Kvalitet drveta određuje se postojanjem ili nepostojanjem mana, koje u većini slučajeva smanjuju njegovu čvrstoću ili pogoršavaju njegov spoljašnji izgled.
Čvorovi
U odsečenom drvetu nailazi se na zdrave čvorove koji su srasli sa drvetom, na zdrave, delimično srasle sa drvetom i na one koji nisu srasli sa njim — labave, šupljikave čvorove koji lako ispadaju (slika 4). Čvorovi su osnovna mana koja određuje kvalitet kod vrsta i proizvoda od drveta, pošto narušavaju jednolikost drveta, otežavaju njegovu obradu i smanjuju njegovu čvrstoću.
U slučaju da u drvetu ima čvorova, smanjivanje njegove čvrstoće zavisi od stadijuma raspadnutosti čvora, njegove veličine i mesta gde se nalazi. Tako, na primer, čvorovi koji se nalaze u zategnutoj zoni i na ivicama tavaničnih greda jako utiču na njihovu moć nošenja. U rešetkastim nosačima od drveta ne sme biti čvorova sa prečnikom većim od 10 mm.
U rezanoj građi drvo je najviše oslabljeno na mestima gde se nalaze čvorovi — poleguše i veliki srasli čvorovi. Čvorovi koji su delimično srasli, a naročito oni koji uopšte nisu srasli, narušavaju celovitost elemenata i snižavaju kvalitet drveta još više nego zdravi, srasli čvorovi.
Slika 4: Čvorovi — a) zdrav, tvrd, srastao; b) nesrastao ili delimično srastao; c) ispadajući; d) rožast; e) usukanost; f) čvor — poleguša.
Nenormalne boje i truleži
Nenormalne boje i truleži dele se na unutrašnje i spoljašnje.
Unutrašnje boje i truleži
Unutrašnje boje i truleži (slika 5) javljaju se u toku života drveta u jezgru zrelog drveta ili u sržnom delu stabla. Njih po pravilu izazivaju gljive koje razaraju drvo. Spore gljiva dospevaju u unutrašnjost stabla kroz izlomljene grane i povrede na stablu i žilama.
Slika 5: Trulež na boru.
U odsečenom drvetu četinarskih i jedričavih lisnatih vrsta životni rad gljive prestaje. U drvetu lisnatih bakuljavih vrsta (bez srži) razvitak gljiva može da se nastavi i u odsečenom drvetu.
Unutrašnje crvenilo, pegavost i lažno jezgro nisu od velikog uticaja na promenu čvrstoće drveta. Unutrašnja trulež, koju izazivaju gljive, razara drvo i čini ga nepogodnim za primenu u građevinarstvu.
Spoljašnje boje i truleži
Spoljašnje boje i truleži javljaju se u odsečenom drvetu dok u njemu postoji dovoljno velika vlažnost. U toku veštačkog sušenja uginu sve spore gljiva koje izazivaju spoljašnje boje i truleži.
U spoljašnje boje i truleži spadaju žuta trulež, rujavost, crno-modri trakovi, crne mrlje, modrenje i plesan. One kvare spoljašnji izgled, ali malo smanjuju mehaničke osobine drveta. Trulež beljike, boginjava trulež i periferna meka trulež razaraju drvo. Neke mane drveta prikazane su na slici 6.
Drvo zaraženo domaćom gljivom gubi svoje mehaničke osobine i, kao izvor zaraze zdravog drveta na skladištima i gradilištima, treba da bude spaljeno.
Slika 6: Trulež različitih vrsta drveta izazvana gljivama koje razaraju drvo — a) plesan; b) modrina; c) rujavost; d) trulež beljike.
Pukotine
Prema vremenu kada su se pojavile i karakteru povrede, pukotine se dele na pukotine rastućeg drveta, u koje spadaju paljivost, okružljivost i pukotine od mraza, i na pukotine usled utezanja, nastale usled sušenja drveta. Pukotine narušavaju celovitost drveta (slika 7).
Slika 7: Pukotine mehaničnog porekla — a) paljivost; b) okružljivost; c) pukotine usled sušenja i utezanja na oblovini; d) pukotine usled utezanja na daskama.
Greške oblika i strukture stabla
Greške oblika stabla
Greške oblika stabla sastoje se u zakrivljenosti, žljebovitosti, usukanosti i ekscentričnom srcu. Ova vrsta grešaka smanjuje procenat iskorišćenja građe.
Greške strukture drveta
Greške strukture drveta — usukanost žice, nepravilnost toka vlakana, nepravilnost linije godova, unutrašnja dvostruka beljika, dvostruko srce i lažno srce — vezane su za nenormalnu strukturu stabla drveta.
Usukanost, nepravilnost toka vlakana i nepravilnost linije godova snižavaju mehaničke osobine drveta.
Zapreminska težina, utezanje i tvrdoća usukanog drveta veći su nego kod zdravog. Međutim, pošto drvo sa malim učešćem parcijalne usukanosti ne pokazuje znatne promene fizičko-mehaničkih osobina u poređenju sa normalnim drvetom, ono se dozvoljava za upotrebu u građevinarstvu uz izvesna ograničenja. Velika usukanost snižava kvalitet oblim sortimentima. Dvostruka beljika hrasta u standardnoj građi takođe snižava kvalitet.
Srce drveta
Srce drveta izaziva prskanje rezane građe pri njenom sušenju i pogoršava njen kvalitet. Kod oble građe zona srca ne smatra se za manu. Dvostruko srce pogoršava kvalitet oble građe. Ekscentrično srce često znatno smanjuje mehaničke osobine drveta, koje se u tim slučajevima kvalifikuje u niže klase, sve do ogrevnog drveta.
Rane, ožiljci i deformacije
Rane su grupa mana u koju spadaju mehaničke povrede, ožiljci, delimično sasušenje i deformacije od rana. Mehaničke povrede mogu da smanje vrednost drveta i doprinesu tome da se drvo zarazi gljivama za vreme njegovog rastenja, kao i da se zarazi obla građa za vreme držanja na skladištu.
Ožiljci i delimično sasušenje pogoršavaju kvalitet, narušavaju celovitost drveta i izazivaju krivljenje godišnjih slojeva.
Deformacije od raka donekle pogoršavaju mehaničke osobine i snižuju kvalitet drveta.
Nenormalna sekrecija
Inkrustacije, zasmoljenost i smolne vrećice takođe pogoršavaju kvalitet drveta.
Izbor drveta za prozore i vrata
Pravilna procena građe jedna je od tema povezanih sa izradom drvenih prozora, drvo-aluminijumskih prozora i vrata. Za konkretan projekat i potrebne dimenzije pošaljite zahtev za ponudu.