U potpuno uređenje stana spada i obezbeđenje grejanja. Centralno grejanje je najsavremenije i najpovoljnije rešenje. Ako u stanu imamo takvo grejanje, preostaje nam samo održavanje cevovodne mreže i grejnih tela. l još nešto - zaštita zidova iznad radijatora od crnih mrlja sagorele prašine.
Za izračunavanje potrebe loženja nije dovoljno znati kaloriju sredstva loženja, jer to izračunavanje zavisi i od mnogih drugih faktora kao što je npr. pravac vetrova, izolaciona moć zidova i sl. Proračun je komplikovan (i ne daje najtačniji rezultat), zato su u tablici dati informativni podaci potrebne toplote. Treba još znati da pri korišćenju čvrstih goriva gubici toplote iznose 20–50%, a pri korišćenju električne energije, tečnih goriva i gasa 10 20%.
Na osnovu datih podataka mogu se proceniti i potrebne količine toplote za grejanje prostorija različitih površina i položaja.
Grejanje na gas
Mada je grejanje na gas savremeno i jeftino, ipak postoje brojne opasnosti u rukovanju aparatima na gas i njihovom instalacijom. Naravno, samo onda ako se te opasnosti ne poznaju dovoljno ili se nemarno odnosi prema njima. Dobro je poznato da broj ozleda nije najveći na putevima i fabrikama, nego baš u domaćinstvima. Među ovim nezgodama većina nastaje zbog nestručne upotrebe gasa i aparata na gas. Pravilo »uradi sam« kod gasa ne samo da nije poželjno, već je u većini slučajeva i strogo zabranjeno! Ali, ova zabrana ne znači to da se majstor u kući tim »tabuom« uopšte ne sme zanimati. Naprotiv, čak je poželjno da poznaje i ovu oblast u kojoj je potrebna određena stručnost. Tako će lakše oceniti postojeće opasnosti i biti u stanju da odluči dokle sam sme popravljati i održavati gasnu instalaciju.
lako razorno dejstvo gasa višestruko premašuje dejstvo električne struje, ipak gas nije toliko podmukao, jer se opasnost od njega lakše i brže uočava. Danas su u upotrebi tri vrste gasa: gas iz gradske mreže, nazvan gradski ili svetleći gas, gas koji se vadi iz zemlje i cevovodima dovodi do potrošača, zemni gas, i konačno, propan-butan, koji se transportuje u čeličnim bocama i skraćeno naziva РВ–gas
Glavne karakteristike ovih gasova date su u sledećoj tablici:
Gas Relativna specifična težina vazduha Toplotna moć
(0 - 1) kilokalorija/m3
Gradski gas 0,64 3600 - 4000
Zemni gas 0,62 9000 - 9900
РВ - gas 1,89 27000 - 29300
Najvažnije je da se pridržavamo sledećih uputstava: ako osećamo miris gasa STROGO JE ZABRANJENO uključiti električno osvetljenje, zapaliti vatru, ući u prostoriju sa cipelama koje imaju blokeje, uključiti ili isključiti utikač, uključiti ventilator! Čelične flaše PB-gasa zabranjeno je upotrebiti ili skladištiti u prostorijama koje su ispod nivoa terena ili pored vrata i prozora, jer se gas kasnije, zbog toga što je teži od vazduha, ne može ni provetravanjem odstraniti. Ako postoji sumnja da je gas negde procurio, treba skinuti cipele i ući u prostoriju, oprezno i polagano otvoriti vrata i prozore.
Sistematski treba kontrolisati priključke cevovoda, gumeno crevo i priključke PB-gasa, kao i funkcionalnost ventila. Ni jedan od ovih delova ne sme da propušta gas. Kontrolisanje propustljivosti sa plamenom je OPASNO PO ŽIVOT i zbog toga ZABRANJENO! Kontrolu možemo izvršiti tako što sumnjive delove namažemo jako nasapunjanom vodom. Ako se stvaraju mehurići, to je siguran znak da taj deo propušta gas.
Naročito je važno da nam štednjak na gas bude stalno čist. Zagorela nečistoća, pored toga što kvari estetski izgled štednjaka, utiče i na sagorevanje gasa pa čak može da bude uzrok gašenja plamena i napuklina u dovodu. Najvažniji deo štednjaka na gas je plamenik ili »lula«. Lula je, u stvari, jedna Bunsenova lampa, koja funkcioniše tako da propušta gas kroz malu duvaljku, mada je pritisak gasa samo nešto veći od okolnog pritiska vazduha. Zbog malog preseka duvaljke, gas velikom brzinom ulazi u mešač koji ima više rupica sa strane. Usled velike brzine strujanja gasa, usisava se okolni vazduh tzv. primarni vazduh. (sl. 1, leva strana).
SLIKA 1
Kroz otvore koji se nalaze na glavi lule, prema tome, struji već mešavina gasa i vazduha i ovde opet usisava (sada već sekundarni) vazduh iz okoline. Usled ovog dvostrukog mešanja stvara se Bunsenov plamen bez čađi. Plamen sagoreva plavkastom bojom ne dajući skoro uopšte svetlost, a srž mu je izrazito zelene boje. Ako je u mešavini mnogo vazduha, onda je sagorevanje nemirno, ima čađi, a boja plamena je žućkasta. Ako je u mešavini mnogo gasa, a brzina isticanja velika, onda će gas izlaziti u slobodan prostor brže od mogućnosti sagorevanja te će se »otcepiti« od glave lule i plamen će se ugasiti. Ovo je vrlo opasna situacija, jer bez obzira što je plamen ugašen, gas i dalje izlazi. Ali ništa manje nije opasna ni situacija kada zbog premalo brzine isticanja nastaje povratak plamena u mešač i tamo uz pucketanje i manje eksplozije sagoreva (sl.1, desna strana). Razlog prevelike brzine isticanja gasa može biti proširenje duvaljke ili povećani pritisak, a premale brzine - začepljenje duvaljke ili smanjeni pritisak. Regulacija pritiska vrši se pomoću redukcionog ventila i ovaj posao treba poveriti stručnjaku. Zamenu proširene duvaljke takođe samo stručnjak može izvršiti. Začepljena duvaljka može se i sme očistiti i to bušenjem mekanom (bakarnom) žicom. Pri tome treba paziti na to da se ne proširi otvor duvaljke, čiji prečnik iznosi svega nekoliko stotih delova milimetra. U luli su smeštene dve duvaljke. Gornja duvaljka služi za normalno funkcionisanje, a donja za smanjeni plamen. Dovod gasa od voda do duvaljke vrši se preko koničnog ventila (sl. 2, gornji deo).
Na donjem delu lule nalazi se zavrtanj za podešavanje plamena. Njim možemo u izvesnoj meri podešavati rastojanje između gorionika i donjeg dela posuđa, ali treba obratiti pažnju na to da se promenom položaja lule menja i međusobni položaj između kućišta ventila i lule, što znatno utiče na injekcioni-usisni efekat mešača. Podizanjem rešetke sagorevanja lula se lako može pomeriti na gore i izvaditi. Začepljeni delovi lule, rešetka i poklopac, mogu se jakom četkom očistiti od čađi i zagorelih ostataka jela. Posle čišćenja delova treba dobro oprati sredstvom za pranje i samo posle potpunog sušenja vratiti na svoje mesto (sl. 2, sredina).
Zimi se zagrevanje kuhinje može rešiti plamenom štednjaka. To je samo naizgled povoljno i ekonomično. Naime, sagorevanjem jednog kubnog metra gasa stvara se 600 grama vode u prostoriji u obliku vodene pare. Ova voda se nahvata na nameštaj, curi po njemu i prlja ga, ai za zdravlje je štetna. Pored ovoga, u prostoriji će se brzo utrošiti vazduh, pa s tim u vezi i kiseonik. Nedostatak kiseonika u manjoj meri može da prouzrokuje glavobolju i lakše trovanje. ali često se dešava i to da smanjeni sadržaj kiseonika nije dovoljan za sagorevanje pa plamen se ugasi, a isticanje gasa se nastavlja.
SLIKA 2
U ovakvim slučajevima lica u prostoriji izložena su opasnosti od trovanja. Ako u prostoriji nikoga nema, pri ulasku i uključenju električnog osvetljenja može da eksplodira cela zgrada. Zbog toga pri odlasku iz stana posebnu pažnju treba obratiti na to da se bezuslovno zatvori dovod gasa. Treba da spomenemo, da se za veće uređaje na gas upotrebljavaju tzv. gorionici čistog gasa. Za razliku od Bunsen–gorionika nemaju primarno mešanje sa vazduhom i zbog toga je boja plamena u njima žućkasta.
Konvekciono zagrevanje
Često se za zagrevanje koristi gas. Nažalost. infradijaciona grejna tela su vrlo problematična i zbog toga lh manje preporučujemo, ali zato preporučujemo konvekciono zagrevanje. (Konvekcija – strujanje toplog vazduha). Prednost ove gasne peći je u tome da se vazduh potreban za sagorevanje i produkti sagorevanja uvlače spolja, a sagoreli gasovi odvode van prostorije. Prema tome, za peć nije potreban dimnjak, već je potreban jedan slobodan zid prostorije koji ima dodir sa vazduhom napolju, jer se konvektor samo na ovakav zid može postaviti.
Toplota koja se stvara u gasnom konvektoru predaje se okolnom vazduhu pomoću mehanizma omota peći a vazduh usled uticaja toplote vrši kružno kretanje. Najpogodnije je konvektor postaviti ispod prozora, jer na tom mestu ulazi hladan vazduh u prostoriju i s tim je i efekat grejanja najveći. Neposredno toplotno dejstvo konvektora sa radijacijom je relativno malo.
Prostor sagorevanja gasnog konvektora je potpuno zatvoren, (što znači da je nezavisan od vazduha prostorije), potreban vazduh za sagorevanje dobija se spolja, a i produkti sagorevanja izlaze kroz dvostruku cev u slobodan prostor. Povratno strujanje je nemoguće, jer dimni gasovi izlaze, a vazduh ulazi pod istim pritiskom, odn. proces se odigrava u prostoru istog pritiska. Na ovaj način unapred je obezbeđena dobra promaja sa toplotom produkata sagorevanja (sl. 2, dole desno).
Ventil gasnog konvektora može se regulisati i uređaj je opremljen tzv. osiguračem nedostatka gasa. leptirastim plamenikom i osiguračem plamena za paljenje. Gornji deo omota gasnog konvektora obično ima otvor. Stepen korisnog dejstva konvektora je vrlo povoljan i iznosi oko 80 - 85% i zato se može koristiti i za zagrevanje većih prostorija (30-40 m2). U jednoj prostoriji mogu se po potrebi postaviti i više konvektora. Na blok ili panel elementima zgrada novih naselja već kod izrade ovih elemenata izrade se otvori za konvektor. I ovo ukazuje na to, da je zagrevanje konvektorom savremeno zagrevanje.
Preduslov za postavljanje konvektora je odgovarajuća građevinska dozvola, a montažu može da vrši samo za to osposobljenjo preduzeće ili zanatlija.
Moramo reći i to da grejanje gasom prekomerno troši kiseonik prostorije. Ako nije obezbeđeno propisno provetravanje, usled nedostatka kiseonika ugasiće se plamen, a otrovni gas će i dalje izlaziti u prostoriju. (Na novijim aparatima ugrađuju se već i regulacioni ventili koji ako se plamen ugasi zatvaraju dovod gasa).
Sigurno je da grejanje električnom energijom obezbeđuje najveći komfor, ali je i najskuplje. Električna grejna tela od 220 V i 0,5 do 10 kW smeju se upotrebljavati samo strogo po propisima. Postavljanje (montaža) i održavanje ovih uređaja isključivo je posao stručnjaka. Pored toga što se moderne metode zagrevanja sve više i više primenjuju, ipak u domaćinstvima se još najviše koristi konvencionalni način zagrevanja pomoću peći. Ovde spadaju i peći na lož–ulje, jer se one samo utoliko razlikuju od peći na ugalj, što se ređe i na drugačiji način lože.
Za ekonomično zagrevanje potrebno je znati toplotnu moć pojedinih goriva, potrebnu količinu vazduha, za sagorevanje, kao i potreban prostor za smeštaj goriva. O ovim veličinama daje podatke sledeća naša tablica. Pri analizi ovih podataka može se zaključiti i to da je »skupo gorivo jeftinije«.
