Blog

popravka umivaonika, slavina, sifona

Popravka umivaonika, slavina, sifona, odvodnih i kanalizacionih cevi

Održavanje
 
I onda kada su vodovod i kanalizacija gotovi, »majstor u kući« ne može da sedi na lovorikama, jer mu preostaju brige oko održavanja.
 
Osnovno je pravilo da pre svake popravke treba isprazniti, odnosno ispustiti, vodu zatvaranjem ventila iz dela mreže gde je nastao kvar. Takođe treba unapred odrediti vrstu materijala oštećenog voda jer od toga zavisi postupak opravke. Vrlo je lako prepoznati olovnu cev, jer joj je površina siva i lako se može grebati. Ona se i najlakše popravlja. Ako voda lagano curi iz cevi, dovoljno je odrediti mesto mikropukotine i posle nekoliko udaraca čekićem pukotina će se začepiti. Veće pukotine se moraju zalemiti. Mesto pukotine i okolinu treba turpijom ili nožem dobro očistiti i malo iseći, zatim pukotinu zagrejati benzinskom ili drugom lampom i postaviti kalajni lem. Ako se lem neravnomerno raspoređuje, moramo ga poravnati krpom namočenom u lој. Kad je pukotina na kraju cevi, onda treba kalaj istopiti i razmazati. Često se olovna cev toliko istroši da pojedine delove treba potpuno izmeniti. Za ovo moramo kupiti komad cevi i to za 20-22 mm duži od oštećenog. Jedan kraj nove cevi kao i donji završetak ugrađene cevi treba proširiti koničnim čepom i dobro očistiti iznutra, a krajeve cevi očistiti turpijom i sklopiti ih tako da bude 6-8 mm preklopa. Mesto spajanja posuti praškastom smolom ili namazati mašću za lemljenje, a onda lemiti benzinskom lampom. Treba paziti na to da se olovo ne pregreje, jer se topi već i na nižim temperaturama (sl. 1).
 
lemljenje benzinskom lampom
SLIKA 1
 
Znatno je teže pepraviti cevi od čelika i livenog gvožđa. One se privremeno mogu popraviti na taj način što se pukotina začepi kudeljom i kitom. Zatim se namaže smolom ili bitumenom i dobro premota izolacionom trakom. Na kraju se pritegne ogrlicom (šelnom). Međutim, ipak treba pozvati montera i ako je curenje privremeno prestalo. Potpuno ćemo otkloniti opasnosti od daljeg curenja ako krajeve pukotine izbušimo i zalemimo mesingom. Ako se materijal ne može lemiti a imamo aparat za varenje, izbušena mesta treba zavariti.
 
Popravka umivaonika i slavina
 
Ako se razbije umivaonik u kupatilu, treba ga zameniti, postaviti novi. Prvo treba postaviti konzole umivaonika. u zid. Kako gornja ivica umivaonika obično treba da bude 80 cm od poda, konzole treba tako postaviti da im gornji nivo bude na 75 cm od poda. Na mestima, gde će konzole biti pričvršćene, zid treba izbušiti i postaviti u gips drvene podmetače (paknice). Posle vezivanja gipsa pričvršćujemo konzole pomoću zavrtnjeva za drvo. Ispusna cev treba da je na 52 cm, a potisna na 50 cm od poda (sl. 2).
 
položaj ispusne cevi
SLIKA 2
 
Često se desi i to da slavina umivaonika olabavi. Kod popravke treba biti vrlo oprezan. Prvo treba izvaditi slavinu i očistiti deo sa navojem, zaptiti gipsom ili kitom i ponovo je postaviti na svoje mesto. Međutim, pre nego što budemo zategli donju navrtku, moramo postaviti ispod nje olovni podmetač (sl. 3 leva strana).
 
popravka umivaonika
 
Zamena zidnih slavina je, takođe, jednostavna. Potisna cev treba da bude na 115 cm od poda. Završetak ove cevi, koja se nalazi inače u ravni zida, služi za priključak slavine. Odvodna cev je i ovde na 52 cm od poda. Pri montaži postavimo zidnu slavinu na zid i obeležimo rupe tako da polazimo od potisne cevi. Pošto obeležimo i izrežemo zid, postavimo u gips drvene podmetače i posle vezivanja gipsa izvršimo montažu. Na kraju postavimo slavinu na svoje mesto (sl. 3, desna strana).
 
postavljanje slavine
SLIKA 3
 
Popravka slavina
 
U kućnom vodovodu koriste se dve vrste slavina: ispusne slavine i slavine za zatvaranje (propusne slavine). Pomoću slavina za zatvaranje možemo isprazniti pojedine delove vodovodne mreže. Slavine se izrađuju od mesinga, aluminijuma, raznih legura i livenog gvožđa. Jedan od najvažnijih delova slavina je ležište ventila koje u spoju sa diskom ventila sprečava prolaz vode. Da bi ova dva dela dobro i besprekorno zatvarala prolaz postavlja se između njih mekana gumena ili kožna pločica, kao zaptivač. U unutrašnjosti tela slavine nalazi se navojni deo i on reguliše, direktno ili indirektno vreteno ventila. Deo između tela slavine i vretena (zaptivna čahura) zaptiva se kudeljom natopljenom lojom i pričvršćuje zavrtnjem na svoje mesto. Na donjem delu vretena nalazi se jedan ravan disk na koji se postavlja zaptivka. Na drugom kraju vretena ventila nalaze se ručice za obrtanje (slika 4).
 
delovi slavine
SLIKA 4
 
Najčešći kvar slavine jeste to da kad se ošteti zaptivač slavina curi. Kvar se otklanja tako što se odvrne kućište ventila i postavi nova zaptivka, ali se prethodno dobro očisti ležište ventila. Zaptivanje slavine za hladnu vodu vrši se mekom gumom, a za toplu vodu klingeritom. Slavina će procuriti, takođe, ako propušta zaptivka kućišta ventila. Ovaj kvar se otklanja zamenom stare zaptivke od kudelje. Prvo izvrnemo kućište ventila i odstranimo staru zaptivku pa u smeru suprotno navoju namotamo novu kudelju na kućište ventila. Posle natapanja zaptivke lojem, može se uvrnuti kućište ventila na svoje mesto.
 
Posle dužeg korišćenja može i zaptivna čahura da propušta vodu. Ovaj kvar se može otkloniti tako što se zaptivni prsten uvrne za jedan ili dva obrtaja ključem ili kleštima. Ako voda i dalje curi, onda, na već poznati način, postavimo novi kanap namazan lojem u zaptivnu čahuru. Često se umesto kudeljnog kanapa koristi izolaciona traka koja se namota na navoj.
 
U mnogim stanovima se koriste slavine čije se otvaranje i zatvaranje vrši na taj način što se produženi ispusni deo pomera levo ili desno. Curenje ovakve slavine otklanja se jedino brušenjem (šlajfovanjem). Odvrne se navrtka na donjem delu slavine i izvadi se obrtni deo. Zatim se obrtni deo namaže smešom peska za brušenje natopljenim u ulju i obrće u ležištu. Posle brušenja od nekoliko minuta ispust se ponovo vadi i očisti. Brušenje se nastavlja sve dotle, dok nije naleganje dveju površina besprekorno.
 
Popravka sifona
 
Sifoni, koji su ugrađeni u odvodne cevi, sprečavaju izlazak neugodnih mirisa otpadnih voda iz kanalizacionih cevi. Ako sifon negde propušta vodu, prvo se mora ispitati zaptivanje. Treba odvrnuti navrtku (holender) kod priključka odvodne cevi, očistiti i staviti novu zaptivku. Moguće je i to da je sifon napukao i da propušta vodu. Pukotine na olovnim sifonima možemo otkloniti udarcima čekića ili lemljenjem. Sifone, pak, od mesinga i livenog gvožđa možemo popraviti privremeno na taj način što pukotinu i okolinu dobro namažemo smolom ili katranom i pritegnemo čeličnom ogrlicom. Oštećene sifone od plastike možemo zalepiti lepilom za PVC, ali ih je najbolje izmeniti.
 
Ako sifone redovno čistimo, produžujemo im vek trajanja i retko će se desiti da se zapuše. Kod metalnih sifona treba odvrnuti zavrtanj na donjem delu i komadićem žice odstraniti nečistoću. Donji deo plastičnih sifona je spojen navojem tako da se može skinuti i očistiti. Prilikom čišćenja potrebno je vodom oprati sifon. Posle vraćanja čepa, odn. donjeg navojnog dela, treba dobro izvršiti zaptivanje.
 
Popravka ispirača WC–a
 
Sa ispiračem WC–a retko imamo problema i zato ako ga eventualno treba popraviti, moramo ga prethodno dobro i pregledati. Prvo ispitajmo pričvršćenje kotlića, tj. da nisu možda držači rezervoara u zidu olabavljeni. Ako je potrebno, treba izvaditi zavrtnje za drvo, na njihovo mesto nabiti komadiće drveta pa vratiti zavrtnje. Ako kotlić negde curi popravku možemo izvršiti lemljenjem (sl. 5, gornji deo). Ponekad je potrebno popraviti unutrašnji mehanizam kotlića. Najčešći kvar je onaj kad slavina ne zatvara dobro i voda stalno curi. U ovakvim slučajevima treba zatvoriti sigurnosne slavine, rastaviti slavinu kotlića i zameniti zaptivnu gumu. Ova guma može se kupiti kao gotova roba, ali je možemo i sami napraviti (sl. 5, srednji deo). Pri sastavljanju mehanizma treba proveriti i plovak. Ako je probušen, moramo izliti iz njega vodu i rupu zalemiti. Plastični plovak možemo zalepiti lepilom za PVC. U nekim slučajevima kvar može da nastane i zbog loše podešenosti tega ili istrošenosti gumene ploče, koja se nalazi na njemu. U prvom slučaju treba podesiti dužinu ručice na kojoj visi teg, а u drugom, odvrtanjem zavrtnja na donjem delu tega zameniti gumenu ploču.
 
popravka kotlica
SLIKA 5
 
Popravka odvodnih i kanalizacionih cevi
 
Otpadne vode umivaonika, sudopera, WC–a i kade odvode se iz stana sistemom kanalizacije. Kod prihvatnih mesta treba uzeti u obzir količinu vode koja otiče u sekundi, najmanji prečnik kanalizacione cevi koja je potrebna za odvod vode, prečnik sifona i visinu zatvarača u sifonu. Najvažniji deo ovih uređaja je sifon, koji obično ima oblik slova S, V ili P. Vodeni zatvarač postavljen je u krivinama. Veoma je važno da se sifoni redovno čiste i održavaju, jer se nagomilane otpadne vode mogu odvesti samo preko sifona. Odvodne cevi su od olova, livenog gvožđa, PVC–a ili eternita. Olovne cevi lako možemo oblikovati udarcima drvenim čekićem ako ih prethodno napunimo peskom. Spajaju se lemljenjem. Ako se postavljaju u zid ili zemlju, treba ih prethodno namazati bitumenom ili katranom, a ako su opterećene teretom, potrebno je da se postave u kanal i da se iznad cevi postavi cigla. Cevi od PVC-a mogu se: testerisati, u toploj vodi lako oblikovati, toplim vazduhom ili toplim metalom zavariti, lepiti lepilom za PVC. Vreme vezivanja lepka je 14 časova. Za toplu vodu nije preporučljivo upotrebljavati cevi od PVC-a jer brzo propadaju. Cevi od PVC-a izrađuju se u dva kvaliteta. Cevi za »pritisak«  su čvršće i mogu da podnesu veće pritiske vodovodne mreže. Cevi za kanalizaciju imaju manju čvrstoću, znatno su jeftinije i mogu se koristiti samo kao kanalizacione cevi. Cevi  od livenog gvožđa obično se postavljaju izvan zidova. Prečnici livenih cevi su 50-150 mm. Spajaju se rastopljenim olovom ili bitumenom a spoj se pojačava ogrlicama. Eternitne cevi lako se mogu seći testerom. Ako se postavljaju u zemlju, zaštićuju se od podzemnih voda bitumenom i spolja i iznutra. Naglavci za priključke (mufovi) postavljaju se uvek na gornjem delu cevi, a kod horizontalno položenih cevi uvek suprotno od smera strujanja. Zaptivanje se vrši kudeljom i cementnom oblogom.
 
Kanalizacione cevi se mogu čistiti grebačem, postavljenim na žicu prečnika 4-5 mm, žičanom četkom itd. Začepljenja na uređajima najlakše možemo odstraniti pumpom  protiv začepljenja. Ovakve pumpe mogu se kupiti gotove, ali ih i sami možemo izraditi i to pomoću okrugle drvene  drške i stare gumene lopte. Loptu treba prepoloviti i izbušiti na sredini, pa zavrtnjem za drvo i podmetačem pričvrstiti  za dršku. Pri otklanjanju začepljenja treba umivaonik napuniti vodom i pumpu postaviti na otvor i dobro pritisnuti. Pumpanje treba sve dotle ponavljati, dok se odvodna cev ne očisti. Na sličan način možemo otkloniti i začepljenje WC šolje. Ako na ovaj način ne uspemo, treba postaviti na žicu za čišćenje kanalizacionih cevi jednu kuku, gurnuti je u otvor WC-a pa pomeranjem tamo-amo i stalnim obrtanjem otpušiti šolju. Prethodno, naravno, WC–šolju napuniti vodom. Kad otklonimo začepljenje, voda će otići pa možemo izvaditi žicu (sl. 5, donji deo).
© 1997-2018 Savo Kusić. All Rights Reserved. Designed By Savo Kusić

Blog Kategorije