kg/cm² važi za dobro izveden zid. Ako zid pokazuje nedostatke u izvođenju, onda se za e mora uvesti niža vrednost, a po potrebi i negativna.

4. Elastičnost pri pritisku za zidnu opeku i zida od opeka. Elastičnost pečenih zidnih opeka kreće se u širokim granicama. Modul elastičnosti sa donjom granicom sve do E = 100 000 kg/cm², što iznosi 1 GPa, dobiven je za opeke pritisne čvrstoće od oko 300 kg/cm², što je 3 MPa; za druge opeke je bio znatno niži. Za klinker je nalaženo E do 4,5 GPa.

Za elastičnost zida bitna je popustljivost maltera; krečni malter je mnogo popustljiviji od cementnog maltera. Ovde možete pročitati nešto više o cementima.

Modul elatičnosti zida – po ranije izvedenim ispitivanjima u Štutgardu – spuštao se do E = 40 MPa (sa krečnim malterom) i peo se do skoro 1600 MPa (sa cementnim malterom). Ove vrednosti utvrđene su na zidovima od betona i zidovima od opeka debljine spojnica 10-12 mm.

5. Skupljanje i bubrenje zidne opeke. Skupljanje i bubrenje zidne opeke može biti i veće nego kod prirodnog kamena. Kao primer navodi se da se za zidne opeke male čvrstoće naslo bubrenje do 0,19 mm/m.

6. Širenje usled toplote. Toplotna provodljivost. U poređenju sa nekim vrstama prirodnog kamena (npr. granit), dobro pečene opeke pokazuju srazmerno malo i postupno širenje pri uticaju toplote.

Toplotna provodljivost opeka može, zavisno od vrste opeke, biti znatno različita; jedri, teški klinkeri od sinterovane gline provode toplotu mnogo brže nego porozne, lake opeke; zbog toga se između različitih opeka pravi klasifikacija po zapreminskoj težini. Prema tome, za tri područja toplotne izolacije potrebne su one debljine zida koje su navedene u tablici ispod.

7. O zaštiti zidova od požara. Ako se zid izloži visokim temperaturama, trebalo bi računati na to da čvrstoća znatno opada pri temperaturama od preko 300^oC. Štete nastaju naročito pri gašenju usled naglog hlađenja vrelih opeka. Zid sa obložnim malterom biće znatno otpornijijer će zagrevanje i hlađenje biti sprečavano slojem maltera. U tu svrhu naročito su pogodni krečni malteri sa 10% gipsa. Pre malterisanja obložnim malterom spojnice se moraju očistiti grebanjem.

8. Ponašanje prema štetnim utijacima hemijske prirode. Dobro pečena opeka, a naročito fasadna opeka i klinker, imaju veliku otpornost prema otpadnim vodama, podzemnim vodama i sl. Stoga se betonske građevine zaštićuju protiv pristupa agresivnih voda zidovima od pečenih opeka. Razume se da se trajna zaštita zidom od opeka može očekivati samo ako su opeke bez naprslina i dovoljno nepropusne, a malter dovoljno otporan i spojnice zaptivene.

CREP

Danas postoji mnogo različitih vrsta crepova, ali neki najčešći oblici izrade su:

• kao vučeni crep – iz prave, ravne, glinene trake kao ravan crep sa nosem (biber crep, ćeramida), zatim na sličan način izrađen u vidu vučenog žlebljenog crepa, ili
• kao presovan crep (od glinenih plastica presovan i utorni (žlebljen) crep, utorni olučast crep itd.

1. Struktura. Spoljni izgled. Dimenzije. Za izradu crepa potrebne su brižljivo pripremljene opekarske gline. Struktura preloma trebalo bi da je ravnomerno fino porozna. Površina crepa bi po mogućnosti trebalo da bude glatka kako bi se sprečilo hvatanje mahovina i da bi voda brže i lakše oticala.

Radi izgleda, gornja površina crepa oblaže se ponekad košuljicama od obojene gline (engoba), čiji je spoj sa crepom trajan.

Pored toga, crepovi moraju biti pravilnog oblika i pravilnih dimenzija tako da u spojnicama krov bude dovoljno zatvoren. Nije potrebno da crepovi hermetički naležu jedan na drugi; kroz praznine koje nastaju pri slaganju crepa, uobičajenog kvaliteta, mora biti omogućeno provetravanje tavanskih prostorija bar u tolikoj meri da kondenzovana voda što pre ispari pod uticajem vazduha koji struji kroz šupljine. Stoga se sa biber-crepovima često daju uzdužne brazde ili uzdužna rebra.

2. Čvrstoća crepova. Zbog naprezanja crepa pri transportu i u samom krovu, a isto tako i zbog hodanja po krovu prilikom montaže, propisuje se da prilikom opterećenja crepa u sredini a pri rastojanju oslonaca od 25 cm, crep izdrži izvesno minimalno opterećenje; za biber crep bi trebalo da iznosi 50 kg za pet ispitanih komada.

3. Vodopropustljivost. Traži se da crepovi pod vodenim stubom od 5 cm propuštaju vodene kapi prosečno najranije posle 90 minuta. Treba imati u vidu da propustljivost mnogih crepova sa vremenom znatno opada.

4. Otpornost crepova prema vremenskim uticajima. Crepovi moraju izdržati uobičajeno ispitivanje smrzavanjem. Pored višekratnog smrzavanja mokrih crepova, štete nastaju i usled izlučivanja kristala rastvorljivih soli koji su dospeli u crep kroz kišnicu. Radi sprečavanja ovakvih šteta trebalo bi u crepu ograničiti količine odgovarajućih soli koje su u vodi rastvorljive; pored toga, crepovi bi trebalo da budu izrađeni i položeni tako da se izbegne taloženje raznih materija. Iskustvo je pokazalo da će se crepovi pod manjim nagibom brže oštetiti od onih pod većim nagibom.

KLINKER ZA KALDRMU

Za kaldrmisanje javnih puteva, šetnica i podova u hemijskim fabrikama, izrađuju se pečene opeke velike čvrstoće pri opterećenjima pritiskom i savijanjem, velike otpornosti prema habanju, pravilnih dimenzija, bez grubih prslina stvorenih pri pečenju itd. Odstupanja od nominalnih dimenzija su strogo ograničena kako bi spojnice po mogućnosti bile što ravnomernije i što uže, a kolovoz ravniji.