Blog

ekseri

Najbolji načini i trikovi za ukucavanje eksera u drvo

Obrada drveta
 
Ukucavanje eksera
 
Ukucavanje eksera je najčešći i naizgled najjednostavniji posao. Naravno i ovaj posao ima svojih osobenosti. Na primer, ekser sa odsečenim ili »zatupljenim« vrhom ne izaziva pucanje, razvlačenje vlakana drveta, nego ih odseca, kida (slika 1, deo 1). Tanke daske sklone pucanju zakivaju se ovakvim ekserima. Na ovaj način je najlakše ukucati ekser, a da drvo ne pukne.
 
Ako više eksera dolazi u jedan red obratimo pažnju na to da ne budu u istoj liniji, jer bi ukucavanje eksera u isti red vlakana izazvalo pucanje drveta. Eksere treba ukucavati u »cik-cak« ili u tri reda (slika 1, deo 2). Pri spajanju dva komada drveta valja znati i to da sa koso ukucanim ekserima možemo »pritezati« komade jedan na drugi. Koso ukucavanje eksera čas u jednom, čas u drugom smeru sprečava eventualna međusobna pomeranja komada (slika 1, deo 3).
 
ukucavanje eksera
SLIKA 1
 
Pri ukucavanju eksera veoma je važno da se podupre suprotna strana predmeta (da se drži kontra). Ako se pri zakivanju daska drži u ruci ili podupire dalje od mesta zakivanja, ona se elastično izvija - popušta pri udaru. Ekser zakucan na ovaj način sklon je izvijanju i teško se ukucava. Ako pak zakucavamo ekser u dve daske, one neće biti međusobno dovoljno privučene ekserom (slika 1, deo 4).
 
Dobro sredstvo za podupiranje pri ukucavanju eksera je čekić, koji mora biti bar tri puta teži od čekića kojim se vrši ukucavanje. Podupiranje treba izvesti na većoj površini, ne samo u jednoj tački daske, i što bliže mestu zakivanja. Ako vrh eksera ne probije dasku, tada podupiranje treba izvesti neposredno ispod eksera.
 
Ako ukucavamo više eksera i želimo sprečiti popuštanje već ukucanih eksera pri udaru, tada vrh ukucanog eksera treba iskriviti pod uglom od 30 - 45° udarcem oštrim delom čekića na donji deo eksera.
 
Ukucavanje eksera treba da započnemo lakim nameštajućim udarcima (slika 2, deo 1) udarajući iz zgloba, držeći pri tom čekić nešto iznad kraja drške. Posle prvih slabih udaraca možemo kontrolisati da li ekser ide u željenom pravcu. Samo se pri normalno izvedenim udarcima na glavu eksera možemo nadati da će ekser bez iskrivljenja pravo ulaziti u materijal. Najčešća greška početnika je što se pravac kretanja čekića i osa eksera ne poklapaju. Ako ekser ide u krivom pravcu a pri tom se nije iskrivio, možemo ga usmeriti sitnim udarcima na mestu prodiranja u materijal.
 
Neiskusan početnik пе treba da radi sa upotrebljavanim, ispravljenim ekserima. Za pohvalu je svaka štednja, ali u ovom slučaju ne vodi cilju.
 
Kada su početni udarci na ekser uspeli, možemo preći na zakivanje, pri čemu čekić treba da držimo pri kraju drške i sa vertikalnim položajem gornjeg dela vrha, iz lakta udaramo, dižući ga pri tom otprilike do 45°. Korisno je da izmerimo rastojanje lakta od glave eksera. Na taj način moramo držati samo pravac čekića a ispravno rastojanje dolazi samo od sebe. Važno je da poslednji udarac odmerimo kada je rastojanje glave eksera od daske još veliko, tako da zadnjim udarcem ukucamo i glavu eksera u dasku (slika 2, a deo 1/a). Ako samo mali deo eksera viri napolje neiskusni početnik će zadnjim udarcem oštetiti površinu drveta.
 
Za savijanje vrha eksera koji је izašao sa druge strane daske, može da posluži trouglasta turpija, koja inače nije više za upotrebu. Pri tom, deo eksera koji se savija mora biti 1,2-2 puta duži nego što je dužina jedne strane trouglaste turpije. Stavimo sa strane eksera turpiju i malim udarcima čekića, opet sa strane, oborimo kraj eksera na turpiju. Vrh eksera zatim »prevalimo« preko gornje ivice turpije. Ovako dobijenu kukicu na vrhu eksera zakujemo sa dva-tri udarca čekića u dasku (slika 2, deo 2).
 
Ko strahuje za prste, neka upotrebljava vođice za eksere - to ne čini samo onaj koji još na vrhu prsta nije sebi nikad načinio ljubičasto-plavi cvet, slučajnim udarcem čekića. Za ovu svrhu vrlo dobro mogu da posluže jedna islužena pljosnata klešta (slika 2, deo 3), kojima se namešten ekser lako može ukucati, bez bojazni da ćemo se udariti po prstu.
 
savijanje i vađenje eksera
SLIKA 2
 
Majstorisanje obično ne počinje sastavljanjem konstrukcije od novog materijala, već rastavljanjem stare konstrukcije, u cilju dobijanja materijala za novi posao. Sa ovim poslom je u najvećem broju slučajeva vezano vađenje zakucanih eksera. Prva operacija pri tom je ispravljanje vrha eksera. Za ovu operaciju treba napraviti alat sličan izvijaču sa savijenim krajem, kojim se sa minimalnim oštećenjem drveta savijen kraj eksera može poduhvatiti. Ne vredi udariti po vrhu eksera dok on nije potpuno ispravljen, jer bi ga samo ponovo savili. Međutim, kada smo ga potpuno ispravili, kratkim udarcem čekića po vrhu eksera možemo pomeriti toliko da ga sa druge strane ispod glave možemo poduhvatiti kleštima, ili alatom za vađenje eksera. Kao alat za vađenje eksera može da posluži malopre opisani savijeni izvijač, tako da se vrh isturpija u obliku slova »V« (slika 2, deo 4).
 
Alat za vađenje eksera upotrebimo kao polugu, tako i da donji kraj, isečen u obliku slova V, gurnemo ispod glave eksera. Zakrivljeni donji deo alata neka naleže na drvo, a pri tom duži kraj sa drškom pritisnemo nadole. Spomenimo dva važna pravila: V izrez što je moguće bolje treba da obuhvati stablo eksera, da bi donji deo poluge bio što kraći. Ispod »lakta« alata postavimo podmetač (od metala ili drveta), da ne bi oštetili površinu drveta. Kada se ekser pokrene, postepeno povećavamo debljinu podmetača, da bi ispoljili što bolju vučnu silu.
 
Za vađenje eksera mogu da posluže i obična klešta (slika 2, deo 5). Bolje je klešta upotrebiti kao »polugu« nego vući, cimati ekser prema telu. Trenutno oslobođen ekser usled cimanja a zajedno sa njim i klešta polete velikom silinom i mogu da izazovu nesreću. Naročito se treba čuvati od toga da ekser cimamo prema glavi!!!
 
Pored toga što ćemo se sa ekserima detaljno upoznati na drugom mestu, ovde ćemo prikazati najvažnije vrste eksera. To su: ekser sa uskom upuštenom glavom (za drvene točkove), nama dobro poznat ekser sa pljosnatom glavom, ekser sa poluokruglom glavom i sa obe strane zašiljen ekser za kvake (upotrebljava se za osiguranje kvaka od ispadanja, slika 3).
 
najvažnije vrste eksera
SLIKA 3
 
Zajednička karakteristika svih eksera je, da im se dimenzije daju u obliku umnoška, npr. 25x25. Prvi broj označava prečnik stabla eksera u desetim delovima milimetra, a drugi dužinu stabla u milimetrima. Upotrebljena oznaka označava ekser debljine 2,5 mm (tj. 25 desetih delova milimetra) i 2,5 cm dužine (25 mm). Duži ekseri obično imaju i veću debljinu. 
 
Tražiti ekser na komad u specijalizovanoj radnji znači odati svoju neobaveštenost. Ekseri se, naime, prodaju na kilogram. Radi informacije dajemo težinu eksera od 1000 komada, odnosno pakovanja:
 
10x10 1000 komada 0,7 kg, pakovanje 1kg
 
20x40 1000 komada 1,0 kg, pakovanje 2kg
 
31x70 1000 komada 4,35 kg, pakovanje 5 kg
 
50x130 1000 komada 20,80 kg, pakovanje 5 kg
 
70x200 1000 komada 61,50 kg, pakovanje 5 kg
 
Težina eksera sa upuštenom glavom jedva se razlikuje od težine eksera su pljosnatom glavom, dok su ekseri sa poluokruglom glavom i ekseri za kvake nešto lakši.
 
Pre nego što se upoznamo sa elementima spajanja u stolarskim i tesarskim konstrukcijama, potrebno je upoznati se još više sa jednim od najviše upotrebljivanih elemenata - ekserom. Skoro svakodnevno ga imamo u ruci, npr. pri pričvršćivanju slika na zid, tapaciranju, montiranju brava, okova itd. Bitno je da za određen materijal kod određenog posla kupimo odgovarajuće eksere.
 
Da bi se izvršio pravilan izbor potrebno je poznavati trgovački naziv, mere i vrste eksera. Mere i materijal za izradu eksera dati su standardima.
 
Mali katalog eksera
 
1. Ekser sa pljosnatom glavom ima kod većih mera glavu nareckanu da čekić ne bi skliznuo pri ukucavanju. Upotrebljiv je za sve drvene materijale, naročito za zakivanje dasaka, letvi (sanduka, polica).
 
2. Ekser sa uskom upuštenom glavom ima manju glavu od eksera sa pljosnatom glavom, malo valjkastu (sličnu glavi špenadle). Pogodan je uglavnom za stolarske radove (nameštaj, patos itd.), jer mu i glava ulazi u materijal pa rende može da klizi iznad njega.
 
3. Tapetarski ekser. Obično je sive ili čelično-plave boje. Služi za prikivanje tkanina kod tapaciranja.
 
4. Ukrasni tapetarski ekser. Upotrebljava se za ukrašavanje ivica i rubova tkanina. Prodaje se u četiri nijanse: niklovanoj, žutoj, crveno-oksidnoj i crnoj.
 
5. Ekser za brave. Izrađuje se do dužine od 20mm sa poluokruglom glavom. Kao što mu i ime kaže, upotrebljava se za pričvršćivanje brava na prozorima, vratima, pisaćim stolovima, ormarima itd.
 
6. Ekser za okov ima nareckano stablo da bi bolje držalo. Upotrebljava se za prikivanje ugaonog pojačanja na prozorima i šina na pragovima. Ne zapinje posle ukucavanja, jer ima upuštenu glavu.
 
7. Ekser и obliku slova U. Označavanje mera je kao i kod drugih tipova eksera (npr 18x18), samo što drugi broj ovde označava zajedničku dužinu oba kraka. Služi za pričvršćivanje opruga i žica za drvo.
 
8. Ekser za štukatur. Proizvodi se u razmeri 22x30. Pored primene kod izvođenja štukatura, služi još i za provizorno pričvršćivanje tanjih žica i ploča.
 
9. Kukasti ekser. Ima pljosnatu kukicu i četvrtasto stablo. Neophodan je za vešanje različitih predmeta kao što su: ogledala, slike, police itd.
 
10. Čelični ekser za slike. Jedan je od specifičnih eksera. lma pljosnatu, okruglu glavu koja može biti presvučena mesinganom kapicom. Može da se zakuca i u zid od opeke.
 
11. Obućarski ekser. Za ovaj ekser se daje samo dužinska mera od 8-12 mm. Upotrebljava se uglavnom u industriji, ali je neophodan i za popravke cipela. Pogodan je za zakivanje kod manjih predmeta.
 
12. Ekser za zastakljivanje. To je trouglasti komad lima. Upotrebljava se kod zastakljivanja prozora, vrata i slika sa drvenim ramovima. Nož za kitovanje može nesmetano da se povlači iznad njega (slika 4).
 
mali katalog eksera
SLIKA 4
 
Upotreba eksera ima niz mana: iziskuje stručno znanje pri ukucavanju, pri vađenju eksera oštećuje se drvo, pri sušenju drveta ekser olabavi. Zato je bolje upotrebiti zavrtnje za drvo.

Blog Kategorije