Ovo je jedna tako banalna stvar o kojoj se ne razmišlja, a koja može skupo da vas košta. Radi se o staklu koje se izrađuje na jednoj nadmorskoj visini, a ugrađuje na drugoj nadmorskoj visini. Ovaj tekst pišemo prvenstveno za majstore, kako bi mogli da upute svoje klijente, a daćemo i najbolju preporuku na koji način je najbolje rešiti ovaj problem.
Od šume ne vidiš drvo...
Pri ugovaranju stolarije sa klijentom, uvek se razkrile neki ogromni projekti po stolu, pa se duboko ulazi u priču oko kvaliteta drveta, otpornosti na spoljne uticaje, izdržljivosti okova, mikroorganizama koje napadaju drvo u različitim podnebljima itd. Sve što ste duže u toj "naučnoj" priči, sve nekako suvišnije postaje pitanje: "A jelte, a gde ide ta stolarija?". Otprilike nešto kao kad sretnete poznanika na ulici, ispričate se, pa vam je glupo da pitate kako se zove. Ali neka vam ne bude glupo jer...
Ono što bi odmah trebalo da se zna je upravo mesto tj. nadmorska visina gde idu stakla. I ne samo to, bitno je i kojim putem se ona transportuje do mesta i da li na tom putu ima nekih većih promena u nadmorskoj visini. O ovome ne treba da razmišljate ako je razlika u visini do 500 metara, ali ako je preko toga, valja povesti računa i tražiti dodatne garancije od proizvođača.
Šta se u stvari dešava?
Najjednostavnije rečeno - što ste na nizoj visini, iznad glave vam je više vazduha koji vas stiska. Kako se penjete na višu visinu, slabiji je i pritisak, jer vas stiska manje vazduha.
Uzmimo za primer firmu koja se bavi izradom stakla i nalazi se u Beogradu, koji je inače na 117m nadmorske visine, sa pritiskom od oko 1005 milibara. Naručite troslojno niskoemisiono staklo sa argonom, za stolariju koje će da ide na Kopaonik, u Vikend naselje koje je na oko 1500m nadmorske visine, a tamo je pritisak oko 820 milibara. Pri izradi tog stakla, ta firma iz Beograda "zarobi" argon između slojeva stakala. Staklo se ugradi u prozore i krene na Kopaonik. Kako se kamion penje preko visine od 500 metara, stakla će krenuti da se duvaju, jer sada sa spoljne strane nema više toliko vazduha koji stiska staklo, a unutra je ostao zarobljen onaj argon koji je napunjen na većem pritisku i staklo sada počinje da se duva.
Da li sva stakla pucaju ili samo neka?
Ne mora nužno značiti da će sva stakla pući, ali postoji velika verovatnoća za pucanjem, pogotovo sa porastom razlike u visini. Lično znamo slučaj našeg dobavljača stakla, gde im je klijent poručio stakla, preuzeo i svojim kamionom odvezao u BIH na Jahorinu. Od 200 komada, ispucalo im je 70 kom. Tu se vraćamo na ono banalno pitanje sa početka priče, a koje je preskočeno...niti ga je dobavljač pitao gde idu stakla, niti je klijent to spominjao.
Takođe bitno je napomenuti da manja stakla lakše pucaju, jer im je manja dijagonala, a samim tim im je manja tolarencija na uvijanje. To je kao kada bi uzeli drvenu letvu od 2m i šibicu. Letvu možete da savijete poprilično u luk, a da ne pukne, a šibicu čim počnete da savijate, ona puca. Ovo napominjemo čisto zbog toga da se neko ne zaigra, pa zanemari razliku u visini, uz rečenicu "Ma šta može da se desi...ovo je malo staklo i površina".
Čak i ako staklo ne puke, staklo će biti vidno uvijeno i estetski će to biti potpun promašaj, kao na slici ispod.
A sa više visine na nižu?
Isti princip važi i za stakla koja se izrađuju na višoj visini, a nose na nižu, s tim što se staklo sada neće "naduvati", već će se uvuti prema unutra. To će se ovaj put desiti zato što puno više vazduha stiska staklo sa soljne strane, a unutra nema dovoljno pritiska da daje kontra otpor.
A ako stakla samo prelaze preko planine/nizije i opet idu na istu nadmorsku visinu?
Staklo isto puca. Ovaj efekat nije nešto što ima odloženo dejstvo. On se dešava trenutno i trenutno ima posledice, tj. staklo će puknuti dok kamion prelazi planinu/niziju. Zato nije samo bitno gde se stakla ugrađuju, nego i kojim putem prevozite stakla.
O ovome se mora voditi računa u trenutku ugovaranja transporta, jer mnogi prevoznici imaju takozvane zbirne transporte, gde pored vašeg, kamion utovari i istovara robu i na druge lokacije. Tako na primer ukoliko šaljete stolariju iz Beograda za Pariz, ruta nema većih promena u visini, ali se lako može desiti da kamion usput mora na Alpe i tu je problem.
Pa koje je rešenje?
Postoji tri rešenja za sve ove probleme.
1. Pravljenje stakla sa podpritiskom. Za ovaj poduhvat potrebno je da proizvođač na svojoj liniji za sklapanje poseduje tehnologiju koja može ovo da izvede. Proizvođaču stakala se daju svi potrebni parametri o ruti i lokacijama za ugradnju stolarije. Mašine proračunavaju i prave podpritisak unapred, tako da se složi sa uslovima na mestu ugradnje.
Ova tehnologija postoji i nama najbliža je u Mađarskoj. Ta firma poseduje zaista svu najnoviju tehnologiju i sertifikate, pa čak i specifične sertifikate koji traže samo neke zemlje na svetu. Ali kako su nam objasnili, čak i oni nisu sposobni da ovo izvedu na najbolji način. Ne zato što nemaju tehnologiju (njihova linija ima opciju za podpritisak), nego prosto zato što ne mogu da nađu dovoljno obučen kadar, od ljudi koji vrše pripreme, do ljudi koji rukuju na samoj liniji za proizvodnju.
2. Dvosmerni ventili. Izuzetno skupi ventili koji ne rade posao. Ovi ventili regulišu razliku u pritisku i kada se nađu pod opterećenjem, puštaju višak vazduha iz stakla ili u staklo. U teoriji, ovi je ok rešenje, ali u praksi ovi ventili su se pokazali kao nepouzdani. Nebitno ko je proizvođač i koliko skupi bili, prosto zakazuju.
3. Štap i kanap. Vrlo poznata filozofija i način razmišljanja koji radi posao! I ne samo da odlično radi posao, nego je najjeftinija i naj efikasnija. Stakla se naprave, napune argonom i u gornjem delu se ostavi mali otvor u distanc lajsni. Pošto je argon teži gas od vazduha, on neće izaći prema gore, već će i dalje ostati u staklu. Stakla se prevezu do mesta ugradnje i dok su još složena na kamionu, rupe se zatvore dvokomponentnim lepilom ili kvalitetnim kompatibilnim neutral silikonom. Pri transportu će sigurno izaći malo argona, ali to je zanemarljiva količina i sasvim sigurno vazduh koji je ušao neće narušiti strukturu niskoemisionog filma u staklu. I stvar rešena. Jedni što će majstori prozore morati da ustakljavaju na licu mesta, ali to ne bi trebalo da predstavlja problem za dobro organizovanu ekipu.
Isti princip se koristi i u avionima. Znate li onu malu rupicu u staklu? E pa ona služi upravo da bi se izjednačavao pritisak u staklu.
Do koje onda visine standardno staklo može da ide, a da ne pukne?
Možete se dodatno osigurati sa garancijom proizvođača, jer postoje firme koje daju garanciju da će staklo izdržati bez pucanja do 800 metara promene u nadmorskoj visini. Ako razmišljate da rizikujete do ove visine, nije loše zatražiti ovu garanciju.
Ako staklo ide na veće promene u visini, mi svakako glasamo za opciju broj tri. Lično smo je ispitali više puta i uvek se sve završilo u najboljem redu.
