Blog

zaštita i prva pomoć

Zaštita i prva pomoć

I pri najopreznijem radu može se desiti da povredimo ruku dletom, da pri radu sa hemikalijama udahnemo otrovni gas, ili da pri montažnim radovima padnemo sa lestvica.
 
Najčešće nezgode i mere predostrožnosti
 
Opekotine. Opasna mesta, radnje i sredstva: kuhinja, vešernica, kupatilo; topljenje masti, zavarivanje; pegle, peći, neispravni grejači, rešoi. Naročito zapaljivi materijali: benzin, etar, alkohol, terpentin, naročito kao sredstva za čišćenje i sredstva za uništavanje insekata.
 
Mere predostrožnosti: ne smemo gomilati otpatke, novinsku hartiju, krpe; ne smemo ostavljati pepeo u drvenom sanduku ili korpi; na štednjake i peći sudove za kuvanje treba tako postaviti da im drške (ručice) ne budu okrenute prema polju; sa zapaljivim sredstvima za čišćenje postupati vrlo oprezno; vatru ili otvoreni plamen ne smemo ostaviti bez nadzora.
 
Trovanje ugljenmonoksidom, dimom. Peglanje peglom na ugljen, peć sa neispravnim sagorevanjem ili peć zatvorena pre vremena, neispravni dimnjaci.
 
Mere predostrožnosti: dimnjake i štednjake treba stalno kontrolisati i čistiti; sa peglama na ugljen peglati uz otvoren prozor; ne sme se  pušiti u krevetu; ako parkiramo automobil u garaži  treba posle toga izvesno vreme ostaviti otvorena.
 
Trovanje gasovima, esksplozija gasa. Nedostaci gasovoda svetlećeg gasa. nepropisno rukovanje grejačima vode (bojlerima), neispravni ili nezatvoreni ventili. Tri vrste opasnosti: eksplozija, požar, trovanje gasovima.
 
Najopasniji sastojak svetlećeg gasa je ugljenmonoksid. Znaci trovanja su: bledilo, glavobolja, slabost, vrtoglavica, obamrlost udova, povraćanje, proliv, sanjivost, povremeni potresi mišića, nesvest. Konačno, usled oduzetosti disajnih organa, može da nastupi smrt.
 
Ako trovanje, nastaje postepeno, u dužem periodu vremena (npr. polako i stalno tinja gas u stanu), znaci su: karakteristična bleda plavkasto-siva boja lica, slabost mišića, umor. nervni potresi, drhtanje usta, ruku i nogu, nesvestica (naročito pri ustajanju) slabljenje organa sluha i vida, nesigurno hodanje, smanjenje memorije i koncentracione moći, uznemirenost i smanjenje snage volje.
 
Mere predostrožnosti: ako osećamo miris plina, odmah treba otvoriti vrata i prozore, duže provetriti prostoriju, ne sme se zapaliti šibica, zabranjeno je uključiti električno osvetljenje; ventilator za plin treba potpuno zatvoriti; ne treba koristiti gumeno crevo za vodove gasa bez uloška od tkanine; zaptivenost gasnih instalacija ne sme se kontrolisati otvorenim plamenom, samo sapunicom!
 
Ako gasni bojler (autogejzir) neće da upali, odmah treba zatvoriti slavinu za toplu vodu i sačekati najmanje 10 minuta dok cela količina ispuštenog gasa ne ispari. Posle ovoga, prvo treba zapaliti plamen za paljenje i tek onda otvoriti slavinu za toplu vodu.
 
Sagorevanje gasnog plamena stalno treba kontrolisati. Ako je plamen žućkaste boje sa dugačkim i izbledelim konturama, onda je sagorevanje nepotpuno. Aparat sa nepotpunim sagorevanjem ne sme se koristiti. Produkte sagorevanja gasnih štednjaka treba odvesti preko dimnjaka. Tamo gde ovo nije rešeno, veliku pažniu treba posvetiti provetravanju.
 
Udar struje. Neispravni vodovi, aparati za domaćinstvo, alat, vodovi bez izolacije, istrošeni prekidači, utikači, grla; naročito u kuhinji, u kupatilu, u vešernici i u podrumu; prenosne sijalice, nepropisne popravke neispravnih osigurača (npr. sa žicom).
 
Mere predostrožnosti: treba odstraniti sve slobodno viseće električne vodove; ne smemo koristiti slabe i neizolirane prekidače i pribore; svaki kvar treba odmah otkloniti; ne smemo popravljati prekidače i vodove vlažnlm rukama!
 
Opšte mere predostrožnosti u kućnoj radionici
 
Radionica, mašine, sredstva za rad i zaštitna sredstva treba da budu odgovarajuća, trajna i ispravna.
 
Pod treba da bude gladak, ali ne i klizav, u dobrom stanju i pogodan za održavanje čistoće.
 
Radno mesto treba da bude prostrano, osvetljeno, sa slobodnlm prostorom najmanje 80 cm širine.
 
Upotrebljavajmo samo takve lestve koje imaju ispravne i jake stepenice i koje su pre upotrebe isprobane! Jednokrilne lestve treba obezbediti protiv klizanja. Dvokrilne treba obezbediti zglobovima ili lancima da se ne otvaraju. Pri radu na visini obavezno treba upotrebljavati sigurnosni opasač.
 
Električne uređaje izraditi i upotrebljavati samo u skladu sa važećim standardima i propisima.
 
Prirodno i veštačko osvetljenje treba da bude dovoljno i praktično bez senki na radnom mestu i rukama, a istovremeno ne sme biti ni bleštavo.
 
Radno odelo - naročito pored opasnih mašina - treba da je odgovarajuće. Ne sme se nositi široka odeća sa delovima koji slobodno vise; nisu dozvoljene kecelje, šalovi i kravate. Kosu treba zaštititi kapom.
 
Treba koristiti zaštitne naočari i maske ako postoji opasnost od iverica, varnica i kapljica nagrizajućih tečnosti. Protiv jake svetlosti treba koristiti i takođe, propisne tamne naočari. 
 
Zapaljive i eksplozivne gasove, pare, kao i prašinu treba odstraniti jakim ekshaustorima. Ako u prostoriji ima zapaljivih ili eksplozivnih gasova, para ili prašine, ne sme se koristiti zagrevanje ili osvetljenje sa otvorenim plamenom. Isto tako se ne smeju u ovakvim prostorijama smestiti motori sa unutrašnjim sagorevanjem ili mašine za brušenje. Provetravanju ovakvih prostorija treba posvetiti naročitu pažnju. Ako postoje sredstva i uređaji (ručni) za gašenje požara, moraju uvek biti ispravni a povremeno vežbati njihovo rukovanje.
 
Zabranjeno je gomilati samozapaljive materije, iverice i masne krpe!
 
Na pokretne delove mašina treba postaviti takve štitnike koji će isključiti i slučajnu mogućnost međusobnog dodira ovih delova.
 
Prva pomoć posle nezgode
 
Zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja. Najvažnije je zatvoriti povređene arterije i ranu zaštititi od infekcije odgovarajućim zavojem (sl. 1). Ne smeju se sa rane odstranjivati ostaci krvi niti rana polivati i ispirati tečnostima. Dobro primenjeni zavoj smanjuje bolove unesrećenog. Čovek sa spoljašnjim krvarenjem treba da sedne ili da legne a deo tela koji krvari (treba mu podići). Potrebni materijali za prvu pomoć su: sterilne gaze, vata i zavoji. Ako je rana ili njena okolina zaprljana prašinom, blatom ili drugim zaraznim materijama, onda ranu moramo obrisati sterilnom gazom (ili isprati vodonik peroksidom), a mesto oko rane tanko namazati 5%-nim jodom (ako nema joda, onda alkoholom ili kolonjskom vodom).
 
Treba razlikovati krvarenje kapilara, nosećih žila i glavnih arterija (žila kucavica).
 
Мапје krvarenje kapilara zaustavlja se jednostavnim pokrivnim zavojem (sl.1, 1. deo). Veće krvarenje zaustavlja se kompresivnim zavojem. Na ranu se postavlja sterilna gaza, a na gazu vata. Zatim se oblikuje »tampon«, gaza ili vata umotana u gazu i savijena u obliku kugle (veličine oraha, jaja ili pesnice, u zavisnosti  od veličine rane) stavi preko vate pa se sve malo čvršće zavije. (Neposredno na ranu ne sme se staviti vata!) Ako krv probija, ne treba skinuti zavoj nego iznad njega postaviti novi zavoj! Za zavijanje rana najpogodniji su tzv. prvi zavoji, koji se sastoje od sterilne gaze (u vidu jastučeta) i sterilnog zavoja. Krvarenje velikih žila udova zaustavlja se stavljanjem poveske iznad rane (sl. 1, 2. deo).
 
Povreda žile kucavice može se prepoznati po tome što krv izlazi u jakom mlazu i ima vrlo jaku crvenu boju. Kod povrede nosećih žila, u zavisnosti od veličine rane, krv izlazi iz rane u mlazu ili samo lagano curi. U oba slučaja krvarenje možemo zaustaviti samo stavljanjem zavoja. Krvarenje udova lakše se zaustavlja ako se deo koji krvari podigne (sl. 1, 3. deo) i ako se čvrsto zavije, polazeći od kraja prema telu. Ovaj postupak naročito je potreban ako je povređeni izgubio mnogo krvi, jer ćemo na ovaj način uspostaviti normalan krvni pritisak. Zavoj sa pritiskom, u slučaju krvarenja žile kucavice, treba smestiti između srca i povređenog mesta, a u slučaju krvarenja nosećih žila, na delu ekstremiteta koji je prema prstima. Pre nego što zavijemo ranu, treba povređeni deo, malo podići jer će se tako krvarenje smanjiti. Za povesak za zaustavljanje krvarenja najpogodniji su: široka gumena traka ili gumeno crevo. Važno pravilo je da povesak treba primeniti samo onda ako pokrivnim ili kompresivnim zavojem nismo uspeli zaustaviti krvarenje. Osim ovoga vrlo je važno i to da se povesak ne sme ostaviti više od 1-1,1/4 sata na nozi ili ruci jer će one utrnuti. (To znači da je potrebna brza lekarska intervencija ili povređenog odmah otpremiti u bolnicul). Kod vrlo teškog krvarenja treba pokušati krv zaustaviti pritiskivanjem prstima (slika 1, 4. deo), kod povrede žile kucavice između srca i povređenog mesta a kod nosećih žila prema polju. Krvarenje žile kucavice, na vratu, može se zaustaviti do dolaska lekara samo pritiskivanjem prstima. Bolesniku, koji je izgubio mnogo krvi, ako je pri svesti i nema nadražaj za povraćanje, treba dati kafu ili čaj i izvršiti klistiranje mlakim rastvorom kuhinjske soli.
 
prva pomoć posle nezgode
SLIKA 1
 
Zaustavljanje krvarenja nosa. Bolesnika treba postaviti u sedeći položaj, glavu mu staviti unazad i palcem pritisnuti hrskavicu nosa u trajanju od 10-15 min. Ako na ovaj način ne uspemo zaustaviti krvarenje, treba otvore nosa napuniti čistom gazom ili vatom, glavu saviti napred i u ovom položaju sačekati dok prestane krvarenje.
 
Opekotine. Na osobu kojoj se odeća zapalila, treba staviti debeli pokrivač ili kaput i politi ga vodom. Na ranu od opekotine treba staviti gazu ili mekano platno natopljeno masnim ili uljanim kremom a zatim zavoj. Opečena mesta ne treba dodirivati prstima niti kakvim predmetima, (probušiti mehur i sl.) sve dok lekar ne stigne.
 
Kod opekotina od jakih kiselina, kiselinu treba obrisati, mesto odmah isprati vodom, na njega staviti gazu natopljenu mašću i zavoj.
 
Kontuzija. Mesto kontuzije je bolno, natečeno i crvene boje. Ako je koža povređena i okrznuta treba je tanko namazati alkoholom ili jodom i postaviti zavoj.
 
Uganuće. Povreda zglobnih traka koje fiksiraju i štite zglobove popraćeno je bolovima ali ne toliko jakim kao kod iščašenja. Prva pomoć: mir i hladne obloge.
 
Iščašenje. Nepravilan položaj krajeva kostiju u zglobovima posle povrede popraćen je velikim bolovima. Oblik zgloba se menja i povređeni se ne može kretati. Laik ne sme pokušati namestiti iščašeni zglob, jer će time samo povećati nevolju. Povređenog treba postaviti u mirni položaj i zvati lekara. Ako se iščašeni zglob brzo namesti bolesnik će brže ozdraviti.
 
Povrede kostiju. Prelom kosti je prekid kontinuiteta kosti. Bolesnik ne može da pokreće povređeni deo tela, ne može da stane, na primer, na prelomljenu nogu. Prelom kosti može biti različitog stepena: napukline, sa odlomljenim sitnim delovima prelom, odlom ili napuklina i, konačno, otvoreni prelom. Od svih povreda najteži je otvoreni prelom, koji krije u sebi i opasnost zaraze. Zbog toga se na povređeno mesto postavlja sterilna gaza. Ako ustanovimo, ili postojl sumnja da se radi o prelomu kosti i ako možemo brzo obezbediti lekarsku pomoć, najbolje  је da bolesnika postavimo u ležeći položaj i sačekamo lekara. Ako, pak, treba bolesnika nositi, onda moramo imobilizirati povređenu nogu (sl.2). Skidanje odeće bolesniku treba započeti na strani gde nema povrede (oblačenje suprotnim redosledom). Odeću treba na mestima šivenja raspariti, obraćajući pažnju na to da ne pokrećemo nepotrebno povređeni deo tela. lmobilizacija ruke vrši se tako što ruku pričvrstimo za prsa. Ovo je moguće i bez vezivanja (sl. 2, 1. deo). ili zavojem, odn. platnenom maramom (sl. 2, 2. deo). Kod preloma noge povređenu nogu pričvrstimo za nepovređenu. Ako nismo sigurni u to da se radi o prelomu (može biti i iščašenje), ipak treba postupati kao da se radi o prelomu. Prelomljenu kost treba imobilizirati sa dva susedna zgloba zajedno: prelomljenu ruku zajedno sa zglobom ruke i sa laktom; prelomljenu nogu zajedno sa kolenom i gležnjom (sl. 2, 3. deo). Sredstva za imobilizaciju mogu biti štap, jača letva ili neki ravan predmet. Sva ova sredstva prethodno treba uviti u neku tkaninu.
 
prva pomoć
SLIKA 2
 
Prelomljeni ekstremitet do prve pomoći treba osloniti na neku ravnu površinu (sl. 2, 4. deo).
 
Trovanje ugljenmonoksidom može da nastane: u zatvorenim (ili loše provetrenim) prostorijama prilikom rada peglom na ugljen; od neispravnih ili neispravno zatvorenih peći; u garaži od automobila; prilikom tinjanja plina (neispravni vodovi, ventili, neispravno sagorevanje plamena i sl.). Početni znaci trovanja: glavobolja, vrtoglavica, mučnina, nadražaj na povraćanje. Kasnije nailazi toliki stepen slabosti da bolesnik ne može da hoda i bez obzira na to što je pri svesti ne može pobeći. Disanje je prvo ubrzano, a kasnije povređeni počinje da se guši i disanje postaje laganije. Ozleđenog  treba odmah izneti na vazduh (a i prostoriju provetriti), ako je pri svesti treba mu  reći da duboko diše i ako može gutati dati mu jaku kafu ili čaj. Ako je u besvesnom stanju, treba primeniti veštačko disanje.
 
Trovanje ugljendioksidom. Ovo je u stvari gušenje usled nedostatka kiseonika. Nastaje u dubokim podrumima prilikom vrenja vina, u kanalizacionim cevima i prilikom silaženja u stare bunare. Spasilac treba da ima zaštitna sredstva  (snabdevanje kiseonikom) prilikom ulaska u ove prostorije ili ako nema ovakvih sredstava, onda treba da veže jak kanap oko struka čiji kraj drže oni koji su van prostorije, da pri ulasku duboko udiše i da pokuša spasti odn. izneti unesrećenog bez disanja. 



Blog Kategorije