Blog

poznavanje drveta

Poznavanje drveta

Drvo je verovatno, pored kamena, prvi materijal od kojega je čovek sebi pravio alat i pribor. Prvo pomagalo pračoveka nije moglo biti ništa drugo do neka toljaga, kolac, grana, ili trn, čiji je trag nestao u vekovima minulog vremena.
 
Drvo nije samo u prošlosti imalo prednost nad ostalim materijalima, ono i danas ima primat kao najšire upotrebljavan materijal. Međutim, kao alat -naročito posle pojava plastičnih masa - biva potisnuto, jer se mnoštvo "drvenih" alata kao što su drške alata, tela rendeta itd. danas izrađuju od plastičnih masa. Drvo se danas uglavnom koristi kao materijal i to počev od krovne konstrukcije do skeleta modela aviona, od pregradnih zidova do drvenih figura.
 
Poznavanje drveta
 
Na prvi pogled izgleda vrlo lako snalaziti se među drvenim materijalima. Međutim, to nije tako: za raspoznavanje, klasifikaciju, upotrebu i obradu drveta potrebno je izvesno stručno znanje.
 
Pri radu u sopstvenoj režiji čovek se sa drvetom susreće kao sa rezanom građom tj. poluproizvodom. Takvi materijali su: letve, grede, daske, talpe i ploče. Svi ovi materijali mogu biti izrađeni od mekog ili tvrdog drveta. Razlika između ovih materijala kako na polju obrade tako i u trajnosti je velika. Meko drvo se raspoznaje po većim vlaknima, očigledno slaboj strukturi i lakoj stišljivosti. Skoro najviše upotrebljavano meko drvo je jela. Drvo jele je lako i dobro se može oblikovati. U kući i oko kuće od njega se prave: vrata, prozori, okviri itd. Stariji su ranije govorili da nas meko drvo prati kroz ceo život počev od izrade kolevke do mrtvačkog sanduka.
 
Tvrdo drvo je punije, masivnije i teže. Jedan kubni decimetar grabovine ima težinu 830 gr, a ista zapremina mekog drveta samo 450 gr. Vlakna tvrdog drveta su gusto raspoređena i pokazuju fine crte. Tvrdo drvo se teže delje i ima manje iverja. Dobar primer za prikazivanje osobina tvrdog drveta je drška od metle, drške raznih alata i parket. Drveće sa igličastim listom, zimzeleno, je meko, a od listopadnog za meko se smatra breza, topola, vrba i lipa.
 
Za preradu je pogodno samo suvo drvo sa manje od 13% vlage. Drvo sadrži vlagu ne samo onda kada se odmah posle obaranja prerađuje (često se u šali kaže "na ovom drvetu je nedavno pevao kos"), već i onda kada je u toku uskladištenja postojala mogućnost da upije vlagu. Poznato je da je drvo higroskopno, ali brzo upijena voda se iz njega sporo isparava. Meko drvo posle sečenja mora da odleži bar dve godine, a tvrdo četiri, da bi se dovoljno osušilo za preradu. Naravno, to je slučaj kada se sušenje vrši u slobodnim uslovima, tj. prirodnim putem. Sada postoje savremeni kompjuterski sistemi i kondezacione sušare koje vode proces sušenja drveta i vreme kvalitetno osušenog drveta je višestruko smanjeno.
 
Kada voda iz vlažnog drveta ispari - naročito kad se nekoliko puta uzastopno suši i vlaži, drvo se znatno deformiše, ono "radi". Ovo je razumljivo ako se ima u vidu da vlaga koju drvo upije može da iznosi i 130% od suve materije drveta. Deformacija u velikoj meri zavisi od mesta, posmatrajući poprečni presek drveta, odakle je građa odrezana. Da razumevanje deformacije ne bi, usled nekih pojmova, оstalo nepotpuno, upoznajmo se najpre sa nazivima delova koji čine strukturu drveta, koristeći se pri tom slikom 1.
 
struktura drveta
SLIKA 1
 
Na slici 2 prikazano je kako se deformišu daske, grede isečene od pojedinih delova trupa. Najvažnija osobina drveta je: zapremina vlažnog drveta se usled sušenja smanjuje. Radi toga treba prilikom izrade predmeta od drveta elemente dobro "pasovati" i seći ih na malo veće mere umesto na manje. (Jedan očigledan primer: u drveno korito koje se rasušilo domaćica sipa vodu da bi drvo nabubrilo i korito prestalo da ispušta vodu. Daska upija vodu i toliko nabubri da se pukotine "zatvore" i korito više ne propušta).
 
deformacija drveta
 
SLIKA 2
 
Karakteristično svojstvo drveta je da je otpornije u pravcu vlakana, ali se lako сера, dok se okomito na pravac vlakana lako lomi. Otpornost se jako menja u zavisnosti od gustine i ravnomernosti rasporeda vlakana. Gušća vlakna obezbeđuju veću otpornost, a na mestu labavih i neravnomerno raspoređenih vlakana otpornost opada.
 
Rezana građa se seče po dužini u pravcu vlakana, osim kada je trupac bio iskrivljen, granat. Mesto izrastanja grana obeležavaju čvorovi, a uvijanja iskrivljenja vlakna.
 
Ako je rezana građa mnogo šira u odnosu na debljinu, do debljine od 40 mm naziva se daska, a iznad te debljine talpa. Ako građa ima poprečni presek četvrtast, pravilan višeugaoni ili pravougaonik tada se do dimenzija 10x10 naziva letva, a iznad tih dimenzija greda. Ako poprečni presek ima složeniji oblik, kakav je na primer pripremljen materi-jal za ramove slika, tada se naziva profilisana letva.
 
Drvena građa koja sa strane nije rezana ima bar jednu neobrađenu stranu i kao takva se ne može upasovati čvrsto jedna pored druge. Rendisana se, međutim, posle struganja izrendiše, te ima glatke površine, bez cepki.
 
U praksi su jako rasprostranjeni furniri, šper-ploče i najnovije: panel-ploče i obložene ploče. Često se šper-ploče pogrešno nazivaju furnir! Obično se furnir izrađuje ljuštenjem velikih stabala, koja se obrću, otprilike onako kao kad se odmotava namotano platno. Testerisani furnir se dobija sečenjem ploče za pločom uzduž stabla, a furnir ljušten nožem, sečenjem ploča pomoću noža poprečno na dužinu stabla. Debljina ploča se menja između 0,6-1,2 mm. Furnir bez oštećenja, bez čvornih mesta, sa lepom teksturom je furnir za pokrivanje "lica", a manje lep, eventualno oštećen i nastavljan, lepljen, je furnir za naličje. Spoljna, vidljiva površina većine nameštaja obložena je furnirom za pokrivanje, dok se drugi tip furnira upotrebljava, na primer, za poleđinu nameštaja.
 
Šperovane ploče se izrađuju lepljenjem više suvih furnirskih ploča jedne na drugu. Ako su uzajamni pravci vlakana normalni ili dijagonalni, čvrstoća i težina po nekoliko puta prevazilaze čvrstoću i težinu daske iste debljine. Debljina ploča prema broju slojeva je: 3-5 mm kod troslojnih, 6-8 mm kod petoslojnih i 9-12 mm kod šestoslojnih.
 
Furnir i šper-ploče se izrađuju samo od tvrdog drveta i zato su teži od dasaka slične debljine. Težina im se povećava i zbog lepka.
 
Panel-ploče se izrađuju od letvi mekog drveta koje se zalepe između dve furnirske ili šper-ploče, čime se povećava debljina, dobija se tvrda i lepa površina, a težina i čvrstoća im je nešto veća od dasaka mekog drveta iste debljine. U industriji nameštaja panel-ploče su našle široku primenu.
 
Obložene ploče su drvene ploče (šper, panel-ploče, iverice, ploče od tvrdih vlakana itd.) prevučene pločama od plastične mase. Imaju jednu ili obe strane glatke, sjajne i po želji obojene (imitacija drvene ploče itd.). Nisu baš jeftine, ali su zbog čvrstoće, izgleda i lakog čišćenja površina našle široku primenu.
 
Ploče od tvrdih vlakana (vlaknaste ploče) se izrađuju od izdrobljenih vlakana konoplje ili strugotina mekog drveta pomešanih sa veštačkom smolom, koje se posle termičke obrade presuju pod velikim pritiskom u ploče. Specifična težina im je velika i kod tvrdih ploča može da dostigne i 150% specifične težine vode. Ove ploče se često nazivaju i veštačke ploče.
 
I na kraju, u ovu grupu ploča spadaju i šuplje ploče izrađene od rešetkaste konstrukcije letvi od mekog drveta, obloženih pločama. Pošto se ne mogu seći, od ovih ploča se prave samo određeni elementi kao, na primer, vrata.
 

Blog Kategorije