Zaštita drveta od truljenja

Drvo je organska materija izložena truljenju usled dejstva razornih gljiva kad su temperatura i vlažnost povoljne za njihovo razvijanje.

Prvi znak prisustva gljiva na drvetu mogu da budu micelije, hife i korpofore plodonosna tela. Da bi se utvrdila vrsta gljive, koja je izazvala truljenje, potrebno je da se uzorak obolelog drveta ispita u laboratorijskim uslovima.

Kućne gljive mogu da rastu i da se razvijaju na temperaturi od +2 do +35^o ali je najpovoljnija temperatura za njihovo razvijanje 18 do 20^o uz vlažnost od 25 do 150%. Drvo osušeno do vlažnosti ispod granice higroskopnosti, tj. ispod 23%  poseduje suvi imunitet protiv gljiva koje razaraju drvo. Na vlažnosti preko 150% drvo dobija vlažni imunitet prema razornim gljivama. Na principu suvog i vlažnog imuniteta zasnovan je način suvog i mokrog čuvanja drveta na skladištima.

Postoje sledeće mere za čuvanje drveta od truljenja: konstruktivne, eksploatacione i hemijske.

Konstruktivne mere predviđaju izolaciju drveta od uticaja vlage iz tla, promrzavanja, kondenzacije vodene pare i uticaja atmosferskih taloga, ventilaciju prostorija ispod poda, odstranjivanje i izolaciju drveta od dimnjaka da se ono ne bi moglo zapaliti.

Eksploatacione mere predviđaju zaštitu drveta od vlaženja usled neispravnosti vodovodne mreže, prokišnjavanja krovnog pokrivača, od zagušivanja oluka lišćem i dr. Parketirane podove ne treba prati vodom, jer se pri tom jako ovlažuju slepi podovi ispod njih koji se slabo provetravaju, te se sporo suše i mogu se zaraziti gljivama koje razaraju drvo. U zgrade ne treba da se unosi drvo koje je zaraženo razornim gljivama. Zgrada treba stalno da se provetrava.

Hemijske mere predviđaju obradu drveta koje je namenjeno za građevinske radove, specijalnim antisepticima, koji se dele na antiseptike rastvorljive u vodi, različita mineralna ulja i na gasovite antiseptike. Od antiseptika rastvorljivih u vodi najveću primenu ima natrijum fluorid (NaF) i natrijum silicijum fluorid (Na₂SiF₆).

Za drvo u građevinarstvu najčešće se kao antiseptik primenjuje 3% vodeni rastvor natrijum fluorida.

Impregnisanje drveta vrši se: potapanjem, bandažnim načinom, načinom superpremaza, impregnisanjem pod pritiskom, obradom antisepticima pomoću četke ili pištoljaraspršivača, impregnisanjem po načinu vrelo-hladnog kupatila i obradom antiseptičnim pastama.

Potapanje drveta u otvorenim ozidanim ili izbetoniranim basenima, napunjenim antiseptikom, primenjuje se za impregnisanje telegrafskih stubova, građe za skele i dr. Trajanje potapanja za borovinu je 7-8 dana, za smrekovinu najmanje 10 dana. Kod ovog načina antiseptično sredstvo prodire u drvo 3-6 mm.

Bandažni način primenjuje se uglavnom za impregnisanje telegrafskih i telefonskih stubova i sastoji se u tom, da se onaj kraj stuba, koji treba da se zakopa u zemlju, obavija bandažom, koji se sastoji od dva sloja jutene tkanine ili nekog drugog materijala u kome je ravnomerno raspodeljeno suvo antiseptičko sredstvo. Tkanina se prošiva kanapom da antiseptičko sredstvo ne bi spadalo. Spoljašnji sloj tkanine mora biti vodonepropustljiv. Podzemna voda prodire kroz donje čelo stuba u drvo i penje se na gore, rastvara pri tom antiseptično sredstvo i povlači ga sa sobom na gore. Dubina impregnisanja dostiže 1-2 cm.

Način superpremaza sastoji se u tom, da antiseptično sredstvo, koje je rastvorljivo u vodi, pomešano sa izvesnom lepljivom materijom, naneseno na površinu drveta, u toku dužeg vremena prodire u njegovu unutrašnjost. Ovo prodiranje antiseptičkog sredstva vrši se po zakonu difuzije, što omogućava da se impregniše drvo sa povećanom vlažnošću. Ali po ovom načinu ne mogu se primenjivati uljana antiseptična sredstva.

Impregnisanje pod pritiskom primenjuje se uglavnom za impregnisanje željezničkih pragova i može se obavljati po načinu potpunog ili štedljivog napajanja. Način potpunog napajanja sastoji se u tom da se drvo, koje treba impregnisati, potapa u impregnacioni cilinder, u kome se drži 15-45 minuta pod vakuumom, da bi se izvukao vazduh iz pora površinskog sloja drveta. Zatim se cilinder puni vodenim rastvorom antiseptičnog sredstva. Na temperaturi 40-50^oC za vodena antiseptička sredstva, a 90-100^oC za uljana, pošto se impregnacioni cilinder ispuni antiseptičkim sredstvom, stvara se pomoću pumpe pritisak od 8-20 atmosfera. Pod ovim pritiskom drvo se drži u toku 1-2 časa prema veličini preseka materijala koji se  impregniše. Ovaj način je skup, pošto zahteva oko 300 kg antiseptičkih sredstava na 1 m³ drveta. 

Impregnisanje po načinu štedljivog napajanja zahteva znatno manji utrošak uljanih antiseptičnih sredstava. Kod ovog načina drvo se drži u impregnacionom cilinderu pod vazdušnim pritiskom 2-4 atmosfere u toku 10-15 minuta, posle čega se cilinder puni uljanim antiseptičkim sredstvom zagrejanim do 95^oC; u impregnacionom cilinderu stvara se pritisak od 7 do 20 at. u toku 30 min, a zatim se antiseptično sredstvo ispušta iz cilindera i stvara se vakuum veličine do 55 mm živinog stuba u toku 15-20 min. Utrošak uljanog antiseptičkog sredstva iznosi 70-75 kg na 1 m³ drveta.

Princip štedljivog napajanja sastoji se u tom, da se vazduh, koji se nalazi u porama drveta, usled prvobitnog pritiska zbija. Za vreme vakuuma u poslednjem stadijumu impregnłsanja zbijeni vazduh izbacuje antiseptično sredstvo iz pora drveta.  

U građevinarstvu se primenjuje način premazivanja  drveta antiseptičnim sredstvima pomoću četke ili pištoljaraspršivača. Vazdušno-suvo drvo, namenjeno za građevinske radove (grede, štafle, stupci, daske za podove, tavanični paneli i dr.), obrađuju se troprocentnim vrelim vodenim rastvorom natrijum fluorata. Na nekoliko časova pošto se površina drveta, koje se impregniše, osuši - obrada se ponavlja

Efikasniji je način vruće-hladnog kupatila, koji se sastoji u tom, da se vazdušno-suvo drvo, koje treba impregnisati, potapa u rezervoar, napunjen troprocentnim vodenim rastvorom natrijum fluorata na temperaturi oko 95^o, pa se drži ti antiseptičnom sredstvu prema veličini preseka drveta oko 4 časa. Zatim se drvo prenosi u rastvor antisepličnog sredstva temperature 20—25^oC u kojem se drži 2 do 2,5 časa.

Od svih uljanih antiseptičnih sredstava najviše se primenjuje kreozotno ulje i karbolineum za impregnisanje donjih krajeva telegrafskih stubova (Krajevi greda koji se zakopavaju u zemlju, potpatosnih greda,željezničkih pragova i dr.). U vezi sa tim, što uljana antiseptična sredstva imaju oštar, neprijatan miris, njima se ne sme impregnisati drvo namenjeno za stambene zgrade, kao ni za skladišta voća i povrća i drugih prehrambenih proizvoda.

Za impregnisanje drveta primenjuju se i antiseptički premazi, silikatni premaz, ekstraktni superpremaz i bitumenski superpremaz. Antiseptički premazi nanose se na površinu drveta četkom, u količini 450 do 750 g na 1 m² površine. Superpremazi se primenjuju za impregnisanje važnijih delova drveta (krajevi greda, oslonci rešetki, krajovi stubova koji se zakopavaju u zemlju i dr.).

Gasovita antiseptička sredstva - hlor-pikrin, sumporasti gas i dr. retko se primenjuju.

Način po kome će se vršiti impregnisanje odabira se prema uslovima u kojima se drvo nalazi.