Važna bezbednosna napomena: Ovo je arhivski edukativni tekst iz 2017. godine, a ne projekat, statički proračun niti savremeno uputstvo za popravku krova. Rad na visini, noseća konstrukcija, voda i teški elementi nose ozbiljan rizik. U tekstu se istorijski pominju azbestno-cementne i salonit ploče. Materijal koji sadrži ili može sadržati azbest ne treba bušiti, seći, lomiti, skidati niti odlagati bez identifikacije i ovlašćenih stručnjaka, u skladu sa važećim propisima. Sve radove treba poveriti kvalifikovanim projektantima i izvođačima. Fotografije i crteži su ilustrativni i ne predstavljaju potvrđene projekte firme Savo Kusić.
Krovopokrivački radovi nisu deo nove javne ponude firme. Aktuelni proizvodni fokus čine drveni prozori, drvo-aluminijumski prozori i vrata po meri. Za projekat prozora ili vrata možete poslati zahtev za ponudu.
Uloga krova i vrste pokrivača
Krov je jedan od najvažnijih elemenata zgrade i doprinosi njenoj postojanosti. Zbog meteoroloških uslova, kao što su iznenadne velike količine padavina, jako sunce, vetar i sneg koji stvara dodatno opterećenje, izvorni tekst opisuje krovove sa blagim nagibom i tavanskim prostorom. Pored kosih postoje i ravni krovovi.
Među materijalima koji se u izvornom članku navode za pokrivanje krova jesu trska, drvena šindra, crep, eternit, salonit, čelični lim, daske, ter-papir i plastični materijali.
Arhivski crtež — primeri građevinskih elemenata.
Oblici krovova
Po obliku je najjednostavniji jednovodni, odnosno jednostrešni krov sa blagim nagibom na jednu stranu. Naročito je pogodan za zgrade pravougaone osnove.
Dvovodni krov je uobičajeno i nešto složenije rešenje, ali može da se izradi od kraćih greda i bolje štiti zidove. Izvorni tekst kao ekonomično rešenje za savremene porodične zgrade kvadratne osnove navodi šatoraste krovove. Njihova konstrukcija može se izraditi od relativno kratkih greda, opisani su kao dobri toplotni izolatori i omogućavaju formiranje tavana za sušenje rublja.
Mansardni krovovi u izvornom članku ocenjeni su kao složeni za izradu i održavanje. Njihova primena opravdava se kada se tavanski prostor koristi za sobe, uz tvrdnju da je i tada ekonomičnije izgraditi sprat jer su zidovi jeftiniji od krovne konstrukcije.
U pogledu ekonomičnosti, izvorni tekst za porodične zgrade izdvaja šatoraste, a za vikend-kućice jednostrešne krovove, zato što zahtevaju manje materijala i lakši su za održavanje.
Arhivski crtež — osnovni oblici krovova.
Funkcija nadstrešnice
Najvažniji zadatak krova je zaštita zgrade od padavina. Kiša i sneg ne padaju uvek vertikalno: vetar i oluja mogu usmeriti padavine bočno prema zidovima i kada je krov ispravan. Zadatak nadstrešnice kod strehe jeste da zaštiti zidove od takvih udara.
Radi jednostavnije gradnje, rogovi krovnog nosača i tavanice obično se oslanjaju na venac izgrađen na zidovima. Nadstrešnica kod strehe može da se reši narožnjacima pričvršćenim sa manjim nagibom za rogove u njihovom produžetku.
Zidovi izdignuti iznad krovne konstrukcije ostaju bez zaštite krova, dok spoj krova i zida predstavlja osetljivo mesto. Izvorni tekst takvo rešenje prihvata samo kod zabatnih zidova koji odvajaju zgradu od susedne zgrade.
Dužina nadstrešnice takođe je važna. Ako je streha kratka, zidovi nisu dovoljno zaštićeni, donji delovi mogu da vlaže i malter može da otpada. Prevelika nadstrešnica, prema izvornom članku, ostavlja loš vizuelni utisak. Za prizemne porodične zgrade i vikend-kućice kao dobra dubina navodi se jedna petina visine bočnog zida.
Arhivski crtež — elementi krova i primeri nadstrešnice.
Elementi i noseća konstrukcija krova
Najvažniji elementi krova jesu rogovi, sleme i venac postavljen na zidove i povezan sa tavanicama. Tavanice mogu biti drvene grede, a izvorni tekst navodi i izradu na licu mesta od betona. Prvo se postavljaju venčanice na zidove, zatim potpore koje drže sleme, potom rogovi na sleme i letve koje nose pokrivač.
Pri oblikovanju krovnih konstrukcija teži se opterećivanju greda na pritisak. Opterećenje na istezanje se izbegava, ugibi se sprečavaju podupiranjem, a izvijanje ugradnjom kraćih elemenata.
Drvene grede opterećene na ugib postavljaju se tako da najveća dimenzija njihovog poprečnog preseka bude vertikalna. Izvorni tekst savetuje izbegavanje čvornovatog drveta, građe kod koje vlakna nisu u uzdužnom pravcu i nedovoljno osušenog drveta sklonog deformacijama.
Kao jedan od materijala za krovne konstrukcije navodi se armirani beton. Njegov nedostatak je velika težina, zbog čega se obično postavlja dizalicom. Za armiranobetonske rogove navodi se poprečni presek 10 × 14 cm i sledeće standardne dužine i težine:
- 5,26 m — 145 kg;
- 4,62 m — 136 kg;
- 3,39 m — 94 kg;
- 2,14 m — 59 kg.
Na poleđini ovih greda opisane su čelične šipke za postavljanje letvi, kao i čelični završeci na krajevima radi pričvršćivanja za venac i sleme.
Na manjim zgradama izvorni članak pominje šine uzanog koloseka kao rogove. Krajevi šina obrađuju se pod potrebnim uglom i na njih se zavaruju stopala od čeličnog lima debljine 4–6 mm. Rogovi se pričvršćuju zavrtnjima kroz rupe u stopalima, a letve kroz rupe na gornjoj strani šina. Navedena težina šine po dužnom metru iznosi 12,5 kg.
Arhivski crtež — primeri krovnih nosača i detalja pokrivača.
Konstrukcija od SRB nosača
Jedna varijanta krovne konstrukcije u tekstu se opisuje kao konstrukcija od SRB nosača, odnosno prostorno rešetkastih nosača od čeličnih profila i limova. Opisani su kao čvrsti, laki i pogodni za montažu i rukovanje.
Nosači trouglastog preseka oslanjaju se na vence pomoću limenih ploča zavarenih na krajeve i pričvršćenih zavrtnjima. U gornjem delu, na mestu slemena, zglobno su spojeni sa rogovima druge strane, pa posebno sleme nije potrebno.
Osnova trougla preseka postavljena je sa gornje strane. Na nju se na određenim rastojanjima zavaruju limene ploče sa rupama za pričvršćivanje letvi. Rogovi suprotnih strana povezani su sajlama sa priteznim zavrtnjima radi prenošenja bočnog pritiska sa zidova na sajle.
Zavarene ploče opisane su kao dimenzionisane za pokrov od crepa. Za ploče škriljca najpre se postavljaju uzdužne letve, a zatim letve koje nose ploče.
Krovne konstrukcije pomoćnih prostora, poput terasa, otvorenih baštenskih prostora, garaža i šupa za čamce, u izvornom članku opisuju se i sa cevima prečnika najmanje 50 mm i debljine zida 3 mm. Navedena je težina od 3,8 kg po dužnom metru i pričvršćivanje zavrtnjima M8 ili M10. Istorijski se uz takvu konstrukciju pominju valovite azbestno-cementne ploče, na koje se odnosi bezbednosna napomena na početku članka.
Pokrovi od crepa i azbestno-cementnih ploča
Krovnu konstrukciju treba unapred prilagoditi izabranom pokrivaču. Kao najrasprostranjeniji pokrivač u izvornom tekstu navodi se pečeni crep, u dva oblika:
- standardni utoreni crep dimenzija 40 × 21 × 2 cm;
- „biber“ crep dimenzija 36 × 17,5 × 1,5 cm.
Za standardni crep navodi se razmak letvi od 32 cm, a za „biber“ crep 28 cm, čime se dobija preklop od 8 cm. Kao najpogodniji nagib krova sa crepnim pokrivačem navedeno je 32–60°.
Crepovi se postavljaju u redovima od strehe prema slemenu. Crepovi na ivicama i uglovima oblikuju se čekićem. Popravka se u izvornom tekstu opisuje zamenom oštećenog crepa iz tavanskog prostora. Sleme i greben pokrivaju se žlebnjacima dimenzija 33 × 20 × 12 cm, međusobno povezanim utorima.
Za kvadratni metar krovne površine navodi se 16 komada crepa, a za dužni metar slemena i grebena 3,5 žlebnjaka. Sleme, greben i završeci prema izvornom članku pričvršćuju se kvalitetnim krečnim malterom.
Izvor opisuje azbestno-cementne ploče dimenzija 30 × 30 ili 40 × 40 cm, u kvadratnom, romboidnom ili standardnom obliku bez uglova, zajedno sa polovinama i fazonskim komadima za sleme i opšivanje. Pošto su ploče osetljive na zatezanje i lom, letve se opisuju kao postavljene tačno u propisanu ravan.
Za standardne ploče navode se preklop od 8 cm, razmak letvi od 21,5 cm i pričvršćivanje svake ploče sa dva eksera sa sponkom. Od ploča dimenzije 40 cm navodi se 10 komada po kvadratnom metru krova.
Istorijski opis kaže da se pukotine mogu privremeno popraviti epoksidnim materijalom, dok je konačno rešenje zamena ploče uklanjanjem ploča od najbliže ivice ili slemena do oštećenog mesta. Kao minimalni nagib navodi se 20°, a kod ravnijih krovova preklop se povećava sa 8 na 10 cm i razmak letvi smanjuje na 20 cm. Ove navode ne treba primenjivati na materijal koji sadrži ili može sadržati azbest; važi bezbednosna napomena sa početka članka.
Arhivski crtež — vrste i detalji istorijskih krovnih pokrivača.
Salonit ploče
Salonit ploče u izvornom tekstu navedene su kao jedna vrsta azbestno-cementnih ploča. Opisane su valovito presovane ploče debljine oko 5 mm, širine 93 cm i sa pet talasa. Navedene dužine su 1.250, 1.600 i 2.500 mm ili njihovi celobrojni umnošci i količnici.
Pominju se i ploče debljine 6 mm, širine 105 cm, sa 7,5 talasa i dužine od 122 do 244 cm u koracima od 15 cm. Opisano je postavljanje na različite krovne konstrukcije bez letvi.
Ilustracija — stari valoviti pločasti pokrivač; materijal nije laboratorijski identifikovan.
Izvorni članak opisuje pričvršćivanje salonit ploča zavrtnjima u obliku U, J ili S, sa gumenom zaptivkom, podmetačem i navrtkom. Navodi se preklop od 4 do 15 cm i nagib od 50 do 54°. Pominju se i fazonski komadi za sleme, greben i završetke.
Ovo je istorijski opis, a ne uputstvo za rad. Ploče koje sadrže ili mogu sadržati azbest ne treba bušiti, probijati, pomerati ili uklanjati bez ovlašćenog izvođača i propisane zaštite.
Pokrovi od veštačkih materijala, metala i lepenke
Izvor opisuje providnu ploču od veštačkog materijala ojačanu čeličnim limom i staklenim nitima, dimenzija 2.060 × 800 × 2,5 mm i težine 3 kg. Pominje se i neprovidna varijanta u rolnama širine 1.750 mm i težine 3,5 kg/m, kao i talasaste ploče dimenzija 680 × 870 × 2.000 mm i čelične ploče dimenzija 630 × 800 × 2.000 mm.
Čelične limove treba zaštititi od korozije, dok za aluminijumske ploče i ploče od veštačkih materijala izvorni tekst navodi da ne zahtevaju posebno održavanje.
Za krovove pokrivene ravnim metalnim limovima navodi se nagib i do 4°. Ispod pokrivača se u pravcu nagiba postavlja ravna daščana oplata, a na spojevima ploča letve trouglastog preseka. Limovi se na tim letvama spajaju preklopom i prevojem. U poprečnom pravcu navodi se ravan preklop od 5 do 15 cm ili preklop sa prevojem od 4 do 8 cm, u zavisnosti od nagiba.
Slično limenom pokrivaču opisuje se i pokrov od krovne lepenke, premazan katranom ili teško topljivim bitumenom. Pošto se na jakom suncu mogu topiti, izvor preporučuje sloj fino zaobljenog i čistog šljunka, vezan dok je bitumen topao, ili krečenje tamne krovne površine.
Arhivski crtež — detalji betonskog, limenog i lepenkastog pokrivača.
Betonski pokrovi
Za izradu betonskog pokrova izvorni tekst navodi potrebu za dosta daščane oplate i rogova. Navodi se upotreba cementa marke 500 i upozorenje da se na materijalu ne štedi.
Ilustracija — betonske krovne ploče tokom izgradnje.
Pre nastavka radova treba sačekati da materijal potpuno veže. Na donjoj strani strehe opisuju se okapnice koje sprečavaju curenje vode prema zidovima. Krov se najpre prekriva debelim slojem drozge ravnomernih zrna kao termoizolacijom, a preko njega se postavlja sloj betona.
Izvorni članak upozorava da nepropisno izveden betonski krov može izazvati teške nezgode. Kod manjih zgrada navodi se izrada celog krova odjednom radi dobrog vezivanja betona, uz dobro nabijanje betona i izolacionog sloja drozge. Posebnu pažnju treba posvetiti opšivanju i odvodnjavanju oko dimnjaka.
Popravka betonskog krova opisana je kao veoma težak posao, zbog čega se preporučuje kvalitetna početna izrada. Izvor ga ne preporučuje za porodične zgrade, dok ga za vikend-kućice opisuje kao ekonomičan, uz dobru pripremu i napomenu da je topao. Zbog toga se u tekstu predlaže smeštanje zgrada sa betonskim pokrovom u senci drugih zgrada ili drveća.