Arhivski praktični sadržaj: članak čuva istorijski pregled molerskog, farbarskog i tapetarskog alata. Nije savremeno uputstvo za izbor premaza, rad sa hemikalijama, prskanje, rad na visini ili uklanjanje stare boje. Pre rada treba identifikovati podlogu i premaz, pročitati tehnički i bezbednosni list, proveriti ventilaciju i potrebnu ličnu zaštitu. Stari premazi, malter i izolacije mogu sadržati opasne materije; nepoznata površina se ne brusi, struže, zagreva ili prska bez stručne procene.
Savo Kusić danas je usmeren na drvene prozore, drvo-aluminijumske prozore, prozore po meri, vrata i zahteve za ponudu. Ovaj članak ostaje kao istorijski arhiv i ne predstavlja ponudu molerskih, farbarskih ili tapetarskih radova.
Alati za malanje i farbanje ne razlikuju se mnogo. Ako se pažljivo očiste na način koji odgovara konkretnom premazu, isti alat može se koristiti za različite namene.
Četke za bojenje
Dlake ili vlakna četke obično su metalnim okovom pričvršćeni za dršku. Izvorni tekst kao najkvalitetnije opisuje četke od svinjske dlake, svetlije za tvrđe i tamnije za mekše četke, dok veštačka vlakna opisuje kao otpornija, ali sa slabijim rezultatom. To je istorijska procena; današnji izbor vlakna mora odgovarati vrsti premaza i uputstvu njegovog proizvođača.
Četke mogu biti pravougaone, okrugle, ovalne ili pljosnate. Velika pravougaona četka bira se prema poslu: manja za masne ili sintetičke boje, srednja za vodene premaze, a velika za kreč i temperu. U tekstu se kao srednja mera navodi 14 × 4 centimetra, pogodna za prvi sloj i prodiranje premaza u pore i neravnine.
Okrugle četke proizvode se u različitim veličinama i koriste za završne slojeve na pripremljenoj površini. Istorijski tekst tvrđe četke vezuje za sintetičke i masne boje, a mekše za emajle i nitrocelulozne lakove. Za veće površine navode se okovi od 30 × 45 do 45 × 60 milimetara.
Pljosnate četke namenjene su ravnim površinama. Najčešće pominjane širine su od 4 do 8 centimetara, sa tvrdim ili mekim vlaknima. Njihova prednost u tekstu jeste ravnomernije nanošenje premaza.
Četka za radijatore je pljosnata, sa drškom dugom od 40 do 50 centimetara i okovom savijenim pod pravim uglom. Namenjena je teško dostupnim delovima radijatora i sličnih predmeta. Pominje se i četka sa kolenastom drškom i vlaknima raspoređenim kao valjak.
Posebne četke koriste se za skiciranje, šare, umetničko slikanje i druge specifične poslove. Šajben-četka je u istorijskom tekstu drvena četka od dlake; zbog mase i veličine najčešće se navodi četka broj 5. Istrošena četka opisuje se kao alat za pranje boje i posuda, dok se nova prvo koristi za sapunjanje da se krajevi vlakana malo istroše. Pominje se i natapanje delova lanenim uljem.
Kod okrugle četke deo dlake može se vezati kanapom, a slobodni deo ostaviti dužine 4–5 cm. Takva četka opisana je za ivice vrata, prozora, uglove i ćoškove (slika 1, deo 1).
Mala četka, „lioner“, može biti pljosnata ili okrugla. Za povremene radove izvor navodi pljosnatu četku širine 2–10 cm (slika 1, deo 3).
Slika 1 — primeri četki i načina njihove upotrebe.
Za ujednačavanje uljanih premaza pominju se rasterivači sa finijim dlakama, pogodni za izravnavanje žilavih i neravnih površina i nanošenje lakova (slika 1, deo 2).
Vlakna, rastvarači i čišćenje: četka se bira prema konkretnom premazu. Nitrocelulozni, uljani i drugi rastvarački proizvodi mogu biti zapaljivi i štetni za udisanje. Četke se ne peru u sudovima za hranu, a otpadni rastvarač, voda od pranja i krpe odlažu se prema uputstvu proizvoda i lokalnim pravilima.
Istorijske improvizovane četke
Tekst opisuje izradu četke od gustog veštačkog sunđera, lepka, makaza, žileta i stare drške. Sunđer se umeće u očišćen metalni držač ili se sa drškom obmotava čvrstim papirom ili trakom, zatim lepi i skraćuje.
Sunđerasti alati u tekstu se pominju i za dekorativne tačke, završne linije i ravnomerno povlačenje uz lenjir. Traka od sunđera može se zalepiti na tanku letvu.
Sečenje i lepljenje: žilet, nož i makaze zahtevaju stabilnu podlogu, rezanje od tela i zaštitu ruku. Lepak i sunđer moraju biti kompatibilni sa bojom i rastvaračem; improvizovani alat koji se rastvara, odvaja ili ostavlja čestice ne koristi se.
Četke za izvlačenje linija u izvornom tekstu prave linije širine 0,5–3 cm i imaju dugu dršku (slika 2).
Slika 2 — četke i istorijski način izvlačenja ravnih linija.
Kao još jedno istorijsko pomagalo opisuje se plastična flašica sa trakom od sunđera ili filca u otvoru. U tekstu je presek trake naveden kao 8 × 8 cm, dužina 3 cm, dve trećine trake u flašici, a oko 1/2 cm izvan nje. Flašica sa žitkom bojom drži se vodoravno i blago pritiska.
Ne praviti posudu pod pritiskom: improvizovana flašica koristi se samo ako je materijal hemijski kompatibilan, bez pritiska i sa bezbednim zatvaračem. Ambalaža hrane ili kozmetike ne koristi se za čuvanje boje jer može dovesti do pogrešne upotrebe.
Četke za čišćenje
Čelične četke u tekstu se koriste za skidanje rđe i naslaga sa metala, a mekša vlakna za fino čišćenje i pranje zidova i drvenarije. Neke četke mogu se postaviti na dužu dršku.
Prašina i stara površina: čelična četka može odbaciti žice i napraviti opasnu prašinu. Potrebni su zaštita očiju, odgovarajuća respiratorna zaštita i kontrolisano sakupljanje otpada. Ne koristiti je na nepoznatom starom premazu bez ispitivanja.
Valjci i tamponi
Istorijski tekst opisuje gumene reljefne valjke sa rezervoarom za šare, kao i „teddy“ valjak od veštačkih vlakana bez rezervoara. Za ravno povlačenje potrebno je iskustvo i oslonac na vizuelnu vođicu kao što su vrata ili ugao.
Čuvanje opranog valjka u glicerinu i punjenje iz improvizovane posude pominju se kao stariji postupci. Danas se valjak pere, čuva i ponovo koristi samo prema vrsti premaza i uputstvu proizvođača; ne koristi se posuda namenjena hrani ili otpadu.
Valjci mogu zameniti četke na zidovima, tavanicama i većim ravnim površinama. U tekstu se duga dlaka povezuje sa temperom i krečom, srednja sa masnim i tamnim bojama, a kratka sa završnim prelazom preko lakirane površine. Najčešća navedena dužina valjka je oko 20 centimetara. Metalna mrežica ili kadica služe za uklanjanje viška boje, dok reljefni gumeni valjak daje šaru.
Tampon je pravougaoni nosač sa sintetičkom penom i moher tkaninom. Namenjen je ravnim, glatkim ili umereno hrapavim površinama. Veliki tamponi koriste se za zidove i tavanice, srednji za manje površine, a mali za okvire i uske delove. Pominju se vođice i štitnici protiv prelivanja.
Rad iznad poda: vertikalna putanja valjka nije razlog za istezanje sa vrha lestava. Koristi se stabilna platforma ili produžna drška odobrena za alat. Ne stoji se na zabranjenim prečkama i ne pomera se oslonac dok je osoba na njemu.
Gasna ili benzinska lampa
Izvorni tekst opisuje širok plamen lampe kojim se stara boja zagreva dok ne omekša, pa se uklanja lopaticom ili strugačem. Savetuje stalno pomeranje plamena da se podloga ne pregreje.
Ovaj istorijski postupak nije bezbedno uputstvo: otvoreni plamen na staroj boji može izazvati požar, zapaliti skrivenu prašinu ili šupljinu i osloboditi otrovne gasove. Nepoznata boja se ne zagreva. Za uklanjanje premaza bira se metod iz tehničke dokumentacije nakon ispitivanja podloge, uz kontrolu prašine, ventilaciju i protivpožarne mere.
Lopatice, špahtle i strugači
Lopatice su savitljivi čelični listovi za nanošenje kita i poravnavanje rupa i pukotina. Japanske lopatice u tekstu su duge oko 12 centimetara i široke od 2 do 12 centimetara. Za farbarske radove navodi se savitljiva špahtla širine 8–12 cm.
Strugači su tvrđi i oštriji čelični listovi za uklanjanje stare boje, tapeta i drugih naslaga. Trouglasti strugač koristi se za manje otvore i pukotine, a postoje i pravougaoni, ovalni i trapezoidni oblici.
Oštrice i podloga: špahtla i strugač guraju se od tela, uz stabilnu površinu i zaštitu očiju. Pre struganja treba proveriti da li premaz ili podloga sadrže olovo, azbest ili druge opasne materije.
Kofe, cedila i posude
Kofe služe za pripremu i čuvanje boje. Istorijski tekst pominje najmanje dve plastične kofe i mogućnost korišćenja ambalaže od boje od 25 do 30 kilograma. Za valjak se koriste plitke kadice, a cedila od mrežice kada premaz treba filtrirati.
Četke se pri dužem prekidu rada drže u visećem položaju, u vodi ili odgovarajućem rastvaraču, da se vlakna ne deformišu. Izbor tečnosti i zatvorene posude mora odgovarati bezbednosnom listu; zapaljivi rastvarač ne ostavlja se otvoren niti bez oznake.
Četka za kvašenje koristi se za pranje zidova ili vlaženje površine pre mokrog struganja. Sunđeri služe za čišćenje i uklanjanje sveže boje.
Kit, brusni papir i zaštitna traka
Kit se bira prema podlozi — zidu, drvetu ili metalu — i prema unutrašnjoj ili spoljašnjoj primeni. Brusni papir služi za uklanjanje površinske rđe, ravnanje i glačanje kitovanih slojeva. Samolepljiva krep-traka štiti površine od kapanja i uklanja se prema uputstvu za premaz.
Brušenje i priprema: usisavanje na izvoru i odgovarajuća respiratorna zaštita važniji su od samog izbora granulacije. Ne brusiti nepoznat stari premaz niti stvarati zapaljivu prašinu u blizini izvora paljenja.
Aparati za bojenje prskanjem
Istorijski pregled obuhvata ručne pumpe, aerosolne boce, električne pištolje i kompresorske sisteme. Profesionalni sistem čine pištolj i odgovarajući kompresor, dok manji uređaji mogu biti bez rezervoara ili vezani za drugi pogon.
Električni pištolj u tekstu koristi malu pumpu i priključak na kućnu mrežu. Navodi se da ograničen pritisak zahteva pravilno razređenu boju, dok noviji modeli daju ujednačeniji i podesiv mlaz.
Prskanje uvodi posebne opasnosti: aerosol i fina magla povećavaju udisanje, taloženje na koži, opasnost od zapaljenja i nekontrolisano rasipanje. Potrebni su proizvod odobren za prskanje, ventilacija ili namensko odsisavanje, odgovarajući respirator, uzemljenje kada je propisano, kontrola izvora paljenja i zaštita okolnih ljudi i površina. Električna oprema mora odgovarati zoni i proizvodu.
Izvorni tekst pominje nitro-lak u aerosolnoj bočici od 16 dkg. Kao istorijski uslovi navode se temperatura bočice 18–20 °C, razmak od 25–30 cm i paralelno horizontalno vođenje mlaza po vertikalnoj površini. Početak mlaza prvo se proverava na otpadnom papiru, a lučni pokret opisuje se kao uzrok neujednačene debljine (slika 3).
Slika 3 — istorijski prikaz vođenja mlaza i provere aerosolne boce.
Premaz se u izvornom postupku nanosi tankim prolazima, sa najmanje 5 minuta između slojeva. Za iskorišćenje ostatka opisano je okretanje boce za 180° i ponovno podešavanje glave.
Bočica od 16 dkg u tekstu se procenjuje za oko 2,5 m2 površine, uz 12 sati do potpunog sušenja. Nakon upotrebe opisano je okretanje boce nadole i kratko pritiskanje dok ne izlazi samo gas, pa čišćenje okoline raspršivača vatom i razređivačem.
Uputstvo na etiketi ima prednost: istorijske temperature, razmak, vreme između slojeva, pokrivnost, sušenje i postupak čišćenja nisu univerzalni. Aerosolna boca se ne buši, ne otvara, ne zagreva i ne baca u vatru, čak ni kada deluje prazno. Zapušena ili zgrušana boca ne ispituje se silom i odlaže se kao što proizvođač i lokalna pravila zahtevaju.
Skele i lestve
Tekst pominje male radne skele visine oko 1 m i upozorava da moraju biti čvrsto postavljene, naročito kada se produžavaju. Za dvokrake i obične lestve predlažu se dodatni elementi radi udobnijeg rada i zaštite prozora.
Ne improvizovati pristup: skele se ne slažu jedna na drugu bez projektovanog sistema, a na lestve se ne dodaju letve, platforme ili produžeci koje proizvođač nije odobrio. Oslonac, ugao, podloga, zaključavanje, nosivost i zaštita od pada proveravaju se pre rada. Za duži ili bočni rad koristi se odgovarajuća platforma.
Alat za tapetarske radove
Tapetarski radovi u izvornom tekstu obuhvataju postavljanje zidnih tapeta, promenu tkanine i delova tapaciranog nameštaja i delimično oblaganje poda. Potrebni su strugač, špahtla, mistrija, makaze, oštar nož, valjak za spojeve, metalni lenjir, četka za lepak, četka za kvašenje, četka za pritiskivanje tapete i visak.
Korisna je dovoljno duga radna površina. Istorijski sto za tapetare opisan je rasklopljenih dimenzija oko 2 m × 0,5 m, a sklopljen zauzima malo prostora.
Pominju se i široka klešta sa elastičnim hvataljkama za držanje gornjeg kraja tapete i „stenli“ nož sa kratkim zamenljivim sečivom za papir, karton, furnir, tanku šperploču, kožu i podne obloge.
Nož, lepak i stara podloga: sečivo se vodi uz čvrstu vođicu i od tela, a tupo ili oštećeno odmah menja. Lepak se bira prema tapeti i podlozi. Pre skidanja stare obloge treba proveriti vlagu, buđ i moguće opasne materije, a električne utičnice i prekidače bezbedno izolovati.