Blog

zavrtnji

Zakivanje, pritezanje zakivaka i zavrtnji

Zakivanje

 
Zakivanje je veza predmeta, kojom se relativno meki i lako obradivi zakivci učvrste u prethodno izbušeni radni predmet. Možemo reći da je ova veza slična vezi eksera i drveta. Složenija je utoliko što je metal tvrđi od drveta.
 
Zakivci su valjkasti metalni elementi sa glavom koja može biti u obliku polulopte, sočiva, konično-upuštena ili pljosnata. Proizvode se od aluminijuma i bakra.
 
Pri zakivanju se koristi: čekić, pritezač, probojac, zakivač, sekač, kao i spiralna burgija za bušenje rupa, a kod limova kornir. U prvoj fazi rada obeležimo radne komade (ploče ili trake) pa ih probušimo i postavimo na radni sto za zakivanje. Sto za zakivanje može da bude veći, od čvrstog čelika, sa izvedenim udubljenjima, koja odgovaraju glavi zakivka. Zakivke povučemo odozdo kroz prethodno izbušene limove koji se spajaju i tako postavimo radni komad na metalnu ploču. Glava zakivka treba da naleže na dno udubljenja metalne ploče stola. Posle ovoga navučemo cevasti pritezač na stojeći kraj zakivka i udarcima čekića stežemo radne predmete koji se tako sastavljaju (slika 1).
 
zakivanje
SLIKA 1
 
Sledeći potez je da stablo zakivka, obilazeći čekićem u krug, oblikujemo, raskivanjem u drugu poluloptastu glavu. Pri ovome nam pomaže oblikač koji svojim udubljenjima oblikuje na različite načine raskovane krajeve zakivaka u skoro iste forme.
 
Zakivak sa upuštenom koničnom glavom se upotrebljava ukoliko glava zakivka ne treba da bude iznad površine međusobno vezanih radnih komada. Nije dovoljno samo probušiti otvor. Potrebno je da s obe strane otvora napravimo proširenja u obliku levka, širine nešto veće od prečnika trupa oblog zakivka (kupastim razvrtačem ili spiralnom burgijom sa manjim uglom sečiva). Glava zakivka sada će ući u levkasto proširenje. Stojeće telo udaranjem bravarskog čekića jednostavno uguramo u levkasto proširenje dok dobro ne zatvori metalnu površinu. Nova glava zakivka, oblikovana udarcima čekića, biće dobra ako je dužina vidljivog tela 1,2-1,5 puta veća od svog prečnika. Ukoliko je zakivak kratak, on ne vezuje, dok duži zakivak otežava zakivanje. Prečnik rupe koja se buši za telo zakivka treba da se tačno prilagodi njegovom prečniku. Ukoliko je moguće, koristimo burgiju istog prečnika, jer ona inače buši veću rupu.
 
Priličnu brigu nam zadaje »rastavljanje« ili odstranjivanje zakivaka. Ako je glava zakivka ispupčena, možemo je skinuti turpijom i probojcem izbiti zakivak na suprotnu stranu. Kada je glava zakivka velika, pokušajmo sekač zavući sa strane, između glave i ploče i odseći glavu sa tela zakivka. Zakivke sa spuštenom glavom ne možemo na ovaj način odstraniti. U ovakvom slučaju upuštenu glavu zakivka, u levkastom udubljenju, odstranimo odgovarajućom spiralnom burgijom, a zakivak izbijmo udarcima čekića u suprotnom pravcu (slika 2).
 
rastavljanje zakivaka
SLIKA 2
 
Dešava se da imamo potrebe ne za čvrstim već za labavijim spajanjem zakivkom (npr. kod pričvršćivanja kazaljke na jednom brojčaniku). U ovom slučaju, koristimo zakivak manjeg prečnika od otvora i postavljamo pljosnati podmetač ispod glave. Dobro je poznato pravilo: Jedan zakivak nije zakivak. Da bi imali čvrstu, a ne labavu vezu, upotrebićemo bar dva zakivka. Ukoliko, prilikom udaranja čekićem po zakivku, čujemo tandrčavi zvuk, treba da znamo da je njegovo stablo puklo. Ako se pomeraju sastavljeni radni komadi, jedan prema drugom, to je znak da nismo dovoljno stegli zakivke ili dobro sabili krajeve. Treba znatii to da su zakivci standardizovani. Hladni zakivci imaju prečnik od 1 do 37 mm, sa dužinom od 1,5 do 8 prečnika. Jako je važno da upotrebimo zakivak odgovarajuće mere, jer se u protivnom ni kvalifikovani radnik neće lako snaći u radu.
 
Upotrebljavaju se i cevasti zakivci (naročito u tehnici telekomunikacije kao i u industriji tašni i ukrasne galanterijske robe). Stablo i glava ovih zakivaka su šuplji, pa glave nećemo formirati sabijanjem čekićem, nego naročitim alatom.
 

Pritezanje zakivaka

 
Novi način zakivanja je pritezanje zakivaka čija je suština u tome što glava stabla pritezača vrši učvršćenje i pritezanje u cilju formiranja oboda cevastog zakivka. Stablo pritezača se otkida iznad granice pritezanja. Stablo zakivka pritežu klešta za zakivanje.
 
Zakivci su standardizovani i mogu biti sa otvorenim ili zatvorenim krajevima kao i užljebljeni. Za spajanje tanjih materijala, prvenstveno limova, koriste se otvoreni zakivci, a kod materijala koji ne smeju da propuštaju vodu i vazduh koriste se zakivci sa zatvorenim krajevima. Kod mekanog materijala i onog koji se mrvi (npr. drveta) koriste se izžljebljeni zakivci. Glava zakivka može biti poluokrugla i upuštena. Stabla zakivka koja ulaze u šupljine zakovice mogu biti sa kratkim i dugačkim prelamanjem. Glava zakivka ili se smešta u ležište šuplje zakovice ili iskoči. Zakivak je od aluminijuma, bakra, mekog čelika ili legura od nikla i bakra (monel). Čvrstoća zakivaka zavisi od kvaliteta materijala, debljine, tipa. Čvrstoća na smicanje se kreće od 60 do 150 kp. Radne predmete probušimo spiralnom burgijom prečnika većeg za 0,1-0,2 mm od prečnika stabla zakivka. Telo zakivka za učvršćenje stavimo u otvor klešta za zakivanje, a šuplju zakovicu u probušenu rupu. Vršeći pritisak ovim kleštima na radni predmet stežemo drške jednu prema drugoj. Jedno stezanje nije dovoljno, ali treba znati da se telo zakivka obično lomi prilikom trećeg stezanja. Posle svakog stezanja navučemo klešta na telo za učvršćenje zakivka. Prednost slepog zakivanja je u tome što su veze zakivanja iste, te loša izvedba skoro nije moguća. Prevlaka sa ofarbanih površina ne prska pri ovom radu. Na zatvorenim ili teško pristupačnim mestima radnog predmeta (npr. u cevima) za izvođenje zatvarajuće glave, potreban je samo prostor širine od 4,8 mm. Pritezani materijal se ne deformiše, pa čak ni limovi debljine 0,5 mm. Zamenu zakivka vršimo bušenjem zakivka burgijom istog prečnika (slika 3).
 
zamena zakivka
SLIKA 3

Zavrtnji

 
Najšire primenjeni elementi veze koji obezbeđuju rastavljanje spojenih radnih elemenata jesu zavrtnji. Prema navojima zavrtnji mogu biti: metrički, fini, vitvortovi i cevni. Prema obliku glave razlikujemo višeugaone, izbrazdane, upuštene, bušene, prosečene zavrtnje itd. Ovo se odnosi i na navrtke-matice zavrtnja koje upotrebljavamo onda kada se zavrtanj ne prihvata urezanim navojima rupe, nego navojem navrtke na drugom kraju glatko bušene rupe. Zavrtnji se proizvode obično od čelika, ali se upotrebljavaju i zavrtnji i navrtke od bakra, bronze i aluminijuma. Podložne ploče ispod glave zavrtnja sprečavaju oštećenja na površini radnog predmeta od pritegnute glave, ne dozvoljavaju nekontrolisano odvrtanje zavrtnja, kao i olabavljenje, već silu pritezanja prenose na veću površinu.
 
Najviše se upotrebljavaju zavrtnji sa metričkim navojima. Ugao presečenih navoja, ugao njihovih ivica je do 60°. Prečnik navoja zavrtnja je ceo ili deseti deo milimetra, a nagib navoja (pod ovim podrazumevamo pomeranje zavrtnja u pravcu podužne ose prilikom jednog celog okretanja) je takođe u celim milimetrima. Standardizovanim metričkim zavrtnjima dat je nagib navoja. Npr., M 10 označava prečnik navoja od 10 mm sa nagibom navoja od 1,5 mm (ovo je ujedno i razmak između nareza). Finiji navoj, koji se razlikuje od prethodnog, označen je sa M 10x1, što znači da je za razliku od običnih navoja finije ozubljen, jer je nagib navoja samo 1 mm, tj. manji od prethodnog.
 
Iako ređe, upotrebljavaju se zavrtnji sa vitvortovim navojima (npr. kod motornih vozila engleske proizvodnje). Svoje ime su dobili po imenu engleske fabrike koja je prva standardizovala navoje zavrtnja. Prečnik navoja je dat u engleskom colu, palcu (1"=2,54 mm), kao i ugao pri vrhu od 55°. Ugao nagiba navoja je određen prema broju navoja na dužini od jednog palca, tj. prema broju »zubaca« na vretenu, dužine 2,54 mm. Ako prečnik navoja ne iznosi ceo palac, isti naznačimo u obliku razlomka. Kada naiđemo na tako obeležavanje navoja, kao npr. 7/8", onda to znači da je prečnik zavrtnja 22,2 mm, a broj zubaca na jednom palcu je 9, tj. nagib navoja iznosi 2,8 mm. Vitvortov navoj, van standarda, obeležen je sa W 3/4x10. То znači da je prečnik zavrtnja od tri četvrtine palca (19 mm) sa gustim ozubljenjem, 10 zubaca-nareza na jednoj dužini palca sa nagibom od 2,5 mm.
 
Najčešća primena je cevastih navoja u izvođenju cevastih instalacija. Označeni su sa slovom C, njihove vrednosti su date u colima i poklapaju ugao od 55° pri vrhu. Navoji su relativno fini, tj. sa većim brojem »zubaca«. Moramo jako paziti na to da ove oznake izražene palcem ne predstavljaju prečnik navoja, nego unutrašnji prečnik cevi na čiju površinu se navoji narezuju. Pozivajući se na prethodni primer, oznaka C 7/8" predstavlja takav cevni navoj, čiji je spoljni prečnik 30,2 m, a na jedan palac dužine cevi narezano je 14 zubaca sa nagibom 1,8 mm.
 
Na slobodnom kraju zavrtnja vreteno dobija navoje po kojima se navrtka navrće svojim navojima. Unutrašnji navoji navrtke se obrazuju u prethodno izbušenoj rupi, a navoji zavrtnja se obrazuju narezivanjem na valjkastom telu. Navoji navrtke su nešto širi da bi se u iste mogli uvrtati navoji zavrtnja. Zbog toga se nešto razlikuju njihovi prečnici. Prethodnim bušenjem rupe u materijalu i upotrebom burgije za urezivanje loze izvedemo navoje u navrtci. Prečnik ove rupe jednak je jezgru zavrtnja, a dosta manji od prečnika navoja. Jezgro predstavlja deo zavrtnja nakon odstranjivanja nareza. Npr., za metrične navoje navrtke, prečnika 10 mm prethodno bušimo rupu od 8,4 mm.
 
Urezivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg navoja ne iziskuje neko posebno stručno znanje. Važno je da vretenu damo odgovarajuće dimenzije nareza, odnosno nareze navrtke da urežemo na propisane dimenzije jezgra (slika 4). Ako se zavrtanj uvrće u pravcu kretanja kazaljke na satu, to je zavrtanj desnog navoja. Ako, pak, zavrtanj, sa istim pravcem okretanja, izlazi iz rupe onda je to zavrtanj levog navoja, koji se obeležava malim urezom uglova na bočnoj strani glave, dok se na glavi sa urezom obeležavaju još dva ureza. Takav navoj se obeležava na crtežu sa M-10. Ako je potrebno da brzo uteramo zavrtnje, bez grubih navoja, izvodićemo navoje sa počecima na nekoliko mesta. Ovo se obeležava sa 3 poč. M 10x1, što predstavlja razmak nareza od 1mm, mada se jednim okretanjem zavrtanj spušta za 3 mm. Navoji zavrtnja se kontrolišu pomoću češlja za merenje navoja. Jednostavnije rešenje od ovoga jе upoređivanje poznatog zavrtnja postavljanjem pored zavrtnja sa nepoznatim karakteristikama. Zavrtnji su isti ukoliko se njihovi narezi dodiruju na celoj dužini vretena. Određivanje prečnika vrši se pomoću šablona.
 
urezivanje navoja
SLIKA 4
 
Uvrtanje zavrtnja vršimo odvrtačem, ključem i rukom. Za rad odvrtačem se koriste zavrtnji sa urezom, sa cilindričnom, poluokruglom i upuštenom glavom. Rukom se zavrću zavrtnji sa leptirastom i reckastom glavom, a zavrtnji sa šestougaonorn i četvorougaonom glavom pomoću ključeva. Specijalni zavrtnji su snabdeveni sa šestougaonim udubljenjima. Okreću se pomoću ključa šestougaonog preseka koji se upušta u tako formiranu glavu zavrtnja (takav se koristi kod MULTIMAKS mašina za izradu alata). Sve više su u upotrebi zavrtnji sa urezom u obliku krsta, koji. zahtevaju upotrebu odvrtača sa četiri oštrice. Proizvode se i navrtke raznih oblika (slika 5).
 
vrste zavrtnja
SLIKA 5
 
O ključevima zavrtnja smo već bili rekli da se moraju tačno prilagoditi glavi zavrtnja. Ovo se isto odnosi i na navrtke koje se koriste pri upotrebi zavrtnja sa urezanom glavom. Odvrtač ne sme da bude oštar, niti tup. Širina oštrice treba da se prilagođava dužini, a debljina oštrice širini ureza. Odvrtačem je moguće uvrteti zavrtanj bez glave, tzv. zavrtnje gusenice.
 
Kod primene navrtke sa glavom koje imaju urez (zovemo ih i nabrazdane glave) koristi se specijalni odvijač viljuškasto oblikovan.
 

Na kraju nekoliko načina rada sa zavrtnjem

 
Čelične zavrtnje malih dimenzija namestimo pomoću odvrtača sa magnetiziranim krajem ili ključem. Za naše potrebe kod uvrtanja zavrtnja možemo koristiti žicu od mekog metala sa omčastim krajem. Ukoliko je kod zavrtnja otkinuta glava, na zavrtnju urežemo urez u koji stavljamo odvrtač i vadimo zavrtanj.
 
U radu obraćamo posebnu pažnju da ne oštetimo navoje zavrtnja. Ukoliko se to ipak desi, pokušajmo malom lučnom testerom da doteramo oštećeni deo navoja. Pretesterisanje zavrtnja u cilju skraćivanja njegove visine vršimo tek onda kada smo ga već stavili između mekih čeljusti mengela, da ne bi oštetili navoje. Čelične zavrtnje, koji su izloženi vremenskim uticajima prvo namažemo uljem pa uvrtimo u svoja mesta. Ako su zavrtnji zarđali, navoje namažemo petroleumom i nakon izvesnog vremena glavu zavrtnja udarimo čekićem.
 
Na zavrtnje, koje uvrćemo u meke materijale, obavezno, stavimo podmetač velikog prečnika. Ne treba zaboraviti da navoji zavrtnja ne hvataju blizu glave zavrtnja sem ako, ne urežemo navoj na stablo do ispod glave zavrtnja.

Blog Kategorije