Bojenje drveta vrši se stoga, da bi se pomoću tih boja i lakova izmenili boja, sjaj, tekstura i rreljef drveta, da bi mu se dao lep spoljašnji izgled i da bi se olakšala zaštita od uticaja atmosferskih činilaca (vode, slabih kiselina, alkalija i dr.). Poznato je da površina drveta intenzivno upija vlagu, usled čega elementi proizvoda menjaju svoj oblik i dimenzije i brzo se prljaju. Premazi bojama i lakovima sprečavaju ovo. Spoljašnji izgled premaza zavisi od kvaliteta upotrebljenih materijala i kvaliteta stolarske obrade površine proizvoda ili elementa.
Sve vrste premaza bojama i lakovima na koje se nailazi dele se na providne, neprovidne i specijalne.
Providni premazi dobijaju se pri upotrebi takvih materijala čiji je tanak sloj providan (uljano-smolasti i špiritusni premazi nitrolakovi, politure i dr.). Proizvodi koji se izrađuju od plemenitih tvrdih lišćarskih vrsta drveta sa lepom teksturom, obično se premazuju različitim providnim lakovima.
Neprovidni premazi dobijaju se od takvih smaterijala čiji tanak sloj nije providan (masne i emajl boje, nitroemajli, perhlorvinilski emajli i dr.). Materijalima koji obrazuju neprovidan premaz, boje se proizvodi od četinarskih i drugih vrsta drveta (bor, smreka, ariš, jela, kedar i dr.).
Specijalni premazi (pozlaćivanje, posrebrenje, bronziranje, metalizovanje, dekalkomanijai) i dr. primenjuje se za premazivanje cele površine elementa ili samo nekih njegovih delova, prema narudžbini.
Izbor materijala za bojenje i lakovanje zavisi od uslova eksploatacije u kojima će se proizvod ili elemenat upotrebljavati. Prema uslovima eksploatacije stolarski građevinski proizvodi i elementi koje treba bojiti ili lakovati mogu se podeliti na tri grupe:
- proizvodi i elementi koji su izloženi uticaju promenljivih atmosferskih činilaca (vrata i prozori, verande, balkonska vrata, kapije. kućni zidovi fabričke izrade i dr.)
- proizvodi i elementi kofi su izloženi mehaničkim uticajima i habanju, kvašenju vodom. rastvorima slabih kiselina, alkalija i dr. (podovi. unutrašnja _prozorska okna, prozorske daske. kuhinjska vrata i vrata od kupati la, klozeta i perionica, stepenice. balustrade i dr.);
- proizvodi i elementi. nad kojima se obavlja periodično higijensko održavanje (zidovi i plafoni, obloženi brušenim šperpločama. paneli, pilastri, stubovi, venci. ugrađen kućni nameštaj. obložen furnirom od plemenitih drveta, lift-kabine, unutrašnja vrata, obložena furnirom od plemenitih vrsta drveta i dr.).
Prvu grupu proizvoda ili elemenata treba bojiti masmrn bojama i emajlima, perhlorvinilskim emajlima i masnim lakovima; drugu grupu masnim bojama, nitroemajlirna i nitrobojama; treću grupu smolnim (alkoholskim) lakovima, politurama, masnim lakovima i nitrolakovima sa naknadnim politiranjem površine.
U materijale za bojenje i lakovanje spadaju firnisi, materije za bojenje, masne emajl boje, nitroboje i lakovi.
Firnisi su proizvod prerade biljnih ulja, masti i organskih proizvoda; oni ne sadrže lak-smole koje posle sušenja mogu da obrazuju zaštitnu skramu na površini i primenjuju se za spravljanje i razblaživanje boja kao i za gruntiranje površina koje treba da budu obojene. Prema osnovnoj sirovini firnisi se dele na dve vrste: firnisi od biljnih ulja i masti i firnisi od organskih produkata. Firnisi od biljnog ulja - lanenog i konopljinog služe za sastavljanje boja kojima će se bojiti spoljašnji proizvodi i elementi zgrada I kategorije.
Poluprirodni firnisi (oksol, oksol-mešavina i dr.) primenjuju se za spravljanje uljanih boja za bojenje unutrašnjih i spoljašnjih proizvoda i elemenata od drveta, metala i suvih omalterisanih zgrada II kategorije.
Veštački firnisi, tipa sintol, karbonol, škriljčev firnis i dr. služe za spravljanje boja namenjenih za bojenje unutrašnjih i spoljašnjih proizvoda od drveta. Firnisi ovog tipa imaju oštar, neprijatan miris.
Materije za bojenje boje dele se na dve grupe: na pigmente i močila.
Prirodni (zemljani) i veštački (mineralni) pigmenti, primenjuju se za izradu uljanih, emajlnih i nitroceluloznih materijala za bojenje, koji obrazuju neprovidne premaze. Za izradu uljanih emajlnih i nitroceluloznih boja najčešće se primenjuju sledeći pigmenti:
- cinkovo belilo
- visokokvalitetni oker,
- umbra (mrka boja).
Za bojenje površina proizvoda i elemenata od drveta primenjuju se pigmenti organskog porekla i soli metala. Od močila organskog porekla najveću primenu imaju sintetički i humusni.
Sintetička močila dele se na rastvorljive u vodi i rastvorljive u alkoholu i u drugim hemijskim rastvorima . Najveću primenu pri bojenju stolarskih proizvoda i elemenata nalaze direktne i kisele boje rastvorljive u vodi koje su veoma postojane prema svetlosti, te ne blede.
Od humusnih močila za bojenje drveta primenjuju se bajcevi, kojima se drvo bojadiše u različite boje, prema koncentraciji rastvora i dodataka, koji površini, koja se bojadiše, daju zadatu boju. Metalne soli gvožđa sulfat, permanganat i kalijum bihromat takođe se mogu upotrebljavati za bojenje površina drveta. Oni daju boju koja je ravnomerna po tonu i ide dovoljno u dubinu.
U močila rastvorljiva u vodi spada kestenov bajc za bojenje površine drveta u mrku boju različitih tonova i crveni bajc za bojenje drveta u crvenkasto-kestanjastu boju.
Kiselo kestenovo močilo za drvo (koncentracija od 1 do 2 %) boji drvo u kestenjastu boju različitih tonova.
Mešavine kiselo-kestenjastog močila za drvo, kiselocrvenog i kiselo-narandžastog močila daju drvetu boju mahagonija. Mešavina gvožđa sulfata i kalijum bihromata u razmeri 2 : 1 daje bukovom i hrastovom drvetu kestenjastu boju. Da bi se dobila bolja dubina tona bojenja, u 5% rastvor orahovog bajca dodaje se 10 g kalcinirane ili kamene sode na 1l rastvora močila. Za fino podešavanje tonova može se upotrebljavati šafranin, nigrozin, kiselo crveni, kao i druga močila u količini 0,5 g na 1l rastvora za bojenje.
Za bojenje drveta u različite boje može se upotrebljavati i bojenje rastvorljivim solima nekih metala, koje se sastoji u tome, što se površina obraduje prvo vodenim rastvorom soli nekih metala, a posle sušenja vodenim rastvorom razvijača. Kombinujući različite koncentracije rastvora metala i razvijača, može se dobiti željena boja površine drveta. U tab. 1 data je receptura za rastvaranje metalnih soli za bojenje.
Tabela 1: Receptura sredstava za bojenje rastvora soli nekih metala
| Boja | Koncentracija rastvora bojitelja, % | |
| Hemijsko obrađivanje površine drveta | Razvijač | |
| Za hrast | ||
| Kestenjasta | Kalcijum-bihromat 1 do 4 | Kestenjasti hrom K 1 do 2 |
| Kestenjasto-siva, imitacija orahovog drveta | Bakar-sulfat 2 | Kestenjasti hrom 3K-1 |
| Kestenjasto-crveta, imitacija mahagonija | Kestenjasta za krzna 0,5 do 1 | Kiselinsko-oranž 1 do 2 i hromno-kiseli kalijum 0,7 do 1 |
| Za bukvu | ||
| Kestenjasta | Gvožđe-sulfat 2-4 | Za obrađivanje površine čisto žuta 1 |
| Maslinasta | Isto | Za obrađivanje površine zelena 1-1 |
| Za bor | ||
| Kestenjasta |
Rezorcin-1 Rezorcin-2 |
Kalijum-bihromat 1-3 |
| Crvenkasto-kestenjasta, imitacija mahagonija | Kestenjasta za krzno 0,5 do 1 | Bakarsulfat 1,5 do 3 |
Rastvor sredstava za bojenje od rastvorljivih metalnih soli i razvijača ne treba da ima temperaturu ispod 25oC
Uljane boje su paste, koje se sastoje od pigmenta i punila pomešanih sa prirodnim ili kombinovanim firnisima. Da bi se dobio radni rastvor pastu treba rastvoriti u firnisu dok ne postane dovoljno žitka za rad. Neke boje se proizvode u obliku rastvora koji su gotovi za upotrebu. Uljane boje se upotrebljavaju za bojenje prozora, vrata, kutija. šalona, podova, panela i dr.
Za bojenje proizvoda ili elemenata u belu boju, upotrebljava se cinkovo belilo marki M-00, B-2-00, B-2-0 i M-3; ovo poslednje proizvodi se kao gotovo za upotrebu. Cinkovo belilo ostalih marki mora se rastvoriti u firnisu, koji se uzima u količini 17 do 28% od težine boje. Svetli oker proizvodi se kao gotov za upotrebu.
Da bi se dobio radni rastvor kestenjaste umbre, nju treba rastvoriti u firnisu, koji se uzima u količini 35 do 40% od težine boje.
Pastu koja boji drvo u boju slonove kosti treba razblažiti u firnisu, koji se uzima u količini 35 do 40% od težine boje.
Emajl boje su mešavine pigmenata sa odgovajućim lakovima, gotove za upotrebu. Po sastavu vezivnih materijala one se dele na uljane glifihalne, pentaftalne, perhlorvinilske i bitumenske. Emajl boje _proizvode se u najrazličitijim bojama.
Nitro boje (nitro emajli) su koloidni rastvori nitroceluloze, smole i isparljivih organskih razređivača sa dodatkom pigmenata i plastifikatora. One se upotrebljavaju za bojenje drveta, metala, suvih omalterisanih zidova i dr. Za razliku od uljanih i emajl boja one imaju osobinu da se brzo suše (20 do 30 minuta), otporne su protiv uticaja vode, slabih kiselina i alkalija, usled čega se nanose prskanjem što povećava produktivnost ovih radova 5 do 10 puta.
Industrija boja i lakova proizvodi nitro boje najrazličilijih boja. Da bi se dobio jedan rastvor, koji je pogodan da se nanosi prskalicom, u nitro boju treba dodati od 10 do 30% po težini rastvarača No 646.
Za grundiranje i špahtlovanje površina drveta pre bojenja, treba upotrebljavati gruncl No 622 sive boje, grund DD-113, kit AŠ-30 i kit MBŠ. Kad nema grunda fabričke Izrade, može se koristiti nitro boja, u koju treba dodati pigment odgovarajuće boje.
Uljano-smolni lakovi, nitrolakovi, alkoholni lakovi i politure, primenjuju se za bojenje drveta u prirodnu boju ili u ton boje; to su providni premazi, kroz koje se providi tekstura drveta.
Nitro lakovi imaju osobinu da se brzo suše (20 do 30 minuta), stoga njih treba nanositi u specijalnim prostorijama sa ventilacijom, pomoću pištolja-prskalice. Ostali lakovi i politure nanose se četkom ili tamponom.
Za spravljanje politura sa šelakom ili za njihovo razredivanje treba upotrebiti špiritus jačine od 80 do 90o.
Za grundiranje površine drveta pri obradi uljanosmolnim i špiritusnim lakovima i nitrolakovima, mogu se primenjivati sledeći grundovi: stolarski (OST 3180), kazeinski (TU MHP 2120-49) i kazeinsko-kolofonijumski za nitrolakove (TU MHP 345-41). Grundiranje površine drveta za politiranje šelak politurom vrši se 10% rastvorom šelaka u špiritusu.
