Postupci oživljavanja
Jedini ispravan način veštačkog disanja je postupak »usta-na nos-na ustа«. Za primenu ovog postupka prvo treba namestiti glavu bolesnika tako da se sto više uzdigne brada i donja vilica (sl. 1, 1. deo). Treba odstraniti nečistoću (mulj i sl.)), veštačke zube (proteze) iz usta bolesnika obratiti pažnju na to da mu jezik ne sklizne unazad i ne zatvori disajne organe.
Veštačko disanje izvodimo tako što udišemo svežeg vazduha što više možemo i »produvavamo« u usta - nos bolesnika (sl. 1, 2. deo). Da bi izbegli infekciju, možemo postaviti tanku maramicu na usta bolesnika. U vazduhu koji izduvamo ima još dovoljno kiseonika za povređenog. Paralelno sa izvođenjem veštačkog disanja treba u lakom ritmu pritiskivati grudni koš bolesnika u okolini srca (paziti da se ne prelome rebra!), da bi istiskivanjem krvi iz srca potpomogli krvotok. Kada opustimo grudni koš, srce se ponovo može napuniti krvlju i na ovaj način postižemo veštačko disanje i rad srca. Ovo treba nastaviti sve dotle dok bolesnik ne počne sam disati i dok mu srce ne proradi (sl. 1, 3. deo), odn. dok ne stigne lekar.
SLIKA 1
Trovanje od nenagrizajućih materija, nastaje usled uzimanja pogrešnih ili prekomernih količina lekova, pečurki i namirnica koje su zatrovane bakterijama iz grupe paratifusa.
Ako ovakvo trovanje nastupi prvo i najhitnije treba isprazniti stomak i creva bolesnika. Iz praznog stomaka tečnost može za 10 min. dospeti u creva, a čvrste materije u zavisnosti od kvaliteta i kvantiteta za 1-6 sati. Ako je bolesnik pri svesti, treba mu odmah dati da popije oko dve kašike medicinskog uglja (može se dobiti u apotekama izmešane u čaši mineralne vode može i obična voda). Posle toga treba bolesnika nadražiti na povraćanje (golicanjem gornjeg zida ždrela drškom kašike). Bez obzira na to da li je uspelo povraćanje, posle 3-4 minuta treba opet dati bolesniku 2 kašike medicinskog uglja sa vodom. Svakako treba pozvati lekara, ili bolesnika otpremiti u bolnicu.
Trovanje od nagrizajućih (kaustičnih) materija. Trovanje može da nastane od dve vrste jetkih materija: od kiselina iii lužina.
Od Iužina (kaustična soda, soda, lužna so) skida se u komadima sluzokoža na usnama, na jeziku, u ustima, jednjaku, stomaku i izlazeća slina je obično krvava a na pipanje је klizava. Usne i jezik nabubre, nastupaju bolovi u ždrelu, jednjaku i stomaku, grčevi i povraćanje. Unesrećenom od lužine treba dati vodu sa limunom ili sirćetom (1-2 kašike sirćeta u 5 dl. vode) ili 3%-ne borne vode, a zatlm mleko ili 1-2 kašike stonog, jestivog ulja.
Znaci trovanja od kiselina u ustima: izjedanje i opekotina na sluzokoži (sumporna kiselina izaziva crne, sona bele, a azotna kiselina žute izgoretine). Izlazeća slina je na pipanje rapava i ima kiseli ukus.
Bolesnik ima velike bolove u stomaku, grčeve i povraća. Treba mu dati mleko, ulje ili belančevine (jaja) sve razblaženo sa malo vode. Posle toga dati mu 1-2 kašike (kafene) pečenog magnezijuma razblaženog u pola čaše vode tako da popije u malim gutljajima. Osobe otrovane od kaustičnih materija strogo je zabranjeno nadražiti na povraćanje.
Važno! kada ima krvi u onome što je bolesnik povratio zabranjeno je dalje dražiti na povraćanje!
Prva pomoć u slučaju udara struje
Unesrećenog treba osloboditi od strujnog kola. Ako je moguće, električni vod odmah isključiti iz strujnog kruga pomoću prekidača, odstranjenjem osigurača, ili prekidom voda. Prekid se sme izvesti samo izolovanim alatom npr. komadićem suvog drveta, ili u krajnjem slučaju, sekirom sa suvom drškom, ili kleštima sa izoliranom drškom.
U izuzetnim slučajevima treba napraviti kratak spoj. Spasilac bezuslovno mora paziti na izoliranje sopstvenih ruku i nogu i zbog toga mora da stane na neku dasku bez eksera, na suve krpe ili stolicu. Svoju ruku mora zaštititi npr. rukavom svog kaputa, suvom maramom, gumenim ili najlon rukavicama.
Spasilac treba da postavi ispod povređenog izolatorski podmetač, npr. suve daske ili drveni alat bez metalnih delova, suve marame, PVC ploče. Najbolje je ako povređeni sam skoči i istovremeno oslobodi sebe od dodira sa strujom, ili ako spasilac podigne povređenog tako što je sebe prethodno izolovao od zemlje. Dodirnutl povređenog smemo samo onda ako je izolacija besprekorna. Prste povrđenog treba pojedinačno i oprezno odstraniti od kontakta i istovremeno zaviti suvom maramom ili drugim tkaninama.
Ako se žica voda odmotala oko povređenog, onda vod treba prekinuti izoliranim rukama i kraj voda sa strujom fiksirati da ne bi prouzorkovao dalje nezgode.
Spasavanje, razume se, odmah i bezuslovno treba započeti, ne smemo unesrećenog ostaviti bez pomoći. Posle prekida struje povređenog treba postaviti vodoravno, olabaviti mu odeću, a sa gornjeg dela tela potpuno je skinuti, obezbediti mu svetlo i čist vazduh. Glava povređenog ne sme visiti, nego je treba malo podići staviti ispod glave (npr. savijeni kaput).
Ako je povređeni u besvesnom stanju, bezuslovno treba pokušati sa oživljavanjem.
Treba ispitati u međuvremenu usta i nozdrve povređenog da li mogu propuštati vazduh. Treba odstraniti slinu ostatke jela i proteze. Zabranjeno je tečnost sipati u usta. Ako povređeni ne diše, odmah pristupiti veštačkom disanju. Oživljavanje se može potpomagati četkanjem tabana, klistiranjem ili naizmeničnim polivanjem grudnog koša i trbuha toplom, odn. hladnom vodom, ali pri tom se ne sme prekinuti veštačko disanje. Ako unesrećeni dođe svesti moramo ga i dalje negovati i ne smemo ga ostaviti. Treba mu dati neko toplo piće (kafu, čaj, alkohol i sl.) ali mora ostati u poluležećem položaju.
Prema iskustvu, lake i lokalne povrede mogu se privremeno ostaviti van pažnje (kasnije treba pružiti lekarsku pomoć), samo povređenima koji krvare treba odmah pružiti lekarsku pomoć.
Trunje, strugotina, čestice prašine. Prašinu, trunku ili insekta iz oka možemo odstraniti tako što ćemo povući donji kapak i čistom gazom ili maramicom obrisati. Ako je predmet ispod gornjeg kapka, onda treba uhvatiti gornji kapak na sredini i povući unapred na donji kapak, tako da trepavice dodirnu unutrašnju površinu gornjeg kapka. Ako na ovaj način ne uspemo odstraniti strani predmet, ne treba dalje pokušavati, nego povređeno oko treba vezati i tražiti lekarsku pomoć.
Strano telo koje je dospelo u nozdrvu treba da pokušamo odstraniti tako što ćemo drugu nozdrvu začepiti i jako duvati na nos. Ako na ovaj način ne uspemo, treba tražiti lekarsku pomoć.
Vađenje stranih tela, koja su dospela u uho treba poveriti lekaru, jer prilikom pokušaja odstranjivanja možemo povrediti bubnu opnu. Ako je neki insekt dospeo u uho, treba jednu (malu) kašiku ulja, topljenog maslaca ili vode sipati u uho (u ležećem položaju) i držati 10-15 minuta.
Strano telo koje je dospelo u dušnik pokušajmo tako odstraniti što ćemo zatražiti od povređenog da udiše duboko i polako ćemo ga udarati po leđima između plećki. Ako predmet koji je zapeo u dušniku nije oštar, treba dati povređenom vodu, a zatim sredinu hleba (meču) i kašasta jela. Zabranjeno je u ovakvim slučajevima davati sredstva za čišćenje. Potrebna je lekarska kontrola.
Trn koji je dospeo ispod nokta samo onda smemo pokusati da vadimo ako је deo koji viri napolje dovoljno dugačak da ga možemo uhvatiti pincetom ili maramicom. Ako je vađenje uspelo, onda treba pustiti da rana malo krvarl i zatim je namazati jodom i staviti zavoj.
Otpremanje povređenog
Otpremanje povređenog nije lak zadatak, za to je potrebno stručnosti, opreznosti i odgovarajuće fizičke snage. Nestručno otpremanje povređenom povećava bolove i otežava stanje.
Pre svega treba ustanoviti da li je bolesnik u takvom stanju da se može otpremiti, a može se otpremiti onda ako mu je, prema pravilima prve pomoći, pružena pomoć. Pre otpremanja treba smanjiti krvarenje, na ranu staviti zavoj i prelomljene ekstremitete imobilisati.
Ako je put do bolnice duži, povređenog, po mogućnosti, treba osvežiti čajem ili kafom. Davanje alkohola (konjaka i sl.) treba izbegavati. Prilikom otpremanja, povređenog treba stalno nadzirati i kontrolisati, a ako olabavi zavoj ili povez imobilizacije, odmah popraviti. Ako dođe do gubitka svesti ili slabljenja rada srca, treba primeniti odgovarajuće metode oživljavanja.
Način otpremanja zavisi uvek od vrste povrede i od broja spasilaca kao i od vrste raspoloživih sredstava za otpremanje.
Podizanje i hvatanje bolesnika treba izvesti promišljeno, mirno i pribrano. Mora se izbegavati svako trzanje. Odeća povređenog ne sme biti zgužvana, a kad ga dižemo, treba ga dizati sa one strane sa koje nije ozleđen.
Otpremanje bez pomoćnih sredstava
Otpremanje samo sa jednim spasiocem. Ako povređeni može da hoda, spasilac treba da ga uhvati sa leđa i tako mu pomogne. Ako ne može da hoda, ili je u besvesnom stanju, treba ga otpremiti na taj način da spasilac klekne pored njega, jednu ruku stavi ispod pazuha a drugom ga uhvati ispod kolena, podigne i ponese.
Otprema sa dva spasioca. Povređenom koji može da hoda treba pomagati sa dve strane. Ako ne može da hoda, ali je pri svesti, treba da se drži za spasioce koji ga nose. Povređenog u besvesnom stanju treba otpremiti tako što će ga jači spasilac uhvatiti ispod pazuha i preko grudnog koša spojiti ruke, a drugi će se postaviti između nogu povređenog i poduhvatiti ga ispod kolena. Moraju ga istovremeno podići i poneti.
Otpremanje pomoćnim sredstvima
Prenošenje nosilima. Povređenog treba oprezno postaviti na nosila u ležećem položaju. Za ovo su potrebna dva lica, a u slučaju preloma donjih ekstremiteta, tri lica. Spasioci treba da stanu sa jedne strane povređenog, istovremeno da ga podignu i postave na nosila.
Podizanje, pokretanje, zaustavljanje i spuštanje nosila moraju obavljati svi spasioci istovremeno, ali ne smeju istovremeno koračati jer bi došlo do potresa nosila. Ako se bolesnik mora duže transportovati, dobro je da se sa obe strane nosila veže po jedan pojas koji će spasitelji staviti na ramena.
Nošenje bolesnika priručnim sredstvima. Ako nemamo pri ruci nosila, onda možemo improvizacijom napraviti priručno sredstvo za nošenje. Po potrebi, povređenog možemo postaviti na lestve, na. skinuta krila vrata, na sto i tako ga nositi. То isto možemo činiti u ćebetu ili šatorskom krilu. Priručna nosila možemo napraviti i od dve vreće istih širina tako što ćemo kroz donje ivice postaviti dve letve odgovarajućih dužina. U nedostatku nosila, bolesnik pri svesti se može nositi i na stolici. Spasioci treba da se postave sa dve strane bolesnika, uhvate donji deo i naslon stolice i tako nose.
Sadržaj kutije prve pomoći koji vam preporučujemo:
Paket zavoja, srednji
kom. 2
Paket zavoja, veliki
kom. 2
Zavoj za vezivanje, 10 х 5 m
kom. 2
Sterilna gaza 1/2 m
kom. 2
Vata, 25 g
paketa 2
Pljosnata gaza isečena 6 x 6 cm
paketa 1
Povezak za zaustavljanje krvi
paketa 1
Hanzaplast, 4 cm х 1 m
paketa 1
Makaze
kom. 1
Štitnik za makaze od platnene vreće
kom. 1
Jodne ampule
kom. 12
Kičica amonija
kom. 3
Sveska za pribeleške (40 lista)
kom. 1
Priručnik za prvu pomoć
kom. 1
