Blog

radionica u podrumu

Kućna radionica u podrumu

Kućna radionica u podrumu
 
Ako radionicu smeštamo u podrum, radni sto možemo napraviti od grubljeg i jačeg materijala (slika 1). Najbolje je ako se sto svojom levom i zadnjom ivicom oslanja na zid za koji ga možemo i pričvrstiti. Sitnije alate, umesto u ormar, možemo da smestimo na letvu koja je montirana na zidu (slika 2). U tom slučaju treba staviti i jednu zavesu od PVC folije da štiti alat od prašine i vode koja prska prilikom rada.
 
materijal za izradu radnog stola
SLIKA 1
 
Crteži na slikama 2 i 3 mogu da nam daju ideje kako da pretvorimo običnu tezgu u stolarsku, kako da smestimo alat i kako da pričvrstimo vertikalno ostavljene nosače polica.
 
montiranje letve za alat
SLIKA 2
 
Ako prirodna osvetljenost tezge nije zadovoljavajuća, moramo postaviti lampe, koje možemo podešavati u željeni položaj. Najpogodnija je lampa sa savitljivom polugom (fleksibilna) ili lampa sa abažurom i kugličnim zglobom, koja se izvlači kao harmonika (slika 3, donji deo).
 
lampa sa kuglicnim zglobom
SLIKA 3
 
Dobro osvetljenje je isto toliko važno za uspešan rad kao i dobar alat. Osvetljenje mora da bude dobro ne samo za radni predmet nego i za celu prostoriju.
 
Obična sijalica sa neposrednom svetlošću, najčešće obešena u sredini prostorije, daje i onda slabo osvetljenje kada je njena jačina velika. Direktni svetlosni izvor stvara jake senke i ispred naših očiju se mesaju svetle i tamne površine sa oštrim kontrastima. Povećavanjem jačine osvetljenja, kontrasti se povećavaju, (slika 4).
 
 izvori svetla
SLIKA 4
 
Ako ispod svetlosnog izvora postavimo prozirno mlečno staklo za usmeravanje svetlosti, dobijamo poluindirektno osvetljenje. Znatan deo svetlosti koji osvetljava tezgu, vraća se odbijen i rasipan sa zidnih površina, što stvara samo blaže senke.
 
Indirektno osvetljenje dobijamo ako iz svetlosnog izvora svetlosni zraci ne dopiru direktno do nas već se rasipajući odbijaju od svetlih površina zida. Tada se jedva stvaraju senke.
 
Da bi dobili osvetljenje ravnomerne jačine moramo povećati jačinu izvora svetlosti kod poluindirektnog, а još više kod indirektnog osvetljenja. Najbolje је osvetliti prostoriju indirektnom svetlošću, koja osvetljava celu prostoriju ravnomerno bez jačih kontrasta - ali tezgu i radne predmete moramo osvetliti direktno. Potrebnu jačinu svetla možemo obezbediti samo direktnim osvetljenjem.
 
Radne predmete, tezge i mašine treba tako osvetliti da svetlosni zraci ne ulaze u oči. Ako izvor svetlosti postavimo ispod visine očiju, osvetljenje je nešto poboljšano. Najpovoljnije je osvetljenje onda kada su svetlosni zraci usmereni na predmet iz pravca naših očiju. Tada ne vidimo svetlosni izvor ili odsjaj radnog predmeta i izbegavamo njihovo štetno dejstvo (slika 5).
 
podesavanje izvora svetlosti
SLIKA 5
 
Kod radova koji zahtevaju jače osvetljenje (na primer kod projektovanja) naročito vodimo računa da svetlosni izvor osvetljava crtaću tablu, ali da ga mi ne vidimo. Očima najviše smetaju svetlosna ogledala koja se stvaraju od jako odbijenih svetlosnih zrakova. Za vreme crtanja se stvaraju takva ogledalca i na sveže izvučenim, bleštavim i konveksnim tuš–linijama. Ako je nužno treba upotrebiti bar par minuta pravilnom nameštanju lampe.
 
Osvetljenje prostorije i tezge uskladićemo najpravilnije, ako prostorije osvetlimo indirektnim izvorom svetla smeštenima iznad visine očiju, a radni predmet, bez odsjaja, direktnom svetlošću ispod visine očiju (slika 6).
 
direktni i indirektni izvori svetlosti
SLIKA 6
 
Oni koji rade desnom rukom treba da postavljaju lampu na levu stranu, tako da desna ruka, koja je u pokretu, za vreme rada ne baca senku na radni predmet. U osvetljenju prostorija veliku ulogu imaju i svetle boje zidova i tavanice. Stepen korisnog dejstva osvetljenja u pravilno osvetljenoj prostoriji kreće se između 15 - 45% (kod indirektnog osvetljenja je manji). Stepen korisnog dejstva viši od 50% jedva se postiže.
 
Kod radova izuzetne finoće veoma je potrebno odgovarajuće osvetljenje. Na našim crtežima prikazano je najmanje, srednje i najveće osvetljenje prostorija i radnog predmeta izraženo u luksima (slika 7).
 
jacina osvetljenja u luksima
SLIKA 7
 
Na kraju, dajemo nekoliko osnovnih ideja za realizaciju svrsishodnih, savremenih svetlećih tela (slika 8). Stoni indirektni svetlosni izvor napravićemo od plastične saksije za cveće, betonskog gvožđa dužine nekoliko decimetara i jednog većeg ispupčenog poklopca suda. Na dnu saksije, smestimo grlo sijalice i zalijemo ga gipsom tako da sijalica koja se posle uvrne ne štrči iz saksije. Od betonskog gvožđa napravimo tri noge i jedan ili dva prstena za njihovo obuhvatanje. Noge i prstenove na dodirnim mestima spojimo zakivcima, ili lemljenjem, a posle toga u sredini postavimo saksiju. Poklopac pričvrstimo zavrtnjem za pljosnat i probušene gornje krajeve nogu. Unutrašnju površinu poklopca ofarbamo svetlo-sjajnom bojom, jer ona odbija i rasipa svetlo. Stalak ofarbamo bojom koja je u skladu sa bojom lampe.
 
Odbijanje svetlosnih zrakova fluorescentnih cevi lako možemo izvesti pomoću komada oluka odgovarajuće dužine koji se sa obe strane prvo mora zatvoriti. Ove krajeve pričvrstimo pomoću leptirastih navrtki na konzole fluorescentnih cevi.
 
Svetlosni izvor, koji daje indirektno svetlo, možemo napraviti od dva spojena kupasta metalna predmeta međusobno zalemljena sa držačem od betonskog gvožđa. Usmeravač svetlosnih zrakova ne treba da stoji upravno, nego donjim delom malo nagnut prema zidu, kako bi i nadole, na zidove, bacao svetlo (sl. 8).
 
usmeravac svetlosnih zrakova
SLIKA 8
 
I na kraju važno je znati da se veća potrošnja indirektnih svetlosnih izvora (za razliku od direktnih) koja se ogleda u povećanim iznosima računa za električnu energiju, nadoknađuje sačuvanim zdravljem naših očiju.
 
Ako ima dovoljno mesta, u radionici možemo da smestimo dva radna stola iste visine jedan pored drugog. Na levoj strani stola treba da bude stolarska tezga i tezga sa mengelama, a na desnoj strani, radni sto za obradu metala, opremljen mengelama i eventualno nakovnjem.
 
Najvažnija osobina radnog stola jeste čvrstoća. Ne smeta ako je radni sto neugledan i glomazan. Važno je samo da dobro podnosi pritisak velikih sila prilikom rada. Ako običan sto pretvorimo u radni moramo pojačati njegove spojeve. Pojačanje stola najjednostavnije ćemo postići ako, oko okvira koji obuhvata gornje krajeve nogara, zavrtnjima pričvrstimo jak okvir za pojačanje od dasaka (debljine 10-20 mm, širine 80-100mm). Spajanje pomoću eksera nije dovoljno. Bolje je upotrebiti zavrtanj za drvo, a najbolje čelični zavrtanj sa navrtkom, jer se oni mogu pritegnuti ukoliko olabave (slika 9, deo 1).
 
Posle pojačanja gornjeg dela stola, fiksiramo noge kosnicima, dijagonalno postavljenim letvama sličnih dimenzija. Kosnik za fiksiranje bočnih nogu treba da ima pad prema zadnjoj nozi, a za učvršćenje zadnje strane stola pad sa desne prema levoj nozi gledano sa prednje strane (slika 9, deo 2). Ako i s prednje strane postavljamo dijagonalnu vezu pričvršćenu zavrtnjima, ta veza treba da ide sleva nadesno naniže. Ako je kosnik na prednjoj strani stola onda nam je često na putu i zbog toga je najbolje učvrstiti noge sa bočne strane pomoću horizontalnih letvi koje povezujemo isto dvostruko paralelnim uzdužnim nosačima sličnim merdevinama (slika 9, deo 3).
 
Veoma je važno i to da ploča stola bude ravna, jaka i veće debljine. Ponekad je potrebno povećati debljinu ploče ili je zameniti jačom. Nije dovoljno ako je samo ploča čvrsta, nego je potrebno da je ona dobro pričvršćena. Ovo se postiže najlakše pomoću drvenih valjkastih čepova debljine 1-1,5 cm koje upuštamo preko ploče u vertikalnu srednju osovinu noge (slika 9, deo 4)·
 
podesavanje radnog stola
 
SLIKA 9
 
Ako ne možemo nabaviti daske od 2,5-3 cm debljine, onda koristimo dve tanje koje zalepimo tutkalom pa ih vežemo zavrtnjima i tako sjedinjene montiramo na okvir.
 
Tokom rendisanja, daske moramo podupreti. Od velike je koristi stono gnezdo, tj. otvor od 4x4 cm koji usečemo u ploču stola, od njene leve bočne ivice za šest santimetara, a prednje za 10 cm (slika 9, deo 5). U оvај otvor vertikalno se može upustiti gvozdena potpora tezge, koja često nije od gvožđa nego od letve tvrdog drveta preseka 3,5 x 3.5 cm. Sa jedne strane ove potpore zavrtnjima pričvrstimo savijenu traku čeličnog lima u obliku L, debljine 2mm čiji konzolasti kraj isečemo u vidu lastinog repa. Pritiskujući dasku za rendisanje na ovaj oslonac sa dva šiljka, možemo je obraditi bez opasnosti od pomeranja na stranu. S druge strane potpore, pričvrstimo pomoću zavrtnja pljosnatu čeličnu oprugu sa kosim podmetačem. Ova opruga sprečava spuštanje neopterećene potpore u gnezdo, tj. drži potporu u određenom podignutom položaju (slika 10, deo l).
 
upotreba radnog stola
SLIKA 10
 
Možemo napraviti i drugu spravu za pritezanje koju ćemo zavrtnjima pričvrstiti s prednje leve strane ploče stola. Potpora treba da se izradi od komada tvrde grede, koju moramo pričvrstiti tako da njena koso testerisana strana bude okrenuta prema prednjoj ivici stola. U ovaj kosi prorez mogu se učvrstiti daske čije ivice rendišemo, a koje bi se izvrnule kada bi ih podupirali gvozdenom potporom. Na ovaj način možemo rendisati i nasatično postavljene daske (slika 10, deo 2).
 
Ako obrađujemo tanju stranu dugačke daske od velike su koristi drvene grede za podupiranje, koje se izvlače ispod ploče stola. Ove grede su preseka 6 x 6 cm, i mogu se uvući između ploče stola i dodatne noseće ploče udaljene od ploče stola 6,2-6,5 сm. Prema potrebi greda izvlačimo do zahtevane dužine i postavljamo na njih dasku koju obradujemo (slika 10, deo 3.)
 
Za obradu predmeta velikih dužina potrebne su nogare od kojih su najbolje one čiju visinu možemo podesiti (slika 11, deo 1).
 
Još treba naglasiti da je potrebno iseći jedan žleb, dubine 5-10 cm i širine 12 cm, po celoj dužini prednje ivice ploče stola, jer u njemu mogu da se smeste alati koji nam nisu potrebni za jedno vreme.
 
nogare za sto i kutija za alat
SLIKA 11
 
Na kraju prikazujemo jednostavnu kutiju za smeštaj alata na koju možemo i stati. Ovu kutiju možemo poneti i na druga radna mesta u kući (slika 11, deo 2).
 
Mengele koje se koriste kod obrade metala, na osnovu opštih zahteva, ne treba odvajati od stolarske tezge. One moraju biti čvrste, jake i da podnose sile guranja i trzanja (npr. turpijanje). Potrebno je ploču mengela obložiti metalnom ili PVC–pločom debljine 0,5-1 mm. Ona treba da bude ravna i pogodna za lako skidanje ulja i prljavštine. Plastični materijal je pogodan samo onda ako na radnom stolu ne varimo, ne lemimo i ne grejemo, a to znači da ova obloga ne treba da je izložena jakim toplotnim uticajima.
 
Za prihvatanje predmeta koriste se paralelne mengele. Prilikom kupovine ne zaboravimo i to da u veće mengele mogu stati i manji predmeti, a u manje ne mogu veći. Za kućne potrebe najviše odgovaraju mengele sa čeljustima koje su široke oko 100 mm. Najbolje je, ako mengele pričvrstimo na desni prednji deo tezge, u blizini nogu. Dobre mengele se podešavaju tako da radni predmeti u njima budu ispod ruku.
 
Ručne pokretne mengele koristimo ako radni predmet držimo u ruci. Jedan drugi, mnogo potreban dopunski deo mengela je nakovanj, manjih dimenzija, po kojem udaramo čekićem i savijamo predmete. Nakovanj treba pričvrstiti zavrtnjem iznad jedne noge stola, jer, inače, njegova težina i jačina udaraca može da ošteti sklop tezge za mengele.
 
Mengelama treba pažljivo rukovati. Radne komade treba stezati uvek sredinom čeljusti. Ukoliko to nije moguće, zbog dužine predmeta tada i u drugi kraj u čeljusti treba staviti komad iste debljine. U tom slučaju se neće deformisati vreteno mengela.
 
Mengele možemo koristiti i kao mali nakovanj ukoliko, na njima postoji ispust za ravnjanje.
 
Važan deo tezge za mengele je jedna jaka fioka osigurana od ispadanja, u kojoj smeštamo najčešće upotrebljavane alate i pribor za merenje.

Blog Kategorije