Blog

projektovanje

Projektovanje je prva faza rada

Bilo šta da izrađujemo ili popravljamo, prva faza rada, ne samo po vremenskom redosledu nego i po važnosti, jeste projektovanje. Često se ova faza rada uradi samo u mislima. Uspeh pri ovakvom projektovanju »samo u glavi« može da se očekuje kod prostijih radova. Kod složenijih poslova nužno je projektovanje, na skici ili crtežu. Može i neko drugi da projektuje umesto vas, a vaš je zadatak samo da se ravnate prema projektu.
 
Način izrade tehničkih crteža, primenjenih oznaka, linija, određuju JUS–standardi, koje sa mnoštvom druglh korisnih podataka možete naći napr. u knjizi Tehničko crtanje od Todora Pantelića, Beograd, ili Tehničko crtanje od Branka Kovača, Zagreb.
 
Naš tekst, naravno, ne može da se meri sa jednlm kompletom propisa. Mi imamo prostora samo za najvažnije propise iz tehničkog crtanja (slika 1).
 
propisi iz tehničkog crtanja
SLIKA 1
 
Kao prvo, potrebno je da crteže crtamo u određenoj razmeri (slika 1b), tj. da na crtežu predmet prikažemo umanjen ili uvećan u odnosu na original.
 
Na primer: razmera М=1:5 označava da će šipka čija je dužina 850 mm biti na crtežu pet puta umanjeno nacrtana, tj. 170 mm (ali ćemo na kotu naneti 850). Jako male predmete, na primer osovinu časovnika, uveličaćemo na crtežu, recimo, u razmeri 10:1 ili 2:1. Uveličavanje pokazuje i »obrnuta« razmera, npr. M=2:1.
 
Na jednom listu crtajmo komade samo u određenoj razmeri, a u donjem desnom uglu označimo razmeru. Ako detalji imaju različite razmere, pored svakog detalja naznačimo odgovarajuću razmeru.
 
Preporučene razmere
 
Tlocrt 1:100 - 1:50 (na crtežu umanjen)
 
Nacrt zgrade 1:20 - 1:10 (na crtežu umanjen)
 
Enterijer 1:10 - 1:5 (па crtežu umanjen)
 
Male mašine 1:5 - 1:2 (na crtežu umanjen)
 
Ručni alati 1:2 - 1:1 (na crtežu umanjen)
 
Detalji fine mehanike 1:1 - 1:2 (na crtežu uvećan)
 
Časovničarske finoće 2:1 - 5:1 (na crtežu uvećan)
 
Razmere 1:5, 1:50 ili 5:1 treba po mogućnosti da izbegavamo, jer se napamet teško preračunavaju i ne daju okruglu cifru. Pri razmeri 1:5, na primer, šipka dužine 763 mm treba da se nacrta 152,6 mm a tu meru treba prethodno da izračunamo. U slučaju razmere 1:10 crtana dužina će biti 76,3 mm i dobiće se bez teškoća.
 
Naznačene mere treba da su uvek stvarne mere predmeta bez obzira na njihovu veličinu na crtežu (zbog razmere).
 
Debelim linijama crtamo vidljive ivice, a tankim kote i pomoćne linije pri kotiranju (da kote ne bi dodirivale glavne ivice predmeta). Isprekidana linija označava nevidljive ivice (koje gledajući s prednje strane padaju pozadi predmeta te su za nas nevidljive).
 
Isprekidana linija sa tačkom između svakog prekida označava osu simetrije rotirajućih tela po dužini tela (na primer srednju liniju dužine kod cevi, osovina itd.) i linije preseka, ako bi se telo pomoću jedne zamišljene ravni preseklo radi isticanja i onih unutrašnjih detalja koji su oku nedostupni, na primer izbušen otvor. Površinu zamišljenog preseka označavamo kosim linijama (šrafiramo). Krajevi linija što označavaju kote završavaju se strelicama koje naležu na pomoćne linije.
 
Isprekidana linija sa po dve tačke između svakog prekida označava mesta za savijanje. Na primer kod limarskih radova limove treba saviti na ovako označenim mestima. Navoj na zavrtnju se označava sa po jednom tankom linijom paralelnom debeloj liniji tako da deblja linija dolazi sa spoljne strane. Na navrtki je unutrašnja linija deblja i označava prečnik otvora, dok je navoj označen tanjom linijom.
 
Dešava se da na pojedinim predmetima ne mogu stati sve dimenzije. U takvim slučajevima potrebno je dati projekcije predmeta, tj. pogled sa više strana, eventualno presek ili presek i projekciju (slika 2 gornji deo). 
 
projekcija predmeta
SLIKA 2
 
Pri crtanju pojedinih projekcija (»pogleda«) propisan je »suprotan« razmeštaj. To znači da izabrana centralna projekcija (glavni pogled) dolazi u sredinu. Predmet viđen sa desne strane crta se sa leve strane centralne projekcije. Predmet viđen sa leve strane, ili gledan odozdo crta se iznad itd. (slika 1d).
 
Trudimo se da crtamo što je moguće manji broj projekcija (preseka), ali ne zaboravimo da nedostatak bilo koje potrebne projekcije dovodi do izrade škarta. Isto se odnosi i na kotiranje. Pravilo je da svaka potrebna dimenzija bude naznačena na crtežu, ali da ni jednu ne ubeležimo više. Kote duplirane radi sigurnosti obično su protivurečne i izazivaju dilemu (slika 3).
 
kotiranje
 
SLIKA 3
 
Glavne mere treba da su uvek date na crtežu. Za prisustvo ostalih mera važno je da li postoji mogućnost da se izmere na detaljima i da li su neophodne za izradu predmeta. Po mogućstvu mere treba naznačiti od kraja tj. ivica. Međusobno lančano povezane one mogu lako dovesti do greške pri izradi predmeta. Važno je da se mere mogu kontrolisati razmernikom ne samo na crtežu nego i na predmetu (slika 4)
 
mere na crtežu
SLIKA 4
 
Na mašinskim crtežima mere se daju u milimetrima, na građevinskim i crtežima za drvnu industriju u santimetrima, a u zemljišnim tlocrtima u metrima. Brojke, koje označavaju mere upisuju se iznad vodoravnih linija,koje označavaju kote, a sa leve strane, kada su vertikalne, pod uglom od 90° u odnosu na prethodne. Brojke se upisuju lepo, jednoznačno i čitljivo i na gore opisan način tako da se vertikalne kote mogu čitati sa glavom nagnutom malo ulevo (slika 1е).
 
U poslovima »uradi sam« retko se upotrebljava oznaka za tolerancije - dozvoljeno odstupanje predmeta od idealnih, mera. Znak postavljen iza brojke za meru i mali broj iznad upozorava na to da mere izrađenog predmeta mogu biti veće ili manje od naznačenih. (Na primer 204+0 označava da stvarna mera može biti manja, ali veća ne). Ako je naznačeno 204 -1+0,5, predmet može da bude duži maksimum pola milimetra, ili kraći za jedan milimetar.
 
Važno je još naznačiti kvalitet površinske obrade. Oboren znak S (~) postavljen na konturnoj liniji označava da se površina ne obrađuje, a znak N označava stranu sveta (vidi donji deo slike 2).
 
Format crteža može biti veličine lista hartije za pisaću mašinu, upola manji, duplo ili nekoliko puta veći (hartija se u prvom slučaju presavije na dva dela a u drugom crtežu se formira stavljanjem dva ili više listova jedan pored drugog, da bi se dobio određen format). Oznake ovako dobijenih formata su: hartija za pisaću mašinu A4, polovina A5, duplo veći АЗ itd.
 
Slovo R ili r ispred brojke označava radijus zaobljenja. Prečnik kružnog preseka (npr. kod cevi šipki itd.) označava se znakom Ø postavljenim ispred brojke. Na primer, mera za disk sa R16 radijusom može da bude označena i sa Ø 32, već prema tome koja se mera može jednostavnije meriti.
 
Za crtanje upotrebljavamo zašiljenu polutvrdu grafitnu ili hemijsku olovku sa izduženim vrhom. Oštrica lenjira treba da leži na hartiji, a priborom koji držimo u vetikalnom položaju neposredno pored lenjira vučemo liniju. Ako crtež želimo uraditi tušem, tada kosa ivica lenjira ne sme da leži na hartiji već mora da bude sa gornje strane, da se tuš ne bi razmazao po crtežu. Preporučuje se da se na listu za crtanje napravi okvir 1 cm od ivice lista.
 
Za skiciranje može da se upotrebi kockasta ili milimetarska hartija, na kojoj se i slobodnom rukom lako izvlače unakrsne linije i lako se crta u razmeri. Ovo što smo do sada naučili o tehničkom crtanju je samo osnova za dobro projektovanje. Kod projektovanja nije dovoljno samo poznavanje pravila, već dolazi do izražaja sposobnost rasuđivanja i samoinicijativa. Postoji i nekoliko zlatnih pravila. Jedno od njih je usaglašavanje primene sa nosivošću materijala, izbor optimalne težine i cene materijala.
 
Ako smo već u glavnim crtama zamislili šta i kako želimo napraviti, odredimo i potreban materijal. Priručnici nam daju potrebnu, ali ne i dovoljnu pomoć pri izboru materijala, jer pretpostavljaju da postoji idealna mogućnost za snabdevanje. Mi smo, međutim, prinuđeni da se upravljamo prema sopstvenim zalihama materijala, ili u većini slučajeva prema siromašnom izboru neodgovarajućeg materijala, koji nam nude prodavnice.
 
Sa pojedinim važnim materijalima, upoznaćemo se detaljno u poglavljima u kojima se opisuje obrada drveta, metala i plastičnih masa. Zato ćemo se ovde zadržati samo na nekim važnim opštim svojstvima kao što su:
 
-čvrstoća materijala se određuje prema njegovom najslabijem delu; čvor na sredini letve, omekšan deo čelične opruge, smrznuta cigla nekog stuba, čine celinu slabijom.
 
-smer vlakna kod drveta, oblik poprečnog preseka, način uklještenja, način podupiranja umnogome utiču na čvrstoću elemenata.
 
-čvrstoća materijala raste sa porastom poprečnog preseka. Deblji materijal u osnovi ima veću čvrstoću. Međutim, pri odgovarajućem poprečnom preseku i manjoj površini poprečnog preseka (samim tim i manjoj težini i ceni materijal može da ima istu pa i veću čvrstoću. Na primer čelična greda U profila ima skoro istu čvrstoću kao greda istih dimenzija sa punim profilom.
 
-pojedini materijali u zavisnosti od vrste i smera opterećenja imaju različitu čvrstoću.
 
Čvrstoća zavisi još i od: toplote (pod njenim uticajem neke plastične mase omekšaju), vode (uglavnom napada građevinski materijal), hladnoće (kalaj čini veoma krutim i lomljivim), agresivnih hemikalija (štetno utiču skoro na sve konstrukcione materijale) itd.
 
Pri projektovanju o svemu ovome moramo voditi računa, ne zaboravljajući nikad ograničene mogućnosti. Ako posedujemo materijal, treba da se ustanovi tehnologija u zavisnosti od mogućnosti izrade. Odabraćemo jedan materijal kada želimo zavarivati, a drugi, ako spajanje želimo izvesti zakivanjem. Za poklopac umetnički ukrašene kutije potreban je odgovarajući drveni materijal, a za podrumske police, drugi materijal. Uložak u naslon fotelje iseći ćemo od jednog komada sunđeraste pene. Međutim, za ispunjenje jastuka jedne radne stolice mogu da posluže i otpaci sunđeraste pene.
 
Važno pravilo: detaljni plan se pravi tek posle nabavke potrebnog materijala. Pojedine konstrukcije ne mogu se ostvariti, na primer, samo zato što na tržištu postoje zavrtnji većih dimenzija od predviđenih.
 
Crtež je varka! Često se na njemu mogu veoma lepo rasporediti detalji, a pri montaži se ustanovi da ih je nemoguće uklopiti; a za druge, da se posle montaže ne mogu više razmontirati.
 
Ne smemo nikada zaboraviti da osiguramo elemente od iskliznuća, pomeranja i odvrtanja. Kao primer navedimo nekoliko mogućnosti osiguranja »veze« pomoću zavrtnja od otvaranja: podloška, opružna podloška, krunasta podloška, rascepka, raskivanje kraja zavrtnja, lak za nokte, guma za žvakanje, farba, kontra navrtka (matica), plastična podloška, zaštitna kapa itd. Najpogodniji osigurač treba unapred odabrati i na crtežu naznačiti.
 
Mislimo i na prilagođavanje potrebama. Ozbiljnije ćemo prići projektovanju osovine upravljača go-kart vozila nego projektovanju kućice za ptice. Drugačije rezonuje konstruktor pri projektovanju modela aviona sa radio–upravljanjem, nego pri projektovanju igračke-drvenog brodića za godišnji odmor.
 
Teško je sve mudrosti projektovanja izučiti u jednom tekstu. Ali, uspeh neće izostati ako crtamo i projektujemo smišljeno, tačno, čisto i kontrolisano i ako ne žalimo truda (i malo finansijskih sredstava) da pribavimo za rad potrebna službena odobrenja, standarde i propise.

Blog Kategorije