Električna bušilica
Kako pravilno pristupiti mašinama
U prodavnicama se danas može naći širok izbor malih mašina sa brojnim dodacima i priborom i specijalnim alatima, pomoću kojih je moguće uveliko proširiti polje rada. Treba napomenuti, međutim, da je pre nabavke ovakvih mašina uvek bolje naučiti da uradimo ručnim alatom опо što bismo kasnije mogli da obavimo mašinom. Na taj način ćemo moći nabaviti tačnu vrstu mašine koja nam je potrebna, i sa njom odgovarajući dodatni pribor, rukovodeći se već utvrđenim potrebama. Na kraju, moći ćemo mašinu i pravilno upotrebiti. Dobro je proveriti, pre odluke o kupovini, da li se ona uopšte isplati. Isti rad urađen rukom zahteva mnogo više vremena i truda; mašina, sa svoje strane, ima svoju cenu koštanja, zauzima prostor, zahteva održavanje. Zato je dobro upitati se koliko će se u stvari mašina koristiti tokom jednog meseca, ili godine i da li će se moći držati na nekom mestu bez poteškoća.
Skoro svi mi po malo verujemo da ćemo moći uraditi brže i lakše uz pomoć mašine ono što nismo u stanju da uradimo ručnim alatom. U najvećem broju slučajeva to je iluzija. Pošto smo nabavili mašinu sa odgovarajućom opremom, posle serije neuspelih pokušaja napuštamo je i što je još gore, napuštamo i čitavo polje rada. Čovek zapravo ostaje ubeđen da je grupa radova, za koje je mašina namenjena, jednostavno van njegovih sposobnosti. U stvari, trebalo je slediti logički put: prvo naučiti da se radi ručno, pa tek onda kupiti mašinu.
Ко пе zna da se posluži ručnom bušilicom, pogrešno će, ili sa nezadovoljavajućim rezultatom upotrebiti i električnu bušilicu. Ko ne zna da testeriše daske, panel ploče ili letve ručnim testerama, dobiće redovno slabe rezultate i motornom testerom, uz opasnost od povrede, pogotovu kod kružnih testera. Ko ne zna da naoštri dleto pomoću brusnog kamena, neće to umeti ni na okruglom motornom brusu. Jedan period ručnog šegrtovanja je stoga svakako neophodan pre nego što pristupimo radu uz pomoć mašina i njihovih sve brojnijih dodataka.
Električna bušilica
Prema statistikama, u SAD osam porodica od deset poseduje jednu električnu bušilicu, a u Velikoj Britaniji šest od deset. Električna bušilica se može upotrebiti za bušenje otvora, može se postaviti na stalak i koristiti se kao stona bušilica (kao prava »senzitivna bušilica« u mehaničkoj radionici) ili se na nju mogu priključiti obrtne alatke. Može, takođe da posluži kao motor za pokretanje serije raznih nastavaka pretvarajući se u testeru ruparu, kružnu testeru, ili čak u pravi stolarski strug. U osnovi se sastoji od lamelastog kolektora sa četkicama i u stanju je da, čak pod opterećenjem, razvija visok obrtni moment. Motor pokreće osovinu koja nosi na vrhu obrtnu glavu sa tri hvataljke koje se pre upotrebe stegnu oko osovine burgije ili druge obrtne alatke. Stezanje se vrši pomoću ključa, inače neophodnog pribora koji uvek ide uz bušilicu i koji je pri vrhu nazubljen. Ključ se postavi u odgovarajuću rupu i uzubljuje se zupčanicima na kruni glave. To je zbog toga što pričvrstlti burgiju rukom ne bi bilo dovoljno čvrsto, a upotreba ključa sa nazubljenim čeljustima brzo bi dovela do oštećenja same glave.
Električna bušilica obično ima oblik pištolja, na čijoj je dršci prekidač napajanja motora strujom. Drugim rečima, pritiskanjem prekidača bušilica počinje da se obrće; njegovim otpuštanjem bušilica se zaustavlja. Osim toga, skoro svi modeli imaju sa strane, bočno od prekidača, dugme za blokiranje. Na taj način bušilica nastavlja sa radom i pored toga što smo otpustili prekidač. To se ne čini tako često pri bušenju, već uglavnom kada se električna bušilica koristi kao motor za razne mašine (glodalica, strug za tokarenje).
Unutrašnji delovi
U kućištu električne bušilice smešteni su njeni osnovni delovi: osovina glave koja se drži na čvrstom kotrljajućem ležaju koji je zaštićen od prašine i koji praktično ne zahteva podmazivanje. Osovina motora prenosi obrtaje na osovinu glave bušilice preko jednog para zupčanika i nosi ventilator za hlađenje. U dršci je kondenzator, odgovarajućeg kapaciteta povezan sa četkicama motora, (kapacitet zavisi od karakteristika motora). Funkcija kondenzatora je da smanji varničenje između četkica i kolektora kad je elektromotor u radu. Varničenje bi inače izazvalo smetnje u radu radio i televizijskih prijemnika u susednim prostorijama (brujanje i linije preko ekrana), tako da je već pravilo da se kondenzatori protiv smetnji ugrađuju ne samo u električne bušilice, već i u sve kućne električne aparate koje pokreće motor sa kolektorom i četkicama.
Bušilice sa jednom brzinom
U prodavnicama se danas nudi zaista širok izbor bušilica i to sa velikim razlikama u karakteristikama. Prvi i najprostiji model je najlakši i najjeftiniji, konstruisan manje-više kao što je gore opisano. Menja se samo oblik, težina (od kilograma i po do preko tri kilograma), snaga (od 200 volti do preko 400 volti) i različite su dimenzije burgija i alata koji se može pričvrstiti u obrtnoj glavi. Većina bušilica ima pored drške i pomoćnu ručicu koja se postavlja bočno i učvršćuje se u kućište, a koja omogućava da se bolje drži i upravlja bušilicom prilikom upotrebe.
Ipak, osnovna odlika ove grupe električnih bušilica jeste da imaju samo jednu radnu brzinu, koja opet može dosta da se menja od modela do modela: broj obrtaja u minuti je kod nekih 800, kod drugih 1.800, 2.500 pa čak i 3.000. Radi se dakle, o bušilicama sa visokim brojevima obrtaja, usled čega je njihova upotreba reIativno ograničena.
Bušilice sa više brzina
Ove bušilice se razlikuju od prethodnih po tome što mogu da se obrću na dve ili četiri brzine. Struktura je u osnovi ista kao što je već opisano, jedino su veće i teže, jer se u kućište moraju još smestiti i zupčanici menjača. Inače, menjač se pokreće izvana pomoću odgovarajuće ručice. Ova druga grupa bušilica skuplja je u proseku za 20-30%, ali pruža mnogo veće mogućnosti primene upravo zato što se brzine mogu podešavati. To znači da su pogodne za bušenje različitih materijala, jer kod nekih je važno da brzina bude mala i obratno. Dobro podešena brzina štiti i samu bušilicu i burgije, a otvori se izrade mnogo preciznije. Na primer, buši- lica sa dve brzine može da se obrće na 750 obrtaja u minuti, ili na 1.900, a bušilica sa četiri brzine može da ima 600, 850, 1900 i 2700 obrtaja u minuti.
Bušilice sa promenljivim režimom obrtanja i kombinovane bušilice
Treća grupa bušilica је sa elektronskim uređajem koji ravnomerno menja režim obrtanja glave u okviru najnižeg i najvišeg broja obrtaja, tj. praktično od 0 pa do, na primer, 2000, koliki je i maksimalan broj obrtaja. Ovaj uređaj se uključuje spolja pomoću ručice, i to bilo da je bušilica u pogonu, bilo da je isključena.
U prodaji su i kombinovani modeli, koji pored menjača brzina imaju i kontinuelni elektronski varijator. U tom slučaju, svakako se povećavaju dimenzije bušilice, težina i cena, ali pri niskim obrtajima, obrtni momenat je viši (kod iste snage motora), nego kod modela sa varijatorom, ali bez menjača. Ovaj visok obrtni momenat, pri malim brzinama, od važnosti je kod nekih određenih radova.
Bušilice sa udarnim pogonom
Bušilice sa udarnim pogonom (vibracione bušilice, bušilice čekićare) poseduju uređaj koji se može uključiti ili isključiti prema potrebi, i koji glavi pored njenog normalnog kružnog kretanja dodaje još i brzo, pravolinijsko kretanje napred–nazad.
Ovim alat, osim što se obrće, i udara, tj. tuče po površini koju obrađujemo. Udarne bušilice mogu biti jednobrzinske, mogu imati menjač sa dve ili četiri brzine, mogu imati promenljiv režim za rotacije pomoću elektronskog varijatora, ili, kombinovano, sa više brzina i elektronskim varijatorom brzine. Analogno, ovakvi modeli su u proseku teži, veći, veće snage i svakako daleko skuplji. Udarni uređaj koristi naročito kada treba bušiti stubove od armiranog betona, stepeništa, zidove od pune opeke, kamene zidove. U kući, u većini slučajeva, takvi radovi se vrlo retko praktikuju. Može se pojaviti potreba da se postavi uložak (tipl) u neku strukturu od armiranog betona, ali uz nešto više napora i malo strpljenja to možemo obaviti i bušillcom bez udarnog pogona. Radi toga se udarne bušilice najčešće svrstavaju u profesionalne alatke. U stvari, koriste ih zanatlije koji postavljaju viseći nameštaj, elektroinstalateri, vodoinstalateri, radnici koji postavljaju plinsku instalaciju, građevinari koji postavljaju stepenice i ograde, okvire vrata i prozora, pa čak i neki moderni vajari.
Udarna bušilica sa više brzina, ili još bolje, sa kontinuelnim elektronskim varijatorom, može da obavi (kad se isključi udarni uređaj) sve radove koje obavljaju bušilice bez tog uređaja, tako da se i amateri mogu njima služiti bez teškoća. Ali, viša cena (koja može značajno da poraste, čak dvostruko u odnosu na odgovarajuće modele bez udarnog pogona), teško bi se mogla opravdati čestom upotrebom.
Brzina obrtaja u zavisnosti od materijala
Pitanje brzine, tj. broja obrtaja u minuti neke električne bušilice veoma je značajno, i to ćemo pokušati da pokažemo na primeru bušenja rupe spiralnom burgijom. Jasno je da je brzina kojom ivica burgije uklanja strugotine s materijala (brzina rezanja) proporcionalna brzini obrtanja burgije (dakle i glave bušilice), tj. prečniku same burgije. Drugim rečima, to znači da pri istom broju obrtaja bušilice, brzina rezanja, ili prodiranja u materijal, burgija različitih prečnika nije ista. Da bi rezultat rada bio dobar, brzina obrtanja ne sme da pređe određenu granicu, jer se inače burgija. pregreva, ponovo kali, (gubi na tvrdoći) i brzo gubi oštricu - više ne reže. Dovoljno je nekoliko sekundi rada pri nešto višim brzinama, pa da se upropasti burgija. Burgija koja se pregreje zviždi, glača dno rupe, umesto da je produbljuje, i to čak i kad insistiramo, tj. snagom pokušavamo da prodremo dublje, ali bez rezultata.
Pravilna brzina rezanja zavisi od materijala koji treba izbušiti: ona je visoka kod drveta, aluminijuma i njegovih legura i kod mesinga. Mnogo manja je optimalna brzina za običan čelik, još niža za specijalne čelike, a najniža za neoksidirajuće čelike, bronzu i bakar.
Brza bušilica, sa jednom brzinom, odgovara dakle za bušenje drveta i aluminijuma, dok ostale metale možemo da bušimo samo burgijama malih prečnika, upravo zato da ne bismo prešli dozvoljenu kritičnu brzinu rezanja. Ta brzina nije strogo određena: radi se uvek o većoj toleranciji, ali koju ne smemo da pređemo. Može se reći da bušenje pri brzini (obrtajima) daleko ispod optimalne, predstavlja izvesno gubljenje u vremenu; ali trud će nam se isplatiti i rad ćemo dobro obaviti.
Međutim, rad pri brzini daleko većoj od optimalne, veoma otežava posao, ukoliko ga čak i ne onemogućava, zatim oštećuje burgije, zahteva dodatni napor i gubitak je vremena. Ako i pored toga uspemo da izbušimo rupu, najčešće smo to loše uradili (prečnik rupe izađe veći od prečnika burgije, dobije kos oblik, neželjen nagib, zidovi rupe postanu ižljebljeni, materijal se pregreje i tako dalje). Jasno je, dakle, da čak i kada želimo da električnu bušilicu koristimo samo za bušenje rupa najčešćih prečnika (od 2-10 milimetara), treba da obratimo pažnju na brzinu i da se odlučimo za nabavku sporijih modela, a ne bržih, ukoliko naravno, nismo sigurni da ćemo ih upotrebljavati samo za drvo i aluminijum.
Ovakvo razmišljanje važi i za ostali pribor koji se može priključiti na električnu bušilicu. Svaki alat, bio to glodač, brusni disk, gumeni kotur sa krznom za poliranje, brusni kamen, obrtna metalna četka ili neki drugi alat, ima svoju optimalnu radnu brzinu (dakle brzinu obrtanja), koju proizvođač obično naznači na pakovanju. Skala ovih brzina je dosta široka ali je jasna: čeličnu četku za uklanjanje stare boje sa metalne ograde, moćićemo upotrebiti pri visokim brojevima obrtaja; gumeni disk od 10-12 centimetara za poliranje nameštaja ili automobila, moraće se koristiti pri mnogo manjim brzinama. Problem je izgleda jasan i kada se bušilica upotrebljava kao pogonski motor za razne alatne mašine; obrada nekog materijala i svaka mašina ima neku svoju optimalnu brzinu rada. U većini slučajeva, na mašini proizvođač naznačava broj obrtaja pod kojima se dobija najbolji radni efekat. Ako se odlučimo na kupovinu ručne električne bušilice, onda obratimo pažnju na ono što je gore već izneto: bolja je bušilica sa mogućnošću podešavanja brzine (bilo pomoću menjača sa zupčanicima, bilo pomoću elektronskog varijatora), jer, važniji su niži brojevi obrtaja od većih.
Možda se može postaviti pitanje kako to da se u prodaji nudi tako veliki broj modela sa jednom brzinom, pokatkad sa veoma visokim brojevima obrtaja (čak oko 3000)? Odgovor je jednostavan: ručna električna bušilica za kućnu upotrebu potiče iz SAD, zemlje u kojoj u građevinarstvu drvo ima prvorazredan značaj. Proizvesti, dakle, alat za obradu drveta pri izgradnji kuća i uopšte u stolarstvu i tesarstvu, bilo je logično. Modeli sa mogućnošću promene broja obrtaja, pomoću menjača ili elektronskog varijatora, pojavili su se tek kasnije, sa sve većim izborom raznog pribora za bušilicu i njenim korišćenjem kao pogonskog motora za razne alatne mašine. Pošto ne prođe dan, a da ne izađe neki novi model dodatne opreme, koja uveliko širi mogućnosti primene bušilice, tako ih konstruktori sve više usavršavaju, a posebno bušilica sa više brzina. Tome se može pridodati i sve veći prodor ovakvih bušilica na evropsko tržište gde drvo u kućama nije mnogo zastupljeno, i sve je veća primena bušilica za radove na metaIu, koji zahtevaju manje brzine obrtanja.
Bušenje električnom bušilicom
Električna bušilica može u skoro svim slučajevima da zameni ručnu bušilicu sa zupčanicima za povećanje broja obrtaja glave. Ali, ne može da zameni kolenastu ručnu bušilicu kod nekih stolarskih radova, kao kada treba da izbušimo slepe rupe, ili rupe velikih prečnika. Za bušenje rupa u zidovima, (izuzev u armiranom betonu, punoj opeci i kamenu) radi postavljanja umetaka, električna bušilica, naročito ako radi samo pod visokim brojem obrtaja, ne predstavlja veću prednost nad ručnom burgijom za zid. Nećemo dobiti neku veću uštedu ni u naporu ni u vremenu, a ako nevešto rukujemo, možemo Iako da načinimo ozbiljnu štetu (da razbijemo malter oko rupe, da izbušimo ovalnu ili preširoku rupu, i tako dalje). Ukoliko radimo udarnom bušilicom, a ona je veće snage, svakako ćemo sebi puno olakšati i ubrzati rad, ali i tada moramo da budemo oprezni, jer kod ovog modela bušilice burgija lako i brzo prodire u rupu, da i ne primetimo koliko duboko, te možemo oštetiti cevi vodovodne, gasne ili električne instalacije, sa svim provodnicima u njoj. Prema tome, bolje je da u početku koristimo ručni alat, a da električnu bušilicu, posebno s udarnim pogonom, upotrebimo tek kad steknemo izvesno iskustvo.
Spiralne burgije od čelika
Električna bušilica može da bude opremljena najraznovrsnijim dodatnim priborom i time se skala radova koje može da obavi znatno proširuje. Međutim, obično se počinje sa obrtnim alatom koji se direktno steže u glavi bušilica. Svakako, prvo ćemo nabaviti burgije. Dve osnovne vrste burgija koje moramo da imamo su obe od alatnog čelika i takozvane vidija burgije čiji su vrhovi od još tvrđih metala. Nabavićemo komplete od obe vrste, u skalama koje rastu za po pola milimetra, ili čak za po jednu četvrtinu milimetra, ukoliko želimo da se bavimo isključivo mehanikom.
Prvi komplet spiralnih burgija od brzoreznog alatnog čelika može da bude nešto veći. Burgije od brzoreznog čelika, mada nešto jeftinije, za kratko vreme gube oštricu i ne isplate se za amaterski rad u kući. To je zbog toga što je burgiju mnogo deIikatnije naoštriti nego što se obično misli i to teško možemo izvesti u kući, čak i uz upotrebu stone brusilice sa uređajem za držanje burgije pod pravilnim uglom i koji omogućava da se burgija lagano obrće dok je brusilica oštri. Pošto ovaj tip burgija nije skup, više se isplati da ih bacimo nego da ih oštrimo. Kad otupe možemo da ih zadržimo za bušenje drveta, koje najčešće ne zahteva posebno oštre burgije. Mogu da nam posluže i za bušenje keramičkih pločica pomoću čekića.
Vidija burgije
Drugi komplet, od takozvanih vidija burgija (ime potiče od jedne od prvih firmi koja je na tržište izbacila rezni alat na čijim su sečivima zavarene pločice od tvrdih metala) ne mora da bude brojan kao prethodni. Tvrdi metal je sintetički materijal (smeša metalnih zrna i praha koji se pod pritiskom zagrevaju do dobijanja kompaktne legure) u kome se nalaze veoma tvrda zrna karbida, volframa ili titana, zajedno sa još jednim metalom koji služi kao vezivo, a koji je najčešće kobalt. Dve sićušne pločice od ovih tvrdih metala, vare se na dvema radnim ivicama vrha burgije. Na taj način oštrice otupljuju nakon znatno dužeg perioda vremena nego oštrice izrađene od najboljih alatnih čelika. Takođe, vidija burgije podnose veće brzine bušilice jer su mnogo otpornije na visoke temperature koje se razvijaju tokom bušenja. Naravno, daleko su skuplje od spiralnih burgija od brzoreznog alatnog čelika.
Bušenje armiranog betona
Vidija burgije nam omogućavaju da u kući bušimo rupe u stubovima, ili tavanicama od armiranog betona. To ćemo raditi pažljivo, iz dva i tri pokušaja. Prvo ćemo napraviti rupu manjeg prečnika (sa burgijom od 3mm na primer), potom ćemo ponovo bušiti sve širim burgijama, jednom ili dva puta, dok ne dobijemo rupu željenog prečnika (do maksimuma od oko 10 mm). Za rupe većeg prečnika, treba da uzmemo bušilicu sa udarnim pogonom i krunastu burgiju (šuplju iznutra, sa zupcima koji su raspoređeni čeono po obimu krune).
Inače, sve zanatlije se mršte kad se govori o bušenju armiranog betona, jer se sigurno oštećuju burgije (i više se ne mogu upotrebiti za metal), a može da dođe i do pucanja samih burgija. Na kraju, postoji ораsnost da izbušene rupe budu ekscentrične, ovalne ili kose. Ali, u kući se relativno retko pristupa bušenju armiranog betona a uz pomoć opisanog postupka i malo strpljenja obično se uspeva u tom poslu.
Obrtni alati sa osovinom za učvršćivanje u glavi električne bušilice
Brojni su alati koji se razlikuju od burgija i prema tome su prikladni za druge radove, a koje na isti način pričvršćujemo na glavu bušilice (pomoću čelične osovine koja nosi alatku). To su pre svega brusni alati različitih oblika i dimenzija (za skidanje kore s metala), za brušenje zavarenih šavova. Potom, tu spadaju glodači, zatim metalne četke sa žičanim vlaknima paralelno ili radijaino postavljenim u odnosu na osu obrtanja, i koje koristimo za skidanje boje i rđe na metalu. Tu su još gumeni diskovi na koje stavljamo brusni materijal za finiju obradu metalnih površina i to finije nego metalnim četkama, krzna za poliranje metala itd. Ovde nije moguće dati ceo pregled svih raznovrsnih alata sa obrtnim delovanjem koje jedna električna bušilica može da iskoristi. U svakom slučaju, u dobro opremljenim gvožđarskim radnjama postoje katalozi ovih alata, te ćemo tu najlakše naći ono što vam treba za neki specifični posao, i dobiti informaciju o novim proizvodima koji su izašli iz proizvodnje.
Produžna sajla
Jedan poseban dodatak, ili bolje, dva zajedno, omogućavaju nam da raznovrsan, gore opisani alat, upotrebimo lakše i u povoljnijem radnom položaju. To su odgovarajući stalak na koji se pričvrsti bušilica (svaki proizvođač ga ima u izboru delova za svoje modele bušilica) i savitljiva transmisija - jedna obrtna sajla sa drškom i glavom istom kao što je i glava bušilice, u koju možemo pričvrstiti bilo koji od pomenutih obrtnih alata. Na ovaj način, bušilicu možemo da učvrstimo a alat povezan sajlom da postavimo u najbolji položaj za rad. Inače, ovakve sajle proizvode se u raznim dužinama (čak i preko metra).
Tako, izbrisati neki stub ograde, izglačati deo nekog nameštaja, polirati neke metalne površine, mnogo je lakše pomoću ovog pribora, nego kad treba da držimo celu bušilicu u rukama i da je pomeramo u razne položaje. Važno je jedno da stalak koji drži bušilicu bude dobro pričvršćen.
Neki dodatni pribori za električnu bušilicu
Prodavnice nude sve više raznovrsnog pribora za električne bušilice koji se nalazi negde između dodatnog pribora i posebnih, specijalnih mašinskih alata. Tako se, na primer, može nabaviti odvijač sa oprugom i frikcionom spojnicom koji se priključuje na električnu bušilicu, na mesto glave. Kad se pritisne, odvijač počinje da se okreće (potrebna je bušilica male brzine) pošto se dva elementa spojnice priljubljuju jedan uz drugi i prenose rotaciono kretanje od elektromotora do vrha odvijača. Što se jače pritišće, to se odvijač brže okreće. Isti uređaj može da bude opremljen i cevastim ključevima, i tako da služi za stezanje zavrtnjeva i navrtki. Ovim alatom postižemo veliku uštedu u vremenu kada treba da odvijemo ili da zavrnemo veliki broj zavrtnjeva. Početno postavljanje zavrtnja obavlja se rukom, ali kasnije dugo i zamorno zavrtanje obavlja se pomoću električne bušilice.
Jedan drugi dodatak, koji se postavlja između bušilice i utičnice omogućava da se smanji i podešava brzina bušilice. Radi se o uređaju kojim se menja napon pomoću traka. Na taj način se bilo bušilica, bilo neka druga mašina sa elektromotorom može pretvoriti u model sa mogućnošću promene brzine.
Postoji još i dodatni pribor koji se montira na glavu bušilice i koji omogućava da se sakupe, za vreme rada, opiljci ili prašina (ako se radi na zidu ili tavanici). Kao dodatni pribor za električne bušilice izrađuju se i adapteri koji omogućavaju da se postave na glavu bušilice alati koji bi inače zahtevali veću ili drugačiju glavu. Kao neka vrsta alata postoji i elisa koja omogućava da bušilicu upotrebimo kao mešalicu za zidnu boju, lakove, i razne smeše nevelike gustoće. U krajnjem slučaju, ako je dobro očišćena, može poslužiti kao mešalica i u kuhinji.
Pošto se na tržište izbacuju sve noviji i noviji specijalni alati i pribori, nije na odmet da povremeno pratite taj razvoj posećujući specijalizovane radnje.
Postolje za bušilicu
Kod mehaničkih radova često moramo da izbušimo rupe na precizno određenim mestima, ili na malim predmetima. Radi toga proizvođači ručnih bušilica isporučuju specijalna postolja sa polugom za spuštanje ili podizanje bušilice. Na donjoj strani, postolje je u obliku malog stočića na koji se postavlja radni predmet. Pre nego što počnemo s radom, radni predmet moramo da učvrstimo pomoću pljosnate stege. Postolje (stalak) i bušilica tako formiraju stonu bušilicu – mašinu koja je neophodna svim mehaničarskim radionicama. U žargonu je zovu »osetljiva«, jer se pritisak burgije na predmetu može fino osetiti i regulisati preko poluge, tako da onaj ko rukuje s mašinom tačno zna da li burgija prodire pravilno.
