Blog

kucna radionica

Kućna radionica, kombinovana radionica-ormar

Kućna radionica, mini radionica u stanu

 

Kad bih imao materijal, kad bih imao dobar alat! Zar ovo nisu poznati uzdasi ljudi koji žele da majstorišu u svojoj kući? Ako ove želje nekako postanu stvarnost, na njihovo mesto stupaju nove: Kad bih imao mesto, kad bih imao malu radionicu...

Naravno, svako u porodici želi ponešto u ovoj oblasti! Domaćica obično želi da njen pribor za rad posle upotrebe nestane, utopi se u kuću, nameštaj. Dete želi kutak koji će, kad treba, postati kutak za učenje. A otac, »majstor u kući«, želi malu radionicu u kojoj može smestiti svoje stvari a da ne ugrožava ničiji komoditet. On želi da je ta radionica čvrsta i jaka za montiranje, da u njenoj blizini postoji voda i struja, da je dobro osvetljena, da ne traži naročitu zaštitu zidova i poda itd.

Na izbor mesta za kućnu radionicu mnogo utiču dati lokalni uslovi. Ipak, treba imati u vidu da se ova radionica mora dobro zagrevati i provetravati, naročito prilikom farbanja i lakiranja. Ako nema prozora, veštačko osvetljenje treba da bude jako, po mogućnosti 220 V, možda i 380 V napona u električnoj mreži. Pored toga, u njoj treba da postoji dovod vode i odvodna kanalizacija.

Za ovu svrhu najpogodnija je šupa, kutak u garaži ili podrum. Ako ne možemo obezbediti ove prostorije, radionicu možemo opremiti u jednom kutu stana, niši prozora, otvoru zatvorenih ili zazidanih vrata. Ovo ne zahteva mnogo rada.

 

Kombinovana radionica-ormar

 

Ovaj praktični ormarić možemo i sami napraviti. Kada je otvoren predstavlja radni sto, a kada ga sklopimo čuvamo alat u njemu (slika 1, gornji deo)

Na slici je prikazana jedna takva radionica koju možemo ugraditi u nekorišćen otvor vrata. Prvo, što treba u tom slučaju ostvariti jeste iščezavanje vrata, tj. preuređenje vrata i otvora za vrata. Ovakva vrata van upotrebe mogu se upotrebiti i za druge svrhe. Za koju ćemo se svrhu odlučiti zavisi i od dubine otvora. Otvor manje dubine može da se iskoristi za biblioteku, a dublji otvor za radionicu o kojoj je reč, kao i za foto–ormar, garderobni ormar ili kutak za televizor i magnetofon (slika 1, deo 2). U poslednjem slučaju moguće je postaviti i stereo-zvučnik.

 

kombinovana radionica ormar

SLIKA 1

 

Saveti za preuređenje otvora vrata

 

Ako nam vrata nisu više potrebna, a njihov nedostatak ne remeti konstrukciju zida, dalji postupak je njihovo vađenje i zazidavanje otvora opekom. Treba predvideti odgovarajući zid od nasatično postavljenih giter-opeka 6-10 cm omalterisan perlit-malterom ili drugim malterom koji obezbeđuje veću termo-izolaciju.

Ako konstrukcija zida ne dozvoljava vađenje vrata, otvor zatvaramo zidom od trske, debljine 5-10 cm, koji pričvrstimo letvama sa obe strane i omalterišemo gipsanim malterom. Ploča od trske se nabavlja u dimenzijama 100 х 200 х 5 cm, odnosno 10 cm i može se seći testerom prema potrebnim dimenzijama. Ovaj zidni uložak je dobar termoizolator ali ga ne smemo opteretiti (npr. prikucavanjem polica). Opteretiti možemo samo bočne strane otvora za vrata ili okvir vrata.

Rešenje koje zahteva veći izbor materijala jeste oblaganje vrata u skladu sa postojećim nameštajem date prostorije. Ovaj rad započinjemo zatvaranjem vrata, vađenjem isturenih okova (kvaka, šilda) i zaptivanjem zazora pomoću zaptivnlh traka. Sada vrata zaključamo i pričvrstimo zavrtnjima za drvo. (Ključeve treba sačuvati da bi mogli eventualno kasnije vrata otvoriti!)

Sledeća faza rada je oblaganje. Obloga treba da je u skladu sa sobnim nameštajem. Ona može biti od iverice i pozder ploče, dekorit ploče u boji i od rastegnute jute na kojoj je nalepljen tapet. Prethodno moramo izvesti kvalitetnu podlogu na mestima pričvršćivanja kod bilo kog materijala za oblaganje. Zvučnu i termoizolaciju izvodimo od sloja filca, penastog sunđera ili više slojeva talasaste hartije, tako što ih postavljamo između krila vrata i obloge.

Oblaganje pločama se vrši prvo na zatvorenom delu otvora, pa zatim na bočnim stranama. Dodirne unutrašnje ivice obloge bočnih strana i zatvorenog dela otvora »skidamo« da bi strane obloge bolje sklopili. Nastale zazore između bočnih obloga i zidova spoljne strane pokrivamo opšivnim letvama. Bolje rešenje postižemo zatvaranjem ovih zazora širim užlebljenim drvenim okvirom koji ukrućuje i bočne obloge. Sastavljanje delova okvira vršimo pomoću pera i žleba dijagonalno ili čepovima. Nedostatke izrade uglova dodirnih površina možemo ulepšati ugaonim letvama. Pričvršćivanje obloge na stara vrata, sa prethodno nacrtanim rasporedom, vršimo pomoću tankih kolarskih eksera, zavrtnjeva za drvo sa sočivastom glavom opremljenim ukrasnim podmetačima ili kapicama.

Ugrađivanje opreme treba da se izvodi na prethodno obeleženim mestima. Ova mesta ćemo odrediti pre oblaganja. Probnim bušenjima ćemo se uveriti o nosivosti obeleženih mesta. Noseći zavrtnji treba da ulaze u grede drvenih dovrataka jer ukrasne daske vrata starih zgrada nisu noseće. Za nošenje teže opreme potrebno je postaviti u zid tiple i to pre oblaganja zida.

Oblogu od iverice i šper-ploče pre poliranja bajcujemo odgovarajućim bojama prema nameštaju i zidovima. Posle sušenja bajca, obloga može da se politira ili lakira. U otvor za vrata koji je pretvoren u garderobni ormar stavljamo samo police, a spoljnu oblogu pričvrstimo zavrtnjima direkno na vrata.

 

Ormar-radionica

 

Prikazaćemo ormar–radionicu sa novim rešenjem (slika 2). Ona se pravi od starog kancelarijskog ormara za akta, nekoliko novih ploča i nogu od starog nameštaja.

Iz crteža se vidi da ovaj ormar nije vezan za mesto, čini samostalnu celinu i lako se otvara pri upotrebi.

Маterijal se uzima od panel ploča ili delova starog nameštaja. Najbolje odgovaraju daske koje imaju debljinu 3/4". Unutrašnje male police, dna fioke, kao i zadnji unutrašnji deo ormara se izrađuju od šper–ploče i ploče od iverice debljine 4-6 mm.

 

ormar radionica

SLIKA 2

Kvalitetnim i čvrstim pričvršćivanjem zadnje ploče možemo sprečiti naginjanje ormara u bočnom pravcu.

Ravne površine vezujemo lepkom, a njihovu vezu osiguravamo drvenim čepom.

Radna tezga treba da bude šira od širine ormara (za debljinu oba nogara).

Najbolji način pričvršćivanja ploče stola na odgovarajuću visinu je pomoću klavirskih šarki, na celoj širini stola. Ove šarke treba na više mesta pričvrstiti zavrtnjima koji obezbeđuju čvrstoću i nosivost stola. Stabilnost stola u otvorenom stanju obezbeđuju specijalne šarke. Ova veza, kao što se i na slici vidi, s jedne strane učvršćuje sto, a s druge, sprečava otvaranje stola više od predviđenog. Fiksiranje nogara stola nije moguće izvesti prečkama, jer bi one onemogućile sklapanje nogara. Zbog toga gornje krajeve nogara povezujemo sa stolom pomoću upuštenih šarki. Dubina upuštanja treba da odgovara debljini krila šarki. Način zatvaranja stola detaljno je prikazano na slici 2.

Opremanje unutrašnjeg dela ormara treba da se prilagodi potrebama korisnika. To se odnosi i na određivanje broja i visine fioka. Možemo iskoristiti i unutrašnju stranu krila vrata koja zatvaraju gornji deo ormara. Na malim policama, kao što je prikazano na crtežu, lako se smeštaju kutije od plastične mase i lima za zavrtnje i eksere, koji će na ovaj način uvek biti pri ruci.

Boja spoljnih površina ormara treba da se slaže sa okolinom. Može da se lakira bezbojnim lakom, ili da se ofarba odgovarajućom bojom. Bilo koji način obrade izaberemo, prethodno je potrebno površine očistiti i izglačati, a ivice otupiti brusnim papirom. Treba, takođe, obratiti pažnju na vreme sušenja, koga prema uputstvu treba da se pridržavamo, između nanošenja slojeva farbe.

Dovoljno je da unutrašnje nevidljive površine prevučemo uljanim bajcom koji konzervira materijal i omogućava njegovo lako čišćenje.

Radni sto, koji je sličan prethodnom, izrađuje se od kancelarijskog ormarića sa fiokama. Ploča stola je stabilnija i podnosi rad sa rendetima. Radni sto napravljen na ovaj način, sastoji se od odvojenog ormara sa fiokama za smeštaj alata i od ploče stola koja se lako polaže ili okači na zid (slika 1, gornji deo). Napominjemo da ovaj radni sto služi za izvođenje onih radova koji ne zahtevaju mnogo prostora (radioamaterskih, modelarskih, električarskih, fotoamaterskih, za popravku igračaka itd.). Otvaranje i pripremanje za rad radnog stola izvodi se sa nekoliko pokreta. Ormar sa fiokama prvo pomerimo sa njegovog mesta, zatim ga uguramo ispod otvorene ploče stola.

Za ploču stola možemo upotrebiti jednu veću, staru, crtaću tablu. I sami možemo izraditi ploču stola od dasaka koje međusobno povezujemo letvama odozdo. Otvaranjem stola, ove letve, pored svoje glavne uloge, sprečavaju pomeranje ormara sa fiokama jer ga obuhvataju sa dve strane.

Ploču stola sa letvama pričvršćujemo za noseće letve na delu gde su fioke pomoću dve leptiraste navrtke.

Kraj ploče stola koji je udaljen od dela sa fiokama oslonimo na noseću letvu okačenu na zidu. Poprečni presek noseće letve treba da je u obliku slova L. Noseća letva je sastavljena od daske na čiju je donju stranu prikucana letva sa čepovima. Čepovi donjeg kraka L treba da se upuštaju u rupe na kraju ploče stola.

Noseću letvu okačimo na kuke koje prethodno uvrnemo u ugrađene tiple u zidu, ili je podupremo vertikalno postavljenom letvom sa poda.

Ormarić sa fiokama služi za smeštaj alata, ali ujedno se može upotrebiti i kao stalak. Pošto ga često pomeramo sa mesta, na onim delovima koji dodiruju pod treba nalepiti traku od filca ili čoje. Strane ormarića izrađujemo od ploča starog nameštaja, iverice ili furnira na taj način što ih lepimo tutkalom (ili nekim savremenijim lepkom) na okvir. Sam okvir sastavljamo od letava međusobno vezanih na preklop. Na unutrašnjim stranama ormara postavljamo glatke letvice za fioke. Ako je strana od drvenog okvira, treba vertikalne letve povezati horizontalno postavljenom vodećom letvom.

Zadnju ploču ormara treba pažljivo pričvrstiti da se ormar ne bi naginjao na stranu. Ovo se najbolje može učiniti pomoću zavrtnjeva. Ako ne postavljamo zadnju ploču, ormar možemo učvrstiti kosim letvama. Prednje i zadnje noge izrađujemo od po jednog komada na taj način što i svaki lučno oblikujemo u sredini. Pričvršćujemo ih odozdo zavrtnjima.

Visinu fioka sami određujemo ali je preporučljivo da se ona povećava idući odozgo naniže. U gornju fioku se može smestiti pribor za merenje i crtanje. U sledeću stavljamo najčešće upotrebljavan i po veličini poređan alat. Ispod toga: zakivke, zavrtnje i razne elemente za spajanje. Još niže smeštamo poluobrađene radne predmete i na kraju, rezerve materijala. Strane fioka izrađujemo od letava koje spajamo ekserima i tutkalom, odnosno odgovarajućim lepkom. Dno fioke formlramo od prikucanih ploča furmra, iverice ili jačih prešpan-ploča.

Umesto fioka sa pregradama, za male delove, koristimo kutije od konzervi čije ivice moramo prethodno izravnati čekićem. Čeone ploče fioka montiramo na kraju posle veoma pažljivog nameštanja, jer, kad se fioke zatvore, te ploče moraju ravnomerno pokrivati celu prednju stranu. Posle ovoga pričvršćujemo ručke na fioke.

Mengele za preciznu mehaniku treba da montiramo na posebno postolje i pričvrstimo pomoću stege ili leptiraste navrtke sa zavrtnjima u prethodno izbušene rupe na ploči stola.

 

Blog Kategorije