Glavni cilj malanja i farbanja je, doduše, zaštita i održavanje čistoće zidova, drvenih i metalnih predmeta, ali ovo je ujedno i jedan od najvažnijih postupaka za dekoraciju. Naime, malanjem i farbanjem postižemo da nam okolina bude lepša, ugodnija i harmoničnija. Vrlo je povoljno to što industrija boja proizvodi takve materijale s kojima је vrlo lako raditi, sa kojima mogu uspešno raditi i oni koji nemaju za to dovoljnu spremu. Za ovakve operacije nisu potrebni čak ni specijalni alati niti posebne kvalifikacije.
Prema tome, na ovom polju svi mogu lako da ispolje svoje sklonosti za primenjenu umetnost.Ali pre nego što se upoznamo sa tehnikom malanja i farbanja, moramo se upoznati sa osnovnim zakonitostima i efektima primene boja.
Boja, kontrast, harmonija
Poznato je da boje utiču na čovekovo raspoloženje, volju za rad, pa i na njegovu produktivnost. Neke kombinacije boja smatramo prijatnim, druge manje prijatnim. Znamo i to da skoro svako ima svoju omiljenu boju.
Prema tome, nije svejedno kakve su boje, predmeti naše okoline, nameštaja, odela; ili ako imamo više boja, kakav je zajednički uticaj tih boja. Ovo se naročito odnosi na stan i na predmete u njemu, jer veći deo života provodimo u stanu.
U prošlosti su preovladale dve boje u stanu i to: mrka za drveni nameštaj i najjeftinija boja za zidove bela, boja kreča. Plava, zelena ili narandžasta boja zidova, nameštaja, tapeta, zavesa i sl. smatrala se u prošlosti svetogrđem. Međutim, danas sa razvojem modernih materijala, moda boja se izmenila, čak su popularne i drečeće kombinacije boja. Ali i moderne forme i boje moraju biti ukusno usklađene, jer »moderno« ne znači i ukusno. Isto tako se može reći da: „Šarenilo još nije i šarolikost!''
Često ni stručnjak ne može bez ozbiljnijeg odmeravanja odlučiti o ispravnoj kombinaciji boja nekog stana, kakva boja nameštaja je u skladu sa bojom zidova, poda i sl. Položaj mladih, koji tek sada počinju život i koji su neupuceni u primenjenu umetnost, još je teži. Nije lako ni starijima koji se spremaju za useljenje u neki moderan stan, ili menjaju svoj nameštaj. Cilj ovog odeljka knjige je da svima pomogne u tome, dajući polazne podatke о bojama i njihovoj harmoniji. Ali ne sme se zaboraviti da oni koji žive u stanu, da bi se osećali prijatno, ne treba da iznevere svoj ukus, jer nije samo ono ukusno što od drugih čuju ili vide. Treba da se ravnaju prema opštim pravilima ukusa i harmonija boja, ali treba da ugrade u te okvire i sopstvene ideje i sopstveni ukus.
Čovekovo oko sposobno je da razlikuje hiljadu boja ili nijanse tih boja. Farbari, štampari, dobro znaju da se boje i nijanse mogu dobiti mešanjem osnovnih boja: crvene, žute i plave. Mešanjem ovih osnovnih boja mogu se dobiti primarno mešane boje (sporedne boje): od crvene i žute narandžasta, od žute i plave - zelena, od crvene i plave ljubičasta.
Glavne (osnovne) boje i primarno mešane boje zajednički daju osnovni krug boja. To je takav krug na čijem su obimu raspoređene boje jedna pored druge i to tako da se između dve glavne boje nalazi ona mešana boja koja se dobija mešanjem glavnih. Prema tome, u osnovni krug boja mogu se ucrtati dva trougla. U krakovima jednog nalaze se glavne, a u krakovima drugog primarno mešane boje.
Pravilan osnovni krug u velikoj meri pomaže da upoznamo pravila harmonije boja. Naime, kontrastne ili komplementarne boje stoje naizmenično jedna prema drugoj u osnovnom krugu boja.
Srodne boje ili boje koje »idu« jedna sa drugom, nalaze se jedna pored druge u osnovnom krugu boja. Tri međusobno susedne boje u osnovnom krugu boja predstavljaju tzv. trojku boja.
Četvorku boja predstavlja par srodnih boja, koje se nalaze jedna do druge u krugu i par isto tako srodnih boja, ali tačno naspram prvog para u krugu, odn. kontrastne boje prvog para.
Primer za kontrastne boje su plava i narandžasta, za srodne boje crvena, narandžasta i žuta trojka, a za četvorku ljubičasta, crvena kao i žuta i zelena.
Za one koji imaju dobro oko, neće predstavljati teškoću da razlikuju sekundarno ili višestruko mešane boje iz već spomenutog spektra boja od više hiljada nijansi i da ih uvrste među tri glavne i tri primarno mešane boje, kao ni to da im odrede odgovarajuću karakteristiku (kontrastne, harmonične i sl).
Napomenimo još i to da se direktnim bojama nazivaju osnovne ili primarne sporedne boje bez nijansi, ali se ovako nazivaju i one boje koje se originalno pakuju kod proizvođača i koje još nisu pomešane sa drugim bojama. U tekstilnoj industriji danas su manje cenjene direktne boje a više se traže mešane boje.
Osim boja, veliki efekat imaju i nijanse, tonovi boja. Najjednostavnije je razlikovati tonove između bele (»nula boja«) i crne (»potpuni nedostatak svetle«). Ako se pomešaju međusobno odudarna bela i crna, dobija se siva. Različiti tonovi sive boje od bele do crne čine spektar sive boje. Siva boja je i za sebe »postojana« (npr: omiljena je za osobna kola), ali dodavanjem druglm bojama pomaže stvaranju njihovih tonova.
Sa tonovima bele i crne boje mogu se postlći vrlo plastični efekti. Npr. na zgradama sa malterom od »sgrafitto«, malanjem maltera na senke stvara se utisak da je zgrada izrađena od pravilno klesanog prlrodnog kamena.
U jednom ukusno uređenom i malanom stanu kontrasti služe za tо da se prekine jednoličnost, prema tome, samo nekoliko predmeta sa kontrast bojom (npr. jastučići, stoljnjak) sme da odudara od inače srodnih boja celine nameštaja i poda. Osnovu za harmoničnost boja jedne prostorije svakako određuju zidovi koji treba da su u skladu sa bojom poda.
Zbog boljeg osvetljenja prostorije, zidovi treba da su svetlije, pastelne boje a šare ne smeju odudarati mnogo od osnovne boje, tj. moraju biti diskretne. Svetlo zelena boja stvara osećaj mirnoće, plava osećaj hladnoće, žuta osećaj toplote, a narandžasta osećaj svečanosti.
Kontrast svetlosti spolja ublažava se zavesama, ali one istovremeno zaklanjaju prostor. Dok je otvoreni prozor balkona veza sa prirodom zatvoren i prekriven zavesama razdvaja sobu od sveta. Prema tome, uzimajući u obzir sve ove faktore treba izabrati odgovarajuću kombinaciju boja pojedinih prostorija, tako da one odgovaraju i funkcijama tih prostorija.
Svetlo zelena boja zidova spavaće sobe podjednako odgovara tamnim ili svetlim bojama nameštaja, a za kontrast je sasvim dovoljan po jedan tepih ili jedna zavesa komplementarne boje.
Uz bele ili svetlo pastelne boje zidova kuhinje takođe pristaje nameštaj svetlije boje, a za kontrast je dovoljan jedan prekidač, jedna drška ili jedan rub odudarne boje. U kupatilu najbolje kombinacije boja zidova, odn. nameštaja, su bela-crvena, svetlozelena-žuta i svetloplava-svetlonarandžasta.
Ako imate u stanu dečju sobu, ona može biti nešto šarenija, ali i tamo samo nameštaj sme biti nešto tamnijeg tona.
U predsoblju se mogu dozvoliti veći kontrasti.
I na kraju da napomenemo da ovo nisu neka stroga pravila, nego samo orijentacioni principi ili činjenice iz kojih treba svako po svom nahođenju da izgradi harmoničnost boja svoga stana.
Pripreme za molovanje
Ako smo se odlučili za boju, možemo započeti sa primenom »tajni« molerskih radova. Malo je takvih kućnih poslova, čiji uspeh u tolikoj meri zavisi od pripreme kao što je to slučaj sa molerskim radovima. Npr. novo malterisani zid se može malati samo onda ako je već potpuno suv, tj. kada je u njemu sadržan kreč potpuno vezan. Ovo se može tačno proveriti ako se napravi od fenolftaleina 1%-ni rastvor sa alkoholom i nanese kapljica na malter zida. Ako kapljica postane crvena, znači da kreč još nije vezan. Sa već malanog krečnog zida prvo odstranimo širokom špahtlom stari sloj malanja ili kreča. Posao će biti olakšan i stvaraće se manje prašine ako prethodno četkom za krečenje dobro pokvasimo zid. Pored toga moramo odstraniti pukotine i neravnine maltera. Za ovo treba pomešati gips i fini pesak u razmeri 1:1 i dodati toliko vode da se mešavina može žitko namazati na zid. Ovaj materijal za poravnavanje nanosi se na pukotine zida špahtlom, tako da bude u istoj ravni sa ostalim delovima zida. Zid će samo onda biti potpuno ravan ako ceo malter poravnamo.
Kao krečar..
Verovatno je mnogima poznata izreka: »Juri, kao krečar«. U ovoj izreci misli se na krečare i zaprežna vozila, na kojima su nekad raznosili po gradovima negašeni kreč pa kada ih je zahvatio pljusak, kreč se počeo gasiti.
Gašenje kreča je, dakle, takva komplikovana i opasna operacija koju nije preporučljivo vršiti za vreme malanja. Najbolje je nabaviti gašeni kreč ili praškasti hidratisani kreč, koji se lako može mešati sa vodom.
Krečenje
Manje važne prostorije (kuhinja, ostale nuzprostorije i sl.) mogu se umesto malanja krečiti samo krečnlm mlekom (sl. 1).
SLIKA 1
Za ovu operaciju potrebno je dobro izmešati 4-5 kg gašenog kreča sa oko 10 litara vode. Ovako dobivenu mešavinu preporučljivo je prethodno procediti kroz sito da bi iz nje odstranili veće grudve i nečistoću. Ovom količinom krečnog mleka može se izvršiti krečenje prostorije površine od oko 4 x 4 m. Sloj će biti deblji ako mešavini dodamo i dobro izmešamo oko 1 kg bele zemlje. Belu zemlju pre dodavanja treba natopiti u vodi u trajanju od 1-2 sata. Belina boje može se povećati dodavanjem 1-2 dkg ultramarina. Dodavanjem mešavini oko 10 dkg firnajsa ili nekog drugog biljnog ulja olakšaće se nanošenje na zid.
Krečenje možemo izvršiti šajben-četkom ili ako nju nemamo, onda i mnogo jeftinijom perajicom. Pre krečenja treba sa zida odstraniti prašinu metlom ili četkom. Kako kreč ne pokriva najbolje, preporučljivo je, naročito zaprljane zidove, dva puta krečiti.
Kreč ne prijanja na zidove koji su već pre bili malani, posle sušenja naneseni sloj jednostavno otpada. Ako krečimo ovakav zid, prethodno treba vodom i četkom omekšati staru boju, pustiti je da nabubri i posle toga je špahtlom potpuno odstraniti.
Prednost krečenja je u tome što ne iziskuje naročito velike troškove i što njim vršimo i dezinfekciju stana. Nedostatak mu je što je zid bezbojan, lako se prlja i ne može se prati.
Malanje zida
Zid se može malati sa više vrsta premaza. Treba izabrati onaj koji najviše odgovara. Ako nam nije cilj postojanost i mogućnost pranja premaza, onda je najjeftinije i najjednostavnije malanje bojama vezanim tutkalom (sl. 2). Ako nam je cilj da premaz bude dekorativan, postojan i da se može prati, onda treba malati polikolorom.
SLIKA 2
Malanje bojama koje su vezane tutkalom
Pre nego što se počne malanje treba ispitati da li se može postojeći premaz na zidu premalati. Ako je ta] sloj previše napucao, nabubrio ili je predebeo, onda ga treba odstraniti.
Odstranjivanje starog sloja vrši se tako da se on mokrom četkom pokvasi i špahtlom odstruže. Treba paziti na to da se malter ispod starog premaza ne ošteti. Ova operacija je dosta dugotrajna, ali je osnovni preduslov za kvalitetno malanje.
Ako su napukline na starom sloju beznačajne i sloj nije previše debeo, onda je dovoljno da se odstrane špahtlom samo nabubreli i napukli delovi.
Posle skidanja starog premaza (ili delova), sa zida treba metlom odstraniti prašinu a zid dobro nasapunati. Za sapunjanje treba rastvoriti oko 1 kg šmir sapuna u jednoj kofi vode i ovim rastvorom pomoću četke ravnomerno premazati zidove i tavanicu.
Kada su zidovi već potpuno suvi, pristupa se začepljivanju rupica, pukotina i udubljenja na zidu.
Treba pomešati 1 kg gipsa sa pola litre vode koja sadrži 5 dkg prethodno pripremljenog i kuvanog tutkala. Tutkalo smanjuje brzinu vezivanja gipsa, pa je na ovaj način rad olakšan, ali i ovako pripremljenu smešu treba u roku od 15 minuta upotrebiti, što znači da se mora pripremiti samo toliko smeše, koliko će se za 15 minuta potrošiti.
Gipsovanje malih rupica i pukotina na zidu vrši se tako što se prethodno opisana i pripremljena masa razmaže špahtlom, a posle sušenja potpuno odstrane neravnine šmirglom ili glanc-papirom.
Kod kvalitetnijih poslova zidovi se obično i gletuju. Za gletovanje se uzima krečno mleko sa nešto tutkala i dodaje se toliko gipsa da se dobije masa koja se može razmazati. Ovom masom se nekoliko puta prevuče zid pomoću široke špahtle, sve dotle dok površina ne bude potpuno ravna. (Napominjemo da kod molovanja tutkalom, a naročito kada se pravi osnova za šaranje, gletovanje može da izostane). Površine koje su gipsovane i gletovane treba premazati rastvorom sapuna. Posle ovih operacija može se započeti malanje kao krajnji cilj posla. Prvo se kanapom izvrši obeležavanje (šnelovanje) graničnih linija malanja na zidovima i na tavanici, a zatim se pripremi materijal potreban za malanje tavanice (sl. 3).
SLIKA 3
U oko 5 litara vode izmeša se 5 kg štricle i 1 kg prethodno natopljene bele zemlje. Mešanje se može vršiti i ručno tako da se grudvice dobro razgnječe.
U jednom drugom sudu treba u 1 litar vode prokuvati oko 20 dkg tutkala sve dok ne bude u potpuno rastopljenom stanju. Treba paziti da pri kuvanju tutkalo ne zagori.
Rastvor tutkala moramo malo ohladiti i kada je već dovoljno mlak, uz stalno mešanje treba ga dodavati pripremljenom rastvoru boje.
Tajna kvalitetnog malanja zida je u potrebnoj količini dodatog tutkala. Naime, potrebna količina tutkala za praškaste boje menja se od slučaja do slučaja. Prema tome, malo pre data količina tutkala od 20 dkg samo je informativna, tačnu količinu moramo sami odrediti. Treba znati da na početku dodavanja tutkala natopljenog i promešanog u štricli, štricla počinje da se zgrušava, posle drugog ili trećeg sipanja, ona je još gušća, a kasnije biva sve ređa. Dodavanje tutkala i mešanje treba nastaviti sve dotle, dok se pod rukom ne oseti da je masa retka i da počinje polako da curi sa ruke kad je izvučemo iz štricle. Ako se prsti ruke zatvore i ponovo otvore, između njih se stvori tanka opna od boje. Da bi se olakšalo nanošenje boje četkom, dodaje se boji posle dodavanja tutkala i nekoliko decilitara mleka. U dodavanju tutkala ne treba pogrešiti jer ako je malo dodato boja se posle sušenja briše sa zida u obliku praha, a ako je mnogo, onda boja spada u obliku malih ljuspi.
Prava količina tutkala može se proveriti i tako što se uzme uzorak iz mešavine i namaže na komadić hartije. Čeka se dok se osuši, zatim se proba suvim prstima da li se boja briše. Ako se briše, dodaje se još tutkala.
Posle ovih pripremnih radova treba hartijom pokriti sve predmete u sobi (ormare, lustere i sl.) pa se može početi sa malanjem tavanice. Malanje treba raditi »šajben« četkom. Četku moramo pomicati ravnomerno, uvek u jednom pravcu i to u pravcu koji je paralelan sa pravcem osvetljenosti zida, jer će se ovako manje videti tragovi četke. Ako je tavanica pre malanja bila jako zaprljana, preporučljivo ju je dva puta malati. U ovom slučaju kod prvog malanja četku treba pomicati poprečno na pravce osvetljenosti. Nikad se ne sme debelo malati, bolje je boju nanositi u više slojeva. Naime, debeli sloj boje, koji je odjednom nanesen na zid, brzo se ljušti posle sušenja.
Ako je malanje tavanice završeno, možemo početi sa malanjem bočnih zidova.
Bočni zidovi se obično boje svetlo, pastelnim bojama. Pastelne boje se stvaraju na taj način što se prvo spravlja osnova bele boje od 5 kg bečko bele, 5 kg bele zemlje i od oko 5 litara vode. Ovoj mešavini dodaje se (zavisno od željene nijanse) 30-50 dkg praškaste boje. Praškaste boje mogu biti vrlo različite i ovde ćemo spomenuti samo najvažnije.
Воја slonove kosti postiže se dodavanjem okera, a drap boja dodavanjem satinobera. Boja će biti življa dodavanjem hromove žute ili baltimor-žute. Vrlo su omiljene zelenkaste nijanse, koje se postižu dodavanjem svetle ili tamno zelene boje (cementno ili fresko zelene).
Plava boja postiže se dodavanjem ultramarin ili azurno plave. Za crvene boje treba dodavati pompejno crveno i oksidno crveno i oksidno trulu višnju. Siva boja se postiže dodavanjem crnog i oksidno crnog.
Ako je praškasta boja dobro izmešana, dodaje se potrebna količina tutkala. Za ovo treba oko 40 dkg tutkala prokuvati u 2 litre vode.
Prilikom malanja zidova treba >>šajben<< četku pomicati ravnomerno i u vertikalnom pravcu.
Ako je boja na tavanici i na zidovima već suva, pravi se završna linija. Završnu liniju prvo treba obeležiti (šnelovati). Obeležavanje se najjednostavnije može uraditi kanapom koji je namazan oker ili crnom bojom. Jedan kraj kanapa fiksira se ekserom i dobro zategne iznad željenog mesta obeležavanja, povuče se prstima i naglo pusti, tako da boja, odn. kanap ostavlja trag. Posle toga napravi se kontra-ton od osnovne boje, da bi linija bila vidljiva i četkom se oblikuje završna linija. Ovaj posao treba vršiti vrlo pažljivo. Preporučljivo je koristiti već upotrebljenu četku za izvlačenje linija, koja je »uhodana«, i lenjir, odn. uređaj za izvlačenje (sl. 4).
SLIKA 4
Ako se žele zidovi sa šarama, treba koristiti (eventualno pozajmiti) valjak sa rezervoarom. Naročito je onda preporučljivo šarati zidove, ako zid nije dovoljno ravnomeran, jer šare usled optičkog dejstva odstranjuju ove neravnomernosti. Mustru treba praviti u istoj boji ili u podudarnoj boji sa osnovnom bojom, ali u svetlijem ili tamnijem tonu. Za dobro prijanjanje treba dodati i malo mleka.
Ako se mustre prave sa srebrnim ili zlatno-bronzanim bojama, onda se umesto tutkala dodaje rastvoru vodeno staklo. Vodenom staklu treba dodati oko polovinu količine vode. U 1 litar razblaženog vodenog stakla dodaje se 10-15 dkg aluminijuma ili zlatno-bronzane boje, u zavisnosti od veličine sobe. Posle mešanja boja, smeša treba izvesno vreme da stoji. Umesto rastvora vodenog stakla može se koristiti i rastvor belančevina (belančevina od 6-8 јаја sa oko 1/2 litra vode).
Za nanošenje mustre (šaranje) pripremljenu boju treba uliti u rezervoar valjka. Valjak ravnomerno pritiskivati na zid i vući od gore na dole tačno u vertikalnom pravcu. Paziti na to da navaljani šavovi budu tačno jedan do drugog i paralelni, jer u protivnom mustra će biti neravnomerna ili će doći do preklapanja.
Malanje zidova Emfix-bojom (kod nas polikolorom i sl.) emulzionim ili disperzionim bojama.
Premaz polikolorom ili disperzionim bojama je mnogo postojaniji i lepši od premaza bojama vezanih tutkalom. Naročito je povoljno, da se površine zidova, malane ovim premazom mogu oprati. Prljavštine, naslage čađi lako se odstranjuju sa zidova pomoću deterdženta (bez lužine) i vode. Treba se držati uputstva za upotrebu, jer nevešto rađen premaz kasnije može da se otre ili oljušti. Naročito moramo obratiti pažnju na uputstvo u vezi sa pripremom površine. U trgovini se može nabaviti osnovna bela boja i potrebne paste za mešanje pastelnih boja. Paste se mogu dobiti u sledećim bojama: žutoj, oker, zelenoj, plavoj, crvenoj, oksidno-crvenoj i crnoj.
Za malanje jedne prostorije osnove 4 х 4 m potrebno je oko 14-16 kg osnovne boje i oko 1/4 kg paste u željenoj boji. Sadržaj paste u premazu ne sme biti veći od 3%, jer bi veća količina smanjila mogućnost pranja zidova. U većini slučajeva za svetlije tonove je dovoljno oko 0,5% paste. Pre malanja celu površinu zida treba poravnati tako da bude potpuno glatka i zatim četkom dobro pokvasiti. Ne sme se nanositi boja na suvu površinu.
Prvo treba izvršiti grundiranje i to na taj način što se 4 kg osnove pomeša sa oko 1 1/2 Iitra vode pa se ovom masom četkom ravnomerno i u jednom pravcu premažu tavanice i zidovi. Kada se ovakva osnova osuši, premaže se tavanica još dva puta osnovom razblaženom sa oko 10% vode. Vreme sušenja između dva premaza treba da je najmanje 3-5 časova.
Рге početka malanja zidova treba izmešati željeni ton boje. Za ovo moramo prvo pastu razblažiti dvostrukom ili trostrukom količinom bele boje i dobro promešati. Ovaj rastvor treba uz stalno mešanje dodati osnovnoj beloj boji. U međuvremenu se mora probnim malanjem proveriti da li je dobijen željeni ton. Moramo paziti na to da je boja nešto svetlija kada je vlažna.
Pripremljena boja se razblažuje sa oko 10% vode i nanosi na zid u dva sloja pomoću četke. Vreme sušenja između nanošenja dva sloja i ovde treba da bude 3-5 časova.
Posle završetka malanja, četku treba odmah oprati u vodi, jer ako se osuši boja se može odstraniti sa četke samo nekim rastvaračem (acetonom i sl). Takođe treba odmah odstraniti vodom i kapljice sa poda, jer posle sušenja i one se mogu odstraniti jedino rastvaračem.
Disperzione boje ne sprečavaju prirodno »disanje« zidova, mogu se razblažiti vodom, nemaju štetnog uticaja na zdravlje, ne stvaraju opasnost od požara i nemaju neugodan miris. Disperzionim bojama lako se može izvršiti šaranje, kao i završne linije.
Malanje spoljnih zidova
Malanje spoljnih zidova rešava se najjednostavnije krečenjem. Za krečenje je potrebno krečno mleko dobijeno mešanjem gašenog kreča i vode u razmeri 1:1. Upotrebljava se samo ustajali gašeni kreč (gašen 2-3 nedelje pre krečenja), jer sveže gašeni kreč ne prijanja za zid.
Malanje prvog sloja vrši se samo krečnim mlekom. Za drugi sloj se dodaje praškasta boja u željenom tonu. Obično se dodaje 5-20% praškaste boje računato na količinu kreča.
Za postizanje željenog tona mogu se koristiti samo boje koje se mešaju sa krečom, а to su: oker, satinober, venecijansko crveno, lakcrno, oksidno crno, cementno zeleno i ultramarin. Boje kao što su: lakcrvena, hromovo žuta, baltimor žuta, fresk zelena, cinkzelena, azurno plava, odolplava, tursko crvena itd. ne mogu se koristiti za krečenje spoljnih zidova.
Da bi se olakšalo nanosenje boje četkom, preporučljivo je dodati boji nekoliko procenata biljnog ulja (npr. lanovog ulja).
Mnogo kvalitetniji i lepši premazi se mogu dobltl na fasadama sa polikolornim bojama u odnosu na krečne premaze.
