Peći
Detaljan opis svih vrsta peći zahtevao bi jednu posebnu stručnu knjigu. Ovde ćemo opisati samo glavne vrste i daćemo savete za postavljanje peći i cevovoda (sl. 1).
SLIKA 1
Peći koje su pomoću čunkova povezane sa dimnjakom (gvozdene peći, peći na lož-ulje, kaljeve peći i sl.) potrebno je povremeno očistiti od čađi. Čišćenje se odnosi uglavnom na čunkove. Ako čunak izvadimo iz zida, lako može da dođe do oštećenja zida, a čest je slučaj da nedostaje čahura u zidu. U ovakvim slučajevima treba popraviti zid i postaviti čahuru u njega. Čahura se može kupiti u trgovini. Postavićemo je tako što ćemo je prethodno komadićima cigle ili crepa podesiti na svoje mesto i zatim pomoću maltera fiksirati. Istovremeno možemo popraviti i eventualno oštećene delove zida. U čahuru zatim postavimo čunak, a na njega dekorativni prsten da bismo pokrili popravljani deo zida. Dekorativni prsten služi zato da spoj bude lepši i zaštićen od plamena. Ako ne možemo nabaviti odgovarajuću čahuru, možemo je i sami napraviti. Treba prvo kleštima odseći jedan komadić čunka (širina zida + 40 mm). Na jednom kraju čunka treba napraviti rub širine 6-8 cm, tj. udarcima čekićima istegnuti materijal. Drugi kraj čunka na više mesta zaseći makazama na dužini od 30-35 mm i pljosnatim kleštima ove delove saviti (sl. 2). Čunak treba zatim postaviti u otvor dimnjaka, a savijeni lim će sprečiti njegovo ispadanje iz zida.
SLIKA 2
Ne samo kod prvog potpaljivanja, nego i pri loženju često se dešava da peć dimi, da nema promaju. Ovo može da nastane zbog pogrešnog spoja čunkova i dimnjaka. Česta je greška i to da čunak u dimnjaku viri iza unutrašnjeg zida dimnjaka (sl. 3, gornji deo). U ovoj situaciji treba odseći nepotreban deo čunka ili ga izvući iz zida za tu dužinu. Skoro je uobičajeno da se više grejnih uređaja priključe na jedan dimnjak. U ovim slučajevima uzrok loše promaje može biti to da su čunkovi postavljeni jedan naspram drugoga ili su priključeni za dimnjak vrlo blizu jedan drugoga. Treba paziti na to da udaljenost priključaka čunkova i dimnjaka u vertikalnom pravcu bude najmanje 30 cm (sl. 6) Uzrok smanjene promaje i izlaska dima može biti i to da je ugao priključenja cevi za dimnjak manji od 90°. U svakom slučaju položaj peći je najidealniji onda kada se postavi neposredno ispod otvora dimnjaka.
SLIKA 3
Ispravnost funkcionisanja peći mogu još ometati i sledeći uzroci:
1. Na unutrašnje zidove dimnjaka nahvatala se čađ (npr. leti pri uobičajenom čišćenju i održavanju dimnjaka nismo bili kod kuće, ali propušteno čišćenje moramo što pre obaviti).
2. Zid dimnjaka je napukao (ovo se retko dešava, ali ako primetimo, treba popraviti).
3. Čunak vrlo labavo naleže u dimnjak ili je toliko korozirao da је postao porozan.
4. Peć može da dimi i onda ako se spoljna temperatura naglo povećala. U ovom slučaju toplota peći zbog hladnog dimnjaka ne struji na gore. Ovde se preporučuje: preko otvora za čišćenje zagrejati dimnjak zapaljenom krpom ili hartijom.
5. Treba prekontrolisati i to da nisu slučajno vrata za čišćenje dimnjaka ostala otvorena. Hladan vazduh koji ulazi kroz vrata u dimnjak smanjuje temperaturu dimnjaka, a stvara i opasnost od požara.
Dimenzije čunkova takođe treba znati (sl. 3, donji deo).
Tablica cevi (čunkova)
Čunkovi Koleno
Veći prečnik Manji prečnik Dužina Težina Radijus spoljnjeg luka Težina
D1 mm D1 mm L1 mm kg/m R1 mm kg/kom
99 96 250 (400) 1,3 197 0,4
105 102 500 1,8 214 0,5
118 115 750 (800) 1,54 226 0,6
132 128 1000 1,72 246 0,7
Čunkovi se izrađuju od tankog čeličnog lima. Jednostavniji su zaštićeni grafitom, dok su oni u luksuznijo izradi emajlirani. Za gasne uređaje koriste se i pocinkovane i aluminijske cevi. Ugao kolena je 90°.
Naročiti problem predstavlja skraćivanje emajliranih čunkova, jer se često dešava da je standardna dužina veća od potrebne.
Ako se skraćivanje emajliranih čunkova, ne izvede pažljivo, može se desiti da emajl popuca ili od njega otpadnu komadići. Da ne bi došlo do oštećenja emajla, pri sečenju ovakvih čunkova, treba postupiti na sledeći način:
Obeležimo mesto sečenja i na njemu dvostruko nalepimo na čunak lepljivu traku (selotejp ili hanzaplast). Zatim brusnim kamenom (belegijom) sa tri ili četiri oštrice odstranimo emajl na celom obimu i na istom mestu nožastom turpijom presečemo cev (sl. 4,gornji deo). Ро odstranjenju emajla sečenje možemo izvršiti eventualno i testerom sa gustim zupcima.
SLIKA 4
Sagorevanje u peći biće dobro samo onda ako je promaja u njoj dobra i ako su veći prečnici krajeva čunkova prema peći, a manji prema dimnjaku. Osnovni preduslovi za dobru promaju u dimnjaku su pravilno izabrane dimenzije čunkova i propisno izvedeni priključci. Visina dimnjaka od vrha. krova treba da je najmanje 1,5 m, odn. od strehe najmanje 3 m, a veličina preseka otvora u dimnjaku jednaka površini jedne cigle (sl. 4, donji deo). Razmak nivoa između dva priključka čunkova treba da je najmanje 0,3 m, a otvor za čišćenje na dimnjaku najmanje na 0,4 m od poda, a od poda tavana 1,2 m (sl. 5).
SLIKA 5
Loženje lož-uljem
Veličine peći na lož-ulje, koje se mogu dobiti u trgovinama, vrlo su različite. Učinak onih najmanjih je oko 2500 kcal/čas, sa potrošnjom od 0,3 litre lož-ulja, pa se mogu koristiti za zagrevanje prostorija od 30–40 m3. Najveće peći imaju učinak oko 10.000 kcal/čas sa maksimalnom potrošnjom od 1,3 litra i mogu da zagrevaju prostoriju od oko 100-150 m3.
Sve peći koje se danas proizvode funkcionišu na principu isparavanja, tj. ulje pomoću dodavača dospeva na dno suda peći, odn. prostora sagorevanja, tamo se isparava i na temperaturi od 800-1000°C zapali. Osnovni preduslov za dobro grejanje je da se sagorevanje potpomaže dovođenjem potrebne količine kiseonika (vazduha). Kiseonik se obezbeđuje pomoću otvora na zidovima suda i pomoću prstenova za skretanje plamena koji se mogu postaviti u unutrašnjost suda. Vrlo je važno da se obezbedi propisna promaja (usisavanje).
Sagorevanjeje onda potpuno i dobro ako je boja plamena žuta (boja sunca} i ako je plamen ravnomeran. (Napominjemo, da ni plavkasta boja plamena nije loša, šta više, to je znak da je zbog neobično povoljnih uticaja raznih okolnosti, sagorevanje savršeno). Sagorevanje nije potpuno ako je boja plamena crvenkasta ili smeđa i ako plamen treperi i čadavi. Kod dobro podešenih peći stepen dejstva sagorevanja ulja je dobar (oko 80-90 stepeni) i tako uprkos relativno visokoj ceni lož–ulja, ovakvo zagrevanje je ipak ekonomično.
Regulator za dodavanje goriva može se podesiti na položaje 1-2-3-4-5-6, a na položaju 0 je u zatvorenom stanju. U položaju dugmeta dodavača na 1, peć obično čađavi i zbog toga ovaj položaj treba koristiti samo za vreme potpaljivanja.
Učinak peći je maksimalan na pložaju 6. Peć se, pored dugmeta za regulisanje količine goriva, može zatvoriti i zatvaranjem ventila za isticanje i brzim zatvaračem. Kad želimo da ugasimo peć, preporučljivo je zatvoriti dovode na sva tri načina.
Potpaljivanje se vrši po sledećem redosledu: prvo otvorimo ventil rezervoara, zatim regulator za dodavanje goriva (položaj 1-6) i na kraju brzi zatvarač (koji pri otvaranju treba pritisnuti). Postavimo regulator na položaj 6 i ostavimo ga tako sve dok se na dnu peći ne pojavi ulje, a zatim vratimo na položaj 1 ili 2. Ulje ćemo zapaliti ubacivanjem malog komadića vate natopljenog alkoholom ili špiritusom. Čim se ројavi crni dim karakterističnog mirisa, treba zatvoriti poklopac peći. Posle izvesnog vremena, kada je sagorevanje dovoljno bezbedno (zagrevanje peći propraćeno je pucketanjem zbog širenja metalnih delova), postepeno možemo regulator postavljati na sve veće stepene. Strogo je zabranjeno poklopac prostora sagorevanja otvoriti za vreme rada peći, zatim ponovo potpaliti toplu peć, kao i puniti rezervoar tople peći! Naročito pažljivo treba vršiti punjenje rezervoara da ne bi ni jedna kap dospela pored rezervoara. Jer, čak i onda ako dobro obrišemo rezervoar (što nije uvek moguće zbog nepristupačnosti), ipak će ostati neprijatan miris isparavanja ulja.
Najvažniji deo peći na lož–ulje je dodavač (sl. 6, deo a). Ulje prolazi kroz otvor (1) i filter (2) i kod igličastog ventila (3) padajući iz rezervoara ulazi u komore dodavača. Podizanjem nivoa ulja u komori, diže se i glavni plovak (4), koji zatim preko poluge zatvara ulazni igličasti ventil (3). Na ovaj način se sprečava da kućište dodavača bude prepunjeno. Ako pored ovakve regulacije ipak previše ulja dospe u kućište, ono prelazi pored malog međuzida u komoru sigurnosnog plovka (9) i diže i mali plovak. Ovaj plovak zatim oslobađa igličasti ventil (3) i oprugu brzog i potpunog zatvarača (ovo se dešava i onda kada prestaje sagorevanje). Brzi zatvarač može se, inače, i sa spomenutom polugom (10) zatvarati i otvarati (ako dugme pritisnemo onda otvara, a ako povučemo, onda zatvara igličasti ventil). Iz dodavača ulje protiče preko igličastog ventila (5) u prostor sagorevanja. Ovaj ventil može se pokretati obrtanjem dugmeta regulatora (osovinica regulatora vezana je pomoću rascepke za igličasti ventil). Na. dnu dodavača nalaze se čepovi za čišćenje (7). Sa osovinicom (8) se može igličasti ventil za isticanje pomicati (»švimirati«). Na dodavač je pomoću zavrtnja postavljen poklopac.
Za vreme trajanja garancije ne sme se popravljati dodavač, a i kasnije, u slučaju eventualnog kvara, najbolje je popravku poveriti ovlašćenom servisu. Ako za to ne postoji mogućnost, oni koji raspolažu izvesnim znanjem iz mehanike, mogu odrediti uzrok kvara, a, eventualno, i otkloniti ga. Gašenje plamena ili opadanje učinka peći je jedan od znakova pojave kvara, ali dešava se i to da se posle potpaljivanja ugasi plamen, ili da se ne može pritisnuti dugme brzog zatvarača.
SLIKA 6
Prvo treba pokušati spolja utvrditi kvar i zato ćemo proveriti da li se dugme može pritisnuti, da li se regulator dodavača okreće i da li nivo pokazivača funkcioniše. Zatim ćemo skinuti poklopac i videti da li je rascepka osovinice brzog zatvarača ili regulatora ispala. Ako je to posredi, postavićemo je na mesto i tako ponovo uspostaviti spoj.
Ako pri čiščenju ili transportu nagnemo peć, (samo nenapunjenu smemo transportovati), dešava se da se ulje prelije u komoru sigurnosnog plovka koji se podigne l dovodi brzi zatvarać u stalno zatvoren položaj, tako da dugme ne možemo pritisnuti. U ovakvom slučaju treba gumenom loptastom pumpom ispumpati ulje i kvar će se otkloniti (sl. 6, deo b). Ako ulje ponovo dospe u sigurnosnu komoru, a istovremeno i glavni plovak utone u ulje, znači da se glavni plovak probušio i stalno drži otvoren ulazni ventil, a sigurnosni plovak zatvara. Popravka ovakvog kvara je već posao stručnjaka. Isto tako i kada pomeranje regulirajuće osovinice nije elastično (ne vraća se) po sredi je neki unutrašnji kvar i popravku treba poveriti stručnjaku.
Ukoliko su ventili otvoreni i u rezervoaru ima dovoljno ulja, a ulje ipak ne dospe u kućište dodavača, verovatno je da se radi o začepljenju. Odmah treba proveriti zavrtanj za isticanje na dnu rezervoara, gde je priključak cevi za odvod iz dodavača. Ako ispraznimo rezervoar, možemo skinuti cev i očistiti (svaki zavrtanj na peći ima desnu zavojnicu). Isto tako moći ćemo produvati gumenom loptastom pumpom i u ulazni otvor demontiranog kućišta plovka (sl. 6; deo c), a i filter ćemo lako odvrnuti (glava za odvrtanje prikazana je na slici, na donjem desnom delu kućišta).
Za vreme popravke treba postaviti jedan veći sud (tepsiju) ispod peći da ne bi ulje iz cevi i sa začepljenih mesta iscurilo na pod.
Zaptlvače, koje smo za vreme montiranja izvadili, ne smemo ponovo vratiti. Samo originalne fabričke zaptivače smemo koristiti, jer u protivnom nećemo imati dobro zaptivanje. U boljem slučaju zbog lošeg zaptivanja stvaraće se samo neugodan miris, ali može da dođe i do požara pa da nam izgori kuća. Vrlo je važno da zaptivači ispod navrtka priključka cevi koja vodi do prostora sagorevanja budu od metala. Druga vrsta zaptivača će usled toplote prostora za sagorevanje izgoreti pa će na najopasnijem mestu ulje procuriti i može doći do požara. Oni koji ne stanuju u takvim mestima gde ima servisnih radionica, najbolje će uraditi ako demontiraju dodavač i samo to odnesu u servis. Kvar u sistemu dodavanja ulja najčešće nastaje usled nečistoće u ulju koja stvara začepljenja. Zbog toga rezervoar treba puniti preko dvostrukog filtera. Ako nam se ulje nalazi u velikom sudu (npr. bure od 200l) onda ulje pre punjenja rezervoara treba pustiti da se taloži. U »letnjem« ulju uvek ima parafina, a parafin se već na temperaturi od +4°C iskristališe i kristali mogu začepiti cevovode i ventile peći. Zbog toga, ako leti nabavljamo svu potrebnu količnu ulja za zimu, onu količinu koja je potrebna za punjenje rezervoara, moramo prethodnog dana staviti u neku topliju prostoriju. Preporučljivo je rezervoar na kraju sezone, kada se inače vrši generalno čišćenje i odrzavanje (odstranjenje koksa, pranje filtera) izvaditi i dobro oprati.
Učinak peći se znatno smanjuje zbog stvrdnutog taloga, koji je loš provodnik toplote. Ako ne vršimo sistematsko nedeljno čišćenje površine ležišta,·talog će se toliko nahvatatl da će njegovo odstranjenje oštetiti peć. Kad se nahvata ispred ulaznog otvora ložišta, ometa snabdevanje ložišta gorivom. Ugradnja plamene korpe u peć znatno će povećati učinak i sprečiti stvaranje taloga.
Nivopokazivač ulja ima vrlo jednostavan mehanizam. On može da se zaglavi samo onda kada se pri vađenju od udarca deformišu dve bočne vodeće šine. Ovaj kvar se otklanja ispravljanjem šina.
Domaćice obično vrlo pažljivo očiste spoljašnost peći, naročito ako je peć lepšeg izgleda. Ali, peć treba očistiti i sa unutrašnje strane (kada je hladna), jer zbog njenog jakog usisnog dejstva spoljna nečistoća (dlake tepiha i sl.) nahvata se na spoljni zid ložišta i stvara opasnost od eksplozije. Ova opasnost nastaje i onda kada se bez sagorevanja nakupi nekoliko decilitara ulja u ložištu i peć potpali. U ovakvim slučajevima ulje treba prethodno ispumpati!
Za dobro funkcionisanje peći па lož ulje naročito je važno da se podesi u njoj cirkulacija vazduha, tj. promaja. Za podešavanje promaje najpogodnija sredstva su regulator promaje i manometar za merenje usisnog dejstva promaje.
Optimalna promaja peći na lož-ulje srednjeg učinka iznosi 1,5-2 mm vodenog stuba (skraćeno VS). Dodavač ulja za potpuno sagorevanje dozira tačno. onu količinu ulja koja odgovara količini vazduha, koji ulazi pri ovoj promaji. Propisno funkcionisanje dodavača kontroliše se na svakom aparatu. Potrošnja ulja gore pomenute peći (učinak 5000 kcal/čas) na stepenu 6 je 0,86 lit/čas, a na stepenu 1 je 0,22 lit/čas, ako se upotrebljava ulje viskoziteta 1,4° Е. Promaja od 1,5 - 2mm оdnosi se na stepen 6 i obezbeđuje se dimnjakom visine 4-5 m.
Ako je promaja dimnjaka veća od 2 mm VS, onda je stepen dejstva sagorevanja 80%. Preporučljivo je postavljanje i podešavanje peći poveriti ovlašćenom servisu.
Ispravnost dodavača može se kontrolisati sa približnom tačnošću ako se izmeri utrošena količina gorova i vreme rada peći. Ako se na stepenu 6 utroši propisana količina a boja plamena je žuta i sagorevanje dobro, onda je stepen korisnog dejstva oko 80%. Ako je potrosnja u okvirima propisanog, a boja plamena tamno crvena, onda je promaja mala (oko 1 mm VS). Ovakva promaja ne može da obezbedi potrebnu količinu vazduha za sagorevanje i peć radi sa smanjenim stepenom dejstva, što znači da treba menjati količinu ulja. Ako je potrošnja dobra, a boja plamena bela, onda je mnogo vazduha, tj. dimnjak prouzrokuje veliku promaju i peć radi sa smanjenim stepenom dejstva.
U prvom slučaju (pretpostavljajući da se promaja ne može povećati) stepen dejstva se može popraviti smanjenjem količine ulja. U drugom slučaju treba ugraditi regulator promaje. Izraz »regulator« nije baš najtačniji, jer se pomoću njega promaja ne može povećati, ali se može smanjiti nepovoljan uticaj prevelike promaje, tj. može se promaja stabilizovati ispred idealne vrednosti od 2mm VS. Izgled i princip rada regulatora promaje dat je na sl.7
SLIKA 7.
Regulator promaje je u stvari jedan T-komad čunka. Jedan kraj T–komada priključi se za odvodnu cev ložišta, a za kraj se priključi dimnjak. Na slobodan kraj T komada montiran je leptirasti regulator promaje. Leptir je postavljen na horizontalnu osovinicu i podešava se protivtegom, koji se podešava pomoću navoja. Ako uvrnemo protivteg, onda se leptir otvara samo pri većoj promaji, a ako ga odvrnemo, onda se otvara i pri manjim pritiscima.
Ako je promaja ispod vrednosti 2mm VS leptir je u zatvorenom položaju. Ako se sada poveća usisno dejstvo dimnjaka, leptir se otvara i propušta vazduh iz prostorije u dimnu cev i tako sprečava povećanje usisnog dejstva ložišta. Na ovaj način, prema tome, preko dimnjaka odlazi vazduh koji ima približno sobnu temperaturu, a ne zagrejani vazduh iz ložišta temperature 350-400°C. U tome je i ekonomičnost. Ako podešeni protivteg fiksiramo na vrednosti od 2 mm VS, obezbedićemo stalnu i tačnu vrednost kao i funkcionisanje. Ako peć radi na stepenima 1–6, podešavanje protivtega nije potrebno (npr. 2 mm VS na 1,5 mm) јег ako manje goriva trošimo, biće i temperatura produkta sagorevanja manja i zbog toga će se i veličina promaje smanjiti za nekoliko desetina milimetara.
Regulator je vrlo jednostavan mehanizam. T komad čunka je trgovačka roba i prikljucne mere ( prečnika 105 mm) su mu identične sa dimenzijama čunka kod peći. Regulator se sastoji od kape za zatvaranje čunka, leptira,osovinice i navojnog vretena sa oba kraja snabdevenog navrtkama istih veličina koje služe kao protivtegovi.
Merenje jačine promaje kod peći
Ne samo kod peći na lož-ulje nego i kod drugih peći korisno je znati jačinu promaje dimnjaka. Kako je jačina promaje vrlo mala (oko 1-10 mm VS) teško se može videti pomoću manometra u obliku U–cevi. Povoljnije je prema tome, primeniti, tzv. vodeni manometar. »Instrument« ovog manometra ima oblik lule sa prečnikom 10 х 1 staklene cevi, savijene pod uglom 90-70°. Veći, ravni krak treba da zatvara ugao sa horizontalom od 11,5°. Kraći krak ima oblik lule. Može se postaviti na drvenu ploču i pričvrstiti tanjom metalnom trakom, a ispod mernog dela treba nalepiti milimetarsku hartiju. Duži krak treba da je duži od ploče, tako da se lako može na njega navući gumeno crevo (sl. 8). (Lula se može napraviti od dve staklene cevi, ali ih onda treba spojiti gumenim crevom).
SLIKA 8
Drugi kraj gumenog creva navučemo na metalnu cev prečnika 10 x 1, dužine 100-200 mm koju postavimo u čunak iznad kolena na visini od 40 cm u otvor prečnika 10 mm (ovaj otvor treba začepiti za vreme loženja metalnim čepom) tako da ulazi za jednu trećinu u čunak. Metalnu cev treba zalemiti za čunak.
Staklena cev se napuni obojenom vodom (npr. mastilom) i na milimetarskoj hartiji se očita za koliko milimetara se usisava voda prema dimnoj cevi, ako je metalna cev postavljena u čunak. Pomeranje od 5 mm pri nagibu od 11,5° odgovara vodenom stubu od 1 mm. Preporučljivo je ovaj merač proveriti pomoću nekog osnovnog instrumenta.
