Arhivski praktični sadržaj: članak čuva istorijske kućne postupke za eksere i zakivke, ali nije proračun spoja, specifikacija pričvršćivača ili potvrda nosivosti. Materijal, dužina, prečnik, razmak, udaljenost od ivice, smer vlakana, korozija, vlažnost i stvarno opterećenje određuju ponašanje spoja. Nosivi, zaštitni, viseći i drugi bezbednosno važni spojevi zahtevaju odgovarajući projekat, deklarisane pričvršćivače i stručnu proveru.
Savo Kusić danas je usmeren na drvene prozore, drvo-aluminijumske prozore, prozore po meri, vrata i zahteve za ponudu. Ovaj članak ostaje kao istorijski arhiv i ne predstavlja ponudu kućnih popravki, zakivanja ili sanacije spojeva.
Zakucavanje eksera
Zakucavanje eksera je veoma jednostavno, ali ne znaju svi da to urade pravilno, da makar sačuvaju prste. Prvo pravilo je da čekić treba držati u ruci mirno i to tako da drška viri svega koji centimetar. Udaranje započinjemo lakšim udarcima, da učvrstimo ekser, a potom udaramo sve jače, elastičnim i odlučnim pokretima ruke. Da ne bismo u početku ekser držali prstima, možemo upotrebiti klešta povijenih pljosnatih čeljusti, ili parče kartona. Ekser ćemo tako pridržavati sve dok ga ne ukucamo dovoljno duboko da može sam da se drži.
Čekić i radni komad: koristiti neoštećen čekić odgovarajuće vrste, zaštitne naočare i stabilnu podlogu; predmet stegnuti kada može da se pomeri. Proveriti šta se nalazi iza ili ispod mesta zakucavanja. Klešta, držač ili karton mogu udaljiti prste, ali ne uklanjaju rizik od odbijanja eksera, krhotina ili promašenog udarca.
Upotreba tapetarskih (kolarskih) eksera
Ekseri su sve manje važan materijal za spajanje predmeta. Ipak, barem za kućnu upotrebu, manji ekseri od mekanog gvožđa ili mesinga poslužiće nam u mnogim prilikama: kod tapetarskih radova, za pričvršćivanje platna slike na okvir, za spajanje delova okvira, za pričvršćivanje dna fioka u njihovim sedištima i dr. U ovim slučajevima mnogo se koriste tapetarski ekseri, koji su praktično bez glave (u stvari imaju cilindrično zadebljanje, koji deo milimetra većeg prečnika od prečnika samog eksera). Kada ih ukucamo, eventualno ispod same površine drveta, i zakitujemo rupu, postići ćemo estetski zaista zadovoljavajući rad. Za ukucavanje eksera ispod površine možemo upotrebiti i šilo ili veći ekser čiji je okrugli vrh prečnika dva ili tri milimetra.
Pridržavanje, upuštanje i raspored eksera u drvenim spojevima.
Upuštanje glave: koristiti upuštač ili drugi alat namenjen udarcima, sa ravnim i neoštećenim krajem. Šilo i improvizovani ekser mogu skliznuti, rascepiti drvo ili odbaciti metalnu krhotinu i nisu bezbedna zamena za odgovarajući alat.
Upotreba eksera i lepka
Jedna pomoćna ali važna upotreba eksera (posebno tankih i dugih) je kod fiksiranja predmeta koji se lepe, a koji drugačije, pomoću stega, kanapa ili tegova ne mogu da se drže pod pritiskom. Kad se slepljivanje završi, eksere možemo ostaviti gde su, ili ih izvaditi. U slučaju spajanja lepkom i ekserima (letvica sa traverzom-prečkom, dve letvice postavljene u obliku slova T, letve pod pravim uglom i slično), da bi spoj bio najčvršći, eksere valja da zakucavamo koso i naizmenično u različitim pravcima.
Napomene kod upotrebe eksera
Osim kod pakovanja (drvenih sanduka ili gajbi) ili većih grubih radova (ograde, kapije sa metalnom rešetkom), spojeve nikad ne treba da napravimo samo uz pomoć eksera. Veliki (građevinski) ekseri namenjeni su samo za već navedene grube radove i koriste se samo za meko drvo. Kad bismo veliki ekser ukucali u letvu od tvrdog drveta, napravila bi se pukotina u smeru vlakana drveta. Imajmo na umu i to da bolje drže dva ili tri manja eksera, nego jedan duži i većeg prečnika.
Za ukucavanje tanjih eksera upotrebićemo lagan čekić (bat od 100 grama otprilike). Ako se pri ukucavanju ekser iskrivi zbog loše zadatog udarca ili zato što je preslab, valja da ga izvučemo i postavimo drugi. Ispravljanje eksera u sedištu bočnim udarcima možemo ponekad i pokušati, ali često se sedište raširi i zabijanje nam neće uspeti.
Nosivost spoja: broj manjih eksera, koso zakucavanje ili dodatak lepka ne garantuju nosivost. Tvrdo drvo može zahtevati prethodno bušenje, a lepak mora odgovarati materijalu, zazoru, vlazi i uslovima upotrebe. Ograde, kapije, nameštaj koji nosi osobu i predmeti iznad ljudi zahtevaju pouzdano projektovan i pregledan spoj.
Zamena zakivaka
Problem zamene zakivaka može se u kući pojaviti kad nam, na primer, otpadne ručka s aluminijumskog lonca. Opravku možemo izvršiti na dva načina. U prvom slučaju (a), skinućemo stari zakivak, i postaviti novi, s upuštenom glavom, i osloniti ga o neku oblu površinu (ručnu stegu, težak čekić). Potom ćemo čekićem i oblikačem tući s druge strane po telu zakivka sve dok ne načinimo poluokruglu glavu. U drugom slučaju (b), postavićemo novi zakivak s poluokruglom glavom, osloniti glavu na oblikač (koji ćemo fiksirati pomoću stone stege), a tući ćemo čekićem po delu zakivka koji viri, sve dok ne popunimo sedište i ne dobijemo upuštenu glavu zakivka (kako je prikazano na slici).
Posuđe i ručke pod toplotom: istorijski opis ručnog zakivanja nije potvrda da je popravljeno posuđe bezbedno. Zakivak, ručka i kontaktni materijali moraju biti odgovarajući za temperaturu, koroziju i kontakt sa hranom, a spoj bez pukotina i lufta. Posude pod pritiskom i ručke koje nose vrelo ili teško posuđe ne popravljaju se improvizovano; neispravan predmet treba povući iz upotrebe i predati stručnom servisu ili zameniti.