Rad dletom
Bez rada sa dletom majstorisanje u kući ne može u potpunosti da se obavlja. Spojeve delova nameštaja pomoću proreza i čepa, montiranje brave, nameštanje šarki na vratima nemoguće je izvesti bez upotrebe dleta.
Za prosečne operacije od raznih vrsta dleta potrebno je imati oko tri-četiri. Dleta sa komplikovanijim profilima (kosi, u obliku polumeseca, itd.), upotrebljavaju vajari i stolari za izradu stilskog nameštaja.
Oštrica dleta se izrađuje od čelika, a drška i čekić kojim se po njemu udara - od drveta. Najvažniji deo dleta je oštrica koja je obično pod uglom od 25° (slika 1, deo 1).
Najviše upotrebljavana dleta su:
pljosnato dleto pravougaonog preseka,
pljosnato dleto sa zakošenim ivicama,
izdubljeno stolarsko dleto i
dugačko dleto za otvore.
Drška dleta mora biti snabdevena sa gornje strane metalnim prstenom koji obuhvata malo suženi gornji deo drške da se pri udarcima drvenim čekićem drška ne rascveta.
Sečivo dleta је ravno (samo kod izdubljenog dleta је ispupčeno) i treba ga držati u ravni sečenja. Zakošeni deo dleta treba da je okrenut prema delu drveta koji se iseca, izbacuje (sl. 1, deo 2– 5).
SLIKA 1
Pri radu sa dletom obratimo pažnju na pravac vlakna drveta jer pri jačem udarcu drvo može pući u pravcu vlakana. (sl. 1, deo 6,7).
Kada želimo da isečemo dletom udubljenje za čep, prvo moramo iseći deo koji je normalan na pravac vlakna pa tek onda deo koji je paralelan sa vlaknom (sl. 1, deo 2, 2/a, 3, З/а). Materijal moramo prethodno staviti na čvrstu podlogu da bi izbegli vibracije pri radu, stegnuti što je moguće bliže delu koji se seče, makar u toku rada morali materijal i pomerati. Dleto pri radu treba čvrsto držati, ne za metalni deo, već za dršku obuhvativši je prstima.
Sa dugačkim uzanim dletom mogu se isecati četvrtasti dublji otvori za čep. Ako čep treba da prođe kroz materijal tada je bolje da se otvor dubi sa obe strane naizmenično. Dubina sečenja će tada sa obe strane biti manja.
Polukružno dleto služi za isecanje kružnih otvora i za skidanje oštrih ivica drveta.
Deo dleta suprotan od oštrice je šiljat i četvrtastog oblika, a služi za »usađivanje« u dršku. Mesto na kome se najčešće lome dleta je suženi deo ispod drške. Kada se na tome mestu dleto izlomi, postaje neupotrebljivo za dalji rad. Ako propadne drška dleta, ona se može lako zameniti. Ako dođe do oštećenja sečiva, brušenjem se može ponovo naoštriti.
Drška se namešta na taj način što se prvo dleto utisne u drušku šiljatim krajem, zatim se uhvati za dršku i držeći je u vazduhu nekoliko puta snažno udari čekićem po ispupčenom delu drške.
Bušenje
Treba znati bušiti! Prividno, bušenje izgleda kao najjednostavnija operacija u obradi drveta, ali u praksi je to samo onda ako imate odgovarajući alat. Najneophodniji alat za bušenje rupa za zavrtnje i eksere je igličasta burgija. Za bušenje većih otvora potrebna je i neka bušilica jer rad sa većim igličastim burgijama ili vijugavim burgijama zahteva izvesnu praksu (slika 2).
SLIKA 2
Pošto u našoj maloj radionici ne možemo da imamo sav alat, najbolje je ako obezbedimo jednu ručnu bušilicu poznatu pod nazivom »amerikaner«. Ova bušilica može da radi kako sa spiralnim tako i sa manjim vijugavim burgijama. Za pokretanje ručice zbog zupčastog prenosa, ne treba mnogo napora, tako da i neupućeni mogu njom rukovati. Postavimo podložnu ploču ispod materijala koji bušimo, bez obzira da li se bušenje izvodi ručnom ili drugom bušilicom (računajmo da će burgija na kraju proći kroz materijal) i sve zajedno uhvatimo čvrsto da burgija ne zahvati materijal i počne ga okretati.
Za bušenje drveta treba birati uvek manji broj obrtaja. Ako radimo električnom bušilicom i pri najmanjem broju obrtaja treba prekidati bušenje svakih 15-20 sekundi. Pri brzom bušenju, drvo može toliko da se zagreje da promeni boju, pa čak i da se zapali. Oštar zvuk, dim u obliku fine trake ili miris zapaljene šume upozorava na to. Povremeno vađenje burgije iz materijala pri bušenju ne samo što hladi burgiju već pomaže izvlačenju strugotine iz otvora. Zaglavljena strugotina u otvoru u velikoj meri smanjuje efikasnost bušenja.
Pre početka bušenja treba mesto za bušenje malo udubiti ekserom ili probojcem. Ovo je naročito potrebno početnicima. Ovo početno udubljenje - stručno rečeno, »kirner« - pomaže u vađenju burgije kod prvih njenih obrtanja. Obratimo pažnju na to da vrh burgije ne bude jednostrano zakošen, jer će se u tom slučaju dobiti posle bušenja veći otvor od očekivanog.
Isecanje veće kružne pločice od tanjeg materijala takođe se naziva bušenje, mada je to sasvim druga vrsta operacije. Kao alat služi podešljivi nož za otvore. Za »bušenje« ovim alatom potrebno je prethodno izbušiti u centru izreza malu rupu i tu namestiti šiljak noža. Nož podesimo na potrebno odstojanje prema prečniku otvora koji želimo bušiti. Sad okrenemo sečivo nekoliko puta i ono počinje da se kreće kao igla po gramofonskoj ploči, ali uvek na istom rastojanju od centra sekući pri tom ploču (slika 3).
SLIKA 3
Ako se drvo pri bušenju mora probiti, bušenje treba početi sa lica materijala. Otvor sa te strane ostaje lep, ravnomeran sa oštrim ivicama dok na drugoj strani burgija cepa materijal pri probijanju. Ako bušimo rupu za zavrtanj sa upuštenom ili sočivastom glavom tada burgijom za upuštanje moramo izdubiti gornji deo otvora za glavu zavrtnja. Ako nemamo specijalnu burgiju za to, biće dobra i jedna deblja burgija čiji smo vrh prethodno obrusili na veći ugao. Operaciju ubušivanja treba pažljivo lzvestl da ne bl preduboko prodrli u materijal.
Ako rupa ne prolazi kroz materijal, tada burglju prethodno moramo obeležiti, na mestu dokle želimo da prodre u materijal (npr. olovkom u boji, lakom za nokte itd.). Tako nećemo morati stalno vaditi burgiju i meriti dubinu rupe (slika 4).
SLIKA 4
Rendisanje
Da bismo izbegli rendisanje, jedina mogućnost je da kupimo već izrendisan materijal. Pošto se takav materijal ne može uvek dobiti, a često moramo i ivice obraditi, najbolje je da u kućnoj radionici imamo i rende. Treba nam tri rendeta: jedno za grubu obradu (veliko rende), jedno za finu obradu i jedno rende za žlebove. Od ova tri, možemo izostaviti veliko rende, jer ćemo retko kad biti u situaciji da obrađujemo velike, grube površine. A kad to moramo da radimo, možemo se poslužiti rendetom za finu obradu. Naravno, posao će duže da potraje.Duša rendeta je dobro naoštren nož (sl. 5) sa ravnim sečivom. Ugao sečiva je 25°. Nož se pri radu mora čuvati od udara u metalni predmet, npr. zaboravljen ekser ili njegovo stablo može da ošteti sečivo i učini ga neupotrebljivim. (Ako rendisanje poverimo majstoru i ako našom nepažnjom ostane neki skriveni ekser ili deo okova u materijalu, za svaki takav komad mora se nadoknaditi cena testere ili noža rendeta).
SLIKA 5
Sečivo rendeta treba oštriti na što je moguće većem brusnom kamenu da oštrica ne bude udubljena, tj. da vidljivo ne primi zaobljenost brusnog kamena. Kod oštrenja možemo se poslužiti pomoćnim alatom, napravljenim od daščice pod uglom od 25°, na kojem možemo držati nož rendeta pri oštrenju, jer je i iskusnom majstoru teško da odredi odoka ugao od 25°.
Posle oštrenja noža na okruglom brusnom kamenu, ivice sečiva moramo izravnati na ravnom brusnom kamenu. Ne treba zaboraviti da je zadatak rendeta da površinu daske izravna što je moguće lepše, a to može samo pod uslovom da je sečivo idealno ravno. Ravan brusni kamen se može dobiti u gvožđarama. Oštrenje noža na pokvašenom ravnom kamenu treba izvesti prevlačenjem oštrice (kao i kod običnog noža) po kamenu kružnim pokretima. Oštre ivice oštrice treba zatim brušenjem skinuti da ne bi u materijalu pri rendisanju ostavljali oštre tragove. Ко је početnik ne treba da se stidi, da od nekog majstora »ukrade« ovo znanje.
Nož rendeta pričvršćen je drvenim klinom u otvoru rendeta. Pri nameštanju nož i klin pridržavajmo palcem leve ruke. Malim udarcima čekića, koji držimo u desnoj ruci, namestimo nož. Ovo treba izvesti spretno držeći pri tom rende u vazduhu dlanom i ostalim prstima leve ruke.
Nož neka samo malo viri iz donjeg dela rendeta, a oštrica mora biti ravna sa donjom stranom rendeta. Najbolje je da pri umetanju nož uopšte ne viri iz donjeg dela rendeta već da se nameštanje noža izvede sitnim udarcima čekića posle nameštanja drvenog klina. Ako nož jako viri, to ne ubrzava rad jer vrlo lako zahvati materijal suviše duboko. Lakše je nož pomaći da više zahvati nego ga izvaditi nazad. Važno je da kuckanjem noža sa strane oštrica zauzme pravilan položaj. Ova operacija se ponovo izvodi u »vazduhu« držeći pri tom rende u levoj ruci (slika 6).
SLIKA 6
Kada želimo da izvadimo nož, potrebno je nekoliko puta čekićem udariti po zadnjem delu tela rendeta, naravno kad je podignuto.
Važan deo rendeta je umetak (razbijač šuške), koji se za nož pričvršćuje pomoću zavrtnja. Zadatak umetka je da lomi nakupljene šuške ispred noža, inače bi se otvor za šuške brzo zapušio.
Operacija rendisanja teče sledećim redom: desnom rukom obuhvatimo zadnji kraj rendeta tako da palac leži levo, a ostali prsti zajedno desno pored klina; levom rukom uhvatimo rende za vršak - prednji kraj drške, i upravljamo rendetom. Desna ruka daje dovoljan pritisak za rad. Stružemo ravnomerno pomerajući rende napred-nazad velikim zamasima, ne pritiskujući pri tom previše rende. Pri povlačenju unazad, rende malo iskrivimo na ivicu štedeći time nož.
Treba uvek rendisati duž pravca drvenih vlakana, jer ni najbolji umetak ne može spasti dasku ili letvu od zacepljenja ako se rendisanje izvodi suprotno. Ne treba žaliti truda da dasku namestimo kako valja. Ako se menja pravac vlakana, rende moramo postavljati uvek u pravcu vlakna, dakle rendisaćemo čas u jednom čas u drugom pravcu uvek niz vlakno (slika 7).
Najteže je rendisanje površine poprečnog preseka, jer nož mora poprečno da seče vlakna i zbog toga ih lomi, cepa. Ovo je slučaj kod krajeva daski. U ovakvim slučajevima treba rendisati od spoljnih ivica prema sredini. Ovo nije naročito lak posao jer rende trza ruke (slika 7, srednja).
SLIKA 7
Za ravnanje rendisanih površina služi rende za čišćenje. To je pravougaona čelična ploča sa oštrom ivicom, koja se držeći obema rukama prevlači preko rendisane površine i na taj način čisti zaostale neravnine.
Rendisanje zahteva da se komad koji se obrađuje čvrsto stegne i da čvrsto nalete u pravcu rendisanja, jer prilikom obrade dolazi do jakog trzanja. Postavimo, dakle, predmet na radni sto, ukoliko nemamo stolarsku tezgu, i pričvrstimo ga ručnom stegom na zavrtanj. Ne smemo za radni sto upotrebiti politirani sto sa tankim nožicama, već treba da se opredelimo za teži, pokriveni kuhinjski sto. Naslonimo sto na zid ili, još bolje, kraj daske koja se obrađuje. Međutim, u ovom slučaju postoji opasnost da nam se palac leve ruke usled inercije zaglavi između zida i vrška.
Praktično rešenje: postavimo između radnog stola i zida hoklicu prekrivenu debljom krpom da se ivice stola i hoklice ne sudaraju a da i udarci o zid budu blagi. Radni komad sada pričvrstimo stezaljkama za sto prekriven ćebetom. Između ivica hoklice i zida možemo staviti i tanji komad daske (slika 7, dole).
Ako rendišemo poprečni presek vlakana, radni komad stegnimo u mengele tako da vlakna idu vertikalno. U blizini ruke tada ne sme da bude nikakav predmet, koji bi mogao da nam ozledi ruku.
Raspe i turpije za rendisanje
Sa priborom za turpijanje i rendisanje može se površina drveta obrađivati bez nekog naročitog znanja. U ovaj pribor spada raspa i turpija za drvo. Deo koji se obrađuje treba učvrstiti na visinu lakta (slika 8). Turpiju držimo levom rukom za vrh, a desnom za dršku, i pritiskujući je na predmet koji se rendiše, povlačimo napred-nazad tako da cela dužina turpije prelazi preko površine koja se obrađuje. Kod izravnavanja delova površine i kratki potezi turpijom dovode do cilja. Turpijom se obično dorađuju ivice, izbušeni otvori, vrši zaobljivanje, doterivanje i obrada poprečnog preseka vlakana. I ovde postoji mogućnost da se odlomi manje ili veće parče drveta. Ako se obrađeni komad uhvati između dva slična komada drveta, smanjuje se mogućnost lomljenja ivica.
SLIKA 8
Smola iz drveta i sitna strugotina brzo začepljuju zupce turpije, a to se teško čisti. Jedan od načina za čišćenje turpije je upotreba žičane četke. Međutim, žičana četka oštećuje zupce turpije, a čišćenje ipak nije stopostotno. Bolji način čišćenja je da se turpija potopi u vrelu vodu a zatim se čisti običnom četkom. Na ovaj način odstranjuje se i smola i strugotina plastičnih masa. Posle ovakvog čišćenja turpiju moramo prebrisati i osušiti, inače će zarđati. Ako se turpija duže vremena neće upotrebljavati, možemo je prevući tankim slojem ulja, koji ćemo pre ponovne upotrebe skinuti turpijanjem nekog otpadnog komada.
