Važna bezbednosna napomena: Ovo je arhivski edukativni tekst iz 2017. godine, a ne procena nosivosti, projekat sanacije ili uputstvo za samostalne radove. Izvorni termini, mere, materijali, temperature i postupci preneti su bez provere prema današnjim standardima i propisima. Pukotine, ugibi, otpadanje maltera ili betona, korozija, trulež, zvuci pucanja i drugi znaci oštećenja plafona ili tavanice mogu ukazivati na ozbiljan rizik. Ne zadržavajte se ispod sumnjive konstrukcije, ne podupirite je, ne otvarajte zidove i ne uklanjajte noseće delove bez uputstva ovlašćenog statičara; po potrebi obezbedite prostor i obratite se nadležnim službama. Papirne trake preko pukotina nisu zamena za stručni pregled. Zaraženo ili tretirano drvo ne treba samostalno spaljivati.
Plafoni, tavanice i sanacija konstrukcija nisu deo nove javne ponude firme Savo Kusić. Aktuelni proizvodni fokus čine drveni prozori, drvo-aluminijumski prozori i vrata po meri. Za konkretan projekat prozora ili vrata možete poslati zahtev za ponudu.
Plafon ili strop kao konstrukcioni element
Plafon ili strop je jedan od najvažnijih konstrukcionih elemenata građevinskog objekta. Kod porodičnih zgrada i vikend–kućica obično imamo samo plafon podruma i tavana, ali i za popravku ovih potreban je odgovarajući stručnjak, pa i stručno preduzeće.
Greške plafona može tačno odrediti na zadovoljavajući način samo stručnjak. Njihova popravka je u većini slučajeva vrlo komplikovana i vezana je sa delimičnim rešenjem glavnih nosećih zidova i stvaranjem privremenih nosećih konstrukcija. Zbog toga za samostalnu »kućnu« popravku i izmenu plafona ne možemo dati savete, samo ćemo opisati njihove elemente i konstrukciju i dati savete za uočavanje njihovih grešaka.
Od poprečne grede do armiranobetonskog stropa
Najstarije rešenje plafona je poprečna greda (sl. 1, 1. deo). Hiljadama godina grede se izrađuju od drveta i poprečno postavljaju, a krajevi greda se oslanjaju na glavne zidove. Kod starih seljačkih kuća, uzdužnog oblika, postavljali su grede i uzduž zgrade između dva krajnja zida i na ovo su postavljali kraće poprečne grede. Na ovaj način se prenosio deo opterećenja sa poprečnih greda na uzdužnu, a preko ove na krajnje zidove zgrade. Na poprečne grede postavljali su sa gornje strane daske i na ovako formiran plafon stavljali su sloj gline radi zatvaranja i termoizolacije. Kasnije, na grede sa donje strane postavljali su daske, a njih su pokrivali malterisanom štukaturom.
U suštini i danas se primenjuje ovo rešenje, sa razlikom da se kod većih zgrada primenjuju gvozdene (slika 1, 7. deo), odnosno armiranobetonske grede (sl. 1, 4. deo) umesto drvenih. Daske su zamenjene betonskim elementima ili elementima od opeke i betona. Izolacioni sloj pravi se od nabijene šljake na koji se postavlja sloj betona, a na ovo topli ili hladni pod (sl. 1, 6. deo). Osim rešenja plafona sa gredom ranije je mnogo primenjivan i plafon od opeke u malteru. Danas se već ovakve tavanice ne izrađuju, ali ih još možemo videti naročito u starim porodičnim zgradama, gde su eventualno kombinovane sa gvozdenim gredama (sl. VII–9, 2. deo).
Oštećenja drvenih tavanica
Savijanje i pukotine
Kod tavanica sa drvenim gredama, može doći do savijanja, usled preopterećenja (sl. 1, 1. deo). Drvo koje se tokom vremena suši i stari, sve manje podnosi opterećenje i na delu koji je najudaljeniji od uklještenja deformiše se. Da je greda deformisana odmah možemo prepoznati po tome što je na tom mestu tavanica popucala. Ako detaljnije prekontrolišemo grede videćemo da su vlakna sa donje strane grede isprekidana, izlomljena. Grede koje su opasno savijene treba do popravke podupreti, pazeći na to da se ne preoptereti donji plafon. Ako prostorija ima i donji plafon, najbolje je podupiranje započeti u podrumu i grede za podupiranje postaviti jednu iznad druge. Težiti ka tome da pri zaglavljivanju bude podupiranje čvrsto zategnuto, ali ne toliko da bi podizalo i tavanicu. Veliki problem predstavljaju kod drvenih greda insekti i gljive. Razoran rad insekata znatno smanjuje moć nošenja greda, čak do te mere da se one mogu slomiti, a prepoznaje se po rupicama i po izbačenom drvenom prahu, kao i po karakterističnom pucketanju insekata. Ako ne uspemo na vreme sprečiti, odn. uništiti, insekte, treba da zamenimo gredu.
Insekti, gljive i truljenje
Ogromne štete prouzrokuju i gljive. Ima ih više vrsta i, nažalost, u većini slučajeva ne mogu se primetiti na površini drveta. Na potpuno suvom ili potpuno vlažnom drvetu se ne množe. Najpovoljnija temperatura za njihovo razmnožavanje je +18 do +29°C.
Ipak treba razlikovati dve glavne vrste razornih gljiva. Jedna je tzv. suva ili crvena, usled čega drvo truli i prelazi u prah, a čvrstoća mu opada i druga, tzv. bela kod koje se prvo pojavljuju bele tačkice na površini drveta i čvrstoća drveta se postepeno smanjuje. Izvorni tekst navodi da trulo drvo treba odmah odstraniti i zapaliti; današnji način uklanjanja i zbrinjavanja mora odrediti stručnjak prema vrsti drveta, tretmanima i važećim pravilima.
Oštećenja svodova, armiranog betona i čelika
Svodovi od opeke i kamena
Često se događa kod svodova od opeka ili kamena da ispada stari malter, i tako na svodu nastaju otvori. Usled toga, kao i usled pritiska na svod, pojedini elementi ispadaju iz svoda (sl. 1, 2. deo). Srednje opeke se obično izdižu. Greška se uočava po tome što se sredina poda prvo izdiže i popuca, a kasnije se udubi. Ako je raspon previše velik ili je svod previše pljosnat, greška se javlja kao udubljenje srednjih opeka ili kamena.
Armiranobetonski elementi
Najčešća greška armirano–betonskih svodova je nekvalitetna ili preopterećena greda koja počinje da puca a sa nje otpadaju komadići betona (sl. 1, 4. deo). S obzirom na to da se betonske grede ne savijaju, teško je primetiti njihovo oštećenje i zbog toga ih treba češće kontrolisati. Ako primetimo na njima pukotine, zalepimo na sumnjiva mesta istegnute trake papira da bi ustanovili da li se pukotina proširuje.
Čelične grede i korozija
Neprijatelj čeličnih greda je korozija (sl. 1, 3. deo). Korozija se najčešće pojavljuje na tavanicama podruma, jer su zidovi obično vlažni, a grede se oslanjaju na zidove. Ako je korozija u toj fazi da rđa već otpada u komadićima ili ljuskama, gredu treba podupreti drvenim podupiračem ili ciglama, a na krajevima, gde je uklještena treba je osloboditi, tj. otvoriti zid da bi se tačno utvrdilo u kojoj meri je oštećena. Oslobađanje može da izvrši samo stručnjak.
Armiranobetonski plafoni i slojevi
Danas se plafoni najčešće rade od armiranog betona, tako da se međuprostor ispuni unapred izrađenim betonskim elementima ili elementima napravljenim od opeke. Ovi elementi izoluju se ter-papirom na koji se stavlja sloj šljake, a na ovo sloj gline debljine oko 5 cm. Na ovaj način mogu se izrađivati kako tavanice, tako i plafoni za podrum. Na poslednje se, umesto gline, postavlja podložni beton i zatim sloj betona. Prema nameni prostorije može se staviti i sloj od veštačkog kamena, betona ili drveta (sl. 2).
Nekoliko izvornih podataka
Armirano–betonske grede (sl. 1, 4. deo) izrađuju se u različitim profilima, dimenzijama i dužinama i u zavisnosti od vrste menja se i njihova težina, kao i raspon. Unapred izrađeni betonski elementi i elementi od opeka primenjuju se za armirano-betonske grede, koje su postavljene na razdaljini 100 ili 60 cm. Izbor armirano–betonskih greda vrši se tako da im krajevi leže na zidovima, odnosno na vencu na dužini od 18 cm i da se vežu pomoću betonskog gvožđa koje viri iz zida, odn. venca. Iznad podruma armirano-betonske grede se postavljaju na tzv. klizače stepeništa.
Visina čeličnih greda dimenzija 80–400 mm menja se tačno po 20 mm. Težine između ovih graničnih dimenzija kreću se od 6,0 do 92,6 kg po dužnom metru. Najmanja im je dužina 5, a najveća 19 m (sl. 3).
Kod jednostavnijih zgrada kao materijal za svodove primenjuje se trska (sl. 1, 5. deo). Kod manjih zgrada trska - ako jedan sloj postavimo ispod, jedan iznad grede može potpuno da zameni međuelemente kao i izolacioni sloj. Trska se može primeniti samo za tavanicu, a i tamo samo onda ako se po njoj ne hoda i ako nije opterećena. Dobro se može malterisati ako je prethodno očistimo čeličnom četkom. Dimenzije sloja su: 1x2m, debljina 5 ili 10 cm.
Potrebno je još jednom spomenuti da se svodovi mogu popravljati samo na osnovu prethodnih proračuna i projekta kao i na osnovu dobijene građevinske dozvole, a izvođač može da bude samo ovlašćeni stručnjak ili preduzeće.
Dekorativni plafoni iz arhive
Ukrasni plafon
Plafon od drvenih greda — izvorna Joomla ilustracija nije pronađena u read-only arhivi i nije zamenjena sličnom slikom.
Dekoracija na plafonu — zvezdano nebo
Preostale udaljene fotografije dekorativnih i gipsanih plafona iz izvornog članka nisu deo proverljive savokusic.com medijske arhive i nisu zamenjene sličnim fotografijama.