OSNOVNI ALATI
Čekići
Čekić ima bezbroj upotreba: zakucavanje i zakivanje eksera, doterivanje laganim udarcima (stolarija. mehanika), udaranje po drugim alatkama (dletima, probojcima. sekačima) i tako dalje. Poželjno je da imamo bar dva obična čekića različitih težina i to jedan od sto, a drugi od trista grama. Ako često otkivamo sanduke, fioke, gajbe, za koje nije važno da li će se oštetiti, najbolje će nam poslužiti tesarski čekić. Njegov nos je spljošten i s prorezom u obliku slova V, te omogućava da se podiđe pod glavu eksera i tako relativno Iako izvadi, koristeći dršku čekića kao polugu. Inače, u prodavnicama možemo naći brojne vrste čekića: jedni su namenjeni specijalizovanom radu (stoIarski, staklarski, mehaničarski, tapetarski, električarski, kotlarski, tesarski čekići), a drugi su toliko složeni, da za radove koji se obično izvode u kući skoro nikada i nisu potrebni već ih koriste jedino zanatlije i druga stručna lica.
Odvijači
Potrebno je da imamo dve serije odvijača postupnih veličina, i to bar tri od svake vrste: za vađenje zavrtnjeva s glavom s običnim i s krstastim urezom. Danas je ova poslednja vrsta zavrtanja sve češće u upotrebi, posebno za belu tehniku i automobile. Zavrtnje ove vrste možemo odviti i običnim odvijačem odgovarajućih dimenzija, ali to je prilično nesigurno i lako se ošteti bilo odvijač, bilo zavrtanj. Krstaste odvijaće (u početku zvane filips) nabavićemo svugde i to po niskoj ceni.
Prilikom nabavke odvijača, kao uostalom i drugog alata, ne isplati se štedeti na kvalitetu: osrednji ili slab odvijač brzo se iskrivi, krnji i puca, a i sama drška može da se probije. Treba da izaberemo kvalitetne odvijače odgovarajuće veličine, sa tvrdom drškom (za veće odvijaće drška od drveta je još uvek najbolja). Sve u svemu, treba da biramo klasičan alat, čvrst i koji dobro leži u ruci. Drška odvijača, kao uostalom i u drugih alata, ima veliku važnost prilikom upotrebe. Ako se nekome često znoje dlanovi, treba da izbegava alat s drškama od metala ili plastike, jer i pri najmanjem znojenju drške postaju klizave. Da to nije beznačajno, lako ćemo uvideti ako budemo morali da odvijemo neki jače pritegnut zavrtanj.
Dleta
Obično, pljosnato dleto, svo od čelika, korisno je za otkivanje fioka i sanduka, za uklanjanje boje ili smole iz ureza na glavama većih zavrtanja, a i za otkidanje glava zapečenih zavrtanja koji se drugačije nisu mogli odviti. Često za ovu operaciju upotrebljavamo odvijače po kojima udaramo čekićem, što je potpuno роgrešno, jer dovodi do trajnog oštećenja bilo drške, bilo samog vrha odvijača.
Klešta i ključevi
Grupa alata kojom se neki predmet može pridržavati ili stegnuti, upotrebljava se u najrazličitijim prilikama: od izmene zaptivnih gumica u slavini, pa do vađenja eksera; od odvijanja ili pritezanja zavrtanja (na električnim aparatima, na komponibilnom nameštaju), do otčepljivanja najraznovrsnijih posuda; od oblikovanja žice, do pridržavanja nekog predmeta prilikom Iemljenja ili zagrevanja na plamenu. Potrebna su nam, dakle, različita klešta i ključevi. Univerzalna (kombinovana) klešta omogućavaju da se pridrži bilo kakav manji predmet, da se pritegnu zavrtnji, navrtke, ručke slavina (ukoliko nije pri ruci odgovarajući ključ). Jedan deo univerzalnih klešta potiče od makaza za lim i može da seče čeličnu žicu debljine dva ili tri milimetra. Klešta s tankim čeljustima (pljosnata klešta) služe za oblikovanje žice i pridržavanje malih, čak inosetljivih delova prilikom nekog sklapanja, rasklapanja, Iemljenja.
Tipična funkcija stolarskih klešta je vađenje eksera, ili presecanja žice i manjih eksera. Podesiva klešta (papagajke) i podesivi ključ sa nazubljenim čeljustima koriste se za pritezanje ili odvijanje navrtki i prstenastog okova (naročito na vodovodnoj instalaciji), a i za odvijanje bilo kog zapečenog ili pretegnutog elementa. Jednostavno i brzo se upotrebljavaju, pošto se otvaranje čeljusti lako podešava. Mana im je što mogu da zaseku ili oštete predmet koji stežu. S druge strane, pridržavati ili pritezati neku cev ili prstenasti okov, svakako zahteva nazubljene čeljusti. Zbog toga, kad god želimo da pritegnemo ili odvijemo neki element koji ima ravne površine predviđene za ključeve određenih dimenzija, upotrebićemo podesive ključeve s glatkim čeljustima. Na ovo valja obratiti pažnju naročito ako su navrtke, zavrtnji i prstenasti okov od relativno mekog materijala (mesinga, bronze. legura aluminijuma). Poželjno je da u kući držimo bar tri podesiva ključa glatkih čeljusti, sa mogućim otvorima od 15 do 50 mm. Nije naodmet, ako često rukujemo ovim alatom, da imamo bogatiju zbirku ključeva sa fiksnim, normiranim otvorima čeljusti.
Turpija i rašpa
Turpije služe za turpijanje metalnih materijala, a rašpe za obradu drveta, nemetalnih materijala i mekanih metala. Na telu turpija izrađeni su (nalik na riblju krljušt), dok rašpe imaju pojedinačno manje ili više istaknute zupce. Inače, urezivanjem paralelnih linija, vršci, turpije se proizvode u šest stupnjeva finoće (vrlo gruba, gruba, polugruba, polufina, fina i vrlo fina), a rašpe u pet.
Za početak treba da nabavimo jednu trouglastu ili ravnu turpiju, zatim srednje grubu i rašpu koja je s jedne strane ravna, a s druge obla. Oba alata se najčešće prodaju bez drške. Zato odaberimo dršku koja nam po veličini najbolje odgovara, i ne prlhvatajmo prvu koju nam prodavac ponudi. Drške od neobojenog drveta možda su malo neestetske, ali u svakom slučaju njima se lakše rukuje i nisu klizave. Podsetlmo se da se turpijama i rašpama radi vršeći pritisak unapred, tj. držeći dršku u desno] ruci, dok se levom pritišće vrh alata. Položaj predmeta u odnosu na površinu turpija ili rašpe mora biti vodoravan.
Burgija za zid
Dosta često je potrebno da se na zidove pričvrste ne samo lake police već i teži nameštaj, i za tu svrhu trgovina nudi veliki izbor tiplova (čepova, umetaka) od najlona, plastike, gume. Da bismo izbušili zid i pravilno umetnuli tipl, još uvek je najjeftinije sredstvo klasična burgija za zid. To je alat sastavljen od čelične drške s izmenljivim vrhom za bušenje u raznim debljinama. Otvor se buši tako što se udara čekićem po dršci i povremeno vrh burgije se razvrće levo-desno kako se ne bi zaglavila u zidu. Dobro је da imamo bar dve takve burgije: jednu za tiplove od 5 mm i drugu za one od 10 mm. Ovaj alat је neupotrebljiv ukoliko treba da izbušimo otvor u zidu od armiranog betona. Za taj posao potrebna nam је električna vibraciona bušilica sa specijalnim burgijama od veoma tvrdog materijala (tzv. vidija burgije).
Ostali osnovni alati
Za upotpunjavanje osnovnog kućnog alata treba da nabavimo još jednu grupu opreme i alata koja se ne upotrebljava tako često, ali je nezamenIjiva za određene radove. Ta oprema nije skupa i ne zauzima veći prostor: obična ručna bušilica sa zupčaničkim prenosom i burgijama od 2 do 8 ili 10 mm u prečniku; tačkaš za obeležavanje mesta na kome treba izbušiti otvor (na metalu); jednoručna lisnata testera za drvo; jedna testera za metal sa dva ili tri rezervna lista; šilo i igličasta burgija za bušenje početnih rupa za zavrtnje za drvo; par univerzalnih stega (škripaca) drvenih ili metalnih, za držanje pod pritiskom predmeta u fazi lepljenja, a i za mnoge druge stvari; jedan drveni stolarski preklopni metar; čelična metarska traka; par jakih makaza (za sečenje kartona, tanje plastike); manja libela koja vrlo korisno može poslužiti i za poravnavanje slika na zidovima i drugih visećih predmeta.
Mehaničarski alati
Ako želimo da se upustimo u složenije mehaničarske radove (na vodovodnoj instalaciji, na mehaničkim delovima aparata za domaćinstvo, na bravama, metalnim delovima nameštaja itd.), moraćemo da kupimo i za to potreban alat. Tu pre svega spadaju komplet ključeva za navrtke sa normiranim otvorima čeljusti i izbor inbus-ključeva, takođe normiranih veličina. Inače, inbus-ključevi (šestougaonog tela povijenog u L) služe za odvrtanje-uvrtanje zavrtanja sa okruglom glavom i urezanim šestougaonim otvorom. Nabavićemo još klešta s tankim, povijenim čeljustima, jednu ručnu stegu, seriju ureznika za urezivanje navoja, seriju nareznika za narezivanje navoja na cevima i okruglim šipkama i ručni okretač koji ide uz njih. Pritom, ostanimo kod manjih dimenzija - prečnika od deset do dvanaest milimetara, jer da bi se obradili predmeti većih prečnika, potreban je zanatsko-industrijski komplet alata, koji teško da može da nađe svoje mesto u kući i da bude od stvarne koristi. Narezivanje većih navoja znači rad s elementima (cevima, prirubnicama, spojevima, nosačima) koji su deo većih postrojenja koja su u nadležnosti stručnjaka. Na primer, proširenje plinske ili vodovodne instalacije treba uvek prepustiti majstoru koji je dovoljno iskusan i poznaje sve »trikove« kako bi dobro uradio posao. Sečenje, narezivanje navo]a i postavljanje cevi, njihovo spajanje, krivljenje i oblikovanje, može izgledati jednostavno. U stvari, to je posao koji zahteva puno umešnosti, da ne pominjemo rashod materijala, rad teško prihvatljiv s estetske strane i brojne druge nevolje. Sem toga, da bi se izveli neki složeniji radovi (i da bi ih uspešno priveli kraju), treba raditi za radnim stolom sa škripcima (mengelama) i u opremljenoj prostoriji.
Biće nam potrebno, na kraju, da nabavimo još nekoliko odvijača, turpija različitih preseka, dimenzija i finoća, jedno crtalo kojim se obeležava po predmetu pomoću igle, ugaonik i pomični uglomer (oba od čelika), šupljinski i obuhvatni šestar za meгепје unutarnjih i spoljnih prečnika, šilo (iglu) za obeležavanje, čekić s plastičnim batom kojim se i pored snažnih udaraca metalni predmet ne izobličuje i ne oštećuje, pomično kljunasto merilo (šubler) za merenje debljina i prečnika s velikom preciznošću, jednu električnu lemilicu s bakarnim vrhom i grejnu lampu na gas ili benzin.
Stolarski alat
Veliki deo poslova koje u kući možemo da uradimo sami, čine baš stolarski radovi. Stoga ćemo izložiti opremu i alat koji će nam biti potrebni ako želimo da se češće bavimo obradom drveta.
Pored već spomenute ručne lisnate testere (tzv. lisičji rep), biće nam potrebna stolarska testera s tetivom za zatezanje lista, ili moderniji tip s okvirom od metalne cevi, a neophodna je još i dvosmerna fina testera duga oko 20 centimetara. Njen pravougaoni list sa sitnim zupcima omogućava precizniji rad prilikom izrezivanja sitnih žlebova, useka, presecanja plastičnih tabli itd. Za ravnanje i glačanje drveta, posebno bokova pretesterisanih dasaka ili fioka čije su strane preširoke, moraćemo upotrebiti rende (blanju). Još će nam biti potrebno jedno široko i jedno profilno rende izrađeno od metala ili od drveta prema sopstvenom izboru.
Od nedavno se upotrebljava turpijasto rende (surform), koje umesto čeličnog noža ima neku vrstu oštre metalпе mreže koja se može menjati. Iako mesto ostrugano ovim alatom nije tako glatko kao nakon obrade klasičnim rendetom, korisno će nam poslužiti kada budemo morali da poravnamo bokove neke plastične table nalepljene na drvo. Pri obradi plastike rende se brzo tupi dok turpijasto rende, budući da ima mnoge režuće elemente, traje znatno duže. Na principu turpijastog rendeta, odskora se izrađuju i drugi alati. Tako se u trgovini mogu naći brojne vrste rašpi od vučenog lima: s jednom ili dve ručke, različitih dimenzija, različite finoće na donjem i gornjem licu - okrugle, šiljaste, u obliku »mišjeg repa«. Ova vrsta rašpi je posebno korisna jer omogućava da se izvedu radovi koji se inače obavljaju običnim okruglim ili poluokruglim rašpama, ali zbog dobre savitljivosti njima se može turpijati i na veoma nepristupačnim mestima.
Dleta su neophodna za pravljenje žlebova, ureza, udubljenja, brazdi. Trebalo bi da imamo komplet od tri ili četiri dleta, sa sečivima od 6 do 22 milimetara. Za pojedine stolarske radove, neophodne su i posebne vrste dleta (dubača, na primer) ili okrugla dleta koja imaju telo i oštricu zaobljene u obliku nokta.
Da bi smo naoštrili sečiva rendeta i dleta, potreban je i brus od karborunduma, kojim poravnavamo eventualne neravnine. To je prvo, grubo oštrenje. Za završno, fino oštrenje, potreban je veoma gladak brusni kamen koji se premazuje mašću. Inače, oštrenje ovih alata, a posebno dubača, delikatan je posao i zahteva dosta vremena. Zbog opasnosti da se nevičnim oštrenjem ošteti alat, bolje je u početku da ga dajemo specijalizovanim radionicama, nego da nam se desi da prekinemo rad na pola puta ili čak da kupujemo nov alat.
Pri obavljanju stolarskih radova često je potrebno lepiti, dakle, držati međusobno pritegnute delove do potpunog slepljivanja. Stoga nam je neophodno nekoliko stega (škripaca), skaliranih veličina i koje se pritežu pomoću zavrtnja, ili jednostavno zaglavljuju trenjem (uobičajena vrsta koju koriste zanatlije).
Za bušenje otvora većih prečnika, slepih ili prolaznih, treba da nabavimo ručnu kolenastu bušilicu i seriju spiralnih, pužastih i centričnih burgija.
Za obeležavanje biće nam potreban stolarski ugaonik-vinkl (dve strane su različitih debljina) i stolarsko crtalo od drveta (s metalnom iglom za obeIežavanje).Inače, tradicija nalaže da pri obeležavanju olovkom i ugaonikom upotrebljavamo stolarsku olovku pljosnatog oblika i mine.
Električarski alat
Na električnoj instalaciji u kući, na održavanju i popravkama električnih potrošača možemo dosta sami da uradimo. Alat koji je potreban za ovaj rad je, osim onog osnovnog (čekić, odvijač, klešta, ključ itd.), malobrojan је i zahteva velika ulaganja. Tu su, pre svega, klešta za skidanje izolacije. Ona imaju posebno oblikovane čeljusti kojima se skida izolacioni omotač s kabla (ukoliko, na primer želimo da povežemo žice). Takođe služe za sečenje i pričvršćivanje krajeva žica i kleme (kontaktne spojnice). Inače, klema ima u raznim oblicima: prstenastih, viljuškastih, šiljastih, tipa feston itd. Veoma korisna је i glimerica (ispitivač faze) – odvijač sa ugrađenim električnim otpornikom visoke vrednosti i malom Iampicom. Ona će nam poslužiti da utvrdimo koja je žica ili deo u nekom kolu pod naponom, a koja nije (dodirujući elemente pod naponom, lampica se pali), a služi još i za proveravanje da li su na nekom električnom potrošaču spoljni metalni delovi pod naponom. Ako utvrdimo da jesu, onda to znači da je unutar potrošača došlo do probijanja izolacije (manje-više teškog. dakle opasnog). što mora odmah da se opravi.
Korisno je i signalno zvonce na baterije, sa dovoljnim brojem dužih električnih žica. Pomoću njega utvrđujemo početke i krajeve trajno položenih kablova u razvodnim kutijama, utičnicama, prekidačima, na izlazima iz tavanice.
lako se ne upotrebljava često, potrebna je još i jedna električna lemilica skromne snage, kao ona što je upotrebljavaju majstori u radio– servisima i uopšte u elektronici. Ona će nam koristiti za spajanje žica u kleme, za spajanje komponenata unutar potrošača i za slične poslove.
