Najjednostavnije strehe izrađuju se tako da se ražnjače, koje se naslanjaju na venac bočnih zidova, produže i deo koji prelazi preko bočnih zidova predstavlja strehu (sl. 1, 2. deo).
Na donje delove ražnjače postavljaju se daske, koje čine strop strehe, a na daske se stavlja štukatura. Gornje ivice greda se takođe oblažu daskama na koje se pričvršćuju držači oluka (sl. 1, 3. deo). Najčešći problem je trulenje daski kojima su grede obložene, kao i oštećenje donjih žbuka. Oštećenja žbuka popravljaju se ponovnim malterisanjem. Važno je da očišćeni deo bude dobro pokvašen, jer je obično vrlo suv. Ako su pak daske oštećene, treba ih skinuti, iskrojiti nove, pričvrstiti ekserima i ponovno malterisati.
SLIKA 1
SLIKA 2
Često se streha rešava na taj način što se ražnjače potpuno postave na venac i produžuju jačim daskama. To su onda grede nadstrešnice. Popravka ovih greda je istovetna sa prethodnim popravkama, čak je i lakša, jer se po potrebi može skinuti i produžetak (sl. 1, 4. deo).
Sa dva produžetka rogova dobija se nadstrešnica sa manjim uglom nagiba od krova tako da se tim smanjuje kinetička energija padavina pre nego što dospevaju u oluk. Prednost ovakvog rešenja je u tome da rogovi »nasedaju« na venac, a nadstrešnica je u visini zidova.
Ovakva nadstrešnica popravlja se delimično spolja, a delimično sa tavana. Na ovaj način se rešavaju i konstrukcije sa armirano–betonskim gredama i čeličnim nosačima tako što se dodaci pričvršćuju zavrtnjima.
Popravka atula
Velike zidne površine iznad i ispod prozora većih zgrada ranije su ukrašavane atulama. Danas se one već izbegavaju, jer se teško popravljaju, zadržavaju prašinu i padavine, a osim toga nisu ni dekorativne. Ako se od atule izlomi neki manji komad, popravka se posle dobrog kvašenja može izvršiti jakim malterom. Malter se oblikuje malim perdaškama i mistrijama na oblik identičan prethodnom. Ako nedostaje veći komad, onda atule treba razbiti sve do zida (sl. 2 , 2. deo), all prethodno treba tačno snimiti postojeći profil (uzeti mustru) i od daske napraviti šablon za izradu atule. Na šablon dole i gore treba postaviti drvene vođice tačno pod pravim uglom i učvrstitl poprečnim letvama (sl. 2, 1. deo).
Na mesto dela koji je razbijen, nakon odgovarajućeg čišćenja postavljaju se čelične šipke i žičana mreža pa se oblože malterom u više slojeva. Zadnji sloj maltera treba naneti tako da novi deo atule bude deblji od postojećeg. Posle kraćeg sušenja, atula se obrađuje šablonom. Šablon prvo treba blago pritisnuti, a kasnije sve jače, tako da ostruže malter i dobićemo profil identičan starom.
Atule se izrađuju i od betona, čak šta više koriste se i unapred izrađeni elementi. Ovi elementi se vrlo teško popravljaju, te ih je celishodnije u slučaju oštećenja zameniti. Ako se izrađuje potpuno nova atula od betona, treba obratiti pažnju na to da joj gornja spoljna površina bude potpuno glatka i da ima najmanje 5° nagiba prema polju. Isto tako je važno da se izradi vodeni oluk na spoljnjem donjem rubu i da njegova dubina bude najmanje 2cm. Atule ispod prozora obično se oblažu pocinkovanim limom. Na oblogama se ostavljaju rubovi za otkapljivanje vode.
Za popravku ovih obloga potrebna su temeljna limarska znanja (sl. 2, 3. deo).
Atule se često pokrivaju pločama od veštačkog materijala. Potrebne ploče kroje se na licu mesta i pričvršćuju zavarivanjem. Kako je ovde teže napraviti rub za otkapljivanje vode, čeona ploča je nešto duža i služi u tu svrhu.