Kvalitet drveta određuje se postojanjem ili nepostojanjem mana, koje u većini slučajeva smanjuju njegovu čvrstoću ili pogoršavaju njegov spoljašnji izgled.
Čvorovi. U odsečenom drvetu nailazi se na zdrave čvorove koji su srasli sa drvetom, na zdrave, delimično srasle sa drvetom i na one koji nisu srasli sa njim, labave, šupljikave čvorove, koji lako ispadaju (sl. 4). Čvorovi su osnovna mana koja određuje kvalitet kod vrsta i proizvoda od drveta, pošto oni narušavaju jednolikost drveta, otežavaju njegovu obradu, smanjuju njegovu čvrstoću. U slučaju da u drvetu ima čvorova, smanjivanje njegove čvrstoče zavisi od stadijuma raspadnutosti čvora, od njegove veličine i mesta gde se on nalazi. Tako na primer, čvorovi koji se nalaze u zategnutoj zoni i na ivicama tavaničnih greda, jako utiču na njihovu moć nošenja. U rešetkastim nosačima od drveta ne sme biti čvorova sa prečnikom većim od 10 mm.
U rezanoj građi drvo je najviše oslabljeno na mestima gde se nalaze čvorovi — poleguše i veliki srasli čvorovi. Čvorovi koji su delimično srasli, a naročito oni koji uopšte nisu srasli, narušavaju celovitost elemenata, snižavaju kvalitet drveta još više nego zdravi, srasli čvorovi.
Slika 4. Čvorovi
a - zdrav, tvrd, srastao; b - nesrastao, delimično srastao; c - ispadajući
d - rožast; e - usukanost; f - čvor = poleguša
Nenormalne boje truleži dele se na unutrašnje i spoljašnje. Unutrašnje boje i truleži (sl. 5) javljaju se u toku života drveta u jezgru zrelog drveta ili u sržnom delu stabla. Njih po pravilu izazivaju gljive koje razaraju drvo. Spore gljiva dospevaju u unutrašnjost stabla drveta, kroz izlomljene grane i kroz povrede na stablu i žilama.
Slika 5. Trulež na boru
U odsečenom drvetu četinarskih i jedričavih lisnatih vrsta životni rad gljive prestaje. U drvetu lisnatih bakuljavih vrsta (bez srži) razvitak gljiva može da se nastavi i u odsečenom drvetu.
Spoljašnje boje i truleži javljaju se u odsečenom drvetu dok u njemu postoji dovoljno velika vlažnost. U toku veštačkog sušenja uginu sve spore gljiva, koje izazivaju spoljašnje boje i truleži.
Unutrašnie crvenilo, pegavost i lažno jezgro nisu od velikog uticaja na promenu čvrstoće drveta. Unutrašnja trulež, koju izazivaju gljive, razara drvo i čini ga nepogodnim za primenu u građevinarstvu.
Spoljašnje boje i truleži u koje spadaju žuta trulež, rujavost, crno-modri trakovi, crne mrlje, modrenje i plesan rastućeg kvara spoljašnji izgled, ali malo smanjuje mehaničke osobine drveta. Trulež beljike, boginjava trulež, periferna meka trulež razaraju drvo. Neke mane drveta pokazane su na sl. 6. Drvo zaraženo domaćom gljivom, gubi svoje mehaničke osobine i kao izvor zaraze zdravog drveta na skladištima i gradilištima treba da bude spaljeno.
Slika 6. Trulež različitih vrsta drveta izazvana gljivama koje razaraju drvo
a - plesan; b - modrina; c - rujavost; d - trulež beljike
Pukotine. Prema vremenu kad su se pojavile i karakteru povrede, pukotine se dele na pukotine rastućeg drveta u koje spadaju: paljivost, okružljivost, pukotine od mraza, i pukotine usled utezanja, koje su nastale usled sušenja drveta. Pukotine narušavaju celovitost drveta (sl. 7).
Slika 7. Pukotine mehaničnog porekla
a - paljivost; b - okružljivost; c - pukotine usled sušenja i utezanja na oblovini;
d - pukotinje usled utezanja na daskama
Greške oblika stabla sastoje se u zakrivljenosti, žljebovitosti, usukanosti, ekscentričnom srcu. Ova vrsta grešaka smanjuje procenat iskorišćenja građe.
Greške strukture drveta — usukanost žice, nepravilnost toka vlakana, nepravilnost linije godova, unutrašnja dvostruka beljika, dvostruko srce i lažno srce — vezani su sa nenormalnom strukturom stabla drveta.
Usukanost, nepravilnost toka vlakana i nepravilnost linije godova snižavaju mehaničke osobine drveta.
Zapreminska težina, utezanje i tvrdoća usukanog drveta veći su nego kod zdravog. Međutim, pošto drvo sa malim učešćem parcijalne usukanosti ne pokazuje znatne promene fizičko-mehaničkih osobina u poređenju sa normalnim drvetom, ono se dozvoljava za upotrebu u građevinarstvu uz izvesna ograničenja. Velika usukanost snižava kvalitet oblim sortimentima. Dvostruka beljika hrasta u standardnoj građi takođe snižava kvalitet.
Srce drveta izaziva prskanje rezane građe pri njenom sušenju i pogoršava njen kvalitet. Kod oble građe zona srca se ne smatra za manu. Dvostruko srce pogoršava kvalitet oble građe. Ekscentrično srce često znatno smanjuje mehaničke osobine drveta, koje se u tim slučajevima kvalifikuje u niže klase, sve do ogrevnog drveta.
Rane su grupa mana u koju spadaju mehaničke povrede, ožiljci, delimično sasušenje i deformacije od rana. Mehaničke povrede mogu da smanje vrednost drveta, da pripomognu da se drvo zarazi gljivama za vreme njegovog rastenja, a isto tako i obloj građi za vreme njenog držanja na skladištu.
Ožiljci i delimično sasušenje pogoršavaju kvalitet, narušavaju celovitost drveta, izazivaju krivljenje godišnjih slojeva.
Deformacije od raka donekle pogoršavaju mehaničke osobine i snižuju kvalitet drveta.
Nenormalna sekrecija — inkruslacije, zasmoljenost i smolne vrećice takođe pogoršavaju kvalitet drveta.
