Težina drveta

Težina drveta zavisi od njegove zbijenosti i količine vlage koja se sadrži u njemu. Postoji specifična težina drvne materije i zapreminska težina drveta. Specifična težina drvne materije ne zavisi od vrste drveta; ona izražava težinu zbijene drvne materije u jedinici zapremine bez vlage i vazduha i iznosi 1,5. U praksi se koristi zapreminska težina drvne mase, to jest težina 1 cm³ drvne mase izražena u gramima. Po zapreminskoj težini sudi se o težini drveta i njegovim tehničkim osobinama. Sa povećanjem vlažnosti povećava se i zapreminska težina drveta. Što je veća zapreminska težina drveta, to je ono zbijenije i manje porozno.

Vlažnost drveta

Voda, koja se nalazi u drvetu, deli se na;

1. Kapilarnu (slobodnu) – ispunjava šupljine ćelja
2. Higroskopnu – nalazi se u zidovima čelija
3. Hemijsku – ulazi u hemijski sastav materija koje sačinjavaju drvo.

Količina vode, koja se nalazi u drvetu, izražena u težinskim procentima naziva se vlažnost drveta. Postoji apsolutna i relativna vlažnost.

Ako se težina drveta u prvobitnom stanju označi slovom A, težina apsolutno suvog drveta slovom A₁, relativna vlažnost u procentima B, apsolutna vlažnost u procentima B₁, onda se relativna vlažnost može odrediti po obrascu :

apsolutna vlažnost određuje se po obrascu :

Određivanje vlažnosti drveta vrši se na sledeći način. Iz sredine daske iseca se prizma i meri se na vagi sa tačnošću do 0,01 —- i to će biti veličina A, zatim se ova prizma, čija težina ne treba da bude manja od 20 g, suši na temperaturi 105 ⁰ dok ne postigne stalnu težinu A_1. Stalna težina smatra se da je postignuta ako razlika između dva uzastopna merenja nije veća od 0,3% od suve težine. Zamenjujući u gore navedene obrasce veličine A i A₁, dobijene merenjima, utvrđujemo relativnu ili apsolutnu vlažnost drveta.

Ako je na primer prvobitna težina prizme isečene iz sredine daske iznosila 240 g, a težina osušenog drveta 160 g, onda će apsolutna vlažnost ispitivanog uzorka biti:

Ovako dobijena vlažnost srnatra se kao vlažnost cele partije drveta.
Pri sušenju drveta prvo se isparava slobodna voda. Momenat kad se ispariia sva slobodna voda naziva se granica higroskopnosti ili tačka zasićenosti vlakana. U ovom periodu sušenja dimenzije drveta koje se suši ne menjaju se. Vlažnost koja odgovara granici higroskopnosti za razlićite vrste drveta (u %) je sledeća  :

• Običan bor 29
• Vejmutov bor 25
• Smreka 29
• Ariš 30
• Jela 30
• Bukva 31
• Lipa 29
• Jasen 23
• Kesten 25

Drvo sa povećanom vlažnošću je dobar sprovodnik toplote, lošije se obrađuje na dašinama, rđavo se lepi, boji, lakuje i politira; na površini vlažnog obojenog drveta, boja i lak brzo se raspadaju. Vlažno drvo izaziva rđanje eksera i zavrtnjeva. Dimenzije stolarskih građevinskih proizvoda, koji su izrađeni od sirovog drveta (vrata, prozori, daščani podovi, parket i dr.), smanjuju dimenzije pri sušenju, usled čega nastaju pukotine, gubi se krutost veze između elemenata. Stoga se kvalitet drveta u građevinarstvu, njegova trajnost i otpornost protiv truljenja određuju pre svega njegovom vlažnošću, a zatim njegovom vrstom i uslovima eksploatacije. Pri normalnim uslovima eksploatacije suvo drvo može služiti u građevinama više desetina godina.

Pri sušenju drvo menja svoje ti podužnom pravcu za 0,10%, u radijalnom za 3 – 6%, a u tangencijalnom 6 — 12%, . Ova promenase utezanje. Utezanje počinje onda, kad vlažnost dostigne tačku zasićenosti vlakana (23 – 31%). Anatomski elementi, koji sačinjavaju drvo, u procesu sušenja skupljaju se nejednako, stoga je i utezanje drveta u raznłm pravcima različito.

Drvo sa velikom zapreminskom težinom (hrast) uteže se više nego drvo sa manjom zapreminskom težinom (lipa). Kod četinarskih vrsta veličina utezanja pored toga zavisi i od učešća kasnog drveta. Sa povećanjem procenta kasnog drveta, kod bora se utezanje povećava. Ovo nastaje stoga, što se kasno drvo četinarskih vrsta pri sušenju uteže znatno više nego rano. Podaci o veličini utezanja drveta četinarskih vrsta dati su u tabeli 1. 

Veličina utezanja različitih vrsta drveta data je u tabeli 2.

Neravnomerna promena dimenzija u procesu utezanja usled sušenja, kao i primena nepravilnih režima sušenja, izaziva pojavu unutrašnjih i spoljašnjih napona u drvetu, koji dovode do vitoperenja, i do pojave spoljašnjih, a ponekad i unutrašnjih pukotina.

Tangencijalno izrezane daske više se vitopere nego radijalno izrezane, a što su bliže periferiji, vitoperenje je sve veće (sl. 3).

Spoljašnje pukotine nastaju usled neravnomernog sušenja spoljašnjih i unutrašnjih slojeva drveta. Usled velike razlike između vlažnosti spoljašnjih i unutrašnjih slojeva drveta, na njegovoj površini se javljaju zatežući naponi, koji dovode do pojave spoljašnjih pukotina. Da bi se izbegla pojava spoljašnjih pukotina, proces sušenja treba sprovoditi polako i ravnomerno. Pri tom će se i promena dimenzija obavljati polako i ravnomerno pa će, prema tome, i sile, koje izazivaju prskanje, biti male tako da spoljašnjih pukotina neće biti.

Sl. 3 Vitoperenja dasaka

Poznato je da se drvo brže suši sa čela, te stoga čela dasaka, gredica i oble građe prskaju ranije, nego ostale površine dasaka i gredica.Da bi se izbeglo pucanje čela, reba zaštititi od trajnog a sunčanih zrakova premazivanjem različitim zaštitnim sredstvima, ili njihovim stavlianjem u senku. Bubrenje drveta je proces obratan sušenju i utezanju. On se sastoji u tom, što je osušeno drvo sposobno da upija vlagu i da povećava svoje dimenzije. Osobina drveta da bubri, koristi se za vlaženje rasušenih buradi, drvenih cevi, rezervoara i dr., usled čega oni zabreknu.

Чланак Težina i vlažnost drveta се појављује прво на Savo Kusić.