Popravka zidnih obloga
Popravka toplih zidnih obloga je vrlo slična popravkama hladnih podova kao i popravkama toplih podova.
Opravka obloga od drveta i vlaknastih ploča vrši se slično do sada opisanim metodama popravke drvenih predmeta. Oštećenje zidnih obloga usled vlažnosti je mnogo ređe od oštećenja patosa, jer u većini slučajeva vlaga može da odlazi i drugim putem, a ne samo kroz oblogu.
Uticaj vodene pare je vrlo opasan za obloge, naročito one od veštačkih materija. Zbog toga nije ni preporučljivo primeniti ovakve obloge u dobro zagrevanim vlažnim prostorijama. Obloge od ploča drvenih vlakana i šper-ploča zaštićuju se od vodene pare tako što se montira na okvir od letvi.
Popravka obloge sa pločama od veštačkih materijala rešava se na taj način što se pojedinačne oštećene ploče i delovi obloge zamenjuju novima.
Obloge, koje su nanošene mazanjem ili prskanjem treba popravljati tako da se posle popravke oštećenih delova na celu površinu nanosi novi gornji sloj.
Oblaganje zidova keramičkim pločicama
Najčešći uzroci oštećenja obloga od pločica - kao glavnog predstavnika hladnih zidnih obloga - su u većini slučajeva sleganje zgrade, uticaj mraza, toplote i udaraca. Greška je ako se za izradu maltera koristi neodležani gašeni kreč, jer u ovim slučajevima zrnca nabubre i odbacuju pločice. (Zrnca kod kojih naknadno dolazi do gašenja zovu se krečnim crvima). Dimenzije pločica su 152х152, 152х127 odn. 152x100 mm, a debljina im je 4-7 mm.
Prilikom popravke, pločice moramo skidati tako da ostanu neoštećene. Skidanje treba započeti sa gornje strane. Dletom udubiti malter pa ih oprezno i pojedinačno skidati i odlagati, do dalje upotrebe.
Prilikom zamene pojedinačnih ploča skoro je neizbežno da se ploča koja se skida ošteti, ali treba paziti na to da bar susedne pločice ostanu neoštećene i da se ne pomere. Mesto skinutih ploča treba temeljno očistiti i samo posle toga postaviti nove pločice. Kada se postavljaju nove pločice, sa zida treba čekićem sve do cigala razbiti malter. Na ovaj, dobro pripremljeni, deo zida bez maltera postavlja se sloj cementnog maltera a u njega pločice. Za pripremu cementnog maltera treba uzeti jedan deo cementa i tri dela suvog grubozrnastog peska; sve još u suvom stanju dobro promešati i posle toga dodati toliko vode da malter bude židak.
U međuvremenu pločice treba staviti u vodu ali samo onu količinu koju ćemo toga dana upotrebiti, jer prekomerno kvašenje nije dobro za pločice. Isto tako se ne rnože raditi ni sa suvim pločicama, jer one oduzimaju vlagu od maltera i kao rezultat toga malter neće dobro vezati i pločice će se brzo odlepiti sa zida. Kvašenje je onda dovoljno ako iz pločica ne izlaze više mehurići vazduha. Posle kvašenja pločice treba.ocediti na drvenoj rešetki.
Židak malter nanosi se na zid mistrijom tako da se pri tom formira ravnomeran sloj debljine 5-6 mm. Sloj maltera treba ostaviti da se suši nekoliko sati. Posle toga treba napraviti nešto gušći malter i staviti na poleđinu pločice toiko da ni sa jedne strane ne curi. Kada se pojedinačne pločice postave na svoje mesto, treba ih drškom čekića oprezno zakuckati da bi se malter na poleđini ravnomerno rasporedio.
Postavljanje pločica i fugovanje
Važno: redovi pločica treba da budu poređani pravilno i vodoravno i uspravno, a sve pločice moraju biti u istoj ravni. Zbog toga, pre postavljanja pločica, razapetim kanapom, ravnjačem, treba obeležiti donji vodoravni i krajnji uspravni red. Vodoravni red treba tako obeležiti da bude od najniže tačke poda na visini jedne dužine pločice, a pločice treba tako izrezati da, ako se postave na pod, njihova gornja ivica bude u nivou kanapa (sl. 1) Na sličan način treba postupati i sa podešavanjem vertikalnog reda. Prilikom rezanja pločica treba uzeti u obzir da је razmak između pojedinih pločica 3mm. Razmak između pločica formira se staklenim i drvenim ulošcima ili ulošcima od veštačkog materijala, debljine 3 mm, koji se postavljaju između keramičkih pločica kao graničnici. Graničnike koji su postavljeni u razmake uspravnog reda možemo odmah izvaditi, a one koje su u vodoravnom tek posle vezivanja maltera, što iznosi oko 24 sata. Da pločice budu u istoj ravni, postići ćemo na taj način što ćemo, kad počnemo novi red, prvo postaviti po jednu pločicu na dva kraja i preko njih jednu potpunu ravnu letvu. Početnu i završnu pločicu treba tako poravnati da letva potpuno naleže na njih i posle postavljanja svake pojedinačne ploče treba na red postaviti letvu i postavljenu pločicu sve dotle udarati drškom čekića dok letva ne nalegne potpuno na postavljenje pločice.
SLIKA 1
Zalivanje fuga vrši se posle vađenja graničnika. Za ovo treba od cementa i finog peska u odnosu 1:2 napraviti malter. Za fugovanje potrebna je i jedna gumena ploča dimenzija oko 30 x 30 cm koju treba saviti u obliku Y. Pomoću nje treba zatim ispuniti razmake između pločica.
Ako ne možemo doći do belog cementa za beljenje fuga, postupićemo na sledeći način: Tri nedelje posle fugovanja cementom treba napraviti židak gipsni malter i sa ovim premazati celu površinu. Posle potpunog sušenja treba gips suvom krpom obrisati sa pločica.
Najjednostavniji i najjeftiniji način postavljanja pločica je tesno, na vezu bez fuga, a komplikovaniji način je sa fugama, tesno u mrežu bez fuga i u mrežu sa fugama (sl. 2). Za postavljanje sa fugama treba koristiti pločice sa oborenim ivicama, a za postavljanje u tesno, pločice sa strmim ivicama. Na krajeve i sa gornje strane treba postaviti takve pločice čije su ivice na toj strani zaobljene i oborene.
SLIKA 2
Rezanje pločica
Ako pločicu treba rezati, onda moramo postaviti lenjir duž obeležene linije na glaziranoj strani i rezačem stakla ili tvrdim metalom (vidia) grepsti duž linije tako da se tvrda glazura proreže. Posle toga na poleđini pločice treba oštrim nožem napraviti žleb duž linije rezanja. Prilikom rezanja većih komada moramo pločicu uhvatiti u dve ruke ili postaviti na ivicu stola duž linije rezanja i odlomiti, a pri rezanju tanjih komada odlomiti kleštima (sl. 3).
SLIKA 3
Lepljenje pločica
U odnosu na postavljanje pločica u cementni malter, mnogo је brži postupak postavljanja pločica lepljenjem. Međutim, preduslov za lepljenje je da zid bude potpuno ravan. U ovom slučaju nije potrebno razbiti žbuku na zidu, nego se pločice lepe za zid. Materijal lepila je disperzija veštačkog porekla pomešana sa peskom. U jako vlažnim prostorijama - u kupatilima - možemo lepilu dodati i cement u odnosu pola-pola pa ga dodatkom vode izmešati da bude židak i pogodan za mazanje. Na poleđine prethodno potopljenih pločica treba špahtlom naneti 3-4 kapi ovog lepila veličine 50 para i postaviti ih na svoja mesta. Podešavanje vodoravnosti, okomitosti, oblikovanje razmaka i fugovanje vrši se na isti način kao i kod postavljanja u cementni malter.
Pločice od veštačkih materija
Ovim pločama je mnogo lakše raditi. Njihove dimenzije su 150 x 150 x 2mm. Lako se mogu rezati i postavljaju se lepljenjem na zid.
