Radovi građevinske stolarije
Često se koristi izreka »istrošio sam noge«, ali u stvari vrlo retko se troše noge, a mnogo više patos na kojem hodamo Međutim, istrošenost patosa i parketa ne nastaje samo usled toga što na njemu hodamo, nego i iz mnogih drugih razloga. Da bi ovakve greške mogli uspešno popravljati, neophodno je upoznati - pa makar i sa slike- konstrukciju i sastav patosa. Naziv najobičnijeg patosa je brodski ili švedski pod.
Daske za patos postavljaju se na potpatosnice u obliku greda, a ispod njih je podloga patosa u jednom ili dva sloja.
Pojedine daske za pod međusobno se priključuju pravim priključnim površinama, sa preklopom, na pero i žleb i sa umetkom (sl. 1).
SLIKA 1
Prilikom podizanja patosa, drvenu građu koja je inficirana gljivama treba politi vodom, odvojiti i po mogućnosti, kasnije izgoreti. Ako su daske dobre i želimo ponovo da ih iskoristimo, onda moramo biti oprezni dok ih podižemo da ne bismo ekserima oštetili njihovo naličje. Naročito treba paziti da se ne oštete žlebovi dasaka jer su oni pričvršćeni skrivenim ekserima. Delove patosa koji su zakrpljeni možemo razmestiti tako da »zakrpe« budu ispod nameštaja. Ako je patos dosta istrošen, prilikom popravke treba zameniti ne samo istrošene delove, već i okolnu površinu.
Brodski patos od mekanog drveta može se popraviti samo daskama koje su istih širina kao i postojeće i koje se postavljaju sa priključkom. Ako je potrebno samo pojedinačne daske menjati, onda je naročito važno da materijal bude iste širine.
Za popravku treba koristiti daske najmanje debljine od 5 cm. Novopostavljeni elementi takođe treba da naležu na potpatosnice. Oštećene delove ne treba odstraniti dletom, nego uz delimično izdizanje pomoću klina odseći testerom (sl. 2).
SLIKA 2
Švedski patos je isti kao i brodski patos ali su daske u njega kraće i postavljaju se vezivanjem, slično zidu od opeka. Podizanje i popravka ovog patosa vrši se na isti način kao i kod brodskog patosa, s tim što se i novi delovi moraju međusobno vezati (sl. 3).
SLIKA 3
Parketni podovi
Parketni podovi se postavljaju sa različitim vezivanjem (paralelno sa zidom, koso, grupisanim u pravougaonike). Ako se daščice postavljaju u hladno ili toplo lepllo. onda su sa lastinim repom, a ako se postavljaju na potpatosnice i na daščanu podlogu sa prikivanjem, onda su sa perom i žlebom ili sa žlebom i umetkom (daščice samo sa žlebom pričvršćene su malim drvenim umecima), slika 4. Prilikom popravke parket se vadi oštrim dletom. Posebnu pažnju treba obratiti na to da se pri podizanju daščice sa žlebom i perom ne oštete žlebovi i pera.
SLIKA 4
Lepljeni parket se podiže tako što se dletom polazi duž sloja lepila i samo se donja daščica sme oštetiti, a ostali delovi moraju ostati neoštećeni.
Kada se vrši popravka, daščice se postavljaju na isti način kao što je postavljan ceo parket, ali pri stavljanju zadnje daščice samo se poprečna strana sa žlebom stavlja u žleb, a u donju stranu daščice ukuca se ekser bez glave. Na produžnoj strani treba odseći pero i udarcima čekića dovesti daščicu na svoje mesto.
Daščice koje se zamenjuju pojedinačno, treba izvaditi dletom. Postavljanje novih daščica može se izvršiti na više načina:
-na prethodno opisani način,
-odstranjenjem pera na uzdužnoj strani i
-odsecanjem donjeg dela uzdužne ižlebljene strane.
Parket sa umetkom popravlja se na isti način kao i pojedinačne daščice, ali, naravno, nisu potrebni umeci.
Parket lepljen na asfalt može se vrlo jednostavno popravljati, jer su daščice postavljene jednostavno jedna do druge. Na isti način se može popravljati i parket u vidu mozaika, potrebno je izvaditi samo jednu daščicu dletom, a ostale se zatim lako mogu vaditi.
Popravka livenih toplih podova je već manje jednostavna treba je poveriti stručnjaku imajući u vidu sledeće:
Kod magnezitnog poda potrebno je obeležiti u pravilnim oblicima deo koji se popravlja.
Priključne linije novog ili novih delova treba oblikovati dilatacionim zazorima.
Kod podova od bitumenskih emulzija zbog tamne boje i elastičnog svojstva mogu se izvršiti popravke i većih delova. Novi delovi se neposredno mogu povezati sa postojećim i vremenom će nestati razlike između novih i starih delova. Takođe se mogu popraviti manji delovi kontinualnih podova od veštačkih materija, ali će trag popravke uvek ostati. Dobro je rešenje ako se oštećenja poprave istim materijalom od kojega su donji slojevi pa se na celu površinu, posle temeljnog čišćenja i brušenja, nanese jedan novi tanki sloj.
Lepljeni podovi
Kod popravke PVC i linoleum podova nešto je povoljnija situacija. Uzroci oštećenja ovih podova su najčešce u slabom kvalitetu lepila, u neodgovarajućoj pripremi podloge ili nepridržavanju tehnologije polaganja. Podloga najčešće ne uspeva zbog prekomerne vlažnosti ili loše i neravne površine na koju se stavlja. Ako pločice pre lepljenja nisu dovoljno odležale, mogu se pojaviti na njima mehurl ili se podići ivice.
Obično će nastati mehuri i usled:
-prekomerne debljine sloja lepila (zbog čega se rastvarač teško isparava),
-propuštanja operacije poravnanja posle lepljenja i
-nedostatka ili nedovoljne debljine sloja lepila.
Podizanje lepljenih podova treba vršiti rukom i špahtlom. Posle podizanja rolnu i podlogu treba očistiti od lepila rastvaračem i špahtlom. Zatim treba popraviti podlogu. Najbolje je na nju naneti jedan tanak sloj od veštačke materije. Posle sušenja ovog sloja treba pločice ponovo zalepiti (sl. 5).
SLIKA 5
Prilikom popravke manjih površina, oštećene delove treba jednostavno izrezati iz poda. Novi materijal koji će se postaviti treba da ima istu boju, šare i debljinu kao stari pod. Kad izvadimo izrezani deo, podlogu moramo očistiti od lepila i postaviti novi komad koji je nešto većih dimenzija od starog. Prilikom krojenja na tačnu dimenziju, suprotne strane treba privremeno pričvrstiti ekserima da ne dođe do pomeranja. Rezanje se mora vršiti uvek uz pomoć lenjira da bi sastav bio ravan i bez zazora. Novopostavljeni komad treba posle lepljenja opteretiti tegom ispod kojeg se stavlja furnirska ploča (sl. 6).
SLIKA 6
Prilikom krojenja, ivice stare i nove ploče treba da imaju preklop od 4-5 cm. Ispod ovog preklopa, treba postaviti na podlogu traku od čelika, furnira ili molina maksimalne širine od 0,5 cm. Iznad ove trake, uz pomoć čeličnog lenjira, treba istovremeno seći staru i novu ploču. Posle toga treba izvaditi podložnu traku, namazati podlogu lepilom, odsečene trake odstraniti i zalepiti ploče na svoje mesto. Na sličan način se lepe i tepisi od zida do zida (»tapisoni«, »itisoni« i sl.).
Odgovarajuća lepila za linoleum, gumene ploče i PVC podove mogu se dobiti u prodavnicama uz odgovarajuća uputstva za upotrebu.
