Blog

testerisanje, lepljenje

Zavrtnji za drvo, lepljenje i testerisanje

Zavrtnji za drvo - poruči ovde

 
Prema obliku glave možemo ih svrstati u četiri glavne grupe: zavrtanj sa okruglom glavom (og); sa upuštenom glavom (ug); sa sočivastom glavom (sg) i sa uglastom glavom (slika 1). Glave prve tri grupe zavrtnjeva za drvo su izvedene i mogu se pomoću odvrtke zavrtati i odvrtati dok se četvrta grupa zavrtnjeva upotrebljava za gradnju skela, većih je dimenzija, sa šestougaonom glavom. Uvrće se i izvrće uz pomoć viljuškastog ključa. (Za rastavljivi spoj kod drveta i drugog materijala upotrebljava se i zavrtanj za pričvršćivanje okova sa navojem i navrtkom (maticom) kao i kod zavrtnjeva za metal pa ćemo se sa njim upoznati kada budemo govorili o zavrtnjima za metale. Ovaj zavrtanj ima dobru stranu što se ispred njegove poluokrugle glave nalazi četvrtasti zaglavak, koji pri stezanju ulazi u materijal i ne dozvoljava da se stablo zavrtnja okreće pri stezanju).
 
zavrtanj sa uglastom glavom
SLIKA 1
 
Važno je da oblik glave zavrtnja za drvo bude prilagođen mestu upotrebe, na primer, kod ravnih površina upotrebićemo zavrtanj sa upuštenom glavom koja ne izviruje iz ravni. I zavrtnji za drvo se prodaju na kilogram, a ne na komad. Mere su im date duplim brojevima kao i kod eksera, npr. 2x7ug. Ovo upućuje na zavrtanj 2 mm debljine i 7mm dužine stabla. U sledećih nekoliko redova daćemo nekoliko tipova zavrtnjeva sa težinom 1000 komada i broj zavrtnjeva uobičajenog pakovanja (а ne težinu, kao što je bio slučaj kod eksera).
 
2x7 1000 kom. 0,22 kg u jednom pakovanju 2000 kom.
 
2,5x15 1000 kom. 0,64 kg u jednom pakovanju 1000 kom.
 
3,5x35 1000 kom. 2,46 kg u jednom pakovanju 500 kom.
 
5x60 1000 kom. 8,43 kg u jednom pakovanju 200 kom.
 
6x50 1000 kom. 10,40 kg u jednom pakovanju 100 kom.
 
8x120 1000 kom. 41,80 kg u jednom pakovanju 100 kom.
 
Zavrtnji za drvo sa ugaonom glavom:
 
6x120 1000 kom. 49,- kg u jednom pakovanju 50 kom.
 
10x130 1000 kom. 66,50 kg u jednom pakovanju 50 kom.
 
Pri ukucavanju eksera ne treba izvoditi nikakve predradnje. Međutim, za uvrtanje zavrtnjeva za drvo mora se pripremiti materijal, bušenjem rupe prečnika jednakog tri četvrtine prečnika zavrtnja i polovini dužine zavrtnja koji će se upotrebiti. Ovaj »poluotvor« vodi zavrtanj i sprečava pucanje drveta (zavrtanj ima konični * navoj). Manji otvori se mogu izbušiti ukucavanjem eksera koji se potom izvadi.
 
Važno je da vrh i zarez na glavi zavrtnja budu u istoj ravni. Lakše se uvrće zavrtanj koji se pre upotrebe namaže sapunom. Važno je da širina daske bude bar 110% dužine zavrtnja (osim ako ne želimo iz bilo kog razloga da zavrtanj probode dasku) da vrh zavrtnja ne bi prošao kroz dasku. Npr. u dasku debljine 10 mm upotrebimo, maksimalno, 8 mm dugačak zavrtanj za drvo.
 
Ne upotrebljavajmo zarđali zavrtanj! Ako drugi nemamo, treba stari prethodno premazati, uljem. Glavu zavrtnja posle uvrtanja - naročito kod ukrasnih predmeta - premažimo bezbojnim lakom, koji će sem zaštite zavrtnja obezbediti i zaštitu od odvrtanja.

 

Lepljenje

 
Lepljenje je dosta čest način spajanja. Tutkalo je poodavno poznato vezivno sredstvo, tačnije »glutinovo« toplo tutkalo. Novije od ovoga je hladno »kazeinovo« tutkalo. Najnovije sredstvo za lepljenje je lepak na bazi sintetskih smola.
 
Najbolje toplo tutkalo se dobija smešom 3:1 koštanog i kožnog tutkala. Može se dobiti u pločama. Površina preloma treba da je ispucana, školjkasta. Boja ne igra bitnu ulogu, ali ploča mora imati što manje mehura. Ako se na površini istopljenog tutkala pojavljuju masne mrlje, to je znak da je tutkalo pokvareno i ne treba ga upotrebljavati. Treba istopiti uvek samo onoliko tutkala koliko ćemo potrošiti. Pustimo prvo da se odlomljen komad tutkala kvasi pola dana (na površini vode se tada pojavljuju masne mrlje), zatim se odlije suvišna voda sa tako dobijene pihtijaste mase i zagrevanjem na 50-60°C pustimo da se tutkalo potpuno istopi. Najbolje je sud sa tutkalom staviti u veću posudu sa vodom i nju staviti na peć. Pazeći da temperatura vode ne pređe 70°С uz stalno mešanje pustimo da se tutkalo istopi. Nanosimo na pripremljenu površinu ravnomeran sloj tutkala i tako namazane drvene površine pritisnemo ravnomerno jednu na drugu. Tutkalo vezuje za 5-25 minuta, a u suvim, toplim prostorijama i pre isteka tog vremena.
 
Hladno kazeinovo tutkalo sporije »veže«. Istupljuje oštricu alata kada se lepljeni deo obrađuje. Hladno tutkalo se posle pripremanja odmah mora utrošiti. Hladno tutkalo menja boju nekim drvenim materijalima. Otporno je na vodu i za upotrebu se priprema jednostavno bez zagrevanja. Hladno tutkalo je praškasti beli materijal. Kada miriše na kačkavalj, tada ga više ne smemo upotrebljavati jer je pokvareno. Jedan kilogram hladnog lepka se topi u litar i po do dva litra vode laganim mešanjem najmanje pola sata. Pri tom, temperatura prostorije mora biti 10°C a vode bar 20°C. Prilikom mešanja hladno tutkalo je u početku gusta kaša, ali posle mešanja se razredi pa zato ne moramo žuriti sa dodavanjem vode odmah u početku. Za površinu od 1 mpotrebno je 50 grama hladnog tutkala ravnomerno naneti. Pripremljeno hladno tutkalo može se upotrebiti najviše u roku od pet sati.
 
Nekoliko novijih tipova lepaka olakšava posao oko spajanja drveta. Zajednička karakteristika ovih lepaka je jednostavan rad sa njima, ali i viša cena.
 
Najviše rasprostranjen lepak na bazi sintetskih smola je dvokomponentni epokit. Na sobnoj temperaturi suši se za 24h i obrazuje belu masu, koja može da se reže. Može da se boji, ali je skup i zato pogodan samo za manje i delikatnije poslove.
 
Univerzalni lepak na bazi sintetskih smola je i oho. Lepi čvrsto, brzo i trajno: porcelan, drvo, plastične mase, celuloid, metale i drugo. Lepak »oho« je neotrovan kristalno proziran, vodootporan i prijatnog mirisa. Površina koja se lepi mora biti čista i suva. Lepak se nanosi na obe površine koje se lepe, tanko razmaže i pričeka da se malo osuši. Zatim se obe površine pritisnu i tako pritisnute ostave nekoliko minuta. Osušen lepak čini bezbojnu tanku skramicu.
 
lepljenje drveta
 
Postoji još niz univerzalnih lepaka na bazi sintetskih smola kao što su: araldit, boropor itd. Za upotrebu ovih lepaka ne može se dati univerzalno uputstvo već se moramo služiti pojedinačnim uputstvima priloženim uz svaki lepak. Zajedničke karakteristike lepaka na bazi sintetskih smola su da se oni moraju nanositi u tankim slojevima te se radi toga mogu upotrebiti samo za vezivanje ravnih površina. Nisu za upotrebu kod lepljenja hrapavih dasaka, a i skupi su.
 

Lepljenje drveta

 
Osnovne radnje koje se moraju obaviti kod lepljenja drveta su: potpuno i lepo čišćenje površine naleganja kod oba komada koji će se lepiti, ravnomerno nanošenje lepka na celu površinu za lepljenje i dovoljno pritiskivanje na zalepljene površine. Sušenje ubrzava suva i topla prostorija u kojoj se lepljenje vrši. Važno je da se pritiskivanjem istisnuti lepak između dve površine temeljno očisti.
 
Naročita pažnja mora da se obrati na presovanje, stezanje materijala. Po mogućstvu ne treba pritiskivati direktno na površine koje se lepe, već to izvesti preko spolja nameštenih otpadnih komada. Njih treba čeljusti da stežu. Za lepljenje manjih komada dovoljan je jedan sto sa ravnom pločom, zatim pomoćna ploča, onda komadi koji se žele slepiti i ponovo pomoćna ploča. Kao teg za pritiskivanje može da posluži  nekoliko težih knjiga ili cigala.
 

Testerisanje

 
Sečenje i razdvajanje je, posle zakivanja, najčešća radnja. Najpre moramo da odaberemo sredstvo za sečenje drveta - testeru. Pošto kućna radionica ne može biti toliko opremljena kao neka stručna radionica, moramo obratiti pažnju da nabavimo samo najpotrebnije testere (slika 2).
 
vrste testera
SLIKA 2
 
Za rezanje većih komada drveta nabavićemo jednu stolarsku testeru sa okvirom. Za odsecanje manjih komada potrebna nam je ručna testera sa zamenljivim listovima i na kraju najvažnije je da imamo ručnu testeru sa čeličnim okvirom i zamenljivim listovima raznih profila. Za ovu testeru obezbedićemo veći broj listova raznih profila. Kod listova testere osim veličine zubaca (visina zubaca je: za odsecanje 3 mm, za sečenje žlebova 2mm, finu obradu 1 mm) menja se i ugao zubaca. Za većinu radova najpogodniji je ugao od 90°, jer se zupci mogu oštriti trouglastom turpijom. Za preciznije radove treba da imamo list sa zupcima pod uglom od 110°. U metalni okvir može da se ubaci i testera za metale. Zupci testere obično seku pri pokretu od sebe, tj. guranju.
 
Važno je uočiti da zupci testere sem nagiba u pravcu lista imaju i svoje izvijanje, tj. »razmetanja« koja su različita kod listova za različite namene. Tako kod listova za odsecanje iznose 2 debljine lista, kod listova za žlebove 1,5, a kod uzanih listova 1,3 debljine lista. Razmetanje zubaca obezbeđuje nesmetano rezanje bez zaglavljivanja lista u materijalu. Za izradu razmetanja zubaca upotrebljava se specijalan alat, ali uz veću pažnju mogu da posluže i pljosnata klješta. Sa testerom koja ima razmetanje, tj. levo-desno povijene zupce, teško je započeti rezanje i zato nije na odmet za početnika da početni rez načini dletom ili testerom sa malim razmetanjem. Pri ovom, treba odmah napraviti dva reza neposredno jedan pored drugog, jer list sa većim razmetanjem neće moći da uđe u uzan žleb. Ako se testera istupi, treba da pritegnemo list testere u mengele i naoštrimo je trouglastom turpijom. Zupci, pri tom, neka budu izdignuti, pola santimetra iznad čeljusti mengela.
 
Listovi testere sa okvirom mogu se zatezati i to kod stolarske testere okretanjem letve na kanapu, a kod testere sa metalnim okvirom uvrtanjem leptirnavrtke. Pored ovoga lista se može i zakretati oko ose, tj. izvesti iz ravni okvira. Stručno lice radi obično sa nagibom lista od 35° udesno u odnosu na okvir da bi bolje videlo liniju po kojoj treba da seče. Ovo, međutim, ne preporučujemo početnicima jer držanje testere pod ovim uglom traži izvesnu praksu, a i više zamara ruku. Istina, postoje i situacije kada, je neophodan ovaj položaj testere za normalan rad.
 
Veoma je važno da list testere ne bude uvijen, tj. da list testere sa obe strane okvira ima podjednak »nagib«.
 
Kao i kod svakog posla i kod rezanja važi pravilo: Triput meri da bi samo jedanput sekao!«. Samo majstorl sa dugom praksom mogu sebi dozvoliti da liniju obeležavanja povlače tačno po meri i da po njoj i režu. Pravilnije je da linija mere bude nešto iznad stvarne mere, a rezanje da se izvrši pored oznake, tako da linija obeležavanja ostane vidljiva i posle rezanja. Ne zaboravimo da obeležimo - iscrtamo deo koji otpada, da ne bi usled okretanja materijala slučajno rezali sa strane koja ostaje, jer ćemo u tom slučaju dobiti manji komad nego što smo želeli.
 
Za obeležavanje služimo se čeličnim ili drvenim ugaonikom (vinklom). Obeležavanje ćemo izvesti na taj način što ćemo okretanjem obeleženog komada za 180° obeležiti i suprotnu stranu materijala. Na ovaj način moguće je izbeći svaku grešku koja bi nastala usled neravnomernosti površina ili krivog držanja materijala. I ako dva obeležavanja ne budu paralelna, između njih će se ocrtati pravilan pravac rezanja.
 
Pre nego što započnemo rezanje, treba da uhvatimo materijal levom rukom levo od označene crte za sečenje, držeći, pri tom, savijen palac leve ruke koso naviše i oslonivši list testere o uzdignuti palac. Tada započinjemo testerisanje (slika 3, deo 1).
 
Osnova palca treba da bude oko 1,5 cm više od površine koja se reže, da pri slučajnom odskoku lista zupci testere ne bi zaparali palac. Za ovu operaciju nije na odmet imati malo prakse jer uzastopno poskakivanje testere može da izbaci iz takta i najstrpljivijeg početnika, a nerviranje ili eventualno bacanje alata ne vodi cilju. Pri početnom zarezivanju testeru treba držati labavo i rezanje otpočeti povlačeći testeru ka sebi.
 
testerisanje
SLIKA 3
 
Pri rezanju treba da se trudimo da režemo celom dužinom testere i držimo testeru da se ne klati levo i desno, gore i dole (slika 3, deo 2). List testere treba da ide horizontalпо. Ako se umorimo, izvadimo testeru i odmorimo se, jer umornom neiskusnom rukom rezanje će biti netačno, a možemo prouzrokovati i lom alata, pa i ozlediti se. Dasku treba namestiti tako da ne visi iz mengela i dobro je stegnuti (slika 3, deo 3).
 
Testera sa manjim razmetanjem zubaca lako se zaglavljuje u vlažnom drvetu. U ovakvim slučajevima treba list testere namazati mašću ili sapunom. Rez treba kontrolisati pri približavanju meri da ne bi napravili dublji rez od željenog. Ako potpuno odsecamo komad, zadnje poteze testerom treba izvesti sasvim labavo, polagano, da ne bi došlo do odcepljivanja donjeg dela materijala.
 
Dobar savet: posle upotrebe list testere treba namazati zaštitnom mašću da ne bi zarđao, a zupce okrenuti prema okviru.

Blog Kategorije