Staklarski radovi
Poznavanje staklarskih radova naročito je potrebno ako u porodici ima dece. Ako je stan osiguran, priznaju se štete od razbijanja stakla, samo je teško iščekati - naročito kada je hladno - da se obave formalnosti i izvrši popravka. Staklo ne treba verovatno opisivati, jer je već skoro svako imao »sreće« da razbije neki prozor. Naziv prozorskog stakla je ravno staklo i izrađuje se u debljinama od 1,3; 1,5; 2; 3; 4; 5 i 7 mm. Tamna, neprovidna i stakla sa šarama izrađuju se od ravnog stakla peskarenjem, ili nagrizanjem, u sličnim dimenzijama kao i ravno staklo.
Livena stakla su deblja: 5, 6, 7 i 9 mm; ona sa šarama imaju debljinu od 4,5 mm, nareckana 5 mm (katedralno staklo), a armirana 6 mm.
Trouglasti staklarski ekser vrlo je važan pomoćni materijal za staklarske radove. Debljina mu se kreće od 0,3 do 1,5 mm, a visina od 6 do 18 mm, proporcionalno debljini i dimenziji table stakla.
Staklarski kit sigurno svako poznaje. Sastoji se od 12% lanenog ulja, 88% krede i 1% Ianolina.
Za sečenje stakla koriste se dve vrste noža. Nož sa dijamantom (kratko : dijamant), čiji je najvažniji deo sam dijamant, i rezač sa čeličnim okvirom. Samo prirodna i sirova sečiva mogu dobro seći staklo. lstrošena sečiva nemaju dobar efekat, jer daju isprekidane, nekontinualne površine sečenja i linije. (sl. X-7).
Za pravilno držanje staklorezačkog dijamanta kažiprst i srednji prst desne ruke treba postaviti na zaobljeni deo drške, jer se samo na ovaj način može dati potreban pritisak. Mala oznaka, koja se nalazi na dršci treba da je uvek okrenuta prema licu koje upotrebljava rezač (sl. X-8).
Staklorezački dijamant treba da je uvek čist i samo ga stručnjak sme rasklopiti. Po završetku rezanja treba ga staviti u kožnu futrolu. Mora se voditi računa о tome da se istim rezačem sme rezati samo i uvek u istom položaju.
Rezač sa čeličnim okvirom u prvom redu se upotrebljava za sečenje debljeg livenog stakla, jer bi površinske neravnine ovog stakla znatno oštetile dijamant. Rezač se sastoji iz reznog točkića, prečnika 5 mm, od tvrdog metala (vidija=Wie Diamant) koji u sredini ima otvor od 2 mm. Rezno sečivo je na odgovarajući oblik stanjeno, odnosno brušeno. Prilikom sečenja u položaju normalnom na ravan stakla, točkić se okreće tako da manje neravnine stakla tako reći preskače, ne zapinje, već ostavlja kontinualnu liniju rezanja. Ovaj alat treba bolje pritiskivati od dijamanta. Rezni točkić daje širu liniju rezanja nego dijamant.
Na srednjem delu optoka postoji rupa i pomoću nje se optok pričvršćuje zavrtnjem za dršku. Brojčana oznaka služi zato da se točkići lako mogu zameniti rezervnim točkićima, kojih ima 6 u alatu. Ispod priteznog zavrtnja treba postaviti filcani podmetač. Zadatak ovog podmetača; koji je natopljen petrolejom, jeste taj da za vreme sečenja štiti točkiće od zagrevanja stalnim podmazivanjem.
Staklorezački noževi
Nož za čišćenje žlebova је najčešće upotrebljavani staklorezački alat. Širina njegove oštrice je oko dva puta veća od drške, koja je zbog boljeg držanja cilindrično oblikovana. Oštrica je zaobljena ili presečena, a vrh joj je naoštren, što omogućuje vađenje lepa iz žlebova. Tvrdi lepovi odstranjuju se tako što se nož na kraju drške udara cekićem (sl. X-9).
Alat za lomljenje je napravljen od parene bukovine sa ravnim površinama bez čvorova i bez pukotina i predstavlja neophodan alat za sečenje armiranog stakla (sl. X-10.)
Osim ovih alata potrebni su još: čekić, klešta, rukavice i nož (sl. X-11)
Rezanje
Tablu stakla treba postaviti na ravan sto koji je pokriven nekim mekim materijalom. Moramo je uhvatiti na kraju koji je nama bliži, povući prema sebi i hvatanjem na sredinama rubova postaviti na sto ili skinuti sa stola. Kada tablu obrađujemo ona treba da leži na celoj površini, a kada je uskladištena, treba da je u okomitom položaju oslonjena na rub,
Pre sečenja treba izvršiti tačno merenje. Moramo uzeti u obzir i to da je razmak između vrha dijamanta i lenjira oko 4 mm. Bolje je dva puta meriti, nego iseći komad netačnih dimenzija. Potrebno je kontrolisati i pravougaonost stranica. Mesto gde ćemo vršiti sečenje treba prethodno obrisati i namazati - naročito pri sečenju debljeg stakla - petrolejom da bi rastvorili i odstranili nečistoću i da bi sečenje bilo glatko i ravnomerno Prilikom sečenja rezač treba samo blago pritisnuti na staklo i ravnomerno pomerati bez zastoja. Ugao između sečiva dijamanta i stakla, prilikom sečenja, treba da iznosi 5-6° za celo vreme sečenja. Ne sme se na istoj liniji ponovljeno seći jer će se dijamant upropastiti. Rezač tako treba držati da se mali prst osloni na staklo, jer se ovako može obezbediti odgovarajući ugao sečenja kao i ravnomerno pomeranje. Ako dijamant dobro seče, onda se čuje tihi zvuk, dijamant »peva«. Ako samo grebe, ne seče, onda je zvuk neprijatan.
Lomljenje
Posle sečenja stakla tabla ostaje u jednom komadu i treba je lomiti. Moramo je odmah lomili, jer, ako se linija ohladi, staklo postaje čipkasto i teško se lomi.
Tablu koju smo sekli u uzdužnom pravcu, treba izvući na rub stola do linije sečenja i slabim, ali brzrm, pritiskom nadole odlomiti. Dobra je metoda kada se ispod linije sečenja postavi lenjir ili neki drugi podmetač i naglim prltlskom staklo slomi. Kad sečemo sasvim uske trake, 2-3 cm, lomljenje možemo izvršiti prelomačem koji se nalazi na rezaču. Postavimo ga na traku i izvršimo prelamanje. Zaostale komadiće posle prelamanja, kao i neravnine, možemo skinuti takođe prelamačem. Akoje širina trake koju sečemo 4-5 cm onda se prelamanje može izvršiti tako što dršku rezača pritisnemo ispod komada koji otpada i blagim pritiskom prelomimo traku. Prelamanje debljeg i livenog stakla možemo potpomagati kuckanjem i to tako što sa drškom rezača kucnemo po staklu sa donje strane duž linije sečenja i lamanje izvršimo podmetnutim lenjirom. Posle sečenja i prelamanja preostale oštre ivice treba odstraniti sa obe strane pokvašenim karborund bruskamenom.
Rezanje profila
Pored pravolinijskog rezanja često je potrebno u domaćinstvu rezati staklo i u obliku nekog profila. U pojedine okvire slika, prozore ili za neke eksperimente često su potrebni kružni ili drugi krivolinijski oblici. Sa priručnim alatom za kružno rezanje možemo rezati pravilne kružne oblike bilo koje dimenzije. To se čini pomoću šablona.
Kružno rezanje
Staklenu ploču treba prvo mekom krpom očistiti od prašine i duž linije rezanja namazati petrolejom, odn. terpentlnom. Zatim stopalo alata za kružno rezanje (gumeni vantuz) postaviti na središte kruga koji se želi izrezati (sl. 1).
SLIKA 1
Роlugu - držač dijamanta treba podesiti na potrebnu dimenziju i fiksirati zavrtnjem. Postupak rezanja је sledeći: jednom rukom treba blago pritisnuti alat za kružno rezanje, а drugom kraj poluge – držač dijamanta i potom krećući se po krugu blagim pritiskom rezati.
Kad završimo rezanje ploču stakla postavimo na sto i jednom rukom pritisnimo deo koji otpada a drugom kružni deo. Ako se posle ove operacije kružni deo ne odvoji onda sledi pomoćno rezanje, tj. treba preseći deo između ruba stakla i linije kružnog sečenja. Posle pomoćnog rezanja treba ploču uhvatiti obema rukama i malo je napregnuti, sve dok ne »ispadne« kružni profil.
Alat za kružno rezanje možemo napraviti i sami. Treba odseći dva komadića tvrdog drveta kvadratnog oblika dimenzija 1,5 x 1,5 x 6cm. Susedne strane ovih komada treba konično obraditi. Na ravan kraj jednog komada treba zavrtnjem za drvo pričvrstiti gumeni vantuz (pijavicu), a na konični kraj zavrtanj za drvo, čiju glavu treba kasnije odseći. Drugi komad treba poprečno izbušiti u blizini ravnog kraja, a okomito na ovaj otvor izbušiti jednu rupu sa navojem. U drugi konični kraj takođe treba izbušiti jednu rupu, gde će ulaziti zavrtanj čiju smo glavu odsekli. Dodirne površine dvaju komada treba obrusiti da budu glatke i podmazati da bi se alat lakše okretao.
U gornji komad drveta, u vodoravni otvor, treba postaviti polugu – držač dijamanta i posle podešavanja na potrebne dimenzije polugu fiksirati kroz otvor sa navojem pomoću zavrtnja, sa leptirastom glavom.
Za krivolinijsko rezanje treba koristiti šablon-dijamant člji je čekić (prelamač) nešto uži da bi se bolje prilagodio krlvinama. Rezanje se može izvesti na dva načina.
Rezanje po šablonu vrši se tako što se koristi originalni uzorak ili se izradi šablon od kartona ili drvene ploče. Šablon se postavi na staklo i reže se dijamantom duž ruba šablona.
Rezanje se može izvršiti i tako što se uzorak, odn. oblik, nacrta na list hartije koji se postavi ispod stakla i reže linijom crteža. Mnogo je teži zadatak odstraniti otpadak posle krivolinijskog rezanja. Rezačem treba kucnuti duž linije rezanja ispod onog dela stakla koje treba da ostane i staklo će pući. Kad pukne blagim pritiskom prelomiti.
Krive linije velikih radijusa treba rezati u delovima. Prvo treba izrezati veće otpadne komade, a zatim ostale raditi u malim komadima, pomoću prelamača. Po potrebi i ovde možemo primeniti pomoćna rezanja. Posle rezanja ivice staklene ploče treba brusiti.
Zastakljivanje prozora
Međuoperacija zastakljivanja je rezanje stakla. Zastakljivanje razbijenih prozora, počinjemo odstranjivanjem ostataka stakla. Stari, osušeni kit izvadimo iz žlebova nožem za kit ili nekim starim polomljenim nožem. Takođe treba odstraniti i trouglaste ekserčiće za fiksiranje stakla, pazeći da se pri tome ne ošteti drvo okvira. Ostatke stakla treba odmah pokupiti i skloniti. Kad izvadimo ekserčiće i kit, nož možemo nekoliko puta povući duž žlebova da bi popravili eventualne neravnine okvira.
Zatim treba na 2-3 mesta izmeriti dužinu i širinu okvira. Ovo je potrebno radi toga što je često okvir širi gore nego dole. Od ove mere staklo treba da je manje za 2-3 mm. Prilikom krojenja stakla, treba postaviti na sto novinsku hartiju ili neku meku tkaninu. Na ovakvu podlogu postaviti staklo i na obeleženim mestima uz pomoć lenjira rezati dijamantom. Izrezano staklo treba povući do ruba stola, kucnuti ga rezačem sa donje strane i tako prelomiti.
SLIKA 2
U okvir, ispod stakla, treba prvo postaviti tanke rezance kita. Zatim umetnuti izrezano staklo i fiksirati ga trouglastim ekserima. Ekseri (sl. 2) se ukucavaju čekićem sa oštrim ivicama. Na kraju se novi rezanci kita pritisnu na krajeve stakla i nožem za kit poravnaju. Armirana katedralna stakla mogu se rezati samo rezačem sa točkićima. Posle rezanja povuče se staklo na kraju stola i jačim pritiskom prelomi, a žice odseku makazama ili dletom. Rezanje bilo koje vrste stakla je lakše ako ga namažemo - kako smo već to spomenuli - petrolejom ili terpentinom.
