Mesto za rad
Kako složiti alat
Od velike je važnosti praktično i dobro čuvanje opreme i alata, što nam omogućava da brzo pronađemo deo koji tražimo, i da ga isto tako vratimo na mesto nakon upotrebe. Sem toga, tako ćemo lako uočiti deo koji nedostaje, ako smo ga negde zaboravili, posudili prijatelju, ili eventualno izgubili. Da bismo sprečili rđanje, uvek treba da izbegavamo da alat držimo na otvorenom, čak i ako je u ormančićima, ili pak u vlažnim prostorijama. Najpraktičnije rešenje je da napravimo ili nabavimo ormančić odgovarajućih dimenzija za držanje ne samo alata, već i za sav sitan materijal, kao što su ekseri, zavrtnji, lepak, zaptivke. Alat ćemo smestiti tako što ćemo na unutrašnje strane ormančića pričvrstiti razne odgovarajuće klinove, kuke, Ietvice s rupama i druge pridrživače. Kad smo jednom sortirali alat, iscrtaćemo olovkom profile pojedinih alatki da bismo izbegli da jednu stavimo na mesto druge, ili da nam ne pođe za rukom da poređamo celu seriju. Opremu malih dimenzija, kao što su šila, ureznice, nareznice, burgije, držaćemo po mogućstvu u obeleženim, čvrstim metalnim ili drvenim kutijama. Pojedina oprema je i pri samoj kupovini već upakovana u odgovarajuće kutije (serija fiksnih ključeva, kolenasta bušilica sa odgovarajućim priborom). U tom slučaju dovoljno je da kutije samo obeležimo i spremimo u ormančić.
U slučaju da raspolažemo jednim stalnim mestom za rad, alat možemo okačiti na zid pomoću veće, perforirane plastične ploče, u koju utisnemo odgovarajuće kuke, sponke, klinove i druge pridrživače. Ipak, i tada jedan ili dva ormančića za držanje sitnijeg materijala mogu biti od koristi.
Radni sto (tezga)
Mnogi poslovi se obavljaju na licu mesta (postavljanje umetaka, čepova u zidove, rad na električnoj ili vodovodnoj instalaciji), pa se najčešće i ne ukazuje potreba za nekom ravnom površinom za rad, ili za radnim stolom. U mnogim drugim slučajevima, međutim, (opravka nekog električnog aparata, fioke, konstrukcija nameštaja ili njegovih delova, mehaničarske popravke, mali limarski ili kovački radovi) neophodna je neka ravna površina za rad, ako ne i pravi radni sto.
Za one koji ne raspolažu većim prostorom i ne rade mnogo, najbolje i najjeftinije rešenje je da nabave čvrstu, drvenu ploču koju će opremiti nekim sistemom za ostavljanje i pričvršćivanje za sto u dnevnoj sobi, kuhinji ili drugde. Ploču za rad, iako može da bude većih dimenzija (metar i po sa metar ili više) možete lako smestiti nakon upotrebe na neko prikladno mesto, iza ormana ili je nasloniti na zid u ostavi. Ploča se učvršćuje za bilo koji sto s tim što se prethodno umetne guma ili neka tkanina da se sto ne bi oštetio. Tako se dobija jedna dosta velika površina za rad, na koju možemo učvrstiti i stegu ili neku od mašina o kojima ćemo uskoro govoriti.
Ako raspolažemo prostorom u kući ili u nekom pomoćnom odeljenju, (pregrađenom delu sobe, vešernici ili tavanu) i češće se bavimo nekim od hobija onda možemo da odaberemo i jedan profesionalni sto za rad, koji po veličini i vrsti radova najviše odgovara. To može da bude izbor između tipične stolarske tezge koja je već snabdevena škripcem (pritegom) za pridržavanje dasaka, ploča i drugog materijala i stola za mehaničke, bravarske radove, čelične konstrukcije i s radnom pločom.
Ploča je napravljena od međusobno čvrsto skupljenih gredica, debljine nekoliko centimetara, tako da može da izdrži jake udarce i da nosi veliku pritegu i razne mašine (okrugli brus, obrtnu testeru, stonu električnu bušilicu ltd.).
Jedno interesantno rešenje između fiksnog stola i pomoćne ploče je skiopljiv radni sto koji je dovoljno čvrst i velik. Možemo ga, dakle, držati u nekoj ostavi ili iza drugog nameštaja. Ovaj poluprofesionalni sto odlično rešava pitanje prostora i omogućava, istovremeno, da se ipak radi u dobrim uslovima koji su neophodni da bismo obavili posao.
Radni stolovi
Često može doći do nesporazuma kad se govori o radnoj tezgi i radnim stolovima. Stolarska i bravarska tezga su klasični profesionalni, zanatlijski radni stolovi, dakle određene veličine i masivnosti i sa svim alatom koji ide uz njih, kao što su klizne stege, rupe za učvršćivanje diska za rendisanje, itd. Danas, međutim, radni stolovi se proizvode sa metalnom ili drvenom radnom pločom koja je tako izrađena da se na njoj mogu raditi veoma precizne obrade bilo drveta bilo metala i to pomoću raznorodnih mašina: obrtnih motornih testera, glodalica i drugih samostalnih mašina ili dodataka električnim bušilicama koje se učvršćuju na za to već predviđena mesta na stolu. Takvi stolovi često imaju vođice, ili sama ploča može da menja ugao, tako da testerisanje ili bušenje pod precizno određenim uglovima ne predstavlja nikakav problem. Mnoge vrste ovakvih stolova se danas prave na rasklapanje i mogu se prenositi s mesta na mesto. Osim toga svi su oni mnogo manjih dimenzija nego tezge i najčešće se proizvode upravo za amatere, za ljude koji se iz hobija bave raznim opravkama i radovima u kući.
