Podela, oznake i sastav pojedinih vrsta kreča
Pojedine vrste kreča upotrebljavaju se za izradu maltera za zidanje i maltera za malterisanje zidova. Trebalo bi da se ti malteri teško razjednjuju ali da se lako i sigurno ugrađuju, kao i da posle očvršćavanja sprečavaju prodiranje vode i toplote, a da pri tome budu propustljivi za vodenu paru. Sastav i svojstva pojedinih vrsta kreča izvanredno su raznoliki. Prema starijoj podeli (DIN E 1060) postoje: vrste kreča koje očvršćavaju na vazduhu (običan kreč, dolomitni kreč i karbidni kreč), vrste kreča koje posle početnog očvršćavanja na vazduhu očvrsnu pod vodom (hidrauličan kreč, visokohidrauličan kreč, roman-kreč).
Običan kreč proizvodi se iz što je moguće čistijeg kalcijum karbonata; nakon što se pogasi u krečno testo, pokazuje belu boju ili lako obojen ton.
Dolomitni kreč proizvodi se iz dolomitskih krečnjaka; uglavnom pokazuje nešto sporije gašenje; čisto bele boje je ili lako obojen.
Hidraulično očvršćavajuće vrste kreča sadrže rastvorljivu aktivnu kremenu kiselinu, aluminijum oksid i gvozdeni oksid.
Roman-kreč predstavlja visoko hidrauličan kreč sa ranim početkom očvršćavanja.
Vazdušni kreč dolazi u trgovinu kao komadast kreč (negašen, komadast pečeni kreč), kao mleven pečeni kreč, krečna pasta, krečno testo i kao garen kreč.
Hidraulično očvršćavajući kreč dolazi u trgovinu redovno u vidu praha; može samo delimično da se gasi. Roman-kreč ne može da se gasi.
Prah gašen kreč sme – radi sprečavanja zgrudnjavanja – da sadrži nepogašene sastojke (CaO i MgO). Ovaj uslov vrlo je važan za preradu jer gašen kreč pre prerade mora naknadno da se dogasi prilikom mešanja ako treba da se izbegnu nedostaci u lepu zidova. Proizvođači kreča treba da daju propise o preradi.
Obradljivost pojedinih vrsti kreča i krečnih maltera
Krečni malteri, a naročito malteri od običnog kreča, u poređenju sa cementnim malterima i sa istim odnosom mešavine pri ugrađivanju mnogo su lepljiviji. Zbog toga, da bi se dobio malter koji se može obrađivati na zidu, krečni malter iziskuje manje veziva nego cementni malter. Mršavi cementni malteri sa dodatkom kreča bolji su za ugrađivanje.
Dugim mešanjem u brzohodnim mešalicama mogu se svi malteri pripremiti tako da budu manje podložni razređivanju i bolje obradljivi.
Krečni malteri zadržavaju zamešanu vodu duže nego cementni malteri; suve opeke oduzimaju cementnom malteru vodu brže nego krečnom.
Količina veziva u krečnim malterima praktički se određuje u prvom redu s obzirom na obradljivost maltera. Čisti, jednofrakcijski peskovi iziskuju pri tome više kreča nego glinoviti višefrakcijski peskovi. Zbog toga, kao i zbog veće količine potrebne vode za spravljanje, krečni malteri sa glinovitim peskovima pokazuju, i to neretko, suviše male čvrstoće.
Čvrstoće krečnih maltera
Pojedine vrste vazdušnog kreča upotrebljene za građevinski malter daju na kockama pritisne čvrstoće od svega nekoliko kg/cm2, često oko 3 do 6 kg/cm2 posle četiri nedelje. Hidraulično očvršćavanje vrste kreča za maltere ispravne granulacije, daju na kockama pritisne čvrstoće od oko 20 kg/cm2 i više.
1. Uticaj sastava peskova. Sastav peskova u znatnoj meri utiče na veličinu pritisne, zatezne kao i savojne čvrstoće. Višefrakcijski peskovi sastavljeni prema iskustvu stečenom sa cementnim malterom daju sa pojedinim vrstama slabo hidrauličnog kreča veće čvrstoće nego jednofrakcijski peskovi. Prema istim ispitivanjima krupni peskovi imaju preimućstva u odnosu na sitan pesak.
2. Uticaj glinovitih primesa u pesku. Za izradu maltera rado se upotrebljavaju peskovi koji sadrže znatne količine glina ili ilovače, jer za takve peskove treba imati manje kreča da bi se dobio plastičan i lako obradljiv malter. Dobri peskovi za malter ne bi trebalo da sadrže vise od 5% muljevitih čestica.
3. Uticaj količine kreča. Količina kreča u praksi se retko određuje s obzirom na potrebnu čvrstoću; po pravilu kreč se dodaje sve dok malter ne dobije plastičnost koja je potrebna za preradu. Po sebi se razume da čvrstoće opadaju sa smanjivanjem količine kreča.
4. Uticaj količine vode na spravljanje. Količina vode u malterima je od znatnog uticaja na sve čvrstoće. Sa povećanjem količine vode čvrstoće opadaju.
5. Čvrstoća produžnih cementnih maltera. Dodavanjem kreča cementnom malteru često se ne postiže bitno povećanje čvrstoće; svrha je većinom da se dobije cementni malter pogodan za ugrađivanje, dakle plastičan. Prema tome, dodatak kreča treba ograničiti na onu meru koja je za ugrađivanje potrebna.
6. Čvrstoća ploča. Čvrstoća svih maltera zavisi od oblika i veličine probnih tela. Zbog toga se, pored ostalog, pritisne čvrstoće koje se na uobičajen način utvrđuju na kockama, ne mogu smatrati da se odnose i na čvrstoće maltera u zidu. Uz to, sl. 1 prikazuje da je na pločama od krečnog maltera debljine 2 cm nađena čvrstoća koja je za preko osam puta veća od čvrstoće kocke.
Sl. 1.
Skupljanje i bubrenje krečnih maltera
Kad se krečna kaša ili krečni malter isuše i kad stvrdnu, većinom se može zapaziti u većoj ili manjoj meri izraženo smanjenje zapremine. Početno smanjenje zapremine pre stvrdnjavanja, dakle još jako plastičnog maltera, naziva se sahnjenje. Smanjenje zapremine usled isušivanja stvrdnutog maltera označava se kao skupljanje. Ako se usled vetra i sunca, ili usled suve podloge sveže nabačen malter brzo isuši, nastaju naprsline usled sahnjenja. Ako skupljanje stvrdnutog maltera bude sprečavano, u malteru se javljaju zatezna naprezanje, a pod nepovoljnim okolnostima i prsline usled skupljanja.
Zapreminske promene usled sahnjenja i usled skupljanja različite su za razne vrste kreča; one su isto tako zavisne i od sastava maltera; masni malteri skupljaju se više nego oni kojima treba manje vode. Koeficijent skupljanja biće veliki u suvim prostorijama koje se zimi lože; ovaj koeficijent biće mnogo manji za maltere koji su izloženi vremenskim uticajima; isto tako i na otvorenom prostoru se javljaju razlike, jer vremenske prilike utiču na stepen isušivanja krečnih maltera.
Zapreminska postojanost krečnih maltera
Kada se govori o zapreminskoj postojanosti ne treba misliti da se radi o zapreminskim promenama koje su razmatrane iznad, već o dopunskim zapreminskim promenama koje ugrožavaju trajnost krečnih maltera. Pri tome treba razlikovati dva uslova. Prvi se odnosi na primenu kreča koji treba da je dovoljno ugašen da se ne bi dogodili kvarovi one vrste koji se mogu videti na sl. 2.
Na osnovu tih iskustava treba zahtevati da se kreč ne upotrebljava u onako svežem stanju u kakvom dolazi iz fabrike, kao i da zamešen krečni malter, pre no što se počne ugrađivati, mora dovoljno dugo da odleži u koritu, kako bi se naknadno mogle pogasiti još i one nepogašene čestice.
Posle toga dolazi u obzir ispitivanje zapreminske postojanosti u onom smislu u kome se ono vrši pri ispitivanju cemenata. Pri tome će se saznati da li je sastav kreča takav da se tokom dužeg vremena neće pojaviti pukotine, vitoperenja i druge nedopuštene zapreminske promene.
Sl. 2.
