Blog

alati za farbanje i malanje

Alati za malanje, farbanje i tapetarske radove

Alati za malanje i farbanje se ne razlikuju mnogo. Ako ih brižljivo očistimo mogu se za obe svrhe koristiti.
 
cetke za farbanje
Četke za bojenje
 
Dlake ili vlakna četke obično su pričvršćeni za dršku metalnim okovom. Najbolji rezultati se postižu četkama od svinjske dlake, koja može biti svetla za tvrđe četke ili tamnija za mekše. Četke od veštačkih vlakana dosta su otpornije, ali daju slabije rezultate. Inače, postoji ogroman broj različitih vrsta četki: velike i duge, okrugle, ovalne ili pljosnate - svaka od njih sa posebnom namenom. Velika pravougaona četka može takođe da bude različitih dimenzija, već prema poslu koji želimo obaviti: manja, za nanošenje masnih ili sintetičkih boja; srednja za vodenu boju; velika za bojenje krečom i temperom. Pravougaona četka srednje veličine (14 x 4 centimetra) može se upotrebiti za premazivanje prvog sloja na bilo kojoj površini, jer omogućava bolje prodiranje boje u sve pore i neravnine.
 
Okrugle četke se proizvode u različitim veličinama, sa prečnikom okova od dvadeset-četrdeset i pet milimetara. One obične služe pre svega za davanje završnih »ruku« na već glatkim i pripremljenim površinama. Za sintetičke i masne boje bolje su tvrđe četke (sa svetlom dlakom), a za emajl i Iakove na bazi nitroceluloze poželjnije su mekše četke (sa tamnom dlakom) jer ostavljaju ravnomerniji trag.
 
One četke kod kojih se okov sužava u pravcu dlaka, najpodesnije su za hrapave površine na drvetu ili metalu, kao kod kućne drvenarije, žaluzina, ograda, limova koje treba lakirati ili prekriti nekim sredstvom protiv rđe. Okrugle četke, tako nazvane zbog okruglog okova, mogu poslužiti za sve ranije pomenute radove, s tim što su posebno prikladne za veće površine, jer imaju okov najvećih dimenzija: od 30 x 45 do 45 x 60 milimetara.
 
Pljosnate četke su namenjene bojenju ravnih površina. Kao i prethodne, prave se u raznim širinama (najviše se upotrebljavaju one široke od 4 do 8 centimetara) i s tvrdim ili mekim dlakama. Osnovna prednost ovih četki nad okruglim je da se njima ravnomernije nanosi boja, tako da i manje vešti mogu da postignu dobre rezultate.
 
cetke i valjci 
Četka za radijatore je pljosnata i ima dugačku dršku (od 40 do 50 centimetara). Poseban oblik okova, koji je savijen pod pravim uglom, omogućava bojenje i najnepristupačnijih delova radijatora, ili drugih predmeta takvog oblika da ih je običnim četkama teško ili nemoguće ravnomerno obojiti. Obično ima tvrđe i kraće dlake. Za takve radove može se upotrebiti i četka sa kolenastom drškom, gde su dlake raspoređene tako da formiraju valjak. Upotrebljavamo je obrćući ručku, kao kod kolenaste ručne bušilice, i istovremeno pomeramo četku od vrha ka dnu rebara radijatora.
 
Četke za posebne upotrebe mogu da budu najrazličitijih oblika, prema poslu koji treba obaviti, jer se koriste za skiciranje, za izvođenje raznih šara, za umetničko slikanje i tako dalje.
 
Materijal za šajben-četku je drvo i dlaka. Zbog težine i veličine obično se koristi četka br. 5. Istrošene šajben-četke koje se već ne mogu koristiti za farbanje, mogu se koristiti za pranje boje i čišćenje sudova. Potpuno novu četku prvo treba koristiti za sapunjanje da se krajevi dlaka malo istroše. Ako skinemo dršku, četka se može koristiti i u skučenom prostoru (iza radijatora, peći i sl.). Četka će biti postojanija ako pre upotrebe delove koji dolaze u dodir sa vodom, odn. bojom, natopimo lanenim uljem.
 
Okrugle četke obično imaju okrugle ili uglaste drške. Kako za rad nije potrebna cela dužina dlake, jedan deo se premota i veže kanapom, polazeći od limene čahure na gore. Nezavezani deo treba da ima dužinu od 4-5 cm. Ovakva četka je vrlo pogodna za farbanje rubova vrata, prozora, za uglove i ćoškove. (sl. 1, 1.deo).
 
Mala četka (lioner) može biti pljosnata ili okrugla sa dužom ili kraćom drškom. Za poslove uradi sam obično odgovara pljosnata mala četka širine 2-10 cm (sl. 1, 3.deo)
 
primena cetki
SLIKA 1
 
Za ujednačavanje uljanih premaza koriste se rasterivači (Vertreiber). Imaju finije dlake i pogodni su za ujednačavanje žilavih i neravnih površina, ali se mogu koristiti i za nanošenje lakova (sl. 1, 2. deo).
 
Mnogo se koristi i četka od veštačkog materijala. Za manje poslove farbanja ne isplati se kupiti četku sa dlakom, jer i sami možemo napraviti četku od veštačkog materijala. Potreban materijal: komadić gustog veštačkog sunđera, lepilo, makaze, žilet i drška.
 
Neupotrebljivu četku od dlake ne treba bacati, jer dršku možemo upotrebiti za izradu nove četke. Treba izvaditi ostatak dlake i u limeni držač dlake staviti sunđer. Ako smo pri vađenju dlaka upropastili limeni držač, onda komadić sunđera i dršku treba obmotati debljom hartijom ili trakom od veštačke materije i tako nalepiti. Zatim se sunđer odseče žiletom na potrebnu dužinu. Ovakvom četkom mogu se i veće površine ofarbati.
 
cetke za farbanje i krecenje
 
Četke od veštačke materije mogu se koristiti i za pravljenje bobica na zidu ili nameštaju. Treba iseći komadić sunđera kružnog oblika, nalepiti ga na dršku od drveta (odsečenu od drške metle ili napravljenu od letve) i zatim možemo početi sa pravljenjem bobica. Ako nemamo staru dršku od četke, odgovaraće i komad letve. Treba makazama i žiletom iseći četku, napraviti sa gornje strane otvor, postaviti dršku i zalepiti.
 
Četka od veštačke materije je, možda, i pogodnija za pravljenje završnih linija, od četke sa dlakom. Treba iseći traku od sunđera (širinu odrediti prema potrebi) i nalepiti na tanku letvu. Ovakvom četkom moći ćemo uz pomoć lenjira izvlačiti ravnomerne linije.
 
Četke za izvlačenje linija koriste se za pravljenje završnih linija od 0,5-3 cm i imaju dugu dršku (slika 2).
 
četke za izvlačenje linija
SLIKA 2
 
Za izvlačenje linija možemo i sami napraviti četku. Za to nam treba jedna plastična flašica (za med, dezodorans i sl.) U otvor bočice treba postaviti traku od sunđera ili filca isečenu tako da su dimenzije preseka 8 x 8 cm i dužine 3 cm. Dve trećine dužine trake treba da su u bočici, a oko 1/2 cm treba da viri iz flašice. Prethodno napunjenu flašicu žitkom bojom treba držati u vodoravnom položaju i blago pritisnuti, tako će boja stalno izlaziti.
 
Četke i četkice za čišćenje
 
Četke koristimo u svim slučajevima kada je potrebno da temeljno očistimo neku površinu. Neke upotrebljavamo direktno, a na druge možemo pričvrstiti dužu drvenu motku. Čelične četke koristimo pre svega za čišćenje i skidanje rđe ili kore sa metalnih površina, a četke od mekših vlakana za fino struganje ili temeljno pranje zidova i kućne drvenarije deterdžentima.
 
Valjci i tamponi
 
U savremenoj tehnologiji farbanja gube značaj konvencionalni materijal i alati. Tako se umesto konvencionalno molersko-farbarske četke koriste valjci za šare. Valjci se izrađuju od gume i pomoću rezervoara automatski nadoknađuju boju koja se nanosi na zid.
 
Za rad sa valjcima, naročito za tačno vertikalno povlačenje, potrebno je određeno iskustvo, naročito onda ako je prostorija visoka pa povlačenje treba započeti sa visokih lestvi u ispruženom položaju, pa sve do donjeg završnog položaja. Preporučljivo je rad početi pored neke >>vođice<< (vrata, ćošak i sl.) i onda ostali vertikalni radovi imaju svoju >>vodilju<<.
 
Dobro isprani valjak posle završetka rada treba držati u nekom duguljastom sudu, koji je napunjen glicerinom. Za malanje površina bez šara najbolje je koristiti tzv. >>teddy-valjak<< od veštačke materije sa dlakama. Ovaj valjak nema rezervoar niti pomoćni valjak za nanošenje farbe. Punjenje valjka biće najjednostavnije ako se boja sipa u jednu staru, ali potpuno čistu lopatu za smeće i natopi valjanjem. 
 
Valjci mogu uspešno da zamene četke kod bojenja, i ponekad, kod lakiranja velikih ravnih površina. To su obično zidovi, tavanice, ali i veće drvene površine i drugo. Njima se lako rukuje i mogu se postići dobri rezultati. Najbolji se prave od ovnove (jagnjeće) kože. Valjci s dugom dlakom koriste se za bojenje temperama i krečom, sa srednje dugom za bojenje masnim i tamnim bojama, a s kratkom dlakom za ponovno prelaženje već izlakiranih površina kako bi se dobila lepša glazura. Valjci se najčešće prave u dužinama od oko 20 centimetara. Zajedno s valjkom prodaje se i posebna metalna mrežica kojom s valjka skidamo višak boje. Prave se i gumeni valjci, čija je površina reljefno iscrtana i koji se koriste za dobijanje  raznih otisaka na zidovima.
 
Tamponi su namenjeni onima koji sami žele da oboje zidove. Tampon je napravljen od plastičnog ili metalnog pravouganog nosača, na kome je učvršćen jastučić od neke sintetičke pene, prekriven mohar tkaninom. Na postolju je pričvršćena drška. Pošto je pljosnatog oblika, tampon može da posluži za bojenje samo ravnih površina, i to glatkih ili umereno hrapavih. Tamponom se boji kružnim ili pravolinijskim pokretima, a natapa se bojom iz odgovarajuće posude s valjkom.
 
Veliki tamponi mogu se upotrebiti umesto valjaka za bojenje zidova i tavanica. Oni srednje veličine prikladni su za manje površine. Postoje, zatim, i mali tamponi koji služe za lakiranje okvira, rešetki na prozorima, u principu užih površina. Zajedno s tamponima, postoje i posebni dodaci koji pojednostavljuju rad, kao što su točkići - vođice koji omogućavaju da se boji u pravim linijama, štitnici koji sprečavaju prelivanje boje, i tako dalje.

 
 
valjak
Gasna ili benzinska lampa
 
Gasna lampa proizvodi širok i ne previše vruć plamen. Upotrebljava se u slučajevima kada treba ukloniti veće površine stare i propale boje, kao na primer, kod zapuštene drvenarije. Kad boju ugrejemo plamenom ona omekša i lako je odstranjujemo običnom lopaticom ili strugačem. Pri tome, moramo da pazimo da lampa ne bude uperena stalno na jedno isto mesto, već da je pomeramo laganim i neprekidnim pokretima, dok lopaticom skidamo boju što je moguće brže.
 
Lopatice i strugači
 
Lopatice (špahtle) su savitljivi i blago zašiljeni listići od čelika koji služe za poravnavanje neravnina na površinama pre bojenja (rupe, pukotine). Najjednostavnije Iopatice su pravougaone i bez drške, takozvane japanske lopatice, duge oko 12 centimetara i široke od 2 do 12 centimetara, tako da se užim Iopaticama mogu obrađivati površine kojima se teže prilazi. Češće se upotrebljavaju, međutim, Iopatice sa drškom pomoću kojih se može, pored nanošenja kita, strugati po gipsu, malteru, drvetu i metalu. Za farbarske radove najviše odgovara savitljiva, elastična špahtla širine 8-12 cm.
 
Strugači su takođe listići od čelika, ali mnogo tvrđi i zašiljeniji, sa čvrstom drškom koji se upotrebljavaju za ljuštenje i struganje naslaga stare boje, propalih tapeta, kore svih vrsta i drugo. Jedan poseban tip strugača, sa trouglastim metalnim telom i oštrim krajevima, služi za obradu malih otvora ili pukotina.
 
Proizvode se i drugi strugači sa sličnom namenom, ali sa različito oblikovanim telima i sečivima (pravougaoni, ovalni, trapezoidni), koji služe za struganje najraznovrsnijih površina.
 
lopatice strugaci kadice 
Kofe, cedila, sud za odlaganje četki
 
Kofe služe za pripremanje i čuvanje boja i potrebne su nam bar dve. Sasvim odgovaraju i one od plastike, sa ručkom, tako da ih možemo okačiti na merdevine kad bojimo visoke zidove ili tavanice. Pri kupovini boje u pakovanjima od 25 do 30 kilograma, često sama ambalaža u kojoj je upakovana boja može da posluži umesto kofe.
 
Kada bojimo valjkom, veoma korisne će nam biti plitke kadice pravougaonog oblika, u kojima ravnomerno možemo da nanesemo boju na valjak. Cedila se prave od grublje ili finije pletenih mesinganih mrežica i potrebna su nam kad boja zahteva filtriranje. Kad želimo da dobijemo savršeno homogenu boju, možemo upotrebiti i najlon čarapu koja je odličan filter.
 
Posuda za odlaganje četki se upotrebljava kada se prekida rad za neki manje–više duži period. U njemu, četke ostaju u visećem položaju, umočene u vodi ili nekom odgovarajućem rastvornom sredstvu, tako da se dlake ne deformišu i ostaju mekane. U istu svrhu može da  posluži i neka druga prikladna posuda.
 
Četka za kvašenje i sunđer
 
Četka za kvašenje je od biljnih vlakana određene dužine. Ima ih okruglih i pravouganih i uglavnom su većih dimenzija. Upotrebljavamo ih za pranjе zidova da bi uklonili prašinu, ili samo za kvašenje, ukoliko stružemo na vlažno prethodne slojeve boje. Sunđeri služe za pranje i čišćenje, a ponekad i da se pokupe ostaci sveže boje sa bilo kojih površina. Prirodni sunđeri su najbolji, ali veštački, od plastičnih materijala, mnogo su ekonomičniji.
 
Kit, brusni papir i samolepljiva traka
 
Kit služi za popunjavanje rupa, pukotina i neravnina na površinama koje želimo obojiti. Prilikom kupovine, treba da naznačimo na kojem materijalu ćemo raditi (zid, drvo, gvožđe) i da li ćemo kit upotrebiti u nekoj prostoriji ili napolju.
 
Brusni papir može biti različite finoće (gradacije), i služi za čišćenje površinske rđe sa metala, poravnavanje rapavih površina, glačanje izkitovanih površina i drugo. Kod Iakiranja prethodni slojevi laka se prelaze brusnim papirom najfinijeg zrna. Samolepljivu traku koristimo da prekrijemo delove na koje ne želimo da kaplje boja tokom rada. Najpodesnija je samolepljiva traka od krep-papira, jer se lakše skida nakon završenog posla.
 
Aparati za bojenje prskanjem
 
Mnogobrojni su aparati koji se koriste za bojenje prskanjem: od jednostavnih ručnih pumpi, čiju upotrebu vam ne savetujemo, ali koje još uvek pojedini moleri upotrebljavaju za brzo bojadisanje, do veoma efikasnih, ali isto tako skupih profesionalnih aparata, sastavljenih od pištolja za prskanje i odgovarajućih kompresora za vazduh. Ali za skroman amaterski rad ovi poslednji su svakako neprikladni. Između ove dve krajnosti postoji veliki izbor aparata dobrih osobina koji su namenjeni upravo onima koji rade sami. Bočice sa komprimiranim vazduhom (sprej-bočice) su veoma jednostavne za upotrebu. U njima je boja već dovoljno razređena i snažno komprimirana uz jedan gas. Kad se aktivira odgovarajući ventil s malim otvorom, boja izlazi pod dovoljno velikim pritiskom da se fino rasprši po površini. Za dobar ishod rada s ovim bočicima, neophodno je da pažljivo pročitamo uputstva koja su data uz njih. Električni pištolji za prskanje su najekonomičniji. Kod njih se sistem za pumpanje sastoji od male poluge, radilice, čije naizmenično kretanje omogućava električna struja. Tako se proizvodi dovoljan protok vazduha da rasprši boju iz pripojenog rezervoara. Ovi pištolji rade jednostavnim priključivanjem na električnu mrežu u kući. Ipak, pritisak koji se dobija ovim putem je relativno ograničen, te je važno da se prethodno boja dobro razredi. Kod novijih modela, međutim, već se postiže ujednačeniji mlaz, i uz mogućnost podešavanja dometa mlaza, oni daju odlične rezultate, čak i kada ih upotrebljavaju nevešte ruke amatera. Pištolji sa kompresorom su mnogo kompletniji i efikasniji. Osim profesionalnih kompresora, postoje i mnogo manji i jeftiniji, bez rezervoara za komprimirani vazduh. Radi se o aparatima koji mogu da proizvedu snažan mlaz vazduha koji se direktno usmerava u odgovarajući pištolj za rasprskivanje. Kompresori ove vrste mogu da budu sa autonomnim funkcionisanjem, tj. sa ugrađenim malim motorom, ili čak bez njega. U ovom drugom slučaju aparat je predviđen za priključivanje na električnu bušilicu.
 
elektricni pistolj za farbanje
 
Špric pištolj se vrlo retko koristi na principu »uradi sam«, jer je uređaj dosta skup, a zahteva i određenu stručnost. Mogu se nabaviti i nitro-lakovi u obliku aerosolnih sprejeva u bočicama od 16 dkg. Na sličan način su već pakovane i srebrne boje za peći, akrilni lakovi i lakovi za zaštitu metala. Za bojenje sprejevima postoje nekoliko jednostavnih, ali vrlo važnih pravila. Flašice pre upotrebe treba držati na temperaturi od 18-20°C i pre upotrebe dobro promućkati. Na ovaj način ćemo tekućinu homogenizirati i rasprskivanje će biti bolje. Prilikom prskanja udaljenost između otvora za prskanje i površine predmeta treba da bude 25-30 cm. Vertikalne površine treba po mogućstvu tako prskati da se flašica pomera horizontalno i to paralelno sa površinom predmeta, jer će debljina premaza samo u ovom slučaju biti ravnomerna. Na početku prskanja uvek izlazi veća količina tekućine te je preporučljivo uzeti neku deblju hartiju i na njoj započeti prskanje a posle toga nastaviti prskanjem površine koju želimo farbati. Premaz nanošen lučnim pokretima neće biti ravnomeran, na sredini će biti deblji, a na krajevima tanji (sl. 3).
 
bojenje sprejom
SLIKA 3
 
Ne sme se flašica previše nagnuti ni onda kada se farbaju horizontalne površine, naročito ne onda kada već jedva ima boje u flašici. Pravac prskanja treba dosledno održati i operaciju vršiti brzim pokretima tamo-amo, nanoseći pri tom vrlo tanak sloj na površinu i u slučaju potrebe ukupnu potrebnu debljinu premaza naneti u više slojeva. Sušenje između dva sloja treba da je najmanje 5 minuta. U naizgled praznim flašama obično još ima tekućine što ćemo moći iskoristiti ako flašicu okrenemo za 180° oko uzdužne ose. Posle okretanja flašice, treba raspršivač ponovo podesiti (i glavu zaokrenuti). Ako je već malo boje u flašici, neobično je važno da se boja promućka, jer će (od slegnute boje) ton površine biti različit.
 
Flašice sadrže obično 16 dkg nitro-boje što je dovoljno za farbanje oko 2,5 m2 površine. Za potpuno sušenje površine potrebno je 12 sati. Posle upotrebe raspršivač treba dobro očistiti i to tako što se flašica okrene da raspršivač bude na dole i istovremeno pritiskati glavu raspršivača sve dok se u snopu primećuje boja. U ovom slučaju kraj dovodne cevčice je iznad nivoa tekućine, a čišćenje se vrši pomoću gasa. Pazimo da ne upotrebimo previše gasa na čišćenje, tj. ako primetimo da izlazi samo gas, treba prestati sa pritiskivanjem glave raspršivača. Okolinu raspršivača treba očistiti vatom, natopljenom u razređivaču.
 
Ako kuglica u flaši ne reaguje na potrese, tj. ne klokoće, boja je zgusnuta u flašici. Ovakvu boju, tj. flašicu ne treba kupiti!
 
Prazne flašice (pa naravno i napunjene) su otrovne, zapaljive i eksplozivne, te se ne smeju otvarati ili bacati u vatru!
 
Za farbarsko–molerske radove koriste se još i skele koje treba da su visoke oko 1 m. Kod skela treba paziti na to, naročito ako su postavljene jedna na drugu (produžene), da budu čvrsto postavljene. Za one koji ređe koriste dvokrilne lestvice, preporučljivo je da lestvice opreme takvim dodacima, koji obezbeđuju komotniji i bezbedniji rad.
 
Često se koriste i obične lestve, naročito za radove u stanu i za ostale kućne poslove. Rad na ovim lestvama je vrlo neugodan i zamoran, a često i opasan, i zato je preporučljivo izraditi za ove lestve dopunske sigurnosne elemente. Prilikom čišćenja prozora, špahtlovanja, treba paziti da krajevi lestvi ne razbiju prozor. Najbolja је preventiva za ovo da se na krajeve lestvi pričvrste letve nešto duže od širine prozora.
 
Alat za tapetarske radove
 
Pod tapetarskim radovima podrazumevaju se obično oblaganje zidova tapetama, promena tkanine na nameštaju (sa promenom opruga, kaiševa i vrpci) i, iako samo delimično, oblaganje podova moketom. U pitanju je rad koji zahteva minimalan alat, ali veliku veštinu i dosta vremena. U svakom slučaju, ako smo malo veštiji i precizniji, možemo i u tim poslovima imati uspeha.
 
Za postavljanje tapeta na zidovima potrebni su: trouglasti strugač za popravljanje ivica; jedna lopatica (špahtla) sa drškom od drveta i jedna mistrija oblog vrha za kitovanje zidova s dubokim rupama i pukotinama; par velikih makaza za sečenje tapeta, jedan veoma oštar nožić za isecanje krajeva i delova koji štrče kod ivica zida i tavanice i kod okvira vrata i prozora; jedan valjčić za pritiskivanje spojeva, lenjir određene dužine, po mogućnosti od metala, kao vodič za nožić; jedna pljosnata četka za ravnomerno premazivanje lepkom bilo papira bilo zidova; jedna velika četka za kvašenje zidova; jedna četka za ribanje za što bolje pritiskivanje tapeta na zidove; jedan visak za kontrolu vertikalnosti spojeva.
 
Dobro je da imamo neku radnu, dovoljno dugu površinu. U prodavnicama se mogu naći, po pristupačnim cenama, stolovi na rasklapanje sa nogarima za tapetare, koji rasklopljeni, imaju dimenzije od oko 2m х 0,5 m. Sklopljeni, zauzimaju minimalan prostor. Postoje čak i kompleti koji sadrže sav pribor i alat za postavljanje tapeta.
 
Za olakšanje rada koristi se naprava koja dolazi iz Nemačke: radi se o jednoj vrsti širokih klešta sa elastičnim hvataljkama (jezičcima) koje omogućavaju da se jednom rukom drži gornji kraj tapete a desnom, slobodnom, da se lepi tapet za zid.
 
Može se koristiti i nož »stenli« (po nazivu proizvođača koji ga je prvi izbacio na tržište). To je jednostavan alat, sa većim brojem dodatnog pribora. Ima metalnu naboranu dršku radi boljeg prianjanja u ruci, i kratko sečivo, nekoliko centimetara dugačko, koje završava šiljkom. Sečivo je naoštreno samo na dužoj strani, paralelnoj s drškom. Ovaj nož služi u brojne svrhe: kad treba seći furnir ili tanke šperploče, karton, kožu, veštačku kožu, pergament, moket i itison za podove. Pošto je, međutim, uvek krajnji deo sečiva najopterećeniji, treba ga često menjati. Postoje serije ovih sečiva različitih oblika i mogu se upotrebiti i za finu stolariju i modelarstvo.

Blog Kategorije