Farbanje zidova
Zidove u kupatilu, kuhinji i sl. koji su izloženi uticaju vode, a nisu obloženi pločicama, preporučljivo je ofarbati. Pre farbanja zidove treba роravnati i namazati prajmerom. Ove podloge se mešaju sa vodom u odnosu 7:1, a nanose se četkom ili valjkom. Posle potpunog sušenja (ako 36 sati) sledi gletovanje. Prvo i osnovno je da se koriste ugaone lajsne. One daju pravac i ojačavaju uglove, a ugrađuju se pre gletovanja. Sama glet masa se meša mikserom koji ide na bušilicu, a na punu kantu glet mase ide oko 30% vode. Masa treba da bude krevasta, da se ne razliva. Glet se nanosi na zid hoblom. Obrađeni zid treba da je potpuno gladak. Glet se ne sme nanositi u debljim slojevima od 1 mm. Veće neravnine mogu se i smeju poravnavati samo u više slojeva, tako da se uvek sačeka potpuno sušenje pojedinih slojeva.
Postupak nanošenja gleta (u ti koraka):
1. Prvi sloj se nanosi odozgo, pa do sredine zida. Nanosi se u širini od jedan metar i onda se hoblom vraćamo nazad da pokupimo višak materijala. Za nanosenje na uglove koristi se spakla, radi lakšeg prilaska.
2. Drugi sloj se nanosi od 30cm od dna, pa prema gornjem sloju, tako se se oni spoje (smer odozdo prema gore).
3. Treći sloj se nanosi od poda, prema srednjem sloju.
Nakon gletovanja i potpunog sušenja gleta (15 do 20 sati), vrši se brušenje gleta. Mašinskim putem se šmirglaju velike ravne površine, a delovi oko ivica, uglovi prema plafonu, oko vrata i utičnica se šmirglaju ručno i to šmirglom finoće 580.
Sada su zidovi sasvim ravni i sve je spremno za krečenje ili lepljenje tapeta
Ako se pridržavamo ovih pravila, izbećićemo kasnije neprijatnosti.
Farbanje drveta
Priprema površine drveta
Ako je površina drveta još sirova (nefarbana), prvo je treba obrusiti i zašititi, tj. smanjiti ili potpuno odstraniti, moć upijanja drveta. Za ovo se koristi razređivač za uljane boje. Razređivač se nanosi na površinu četkom a posle 2-3 sata se obriše njegov višak suvom krpom. Brisati treba uvek u pravcu vlakna drveta. Ovako zasićena drvena površina suši se 24 sata. Vlažna površina se, naravno, ne sme premazati, ni špahtlovati. Ako je površina drveta neravnomerna, onda se špahtluje kitom za drvo ili specijalnim kitom. Kit se nanosi u tankom sloju na površinu drveta špahtlom (maksimalna debljina sloja 0,5 mm) i brižljivo se poravna. Pravac kretanja špahtle treba nešto da odudara od pravca vlakana (oko 20-30°). Višak kita se mora odmah odstraniti. Posle ovoga sledi špahtlovanje u više slojeva a između svakog sloja treba sačekati vreme sušenja (oko 24 sata) i osušeni sloj obrusiti šmirgl papirom. Obrušenu površinu treba očistiti od prašine i može se početi sa farbanjem. Ako se koristi specijalni kit, vreme trajanja operacije se smanjuje na 2–3 sata.
Sa površina koje su već bile farbane treba odstraniti staru farbu struganjem (špahtlom, nožem za struganje), paljenjem benzinskom lampom ili nekim sredstvom za nagrizanje farbe (sl. 1). Sredstvo za nagrizanje nanosi se debelo na površinu pomoću krpe ili četke, sačeka se bubrenje farbe (slično kao kada kipi mleko) pa se zatim skida špahtlom. Kada se odstrani stari sloj farbe, treba površinu obrusiti šmirgl papirom (postavljen na komadić drveta) i krpom ili četkom očistiti od prašine. Ako se koristi sredstvo za nagrizanje farbe, površinu treba više puta oprati vodom i deterdžentom.
SLIKA 1
Grundiranje
Ako pripremljena površina još nije bila farbana, površina se prvo brusi. Ako su površine ravne, najbrže je brušenje odraditi na kalibrirkama (mašine za brušenje), jer jedino one mogu da obruse ravnomerno velike površine, bez da izbace tvrde delove goda. Potom je dobro premazati žitkom razređenom bojom, na bazi na kojoj će biti i zabršni slojevi ili jednostavno površinu navlažiti običnom vodom, kako bi se sve "dlačice" digle. Po mogućnosti grundiranje vršiti bojom istog tona kao što je i završna farba. Ovako nanošena podloga treba da se suši 24 sata, posle toga se blago obrusiti i očisti od prašine.
Ako se radi o drvenoj površini koja je već bila farbana, operaciju grundiranja možemo izostaviti.
Posle ovoga sledi pokrivni premaz. Kako su operacije pripreme površine i grundiranje za farbanje (za pokrivni premaz) za sve drvene predmete istovetne, detaljno ćemo opisati samo operaciju nanošenja pokrivnog premaza za pojedine upotrebne predmete.
Farbanje vrata i prozora
Najpre, kao u prethodnom slučaju, potrebna je dobra priprema i brušenje. Ukoliko je moguće, brušenje vršiti na specijalizovanim mašinama za brušenje ravnih površina - kalibrirci. Ove mašine posebuju više traka sa različitim granulacijama šmirgle i površinu dovode do perfekcije. Pripremljena i grundirana vrata i prozori mogu se farbati različitim bojama. Ako nije potrebno da površina bude lepa i sjajna, koriste se uljane boje, eventualno razređene sa malo rastvarača. Za unutrašnje farbanje pogodne su uljanje boje sa osnovom od biljnih ulja ili novije tehnologije kao što su poliuretanske boje. Za površine koje su izl
ožene
atmosferskim uticajem treba koristiti boje sa osnovom od lanenog ulja ili najnovije tehnologije kao što su farbe na vodenoj bazi. Ako se želi dekorativni premaz sa emajlnim sjajem, (najčešći slučaj), treba koristiti unutrašnji emajl ili sintetički emajl. Prvi se koristi unutar stana, a drugi za predmete koji su izloženi atmosferskim uticajima (npr. spoljni delovi prozora). U oba slučaja treba nanositi najmanje dva, ali je bolje ako se nanose tri sloja pomoću četke (u kućnim uslovima) ili pištoljem za lakiranje. Predmeti se samo posle sušenja (oko 24 sata) mogu koristiti. Vrata ili prozore najbolje je skinuti i farbati u horizontalnom položaju, zbog curenja.Kliknite ovde da pročitate kako se pravilno farba spoljna stolarija.
Farbanje kuhinjskog nameštaja
Površine kuhinjskog nameštaja treba naročito brižljivo pripremiti. (Pripremu vršiti na prethodno opisani način). Za pokrivni premaz može se koristiti unutrašnji emajl ili sintetički emajl. Ovaj drugi daje postojaniji premaz i otporniji je na vodu.
Farbanje drvenog patosa
Svež patos se zbog vlažnosti ne sme farbati. Preporučljivo je sačekati da se drvo potpuno osuši i tek onda farbati. Pre farbanja patos treba dobro oribati i posle potpunog sušenja površinu pripremiti prema prethodno opisanim uputstvima. Za grundiranje treba koristiti uljanu braon boju koja je razređena sa 10% lakbenzina ili terpentina. Osnovni premaz se mora posle potpunog sušenja (24 sata) blago obrusiti šmirgl papirom i očistiti od prašine. Ovako dobijenu površinu (svetliju ili tamniju) treba dva puta premazati emajlom za patose. Između dva premaza sušenje traje 24 sata. Prvi premaz treba posle sušenja blago obrusiti.
Lakiranje parketa
Vrlo je korisno lakiranje parketa. Razlozi su jednostavni: ušteda u radu, lakiranjem se popune otvori parketa i na njemu se najlakše održava čistoća. Operacija lakiranja je vrlo jednostavna. Prvo parket treba vodom i deterdžentom temeljno oribati tako da se potpuno odstrani pasta za ribanje. Kod novog parketa, gde još nije upotrebljavana pasta ova ореracija može da izostane. Posle potpunog sušenja parketa možemo započeti lakiranje lakom za parkete. Lak za parket prodaje se zajedno sa kontaktom i razređivačem (kao garnitura). Pre upotrebe, lak i kontakt treba dobro promešati. Radi boljeg nanošenja mešavina se može još, po potrebi, razrediti razređivačem. Sa 1 kg laka može se premazati 12 m2 površine u jednom sloju. Za postizanje dobrog kvaliteta potrebno je najmanje tri sloja laka. Vreme sušenja između pojedinih slojeva je 24 sata. Osušeni sloj pre nanošenja sledećeg sloja treba obrusiti šmirgl papirom.
Zamešani lak upotrebljiv је u roku od 5 sati, posle toga se zgusne, pa čak i stvrdne. Kontakt koji je hemijski kiseo, napada gvozdene predmete. Isto tako i lak koji je bio u dodiru sa nekim gvozdenim predmetom postaje neupotrebljiv. Lak i kontakt mogu se mešati samo u staklenom ili neoštećenom emajliranom sudu. Pri nanošenju četkom, metalni deo četke ne sme doći u dodir sa lakom i zbog toga je najbolje upotrebiti okruglu četku sa držačem od veštačke materije. Posle upotrebe četku treba odmah oprati u razređivaču.
Lakiranje parketa ne sme se vršiti kada je temperatura manja od +10°С ili u prostoriji, gde je velika promaja, jer će premaz postati beo. Zbog isparavanja razređivača preporučljivo je raditi uz otvorene prozore. Pušenje, upotreba otvorenog plamena, upotreba električnih prekidača je zbog opasnosti od požara i eksplozije za vreme rada sa lakom zabranjena.
Farbanje gvozdenih površina
Kod farbanja gvozdenih površina pripremanje površine je vrlo važno, jer ako se farba nanosi na zarđalu, neravnu površinu, brzo će sa nje otpasti. Za skidanje rđe najjednostavnija sredstva su žičana četka, šmirgl papir i nož za struganje. Ovaj posao je vrlo zamoran, ali se ne sme žaliti vreme i trud, jer od dobrog čišćenja zavisi postojanost premaza.
Posle skidanja rđe gvozdenu površinu treba premazati pomoću četke i protrljati lakbenzinom ili terpentinom (odmašćivanje) a zatim tako osušenu očistiti od prašine.
Za grundiranje pogodna je uljana boja sa gvozdenim minijumom, a za teže uslove sintetički minijum. Osnovni premaz treba nanositi u jednom, eventualno u dva sloja. Uljana boja suši se za 24 sata, ali za potpuno sušenje potrebno je najmanje nedelju dana. Prema tome, pre ovog vremena ne sme se nanositi pokrivni premaz. Vreme sušenja sintetičkog minijuma je 4 sata za svaki sloj a posle 24 sata može se nanositi pokrivni premaz. Pažnja! Ovi materijali su toksičnog dejstva i treba sa njima vrlo oprezno postupati.
Neravnine i pukotine na gvozdenim površinama, slično drvenim površinama, odstranjuju se špahtlovanjem. Razlika je samo u tome da se kod gvozdenih površina koristi mrki uljani kit. Za pokrivni premaz unutar stana mogu se koristiti unutrašnji emajli, a za predmete koji su izloženi atmosferskim uticajima (npr. ograde, gvozdeni stubovi i sl.) sintetički emajl ili zaštitna uljana boja protiv rđe. Za popravku manjih oštećenja premaza na motociklima ili karoseriji automobila koristi se nitro-emajl koji se može nanositi četkom. Ovaj emajl se vrlo brzo suši (4 sata). Za grundi–ranje ispod nitro-emajla koristi se primol, a za špahtlovanje nitro–kit. Za farbanje čunkova peći koristi se srebrna boja otporna na temperaturu, koja se posle odstranjenja rđe i odmašćivanja nanosi bez grundiranja. Kod farbanja ovih cevi treba obratiti pažnju na to da se prilikom upotrebe temperatura vrlo polako povećava da ne bi premaz nabubrio. Srebrni emajl za peći ne može se koristiti na mestima koja su izložena atmosferskim uticajima.
Farbanje vrtnog nameštaja
Postojanost i estetski izgled upotrebnih predmeta u našem domu i našoj okolini svima su jednako važni. Ako ove predmete ofarbamo savremenim premazima, oba zahteva su zadovoljena. U nastavku ćemo opisati one premaze koji se mogu koristiti za vrtni nameštaj, za dekorativne stalke za cveće, za ograde balkona i druge ograde.
Za kvalitet premaza presudno je to koliko je stručno i brižljivo izvršeno farbanje. Pre početka farbarskih radova, boju koja se nalazi u kutiji treba dobro promešati i razređivačem - uz stalno mešanje - treba podesiti konzistenciju boje. Razređenost boje zavisi od toga da li se nanošenje vrši četkom ili špricanjem. Naime, pri nanošenju četkom potrebna je manja, a pri špricanju veća razređenost (za nanošenje četkom potrebno je oko 5-10 %, a za špricanje 15-50 % sintetičkog razređivača).
Poslove farbanja preporučljivo je vršiti u suvoj prostoriji bez prašine Ako se bojenje vrši u više slojeva, onda je vreme sušenja između pojedinih slojeva oko 16-24 sata.
Boje, koje ćemo nadalje opisati mogu se nanositi i četkom i špricanjem. Izuzetak je sintetički minijum, koji se sme samo četkom nanositi (iz zdravstvenih razloga).
Kod farbanja metalnih predmeta osnovni element premaza je zaštitni osnovni premaz (protiv rde). Zaštitni premazi sadrže inhibitivne pigmente velikog dejstva i sprečavaju širenje i nastajanje rde. Za farbanje gvozdenih i čeličnih površina pretežno se koristi sintetički minijum kao osnovni premaz, a za lake metale (npr. aluminijum) koristi se osnovni premaz za lake metale.
Kao razređivač, za sintetički minijum, a i za osnovni premaz za lake metale, koristi se lakbenzin. Ako se radi о ponovnom farbanju površina koje su već bile farbane, zaštitni premaz može i da izostane i treba ga koristiti samo za popravku manjih površinskih grešaka. Emajl za vrtni nameštaj prodaje se u kutijama od 0,35 i 0,70 litara u svim bojama, a pokrivna moć mu je 8 -12 m2/kg.
Poznato je da se dobar pokrivni premaz može praviti samo onda ako je ispod emajla nanošen osnovni premaz. Ovakav osnovni premaz je sintetički univerzalni osnovni premaz koji se vrlo brzo suši, tvrd је, podnosi udarce, ali daje elastičnu opnu. Jedan kg univerzalne osnovne boje dovoljan je za pokrivanje 6-8 m2 površine. Prednost univerzalnog osnovnog premaza je u tome da pored toga što obezbeđuje odgovarajuću ukupnu debljinu premaza, odstranjuje i manje greške i neravnine površine. Premaz od ove osnovne boje dobro se može brusiti, daje ton nalik na koru jaja i svi pokrivni emajli dobro prijanjaju za njega.
Za univerzalni osnovni premaz preporučljivo je koristiti sintetički razređivač u maksimalnoj količini od 20%. Ovaj premaz može se nabaviti u svim tonovima u kutijama od 1/2, 1 i 5 kg. Specijalni emajl–lak za vrtne nameštaje izuzetno je pogodan za premaze sa visokim sjajem sa brzim sušenjem kako za drvene predmete, tako i za metalne predmete.
Emajl–lak se može neposredno nanositi na obrušene i na odgovarajući način pripremljene površine, koje su već bile farbane, a na potpuno nove površine u kombinaciji sa univerzalnim osnovnim premazom.
Za razređivanje specijalnog emajl–laka treba koristiti sintetički razređivač, jer ostale razređivače (lakbenzin, terpentin, nitro-razređivač) ovaj lak ne podnosi.
Sveže nanesen premaz se vrlo brzo suši što sprečava nalepljivanje prašine iz vazduha na farbanu površinu. U svakom slučaju, preporučljivo je pre upotrebe predmeta sačekati vreme sušenja od oko 24 sata.
Farbanje radijatora
Posle završetka sezone grejanja, mogu se i radijatori prefarbati. Tokom jedne sezone grejanja, premazi na radijatorima su izloženi raznim uticajima, što se uočava u delimičnom ili potpunom propadanju zaštitnog premaza. Ovakvi radijatori u stanu, sa oštećenom farbom, stvaraju vrlo loš utisak i u estetskom pogledu, pa je obnavljanje farbe i sa ovog aspekta opravdano.
Radijator-lakovi (ima dve vrste: na bazi prirodnih smola i sintetički) zaštićuju radijatore od rđe a istovremeno im daju lep izgled. Radijator–lakovi prodaju se u pakovanju od 1 i 5 kg. Pre nego što se počne sa farbanjem, potrebno je popraviti manja oštećenja šmirgl-papirom (sa finoćom zrna od 80, 100 ili 120). Preporučljivo je za vreme farbanja postaviti ispod radijatora piljevinu ili neku veću hartiju da bi zaštitili parket od kapljica farbe. Ako i pored ovakve zaštite neka kap dospe na parket, treba je odmah obrisati krpom natopljenom razređivačem radijator–laka.
Radijator–lak se može nanositi četkom (za razređivač treba koristiti radijator-razređivač ili nitro-razređivač). Premaz radijator-laka vrlo brzo se suši, za oko pola sata dostigne stepen suvoće površine, a za 8-10 sati potpuno se osuši. Za vreme farbanja u prostoriji treba stvoriti odgovarajuću promaju. Jedan kg radijator–laka dovoljan je za farbanje 8-10 m2 površine. Površina, ofarbana radijator-lakom je vrlo sjajna i dekorativna, bele boje i ovu boju zadržava i posle trajnijeg termičkog uticaja, tj. ne dobija žućkastu boju usled toplote.
Zа vreme bojenja ovom bojom kao i ostalim opisanim bojama treba izbegavati upotrebu otvorenog plamena, jer boje sadrže zapaljive rastvarače.
Lakiranje metalnih površina
Za lakiranje manjih predmeta od mesinga, bronze, aluminijuma ili za hromirane metalne predmete može se koristiti bezbojni lak. Ovaj lak se može nanositi četkom u vrlo tankim slojevima npr. na lustere, na kvake, na hromirane površine i sl. On zaštićuje površinu lakiranog predmeta tako da ona i bez čišćenja ne gubi sjaj i boju. Vreme sušenja ovog laka je 4 sata.
Održavanje lakiranih i farbanih površina
Premazi od laka i boja tokom vremena se zaprljaju, izgube sjaj i postanu tamni. Na gornjem sloju stvaraju se ogrebotine i boja postane mat. Za čišćenje farbanih površina ne mogu se primeniti uobičajeni metodi, jer sredstva za čišćenje napadaju materijale premaza. Prema tome, za čišćenje i održavanje lakiranih i farbanih površina potrebna su specijalna sredstva koja će produžiti vek trajanja premaza i sačuvati njihova dekorativna svojstva. Ovakva sredstva su: sredstva za poliranje laka.
Ova sredstva su vrlo pogodna za čišćenje lakiranih i farbanih površina. Njihova upotreba ne oštećuje premaz, šta više, štiti ga i polira.
Koriste se na taj način što se manja količina sipa na vatu ili krpu pa se kružnim pokretima blago pretrlja površina koja se čisti. Zatim se uzme suva krpa ili vata i njome se pređe po premazu tako da postane sjajna. Ovo sredstvo je jedno od vrlo važnih rekvizita svakodnevnog čišćenja i održavanja lakiranih i farbanih površina.
Sredstvo za poliranje auto-laka
Koristi se za čišćenje, održavanje i poliranje lakiranih i farbanih površina motocikla i automobila. Sadrži specijalni dodatak smole tako da pri sistematskoj upotrebi, površina odbija vodu, tj. kiša se odbija sa površine automobila.
Pre upotrebe, automobil, odn. motocikl treba dobro oprati i suvim sunđerom prebrisati. Tehnika rada ovim sredstvom je istovetna kao i kod sredstva za čišćenje lakiranih i farbanih površina.
Superpolit
Koristi se za fino brušenje lakiranih i farbanih premaza. Sadrži i čvrste materije za brušenje. Ovim sredstvom mogu se odstraniti manje ogrebotine, habanja kao i matna boja premaza.
Superpolit prvo treba promućkati i jednu manju količinu naliti na vatu ili krpu i ovim prvo lako, a zatim snažnije pretrljati površinu. Za odstranjenje ogrebotina potrebno je površinu nešto duže trljati i po potrebi ponoviti poliranje. Porozne i rupičaste površine se ne mogu ovim sredstvom polirati, jer se ono uvlači u pore i skoro ga je nemoguće kasnije odstraniti.
Poliranje je preporučljivo ponoviti dva puta godišnje.
