Blog

mansarda

Izgradnja mansardne sobe

Izgradnja mansardne sobe
 
Osnovni preduslov za komfor je dovoljan prostor. U porodičnim zgradama moguće je povećati prostor iskorišćavanjem, danas već sve manje potrebnog, tavanskog prostora za izgradnju mansardne sobe.
 
Redosled operacija
 
Počinje se prepravkom i ojačanjem stepeništa. Dok je idealna dubina stepenica 30, a visina 15 cm, kod stepeništa za tavan susrećemo i visine od 22-25 cm sa dubinom od svega 12 cm od čega se oko 6 cm nalazi ispod sledeće stepenice (sl. 1, deo a). Ako je stepenište tavana vrlo strmo, treba razmotriti mogućnost izgradnje novog stepeništa, eventualno izvan zgrade pokrivenog valovitim pločama od veštačkog materijala. U svakom slučaju osnovni je zahtev da stepenište ima dobru ogradu i stepenice koje nisu klizave. Ograda mora da se prostire sve do mansarde da ne bi neko sa stepenica pao u stubište.
 
Na donji prilaz stubišta za tavan, na prizemlju, treba postaviti vatrostalna vrata (obložena čeličnim limom) da bi zadovoljili propise u pogledu protivpožarne zaštite. Preporučljivo je vatrostalna vrata obložiti nesagorivim, ali dekorativnim materijalom, koji je ujedno i toplotni i akustični izolator (staklena vuna i sl.).
 
Vrlo je važno kontrolisati i doterati sve dimnjake, a one koji će biti u prostoru za stanovanje obložiti keramičkim pločicama da bi bili dekorativniji i što je isto toliko važno, bezbedniji u pogledu požara. Važno opšte pravilo je da se između dimnjaka i  novih materijala za oblaganje zidova postave termoizolacioni i vatrostalni otpaci azbesta i sl. U blizini dimnjaka, ne sme se postaviti nameštaj, tepih ili drugi zapaljiv predmet. Taj deo treba oblikovati tako da postane neka vrsta slobodnog kaminskog prostora.
 
Obavezno moramo obezbediti prozor za prirodno osvetljenje i provetravanje. Ako jedan zid sobe čini zabatni zid prostora tavana, onda na taj zid možemo postaviti prozor. Postupak je sledeći: na mesta gde će se postaviti gornji prag treba izvaditi jedan red cigli tako da prvo sa strane tavana skinemo suvi malter, postavimo produžnu dasku za gornji prag a zatim nastavimo skidanje sa spoljne strane i dasku zabijemo potpuno. Polazeći od gore na dole, treba vaditi cigle sa mesta budućeg prozora ali istovremeno se mora postaviti jedan potporni stub za deo iznad otvora i sa dva klina privremeno pričvrstiti. Na kraju otvorimo zid na celoj površini (sl. 1, deo b.). Ako je zabatni zid od jednog reda cigala (zid 12), preporučljivo je ceo zid srušiti i ponovo zidati na 25 cm, ili još bolje na 38 crn. U ovaj zid se već može ugraditi okvir prozora. Treba biti vrlo oprezan, jer eventualno rušenje zida na ulici može da prouzrokuje teške nezgode, a rušenje cigala u prostor tavana može da prouzrokuje čak i probijanje stropa.
 
Mnogo je komplikovaniji slučaj ako se nijedan od zidova mansarde ne poklapa sa zabatnim zidom, jer u tom slučaju osvetljenje treba rešiti mansardnim prozorom. Razlika između ove dve vrste mansardi vrlo je lepo prikazana na slici 1, deo c.
 
izgradnja mansardne sobe
SLIKA 1
 
Detaljan prikaz mansardnog prozora dat je na slici br. 2. Skidanje krovnog pokrivača i izradu krovne konstrukcije mansardnog prozora obavezno treba poveriti stručnjaku. Posao će biti olakšan ako su rastojanja između rožnjača krovne konstrukcije veća, jer se onda prozor može smestiti između dve rožnjače bez pomeranja (sl. 2, deo b). Ali, ako se želi postaviti širi prozor, onda se konstrukcija krova mora rešiti dodatkom prema crtežu (sl. 2, deo a).
 
mansardni prozor
SLIKA 2
 
Kao kompromisno rešenje može se ugraditi širi prozor tako da se ne pomeraju rožnjače nego se ostavljaju ispred prozora. Naravno u ovom slučaju se krila prozora mogu otvarati samo prema polju i sigurno je da kosa rožnjača između levog i desnog krila prozora ne predstavlja najlepše rešenje (eventualno se može iskoristiti za trouglasti pregradni zid sa oblogom od veštačke ploče). Vrlo je važno da se na spoljnji deo krovne konstrukcije mansardnog prozora postave mali oluci, a na koren žleb za odvod vode.
 
Zidovi mansardne sobe mogu se postaviti samo posle izrade skeleta od greda 7,5 / 12 koje su prethodno zaštićene od požara. Ovo se u stvari sastoji u tome što se povećava broj nosača krovne konstrukcije i u oblaganju postojećih sa unutrašnje strane. Unutrašnju stranu krovnih nosača treba obložiti daskama istih širina, ali debljine samo 1/2" - 1" (12-24 mm) tako da im unutrašnje površine budu u istoj ravni sa novim »zgusnutim« gredama, krovnim nosačima.
 
Naravno da skelet na kraju treba tako formirati da odgovara postojećoj krovnoj konstrukciji zgrade. Važno je da ekseri i zavrtnji za pričvršćivanje skeleta ne budu prekomerno dimenzionisani, da ne bi znatno oslabili moć nošenja greda, rogova slemena krovne konstrukcije. Obložne ploče treba pričvrstiti umesto ekserima, lepljenjem ili, ako to nije dovoljno, onda (prethodnim bušenjem rupa) pomoću zavrtnjeva za drvo. Brižljivim planiranjem zidovi mansarde (možda ne svi) mogu se postaviti iznad nosećih zidova prizemlja. Zidovi mansarde treba da budu od cigle najmanje dimenzije 38 cm.
 
Ako је skelet izrađen, mogu se položiti komunalije.
 
Električne vodove treba dovesti po najmanjoj mogućoj trasi, više puta izolirane, u Bergman cevima. Mansardu ne smemo natrpati električnim instalacijama. Dovoljan je jedan zaštitni vod sa prekidačem, višestruki utikač i jedna plafonska (ili zidna) sijalica. Namerno treba koristiti vod jačih dimenzija sa brižljivom izolacijom. Glavni prekidač treba smestiti na prizemlju kod prilaza sa kontrolnom sijalicom tako da možemo isključiti struju ako nema nikoga na mansardi. isto tako po najkraćoj trasi treba dovesti vodovod za jedan manji umivaonik kao i kanalizacionu cev. Zbog ovog je najbolje mansardu postaviti pored ili iznad mokrog čvora. Cevi možemo dovesti jednu pored druge da bismo ih snabdeli zajedničkom  termoizolacijom (voda može da se zamrzne zimi, a leti zagreje do te mere da se ne može koristiti kao pijaća voda). Osim umivaonika nije dobro imati i druge potrošače vode na mansardi.
 
Najcelishodniji način zagrevanja mansarde je parno grejanje ili toplovodno. Ako grejanje nije moguće rešiti na ovaj način onda dolaze još u obzir gasni konvektori, uljna peć ili eventualno električne grejalice smeštene pored zabatnog zida i samo u krajnjem slučaju, peć na loženje.
 
Posle rešenja komunalija, skeleta i stepeništa sledi postavljanje poda. 
 
Ako je strop zgrade već prethodno tako građen da je uzeta u obzir i izgradnja mansarde, onda je jedino potrebno da na pod, koji je već poravnat  i koji može da podnosi opterećenje, postavimo materijal za ukrašavanje i termoizolaciju (рod od PVC-a ili tepih od zida do zida).
 
Međutim, uobičajeni tavani ne izrađuju se ovako, te je potrebno prvo na povezujuće grede postaviti daske za primanje opterećenja, a na ove brodski patos pokriven tepihom ili PVC-om. Važno je da u prostor između dasaka i patosa istovremeno postavimo jeftin, nezapaljiv izolacioni materijal koji ispunjava ceo prostor. Za ovu svrhu može se upotrebiti penasti materijal i staklena vuna u obliku vreća i jorgana, jer se tako lakše postavlja na svoja mesta.
 
Posle ovoga treba postaviti unutrašnju oblogu od dasaka od 1/2" koje su zaštićene od požara. Na gornju stranu ovih, dolazi obloga od vlaknastih ploča, šper-ploča, iverica, panela i sl. (sl. 3).
 
izrada tavana
 
SLIKA 3
 
Na kraju preostaje da se, slično kao kod poda, postavi spolja izolacioni sloj. Najlakše je raditi izolacionim materijalom koji se može dobiti u tablama mada je nešto skuplji.
© 1997-2018 Savo Kusić. All Rights Reserved. Designed By Savo Kusić

Blog Kategorije