Početni tehnički kurs
Ovaj blog je prvenstveno namenjen nestručnjacima, zato ćemo se truditi da izbegnemo dublja teorijska razmatranja, a daćemo praktične savete i primenljiva rešenja. Ipak, postoje neka saznanja koja, doduše, spadaju u teorijske tehničke nauke, ali se ne mogu izbeći. Osobito zbog toga, što su tesno povezana sa praksom i imaju veliki značaj. Prosto, grade »osnovnu školu« tehničkih nauka. Među njima je najvažnije merenje, pa i izraz »geometar« odavde potiče (ukazujući na specijalistu, koji zna precizno da izmeri роvršinu zemljišta).
Čitalac će se više puta sresti sa upozorenjem:
triput meri,
jedanput seci!
Tačan i uspešan rad bez primene prethodnog pravila može samo slučajno da se ostvari.
Osnovni uslov za tačno merenje je dobro poznavanje pribora za merenje, njegov najcelishodniji izbor i primena ukoliko ga ima, ili njegova adekvatna zamena drugim (slika 1).
SLIKA 1
Za merenje manjih dužina najviše se primenjuje metar na sklapanje (slika 1a). Izrađen je od drveta ili metala. Pri merenju većih, dužih materijala merenje se mora pažljivo izvoditi, jer se nedovoljnim izravnanjem (otvaranjem) pojedinih delova metra dobija kraća mera.
Modifikovani oblik metra je čelična merna traka (slika 1b). Ona ima prednost što joj je jedan kraj savijen pod uglom od 90°, pa se može zakačiti na kraju merenog odsečka i na taj način može samo jedna osoba meriti dužine od 1-2 metra.
Za tačnija merenja moramo upotrebiti šubler (slika 1c). Njim se mogu izmeriti spoljne, unutrašnje i dubinske mere do veličina od nekoliko decimetara. Nonius (pokretna skala) mu omogućava merenje sa tačnošću od desetine delova milimetra. On ima devet glavnih milimetarskih podeoka. Kod nultog podeoka noniusa očitavamo cele milimetre, a na mestu gde se podeoci na noniusu podudaraju (ili su najbliži) sa nekim od milimetarskih podeoka, odgovarajuće desetine milimetra.
Za veoma tačna merenja upotrebljava se mikrometar (slika 1d). Predmet koji želimo izmeriti postavimo između tvrdih čeljusti mernih pipaka mikrometra i okrećemo bubanj mikrometra sve dok merni pipci blago ne pritisnu površinu predmeta. Zatim na linearnoj podeli na vretenu očitamo (još vidljive) vrednosti milimetara a na noniusu stote delove milimetra.
Skoro isti značaj kao merni instrumenti imaju i instrumenti koji služe za fiksiranje ili kontrolu (slika 2). Najvažniji među njima je ugaonik - vinkl (slika 2e). Ovaj instrument ima oblik slova L, tj. vertikalni deo je za osnovu pričvršćen pod pravim uglom. S vremena na vreme potrebno je kontrolisati tačnost pravog ugla. Izrađuje se kako od drveta tako i od metala. Osnova mu je šira a za ivicu merenog predmeta postavlja se kao glavati lenjir.
SLIKA 2
Podesivi ugaonik, instrument koji se upotrebljava za merenje nagiba i za kontrolu uglova (slika 2f) takođe je važan alat. Njim se mogu prenositi »uglovi«, a sa uglomerom položenim pored ovog instrumenta mogu da se izmere vrednosti uglova. Vrh jezička ovog instrumenta obrađen je tačno pod uglom od 45 stepeni, pa se na njemu može lako podesiti najviše upotrebljavana polovina pravog ugla. Takođe se može upotrebljavati i za merenje dubine i širine.
Za tačno prenošenje dužinske mere služi metalni »šestar« (slika 1g) razmernik, koji ima tu prednost da se fiksirana dužina može više puta naneti. Zbog toga se naziva još i razmernim šestarom. Kada dužu meru treba podeliti na više manjih odsečaka to je najbolji instrument.
Sličan je i šestar prenosnik za fiksiranje spoljnih mera (slika 1h). Za merenje i fiksiranje unutrašnjih mera, tj. otvora služi isti šestar samo potpuno otvoren (slika 1i). Za merenje, nanošenje i obeležavanje dužina služi paralelni lenjir (slika 2j). Kao i ugaonik i on se može priljubiti uz radni predmet. Izvlačenjem i fiksiranjem jezička do željene mere pomoću igle za obeležavanje može se povući paralelna linija.
Na kraju, veoma je važno raspolagati čeličnim lenjirom pored drvenog ili plastičnog lenjira (ne može se npr. rezati nožem, jer postoji opasnost da se lenjir zareže), iglom za obeležavanje i kod obrade metala probojcem, tj. kirnerom.
Tok izrade jednog mernog alata sa višestrukom primenom
Ovo su samo najvažniji merni instrumenti, ali ako raspolažemo njima, nećemo imati neurađenih poslova zbog nedostatka mernih instrumenata. Ako nemamo mogućnosti da se snabdemo sa toliko mernih instrumenata, napravićemo sami jednostavno i za izradu jeftino univerzalno merno pomagalo, pomoću kojeg se može obaviti sedam mernih operacija (slika 3).
SLIKA 3
Potrebno je da se snabdemo jednim debljim uglomerom do 360° od pleksiglasa (celuloida) i jednim lenjirom od istog materijala. Pošavši od donjeg ugla -90° (270°) izmerimo po 45° sa obe strane, posle čega treba izrezati segment od izmerenih strana do centra uglomera. U sredini ovako dobijenog izreza zalepimo lenjir koji sada ugao od 90° deli na dva jednaka dela i čini ga pogodnim za merenje ugla od 45°. Prethodno, na desnoj strani uglomera napravimo i mali izrez sa uglom od 140°.
Raspored operacija izrade je znači sledeći: 1. Izrežemo iz uglomera segment od 2x45°. 2. Ivicu lenjira sa strane nulte podele namestimo tako da se poklapa sa centrom uglomera. 3. Odrežemo uglomer do punog podeoka na lenjiru. 4. Zalepimo lenjir za uglomer. 5. Izrežemo odsečak od 140°. 6. Izbušimo rupe. 7. Kraj lenjira izoštrimo na 15°.
Kraj lenjira na većim brojnim vrednostima santimetra izoštrimo pod uglom od 15°. Izrežemo sredinu u obliku klina i sa jedne strane izradimo milimetarsku podelu za merenje prečnika. Ili, za kontrolu prečnika burgije izbušimo rupe na lenjiru (npr. 2,3,4,5 mm itd.). Ivicu lenjira, sa strane početka santimetarske podele, treba da namestimo u centar uglomera. Na mestu isečka od 45° od uglomera odsečemo deo tako da se linija sečenja poklapa sa celim podeokom na lenjiru. Posle ovoga treba samo zalepiti lenjir za uglomer i univerzalni merni alat je gotov.
Ovim malim pomagalom može da se uradi sedam različitih poslova. Pored obeležavanja vrhova letvi, dasaka, kartona itd. pod uglom od 45°, krajem lenjira obeležavanje možemo izvesti i pod uglom od 15°. Zadatak uglomera od 180° je određivanje uglova. Obrtanjem pomagala dobijamo min glavati lenjir. Zarez od 140° sa strane služi za kontrolu nagiba vrhova burgija. Ugao od 140° je veći od srednjeg nagibnog ugla vrhova burgija, tako da se manji uglovi pri merenju mogu približno proceniti.
Pomagalo se takođe može koristiti i za nalaženje centra kod predmeta kružnog oblika. Okretanjem 90-120°, i povlačenjem 2-3 crte moguće je odrediti centar. Santimetarska podela na ravnom lenjiru nezavisno se može koristiti za merenje dužina, dok milimetarska podela u srednjem izrezu (ili rupe sa rastućim prečnikom) služe za merenje prečnika valjkastih materijala.
O obeležavanju
Olovkom ili iglom povučena crta mora uvek da bude po meri, ili malo sa strane komada koji se odseca. Deo koji otpada treba da se išrafira. Za obeležavanje drveta upotrebljavamo specijalnu pljosnatu olovku za drvo, koju treba oštriti ali ne zašiljiti vrh. Može da posluži i hemijska olovka.
Kada se obeležava tačka, a ne linija, obeležavanje se vrši sa dve unakrsne poprečne crte. Linije za meru povučene na komadu za obradu, treba da budu malo duže od роtrebne vrednosti i tamo gde se dve mere dodiruju, presecaju jedna drugu, tamo se i linije ukrštaju.
Na kraju evo, ponovo, glavnog pravila: triput meri...
Upoznajmo još i šablon za sečenje pod uglom (slika 2k) koji omogućava da se bez ikakvog merenja letve mogu odsecati ili zasecati pod uglom od 15°, 30°, 45° i 60°. To je alat sličan otvorenoj kutiji koji sa strane ima žlebove. Strane su mu od tvrdog drveta gde su, posle veoma tačnog obeležavanja, urezani žlebovi pod uglovima koji se najviše upotrebljavaju. Komad koji se obrađuje stavi se u otvor na sredini alata, fiksira i reže bez teškoća pod željenim uglom.
Tri podatka koji su vredni pažnje: 1 engleski inč, соl=2,54 cm; 1 fut=30 cm; 1 funta=450 g.
O opterećenju
Kada već znamo šta hoćemo da napravimo, a znali smo i da odredimo mere, treba da mislimo i na to kakvo opterećenje će morati predmet koji izrađujemo da izdrži. Zato je neophodno da se upoznamo sa nazivima osnovnih slučajeva opterećenja. Tim pre, što u većini slučajeva od opterećenja zavisi izbor materijala (slika 4).
SLIKA 4
Pritisak (slika 4a) može da bude statički, tj. stalan (kakav npr. deluje na noseće stubove koji drže krovnu konstrukciju kuće) ili dinamički, koji potiče od dejstva sila pri pokretu (npr. dejstvo čekića na zakovicu Ili dejstvo dva automobila jednog na drugi pri sudaru).
Izvlačenje, kidanje (slika 4b) je suprotno dejstvo od pritiska. Klasičan primer za ovo je pojava sile u konopcu pri zatezanju. Sličan je slučaj i sa zavrtnjem koji drži okov kapije, čiju navrtku sve više pritežemo viljuškastim ključem.
Uvijanje (slike 4c) deluje na ključ od kapije kada ga okrećemo u bravi, ili na odvrtku (šrafciger) kada uvrćemo zavrtanj za drvo u tvrdo drvo. Često se može zapaziti uvijanje odvrtke pri prekomernom opterećenju.
Izvijanje (slika 4d). Očigledan primer za izvijanje je izvijanje mača kod mačevaoca kada vrhom mača pogodi zaštitno odelo protivnika. lzvijanje se obično pojavljuje kada tanku dugačku šipku opteretimo na krajevima, npr. slučaj nosećih greda krovne konstrukcije, ukoliko su to tanke grede (sа donje strane grede deluje ista sila kao i sa gornje strane). Važno je, uostalom, i ovo zapaziti: često se ima utisak da sile deluju samo iz jednog pravca, ali usled otpora oslonca one u stvari deluju i sa druge strane. Ako, na primer, jedan kraj užeta vežemo za drvo, a drugi kraj vuče jedna ekipa, na konopac deluje takva sila kao da umesto drveta postoji i druga ekipa koja vuče konopac.
Savijanje (slika 5е). Kada sila deluje na jedan kraj horizontalne grede čiji je drugi kraj uklešten, ona izaziva savijanje. Savijanje grede može da se smanji u velikoj meri izborom odgovarajućeg profila poprečnog preseka. Često možemo da vidimo da se savijanje lima može izvesti samo u slučaju kada jedan kraj čvrsto ukleštimo a na drugi kraj delujemo savijajućom silom. Slika 6 pokazuje otpor različitih profila drveta i metala na izvijanje i savijanje. Najmanji otpor pokazuje gornja, pljosnata letva, a najveći metalna cev i drvena greda, napravljena prema donjoj slici.
SLIKA 6
Smicanje (slika 5f). Najpoznatiji primer smicanja je sečenje lima makazama. I zakovice su izložene smicanju koje može da ih iseče kada se zakovane ploče pod uticajem sile razvlačenja ili pritiska jedna prema drugoj pomere. Važno je da se uoči statičko i dinamičko opterećenje. Jedno je opterećenje ako sa svojih 70 kg stanemo pažljivo na hoklicu, a drugo kada na nju skočimo sa visine od 2 metra. Elemente koji su izloženi dinamičkom opterećenju moramo mnogo jače dimenzionirati.
SLIKA 5
