Drvo je svestran i široko korišćen materijal, sa primenama koje sežu od građevinarstva i izrade nameštaja do ručnih radova i umetničkih poduhvata. Jedan od ključnih faktora koji značajno utiče na karakteristike drveta jeste njegov sadržaj vlage. Sadržaj vlage u drvetu igra ključnu ulogu u određivanju snage, dugotrajnosti i prikladnosti za različite svrhe. Vlažnost drveta se odnosi na količinu vode prisutne u njegovoj ćelijskoj strukturi. Obično se izražava kao procenat težine drveta u odnosu na težinu vode koju sadrži. Vlažnost drveta je dinamičko svojstvo koje se menja u skladu sa uslovima okoline, kao što su vlažnost vazduha i temperatura.
Voda koja se nalazi u drvetu može se svrstati u tri kategorje: slobodna voda, atheziona voda i hemijski vezana voda. Najštetnija za drvo je slobodna voda, koja se kreće kroz sudove drvene mase i u drvetu je ima onoliko koliko ima šupljina. Atheziona voda je fizički vezana voda, koja čini vlakna drveta. Hemijski vezana voda je u sastavu ćelija koje obrazuju drvo. Prilikom sušenja, prvo isparava slobodna voda, zatim atheziona voda. Hemijski vezana voda se ne može odstraniti iz drveta procesom sušenja.
DRVO U GRAĐEVINARSTVU
Količina vode u drvetu skoro uvek mora biti iskontrolisana pre dalje upotrebe u gradnji. Drvo sa visokom vlažnošću podložno je razvoju gljivica i truleži, što ugrožava integritet zgrade. Iz tog razloga, drvo mora proći proces sušenja. U zavisnosti od primene i mesta gde će se drvo nalaziti, sadržaj vlage u svežem drvetu se mora smanjiti da odgovarajuću vrednost. Sušenjem se poboljšavaju fizičke i mehaničke karakteristike drveta kao što su: poboljšanje termoizolacionih karakteristika i athezije sa lepkovima, povećanje čvrstoće i otpornosti na pojavu truljenja, smanjenje elektroprovodljivosti, lakše nanošenje zaštitnih slojeva.
Sušenje drveta se može sprovoditi prirodnim ili veštačkim putem. Prirodno sušenje drveta ostvaruje se slaganjem drveta u vitlove u otvorenom ili natkrivenom prostoru. Ovo je ekonomičan proces jer ne zahteva trošenje dodatne energije, ali je iz istog razloga sporo, zahteva dosta slobodnog prostora i predstavlja opasnost od požara. Ovim načinom sušenja se može dobiti drvo od 15% vlažnosti, a od debljine drveta zavisi koliko će se ono sušiti (od par nedelja do godinu i po dana). Veštačko sušenje se sprovodi u sušarama za drvo, periodičnim ili kontinualnim radom, sa prirodnom ili prinudnom cirkulacijom vazduha i vodene pare. Drvo se prvo zagreva vodenom parom na temperaturi 70-80oC, a zatim se suši suvim vazduhom na temperaturi 50-60oC.
Odgovarajuće krajnje stanje drveta zavisi od sadržine vlage okolnog vazduha, kao i od njegove temperature pošto je drvo vrlo higroskopan materijal – može okolnom vazduhu da odaje ili od istog da prima vodu sve dok se ne postigne ravnotežna, odnosno higroskopna vlaga. Ravnotežna vlaga jeste ona vlaga koja nastane usled dugotrajnog izlaganja drveta vazduhu. U zavisnosti od uslova u kojima će se nalaziti drvena konstrukcija, vlažnost drveta trebalo bi da bude: 6-12% za konstrukcije u grejanim prostorima; 9-15% za konstrukcije u zatvorenim, negrejanim prostorima; 12-22% za konstrukcije u spoljašnjoj sredini; 30% za konstrukcije u vodi.
SKUPLJANJE I BUBRENJE
Drvo ima – često vrlo nezgodno – svojstvo da pri sušenju smanjuje svoju zapreminu, dakle da se skuplja. Skupljanje počinje čim sadržina vlage drveta nije dovoljna da zaštiti vlakna čija se zasićenost kreće od 25% do 30% sadržine vode; sa daljim smanjenjem sadržine vlage smanjuje se i zapremina drveta. Skupljanje drveta je u tri glavna pravca različito; najveće je pravcem tangencijalnim na godove, manje je (za oko upola manje) radijalnim pravcem, a daleko je najmanje ili praktički neznatno uporedo sa vlaknima.
Da bi se pri upotrebi ograničile zapreminske promene građe, promene poprečno na vlakna sprečavaju se lepljenjem drugog drveta sa poprečno postavljenim vlaknima. Podela tehničkog drveta vrši se pri tome na razne načine (spregnuto drvo kao panel-ploče, furnir ploče, slojevito složeno tehničko drvo). Osim toga, zapreminske promene mogu se u većoj ili manjoj meri smanjiti ako se drvo zaštiti materijama koje sprečavaju upijanje vode, a isto tako bitumenskim i drugim premazima.
Suprotno skupljanju jeste bubrenje drveta – povećanje linearnih dimenzija i ukupne zapremine drveta usled povećanja vlage. Bubrenje je štetno za sve oblike drveta, a u ovom slučaju je važno istaći uticaj bubrenja na parket. Bubrenje izaziva deformaciju i iskrivljenje drveta u obliku povijenih ili uvijenih površina. To podjednako narušava estetski izgled i zaštitu parketa – dolazi do odvajanja i pucanja završnih premaza drveta. Pored uticaja na očiglednu estetiku parketa, bubrenje smanjuje čvrstoću drveta, dovodeći do slabljenja strukture i povećane podložnosti lomljenju.
Razumevanje i kontrolisanje sadržaja vlage u drvetu je od suštinskog značaja za obezbeđivanje kvaliteta i dugovečnosti proizvoda napravljenih od ovog prirodnog resursa. Bez obzira da li ste stolar, građevinac ili hobi entuzijasta, svestan pristup sadržaju vlage i upotreba odgovarajućih metoda merenja doprineće uspehu vaših projekata i opštoj održivosti industrije bazirane na drvetu.
