Blog

limarski radovi

Limarski radovi, sečenje i savijanje lima

Limarski radovi

 
U kućnoj praksi možda se najčešće koriste metali, u vidu ploča i limova, kao glavni materijali. Najčešće se radi sa gvozdenim limovima debljine manje od 4mm (stručno se naziva fini lim), dimenzija 2x1m, koji se proizvode valjanjem u toplom ili hladnom stanju. Površina hladnog valjanog lima je glatkija i oslobođena crnih tragova toplog valjanja. Njihova površina može da bude bajcovana ili crna (bez bajcovanja). Tvrdoća lima se znatno menja, od stanja elastičnosti do stanja mekoće, kada ga možemo ulubiti i drvenim čekićem.
Od crnog lima, koji je debljine do 1 mm, uglavnom izrađujemo grublje predmete. Isti se lako seče i makazama za lim.
 
Pocinkovani gvozdeni limovi su u stvari gvozdeni limovi koji su sa obe strane, hemijskim putem, prevučeni ravnomernom prevlakom od cinka. Ovi limovi se najviše upotrebljavaju kod izrade horizontalnih i vertikalnih oluka za odvod atmosferske vode. Njihove dimenzije su približno jednake dimenzijama kalajisanih gvozdenih limova, koji su debljine do 1 mm, a dimenzija 530x760 mm. Limovi, deblji od 1 mm su dimenzija 2 x 1 m pa se sa ovom vrstom prevučenog lima lako rukuje. Nakon habanja zaštitnog sloja od cinka ili kalaja limovi korodiraju. Ovi zaštitni slojevi otežavaju nanošenje prevlake od farbe na njihove površine, jer farba ne prljanja na njih.
 
Pravi materijal spoljnih limarskih radova je lim od cinka. Nažalost teže se nabavlja, mada bi sve radove koji su izloženi vremenskim uticajima, trebalo izvoditi od ovog lima.
 
Mesingani limovi se mogu dobiti u raznim dimenzijama i stepenima čvrstoće. Njihova velika prednost je u tome što se lako leme, a nedostatak im je što se sadržina kalaja smrzne i iskristališe na mestima koja su izložena mrazu, zbog čega se kasnije lome, troše i pucaju. Na njihovim površinama se stvara zeleni sloj oksida, patina (grinšpan), koji mesing čini nepodobnim za izradu pribora za jelo, ali je pogodan za izradu ukrasnih predmeta, lampe i sl.
 
Bakarni lim je oslobođen od mana mesinga, koje prouzrokuje mraz. Mekša vrsta ovog lima je odličan osnovni materijal legure, lako se obrađuje, lemi, dobar je provodnik toplote i zbog toga se naročito primenjuje kod izrade termotehničkih proizvoda.
 
Aluminijumski limovi imaju rasprostranjenu upotrebu. Proizvode se u raznim dimenzijama, debljinama a imaju i različitu čvrstinu. Lako se obrađuju. Na njihovim površinama, ako nisu na neki način zaštićeni (npr., eloksirani) stvara se sloj oksida u vidu praha. Njihova naročito velika prednost je u tome što se mogu polirati do sjaja ogledala i to, što njihova težina iznosi jedva trećinu težine gvozdenih limova sličnih dimenzija. Njihov nedostatak je u tome što se ne leme, ne podnose toplotu i relativno su neotporni na mehaničke uticaje.
 
Za izvođenje limarskih radova potreban je veći broj raznovrsnih alata za obradu lima.
 
Alati za obradu lima
 
Na slici 1 su prikazani sledeći alati:
 
a)čekić razgonjač                  
b) čekić ravnjač                     
с) čekić drveni                      
d) pljosnati nakovanj            
e) kuglasti nakovanj              
f) nakovanj za porube           
g) nakovanj za presavijanje  
h) obli nakovanj                                           
i) makaze za otvore
j) ravne makaze za lim
k) šaber za metal
l) obli nakovanj
m) pritezač zakivka
n) zakivač zakivka
o) lemilica
 
alati za obradu lima
SLIKA 1
 
Da bi pravilno oblikovali limove upoznajmo se i sa osnovama zanata za obradu. Pri obradi limova koristimo mnogobrojne specijalne alate, na primer, jedan kvalifikovani majstor radi ne manje nego sa 19 vrsta čekića. Mnogo manji broj alata je potreban kod izvođenja ovih radova u kući. Na slici broj 1 su prikazani crteži najčešće upotrebljavanih alata. Ne možemo ih detaljno opisati, niti ćemo prikazati druge specijalne alate.
 
Kućnom zanatliji za izvođenje ovih radova je od svih vrsta čekića dovoljan dvostruki razgonjač i dvostruki ravnjač. Drveni ili gumeni čekić je pogodan za ravnanje, savijanje i izradu rubova većih površina. Za oblikovanje raznih formi potrebni su ručni nakovnji prvenstveno sa potkovičastom glavom, pljosnati i kuglasti. Obodi se oblikuju pomoću nakovnja za obode; rubovi pomoću nakovnja za presavijanje i zakivanje pomoću oblog nakovnja. Od makaza za sečenje lima »najmnogostranije« su makaze za otvore i ravne makaze. Korisni »pomoćnici« su trouglasti šaber, zakivač za nitovanje kao i lemilica.
 

Sečenje lima

 
Sečenje iziskuje prvo zaparanje linija na limu pomoću igle. Rezna linija povučena olovkom se lako briše i zato nije pogodna. Ako odsecamo dugačke trake sa limene table, treba lim tako položiti na sto da kraj trake koji će biti odsečen bude van ivice stola za nekoliko santimetara. Postavićemo i jednu letvu ili dasku na komadu lima koji je postavljen na radnom stolu. Pri tom treba voditi računa da kraci makaza (koji su u zglobu pomoću zavrtnja pritegnuti budu nasuprot i pod pravim uglom u odnosu na limenu tablu. Labave i koso postavljene makaze ne seku, nego savijaju, gužvaju i zaglavljuju lim između oštrica. Odsečeni deo lima uvek treba da bude na desnoj strani od linije sečenja. Veliki prst ruke podvučemo između krakova da bi iste mogli razdvojiti posle sečenja. Limove veće debljine od 1 mm teško ćemo seći ručnim makazama. Kod sečenja limova te debljine bolje je seći kraće i učestalije i to nikako sa vrhovima makaza. Sečenjem delom makaza u blizini zgloba doprinosimo tome da se makaze manje zaglavljuju Treba obratiti pažnju da kraci makaza ne uštinu prste i dlan ruke (slika 2, 1. deo).
 
sečenje lima
SLIKA 2
 
Ako treba da isečemo kružni lik ili kružnu ploču lim ćemo tako postaviti da deo koji treba da otpadne bude na levoj strani makaza. Ovako smo u stanju da očima pratimo liniju rezanja. Sečenje većih otvora u limu započinjemo u sredini i spiralno sečemo naznačenu krivu, reznu liniju.
 
Ako smatramo da je snaga naše ruke nedovoljna za sečenje, onda ćemo donji krak makaza stegnuti u mengelama. Desnom rukom možemo vršiti pritisak većom snagom na slobodan krak makaza, time i na lim koji se nalazi između oštrica makaza.
 
Treba da obratimo pažnju na sitne ivere i uvijene komade lima. Oni su oštri kao britva i mogu da prouzrokuju teške povrede. Potrebno je tek isečene ivice odmah otupiti, a otpatke odmah sakupiti i ukloniti.
 
Limene table se lako mogu seći testerom za rupe. Za sečenje rupa dovoljno je sečivo srednjeg ozubljenja. Dešava se da sečivo za tanke limove počne »trzati« kao zvuci rafala puškomitraljeza. Ako sečemo testerom za otvore jako tanak lim, koji je nemoguće dovoljno pričvrstiti, moramo ga stegnuti između dve tanje daske, koje su za druge svrhe neupotrebljive. Na takav način kod testerisanja nećemo imati nikakve smetnje.
 

Savijanje lima

 
Ukoliko je potrebno savijati dugačke limene komade od velike koristi će nam biti ako izradimo jednu jednostavnu napravu. Ona se sastoji od jednog komada daske, od tvrdog drveta, dimenzija 80x40x3 cm, 2 komada L ugaonika, dimenzija 30x30 mm, dužine 80 cm i 2 komada M 8x6 zavrtnja upuštene glave sa leptirastim navrtkama. Probušimo gvozdene ugaonike i dasku istim potezom. Pomoću leptirastih navrtki, podešavajući potreban razmak, dobijamo napravu za pritezanje i savijanje lima. Između ugaonih gvožđa provučemo određeni limeni komad za savijanje. Posle pritezanja leptirastih navrtki, udarcima drvenog čekića, tačno i lako savijemo lim pod uglom do 130 stepeni. Drvenim čekićem vršimo udarce uvek blizu linije savijanja. Poželjno je ohrapaviti turpijom površine ugaonih profila koje stežu lim. Pri savijanju vodimo računa o sebi, da se ne bi povredili, jer se lim malo elastično giba (slika 2, 2. deo).
 
Dva ugaona gvožđa mogu formirati mnogostranu i korisnu napravu za savijanje lima i onda ako njihova dva kraja lemljenjem spojimo sa krajevima trake bakarnog lima debljine 1 mm, a širine 10 mm. Ova traka onemogućava padanje gvozdenih ugaonika prilikom otvaranja mengela. Ovu jednostavnu napravu stavljamo u mengele tako da ugaona gvožđa formiraju odozgo jednu priljubljenu ravnu površinu, sa mogućnošću stavljanja vertikalnog lima između njih (slika 3, deo 1).
 
Limovi se tako reći mogu lako savijati u svakom pravcu. Treba voditi računa, naročito kod debljih limova, da savijanje može prelomiti lim, ako se ono izvodi pod jako oštrim uglom i bez luka. Ovu neprijatnost možemo izbeći ako savijanje izvodimo lakim udarcima čekića, sporim napredovanjem i savijanjem lima na suprotnu stranu od pravca valjanja. (Pravci valjanja, na površini lima, predstavljaju paralelne pruge koje se mogu primetiti golim okom ili povećalom). Limovi cinka su naročito osetljivi na lom. Treba ih pažljivo savijati jer su skupi. Opasne oštrine limova otklanjamo izradom ruba. Ovo nije ništa drugo nego presavijanje ivica. Ako mislimo da će lim pri ovom postupku pucati, treba da ubacimo u presavijeni deo gvozdenu okruglu šipku debljine 4-5 mm i oko nje da udaramo po ivici lima (slika 3, deo 3).
 
savijanje lima
SLIKA 3
 
Ako je lim talasast, pa ga moramo istezati, to vršimo pomoću podmetača od čelične ploče, debljine 6-10 mm, i udarcima čekića možemo postići iznenađujuće promene. Često se izvode obodi kružnih ploča. (Na primer: povijanje ivice dna kante za ugalj pre pričvršćivanja, ili proširenja kraja limenih cevi na dnu priključka). Ovaj rad izvodimo pomoću gvozdene cevi koju stegnemo mengelama i na njoj, kružnim okretanjem, povijamo naviše ivice kružne ploče (slika 3, deo 2). Pomoću vertikalno postavljenih gvozdenih cevi, koje su pritegnute u mengelama, možemo presavijati ivice valjkastog plašta. Ležeće rubove i širenja istezanjem valjkastih šupljih limenih tela, obavljamo na ivici već pomenute čelične ploče za ravnanje (»rihtplatna«).
 
Obrubljivanje ili „falcovanje“. Spajanje šupljih tela izrađenih od limova se naziva obrubljivanje ili falcovanje. Na ovaj način možemo i dno kante za ugalj pričvrstiti na valjkasto telo. Najpre kružno povijamo naviše ivicu dna da bi ga smestili u prošireni, šuplji, valjkasti deo koji je već prethodno pripremljen. Zatim, udarcima čekića ponovo presavijamo lim i preko ivice valjkastog plašta dobro stucamo. Ovako formirani stojeći rub se obori (na komadu cevi) na valjkasti deo.
 
Pre uzdužnog »zašivanja« valjkastog dela suda iskrojimo lim tako da dužina preklopa krajeva bude bar 20° kružnice. Kružno savijanje plašta uspešno se obavlja pomoću mengela sa komadom horizontalno postavljene cevi. Delove plašta prvo presavijemo na mestu dodirnih ivica pa povijene ivice spojimo i stucamo. Ovako oformljen rub udarcima čekica upuštamo u ravan plašta na letvi stegnutom u mengelama.
 
Ćoškasti »valov« оblikujemo pomoću jedne gredice pravougaonog preseka.

Blog Kategorije